Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Dušan Radojević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakako jedan od ključnih segmenata u svakom društvu su kultura, tradicija i kulturno nasleđe. Naša zemlja je bogata istorijom i bogata je kulturnim nasleđem i naša obaveza je da u kulturu ulažemo i da je sutra našoj deci sa ponosom ostavimo.

Činjenica da je početkom 21. veka naše društvo zateklo niz izazova koja su pogodila dva virusa. Jedan od njih je virus korona sa kojom se Srbija uspešno bori i pokazala je da može da bude primer mnogim zemljama u Evropi i svetu kako se sprovodi kolektivna imunizacija koja je preduslov da se vratimo u normalne okvire i da nastavimo da ulažemo u kulturu i da živimo normalno.

Drugi virus, koji je dugoročno harao ovim prostorima i naneo nepopravljivu štetu našem društvu je žuti virus koji je od 2000. do 2012. godine ostavio velike posledice po našu privredu, ali i kulturu. O čemu se tačno radi? Mi smo zatekli haotično stanje u infrastrukturi, kada su objekti kulture u pitanju, kako mi u Čačku, a tako vidim i u Beogradu i širom Srbije. Ono što je interesantno je da je vakcinu za taj virus proizveo narod i 2012. godine sproveo kolektivnu imunizaciju i stvorio nam uslove da već 2013. godine krenemo u potpunu reorganizaciju, konsolidaciju ustanova kulture, uređenju javnih finansija i svega što je bio preduslov da kulturu vratimo na ono mesto koje joj pripada, a to je prilika i mesto da naši mladi ljudi, svi naši sugrađani slobodno vreme provode u kvalitetnijim ustanovama.

Tako ste imali priliku i vi ovde u Beogradu da posle 15 godina otvorite vrata za sve nas građane, kada je u pitanju Narodni muzej, i nakon 10 godina da otvorite vrata za sve nas kada je u pitanju Muzej savremene umetnosti. Time smo se i mi Čačani vodili, pa smo 2016. godine uložili velike napore prateći smernice Vlade Republike Srbije, izgradili smo jednu od najvećih biblioteka u Srbiji, otvorili smo Gradsko pozorište, rekonstruisali galeriju „Risim“, rekonstruisali fasadu starog načelstva, međuopštinskog arhiva i muzeja, nastavili da ulažemo u kulturne programe, u sve ono za šta u prethodnom periodu nismo imali sredstava i gde su zaposleni u ustanovama kulture kuburili. Ostavili su nam jedan sveopšti haos, nepostojanje jasne strategije za razvoj kulture, nepostojanje sredstava, nenamensko trošenje sredstava, nedovoljno jasno definisan kvalitet i program rada tih ustanova, doveli su do toga da je publika napustila te ustanove i zabavu pronašla u nekim drugim sadržajima, a danas već koristimo i priliku da uz pomoć digitalizacije priđemo publici, posebno mlađim generacijama i na taj način pokažemo da nam je zaista stalo da upotpunimo kulturnu ponudu u našoj draži.

Moram da kažem da sam imao čast i zadovoljstvo da od 2016. do 2020. godine obavljam funkciju člana Gradskog veća u svom gradu, resorno zaduženog za oblast mladih i kulture. Sve predloge koje sam obrazlagao i koje je grad svesrdno podržao nisu dobili podršku od strane pojedinih opozicionih partija, vi ste imali priliku u prethodnom mandatu da ih upoznate, to su Dveri i njihov lider Boško Obradović. Zašto njega spominjem? Zato što je on radio u jednoj takvoj biblioteci u Čačku i nije imao nikakav problem da ne podrži rekonstrukciju i izgradnju nove ustanove biblioteke, iako je radio u neuslovnim uslovima, u zgradi koja se nalazi u staroj Hadžića kući, koja nije imala svoje prostore za izložbe i za pozajmni deo, već je to koristila u drugim ustanovama. Mi smo to sve okupili na jednom mesto, ali zato se svojstveno trudio da ovde promoviše nekulturu i da nanese štetu nama građanima Čačka i da nas predstavi u nekom lošem svetlu. Ja vam odgovorno tvrdim da mi nismo takvi, i to smo pokazali na izborima, pruživši apsolutnu podršku politici Aleksandra Vučića i Vladi Republike Srbije za još jedan mandat, da pored svega nastavimo da ulažemo i u kulturu.

Imali smo tu čast da zahvaljujući ministarki Maji Gojković, koja je u prethodnom periodu kao predsednica Skupštine nama davala nesebičnu podršku razvoju upravo kulture u našem kraju, i ona je u decembru 2020. godine posetila naš grad i rekla da posle svega što smo uradili na polju kulture postajemo ozbiljni kandidati da 2023. godine ponesemo status prestonice kulture u Srbiji. To je ono što nas motiviše da nastavimo da radimo i što nam daje zadatak da opravdamo poverenje ministarke da istrajemo u tome i da pokažemo da Čačak, pored toga što ima da ponudi u privredi, ima i te kako čime da se pohvali u kulturi.

Zato ću ja u danu za glasanje svakako glasati za ovaj jedan predlog koji ima za cilj da nam obezbedi dodatnih 30 miliona evra kako bismo uložili u infrastrukturu u kulturi i postali interesantni turistima širom Evrope, da konačno vide da i mi Srbi imamo šta da ponudimo i da se toga ne stidimo i da se time ponosimo. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Radojeviću.
Reč ima narodna poslanica Milica Dačić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milica Dačić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, uvažene pomoćnice ministarke za kulturu i informisanje, a pre svih uvaženi građani Srbije, opšte je poznato da je svaka država izgrađena na temelju koji se zove kultura. Da se ne bismo pretvorili u masu bez identiteta, kolektivne svesti, tradicije i budućnosti, moramo na svaki način podržati i razvijati našu kulturu.

Danas govorimo o jednom ozbiljnom pravnom aktu čiji se glavni ciljevi, kako se ističe u ovom obrazloženju, odnose na renoviranje, obnovu i proširenje kapaciteta ustanova kulture, uključujući i muzeje, pozorišta, kulturne centre i slično.

Međutim, kada pogledamo listu objekata koji su predmet sporazuma, on se tiče i onoga što smo bili, što jesmo i što planiramo da budemo, zato što su sve ustanove na koje se ovaj sporazum odnosi podsetnik na našu tradiciju, istoriju i kulturu.

Svedoci smo da je u prethodnom periodu, dakle od 2012. godine, dosta sredstava ulagano u kulturu. Podsetiću, kao i danas brojne moje kolege, da je suštinska obnova Narodnog muzeja započela 2014. godine, dakle kada je Aleksandar Vučić postao premijer, i da je okončana na Vidovdan 2018. godine.

Muzej koji je 15 godina bio nedostupan za građane ko zna do kada bi čekao posetitelje da mi nismo završili ovaj projekat. Dakle, mi završavamo ono što su započeli drugi, a iz svog neznanja ili nehtenja nisu završili, ali završavamo i ono što smo mi započeli.

Pogledajte samo jedinstveni spomenik kulture od izuzetnog značaja Golubačku tvrđavu, čija rekonstrukcija je započeta 2014. godine, a koja je otvorena u martu 2019. godine, ili obnovljenu zgradu pozorišta u Vranju. U mom Čačku, kao što je istakao kolega Radojević, 2018. godine otvorena je nova zgrada biblioteke „Vladislav Petković Dis“. Izgrađena je sredstvima lokalne samouprave i predstavlja najveću biblioteku u Srbiji koja se nalazi pod jednim krovom.

Dakle, odnos vlasti, odnosno odnos SNS prema kulturi nije nikako guranje u zapećak ove izuzetne društvene oblasti, već upravo suprotno – sagledavanje problema u istoj i stavljanje na listu prioriteta. Za razliku od samozvane, a time i lažne kulturne elite koja se trudila u proteklom periodu, dakle u periodu pre 2012. godine, da zatvara bioskope, pozorišta, muzeje i biblioteke. Mi tako ne možemo i nećemo.

Zato smo povećali zarade za zaposlene u ustanovama kulture. Zato je budžet u 2021. godini za kulturu, uprkos pandemiji, veći nego što je to bio u 2020. godini. Tu tzv. elitu boli kada čuveni Gaga Antonijević izjavi povodom snimanja filma „Dara iz Jasenovca“: „Neki nisu mogli, drugi nisu smeli, Vučić je mogao i smeo“. Njih boli verovatno i kada se posle 30-ogodišnje internacionalne karijere Stefan Milenković vrati u Srbiju. Ali ono što ih posebno ljuti izgleda je postavljanje monumentalnog spomenika županu Nemanji. Naš glavni grad se na ovaj način povezao sa srednjovekovnom srpskom istorijom i onom ličnošću od koje je sve počelo. Drago mi je što ovim koracima ide i moj rodni grad. Dakle, naša želja je da u Čačku na gradskom trgu do kraja ove godine bude postavljen spomenik županu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, koji je osnivač tadašnjeg Gradca, a današnjeg Čačka.

Drago mi je što ovim koracima ide i moj rodni grad. Dakle, naša želja je da u Čačku na gradskom trgu do kraja ove godine bude postavljen spomenik županu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje koji je osnivač tadašnjeg Graca a današnjeg Čačka.

Ovim sporazumom osim što će se sačuvati istorijska i arhitektonska vrednost ustanova kulture koja se uglavnom nalazi u zaštićenim istorijskim zgradama obnoviti njihova funkcionalnost i povećati kapaciteti, odnosno projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu.

Kada govorimo o turizmu, posebno sam ponosna i zahvalna što je naša država, predsednik Vlada Republike Srbije odlučila da uloži velika sredstva u Ovčarsko-kablarsku klisuru, tzv. srpsku Svetu Goru, koja nije samo biser prirode, već sadrži u sebi i izrazite kulturno-istorijske vrednosti sa svojih 11 manastira.

Na samom kraju zahvaliću se poštovanoj potpredsednici Vlade, gospođi Gojković i poželeti joj uspeh i sreću u realizaciji svih ovih projekata. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala vama gospođo Dačić.
Reč ima narodni poslanik Milan Jugović.
...
Srpska napredna stranka

Milan Jugović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, državno rukovodstvo predvođeno SNS mnogo puta je pokazalo da se razlikuje od svih prethodnih i današnja tema Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projekat „Infrastruktura u kulturi“ je samo još jedan dokaz, samo još jedan pokazatelj koliko SNS posvećuje pažnju svakom segmentu našeg društva.

Kultura je nekako uvek, nažalost, bila skrajnuta, nekako uvek je bila u drugom planu i to je slučaj decenijama unazad, još od vremena socijalističke Jugoslavije, pa sve do vremena režima DS i Dragana Đilasa.

Svedoci smo, takođe, da se poslednjih godina Srbija značajno menja u pozitivnom smislu. Iz godine u godinu jača naša privreda. Otvaraju se nova radna mesta, rastu plate i penzije. Ono što posebno treba da nas sve čini ponosnim je činjenica da se sve više ulaže u kulturu i to je jedan ozbiljan iskorak kada je u pitanju naša zemlja. Samo kada je ovaj projekat u pitanju, Srbija će investirati 30 miliona evra. Dakle, 10 miliona iz budžeta, 20 miliona iz kredita u modernizaciju kulturne infrastrukture. Dakle, kroz renoviranje, obnavljanje, proširivanje kulturnih ustanova, muzeja, pozorišta itd. i time mi nećemo samo postići vizuelni efekat, jer ćemo nakon ovih ulaganja omogućiti bolje uslove rada tih ustanova, imaćemo veći broj posetilaca, a samim tim i veće prihode.

Ovo nije početak, ovo je samo novi korak procesa koji smo započeli pre nekoliko godina, procesa oživljavanja naše kulture, procesa promovisanja naše kulture, procesa modernizacije i rehabilitacije naših kulturnih ustanova, koje su, kao u uostalom i čitava zemlja, bile devastirane u vreme prethodnog režima.

Navešću samo jedan primer, a ima ih mnogo, o tome kako se prema našim najznačajnijim kulturnim ustanovama odnosilo pre 2012. godine, a kako se Vlada, državno rukovodstvo predvođeno SNS odnosi danas. Dakle, 2003. godine režim Dragana Đilasa pod plaštom rekonstrukcije zatvorio je Narodni muzej, da bi 10 godina kasnije kada su građani na izborima poslali u istoriju i Dragana Đilasa i DS ti radovi još uvek nisu bili završeni. Vrata Narodnog muzeja i dalje su bila zatvorena za posetioce.

Meni to ništa nije čudno, meni je to šta više očekivano, jer ljudi su prosto bili preokupirani, prezauzeti ličnim bogaćenjem, punjenjem svojih džepova, trebalo je vremena da se ukrade 619 miliona evra, i ko će tamo razmišljati o nekom Narodnom muzeju.

Slična situacija bila je i sa Muzejom savremene umetnosti koji je zatvoren za posetioce 2007. godine, da bi tek, dakle i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti državno rukovodstvo, pod vodstvom SNS i predsednika Vučića rekonstruisalo i otvorilo za javnost. Tako da naši građani danas mogu da uživaju u blagodetima oba ova zdanja.

Pored toga što obnavljamo već postojeće kulturne institucije, mi danas gradimo, mi danas osnivamo i nove. Samo ću se na jedan trenutak osvrnuti na primer grada iz koga dolazim, Loznice. Naime, 2017. godine u Tršiću rodnom mestu oca srpske pismenosti, Vuka Karadžića, otvoren je naučno-obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić“ čija je vrednost više od tri miliona evra, a koji su zajednički finansirali grad Loznica i Vlada Republike Srbije. Tako da danas i Loznica i Srbija imaju jednu kulturnu ustanovu koja je stecište pre svega mladih slavista, ali i drugih naučnika iz oblasti društvenih nauka čiji je prevashodni cilj negovanje srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, negovanje srpske kulture, pre svega srpskog jezika i ćiriličnog pisma i generalno negovanje srpskog nacionalnog identiteta.

Pored toga što je ekonomski uništio i devastirao zemlju, režim Dragana Đilasa ostavio je teške posledice po duhovno biće našeg naroda. Naime, bivši režim uništio je nacionalni ponos ovog naroda. Uništio je samopoštovanje ovog naroda. Nametao nam je osećaj da je sramota biti Srbin. Mi nismo imali hrabrosti, imali smelosti da pričamo otvoreno o svojim žrtvama. Srbiju su pretvorili u džak za udaranje u zemlju koja se izvinjavala svima i za sve. Prosto nismo mogli u svojoj zemlji da stvari nazovemo pravim imenom, a naše velikane, nažalost smo zapostavljali.

Danas u Srbiji situacija je potpuno drugačija. Mi se odužujemo svim značajnim ličnostima svoje istorije, svim značajnim ljudima koji su zadužili ovu zemlju i ovaj narod. Navešću jedan primer koji smo čuli već nekoliko puta danas, ali mislim da je važno i mislim da treba svi to da ponovimo, jer Stefan Nemanja je decenijama čekao da dobije spomenik u svojoj zemlji. A danas u centru Beograda mi imamo monumentalno zdanje, spomenik Stefanu Nemanji koji opet osporavaju oni koji nisu bili u stanju ni da za deceniju i više rekonstruišu jedan muzej.

Danas je Srbija dovoljna snažna, dovoljno cenjena da može da kaže, da nazove stvari pravim imenom, da je NATO agresija bila agresija, da nije bila kampanja. Možemo i smemo da kažemo da je Oluja bila zločin. Smemo da stavimo naše junake sa Košara, smemo, možemo i hoćemo ubuduće da snimamo serije i filmove koji govore o stradanju našeg naroda, uprkos negodovanju pojedinih zemalja koje bi da minimiziraju ili čak gurnu u zaborav zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom.

U kontekstu ovog ja bih izrazio i apsolutnu podršku inicijativi predsednika Vučića da se predmeti od vitalnog značaja za naš nacionalni identitet, srpski jezik, istorija, geografija, dakle da se udžbenici iz ovih predmeta štampaju u državnim kompanijama, državnim firmama, jer na ovaj način sprečićemo da nam se više nikada ne ponovi da u našem udžbeniku istorije piše – da je danak u krvi imao i pozitivne efekte, da je danak u krvi bio prilika srpskim dečacima da napreduju u hijerarhiji osmanskog carstva. Da sprečimo da nam strani kapital kroz naše udžbenike prekraja našu istoriju.

Na samom kraju ću reći da ću uvek, tako i sada, podržati sve one dobre predloge, konstruktivne predloge koji dolaze u ovu Skupštinu, u ovaj visoki dom, a koji će unaprediti kulturni život našeg naroda koji će omogućiti svestraniji i bogatiji kulturni život, generalno u našu zemlju.

Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ranković.
...
Srpska napredna stranka

Vesna Ranković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije.

Pred nama se danas nalazi Okvirni sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije. Ja sam neko ko je u Narodnu skupštinu došao iz sfere kulture, osetila potrebu da uzmem učešće u raspravi po ovoj tački dnevnog reda.

Ono što želim da istaknem je da je ovaj sporazum potpisan u Beogradu i Parizu u januaru 2021. godine, dok je zajam odobrene godinu dana ranije i odobren je kao projektni zajam infrastrukture u kulturi.

Šta to podrazumeva? To podrazumeva obnovu i izgradnju novih ustanova kulture, odnosno objekata koji će koristiti u svrhu promocije kulture i njenih propratnih aktivnosti.

Takođe, ono što je važno reći je da podrazumeva i usavršavanje tih objekata, što znači bolju pristupačnost, što je jako važno, jer mi se upravo i zalažemo za to da sve bude dostupno svima, pa tako i kultura.

Ono što je važno istaći je da će biti poboljšana i energetska efikasnost ovih objekata, što automatski omogućava našim ustanovama kulture koje biti obuhvaćene ovim projektom da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju posebne uslove, kao što su određena temperatura i vlažnost vazduha, ali i obezbeđenje izloženih eksponata.

Takođe, važno je istaći da zajam iznosi 20 miliona evra, dok je 10 miliona evra obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije, ali takođe i još od nekih zajmova i donacija. Obezbeđeno je i 400.000 evra koje će služiti u svrhu tehničke pomoći.

Jako je važno istaći da će ovaj projekat imati uticaja i na kulturni turizam iz razloga što trenutno imamo, otprilike, evidenciju da na godišnjem nivou postoji zabeleženo 2,5 miliona posetilaca u našoj zemlji.

Kada se tome bude pridodao i broj posetilaca koji će doći kako bi obišli ustanove kulture i eksponate koji se budu nalazili u njima, koji su obuhvaćeni ovim projektom možemo uočiti multiplikaciju prihoda od turizma, a takođe, to će dalje prouzrokovati i dodatan broj zaposlenja u oblasti turizma i ugostiteljstva, što jeste jedan od ciljeva politike za koju se zalaže naš predsednik Aleksandar Vučić, a i mi svi zajedno sa njim, povećanja broja zaposlenosti.

Ovim projektom, danas smo već čuli od mnogih mojih kolega koji su pre mene izlagali po ovoj tački dnevnog reda, obuhvatiće mnoge ustanove kulture, između ostalog, Narodno pozorište u Beogradu i Muzej Jugoslavije. To je ono što ću ja izdvojiti, jer smo čuli čitav spisak ustanova koje će biti obuhvaćene ovim projektom.

Pošto ja dolazim iz opštine Barajevo, to je jedna periferna opština grada Beograda, da nismo imali u nekom prethodnom periodu, pod tim podrazumevam pre 2012. godine i unazad toliko kulturnih dešavanja i toliki akcenat na kulturu kao što imamo od 2012. godine, pa nadalje.

Takođe od 2012. godine, može se uočiti i taj trend da se kultura ne promoviše i ne ulaže u kulturu samo u Beogradu već i u unutrašnjosti naše države. Najbolji pokazatelj za to da, osim Narodnoj muzeja, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, obnovljeni su i drugi objekti koji promovišu kulturu i umetnost, kao što su Galerija „Matice srpske“ u Novom Sadu, zatim Narodni muzej u Zrenjaninu, biblioteka šabačka itd.

Naravno, oseća se veliki akcenat na kulturi od kada je naša nova ministarka, Majka Gojković, preuzela tu ulogu. Maja Gojković je neko ko je zapravo u ovom parlamentu gde se danas svi mi nalazimo, trpeo velike uvrede, nekulturu, nedolično ponašanje i ona se zapravo sve vreme zalagala da postoji ta neka kultura u parlamentu među kolegama i koleginicama poslanicima, bez obzira na poslaničku grupu kojoj pripadaju i to je nešto što je Maju Gojković, verovatno i kvalifikovalo da vodi resorno Ministarstvo za kulturu.

Ona se zalagala i za donošenje Kodeksa o ponašanju narodnih poslanika, koji smo mi i doneli, doduše, u momentu kada ona više nije bila u parlamentu, ali je bila u tom momentu ministar kulture.

Naravno, ništa od svega ovoga ne bi bilo da nismo imali ni Aleksandra Vučića, koji je započeo 2012. godine, teške reforme, koje su naravno kasnije dale i pozitivne rezultate.

Zahvaljujući tim pozitivnim rezultatima, odnosno povećanim platama, povećali su se i doprinosi i porezi, od kojih se sada izdvaja znatno više, između ostalog i za kulturu.

Ono što još želim da istaknem je da osim toga što su izdvajanja kada je budžet Republike Srbije u pitanju za oblast kulture veća, veća su samim tim i za oblast kinematografije. Ne bih dužila o tome zato što su mnoge moje kolege i prethodne nedelje, a i danas tokom svojih izlaganja spominjali film „Dara iz Jasenovca“, ali želim ipak kratko da se osvrnem na njega, jer je to naše zaveštanje za budućnost.

Konačno, posle 75 godina imali smo prilike da kroz taj film se upoznamo sa našom istorijom, ko nije bio upoznat, a vidim po reakcijama nekih ljudi u mom okruženju da nisu svi baš bili upoznati. Jako mi je drago što je država, Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić, što su imali zapravo sluha za tako nešto. Prosto, prošlost ne treba da opterećuje našu budućnost, ali isto tako mislim i da bismo imali kvalitetnu budućnost da nikada ne treba da zaboravimo našu prošlost.

Zato ću u danu za glasanje, kao uostalom i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj Okvirni sporazum.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, potpredsedniče, Vladimire Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, naša istorija, kultura i nasleđe je nešto čime trebamo da se ponosimo, hvalimo i da se trudimo da bude vidljivo i prepoznatljivo svima. Zbog toga je i ulaganje u kulturu u njen dalji razvoj, ali i proces digitalizacije same kulture važan segment programa Vlade Republike Srbije u ovom mandatu, ali i u prethodnim mandatima ove iste Vlade.

Za razliku od perioda dosmanlija, kada su se oni trudili pored, naravno, gašenja fabrika, katančenja istih, isterivanja ljudi na ulice, da i našu istoriju izbrišu, odnosno da nam prekroje neku novu, koja verovatno odgovara njima samima ili njihovim poslodavcima, ali, na svu sreću toga danas više nema i nikada neće biti.

Sa ponosom danas možemo videti sve uspehe naše države kroz istoriju koju su ostvareni, ali takođe i stradanja našeg naroda kroz istoriju, kako u kinematografskim sadržajima, tako i u naučnim radovima, i u drugim kulturnim događajima koji se organizuju, jer kao što latinska izreka kaže: „Istorija je učiteljica života.“ Istorija je nešto što trebamo pamtiti i što je osnov za dalji razvoj.

Zbog toga je i ulaganje u kulturu jedna od bitnih stavki, kao što sam rekao, Vlade Republike Srbije i unapređenje same kulture i osnove za njen dalji razvoj.

Inače, karakteristika ove vlasti je i da projekti koji se pokreću da se završavaju, ali takođe da se završavaju i projekti koji su prethodnici pokrenuli, ali nisu znali kako da ih završe ili nisu znali ili nisu umeli. Imali smo prilike i od uvaženih kolega narodnih poslanika već da čujemo nešto o tome. Setimo se samo Narodnog muzeja koji su oni krenuli sa rekonstrukcijom, nisu umeli da završe, ali, na sreću, mi smo to uspeli da završimo i 28. juna 2018. godine taj Narodni muzej je otvoren za javnost i tada je premijerka Ana Brnabić izjavila da mi naše poslove počinjemo i završavamo, a da Narodni muzej vraćamo narodu i treba zajedno da ga čuvamo i ulažemo u njega. Ova rečenica ne važi samo za Narodni muzej, već važi i za sve druge segmente u kulturi, ali i u drugim segmentima važnih za život građana Srbije, jer to je politika koju vodi SNS, to je politika koju je uspostavio predsednik Aleksandar Vučić.

Vreme zatvaranja muzeja, zapostavljanja kulture je iza nas i sada je vreme kada se ulaže u kulturu, jer, kako se kaže, ulaganje u kulturu je ulaganje u državu.

Kada već govorimo o kulturi, napomenuću nešto iz svog rodnog grada Kruševca. Dakle, 2019. godine je u Kruševcu, posle 50 godina, otvorena nova stalna postavka tog muzeja, zahvaljujući kojoj i Kruševljani, odnosno mi Čarapani, takođe veliki broj turista i gostiju imaju prilike da se upoznaju na jedan mnogo bolji, pristupačniji, kvalitetniji način sa istorijom našeg carskog grada, koji će ove godine obeležiti 650 godina od svog osnivanja, tako da je to jedan od značajnih dokaza koliko se ova vlast bori da naša istorija, naša kultura i nasleđe budu približeni našim građanima.

Pored toga, pored, naravno, samog muzeja, ulagano je dosta u Narodno pozorište, uloženo je i u Kulturni centar. Ono što je bitno da napomenem jeste da smo u prethodnom periodu podigli spomenike i kneginji Milici i Despotu Stefanu Lazareviću i da ćemo za 650 rođendan grada podići i spomenik knezu Lazaru, koji će se nalaziti u naselju Stari Aerodrom, koji će biti simbol novog Kruševca i njegovog napretka i prosperiteta.

Imali smo prilike da čujemo i od uvaženih kolega poslanika brojne uspehe koje je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem ostvarila u prethodnom periodu kada je u pitanju kultura, njen razvoj u ovoj zemlji, ali, nažalost, ne možemo a da ne primetimo da se, kad god o nekim uspesima pričamo, pojave i mrzitelji istih koji se trude, ali samo trude, da sve to ponište svojim lažima koji plasiraju, naravno, preko svojih medija.

Tako smo protekle nedelje mogli da vidimo plasirane laži o zatvaranju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, gde su oni, zapravo, ne samo što su plasirali laž da se ustanova zatvara, već su oni ustanovu poistovetili sa zgradom, a sam Prirodnjački muzej, bilo koji muzej u Srbiji, je mnogo više od same zgrade, ali ono što su zaboravili da napomenu i nisu primetili, a to je da ti isti ljudi, koji su vladali Srbijom do 2012. godine, nisu se potrudili da reše jedan problem tog muzeja, a to je upravo zgrada u kojoj bi te stalne postavke mogle da se nalaze, koje bi mogle da se obogate raznim sadržajem, da budu pristupačnije građanima, već su se verovatno u svoje vreme samo trudili da daju određenu crkavicu kako bi taj muzej mogao da raducka.

Ono za šta će se ova vlast boriti sigurno da je da taj veliki problem, kada je u pitanju Prirodnjački muzej, reši. Naravno, zahvaljujući naporima koji će uložiti i potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, koja je i u prethodnom periodu pokazala da je žena koja se trudi i radi, da ono što obeća ona to i ispuni, još jedan argument protiv njihovih laži je upravo i nacrt zakona o muzejima, odnosno muzejskoj delatnosti, čije smo javno slušanje imali prilike da prisustvujemo ovde u Narodnoj skupštini, gde jasno se kaže u jednom od članova da Prirodnjački muzej postoji jedan od matičnih muzeja u Srbiji. Ako vi zakon, odnosno nacrt zakona koji će se naći pred Narodnom skupštinom, odnosno nama poslanicima kažete to, kako onda može neko da tvrdi da se planira gašenje muzeja, odnosno kako oni kažu, da ono postane neki vid neke organizacione jedinice?

Kada govorimo o ovom finansijskom sporazumu, želim samo da kažem da je to još jedan korak u napretku, odnosno realizaciji planova kada je u pitanju dalje unapređenje kulture u Srbiji, jer ćemo, zahvaljujući njemu, omogućiti da kultura bude još prepoznatljivija i pristupačnija našim građanima, tako da, zahvaljujući sredstvima koje ćemo dobiti od Banke za razvoj Saveta Evrope u vrednosti od 20 miliona evra i od sredstava koji su obezbeđeni iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 10 miliona evra, imali smo prilike da čujemo da je u planu da se izvrši rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Beogradu, Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta u Nišu, Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, pretvaranje stare železničke stanice u muzej, za koju već vidimo da je, na osnovu uloženih sredstava i radova, povratila svoj stari sjaj i da, posle ne znam koliko godina, konačno i sat na tom muzeju je proradio. Zatim, obnova ložionice koja je bila u sklopu železničke stanice, Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu i izgradnja višefunkcionalnog kulturnog centra u Pirotu, o kome smo takođe imali prilike da čujemo.

Takođe, prošle nedelje ovde isto u Narodnoj skupštini imali smo prilike da prisustvujemo i javnom slušanju kada je u pitanju proces digitalizacije u Srbiji, koliko se u tom procesu odmaklo, koji su rezultati postignuti. Videli smo zapravo u toj raspravi da se zaista dosta odmaklo i da je digitalizacija u mnogim sferama života uspela da unapredi sam kvalitet i da pomogne u rešavanju problema, konkretno kada pričamo i o pandemiji korona virusa.

Takođe, reći ću da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu bio i proces digitalizacije kada je kultura u pitanju, tako da je dosta urađeno i na digitalizaciji naše kulturne baštine, književnih dela, tako da su oni danas dostupni i u digitalnom formatu.

Konkretno, ovim sporazumom, odnosno projektom - Infrastruktura u kulturi, biće obezbeđena sredstva i za digitalizaciju 11 centara kulture u Srbiji, čime će se dodatno podići nivo, sadržaj i kvalitet sadržaja koji će ovi kulturni centri ponuditi široj publici.

Pored ovoga što smo čuli, pored ulaganja i u segment energetske efikasnosti, imaćemo i ekonomske koristi iz svega ovoga zato što će to doneti dodatne prihode i zarade sektoru kulture, unaprediti razvoj turizma u našoj državi.

Ono što je jako bitno jeste da će i sami korisnici imati zaista visok kvalitet onoga što ovi objekti nude da vide i, naravno, omogućiće ustanovama i korisnicima da i svoje kolekcije izlažu i da se kvalifikuju i za međunarodne izložbe koje zahtevaju i striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja samih umetničkih dela.

Na osnovu svega rečenog i na osnovu onoga što su i kolege narodni poslanici govorili, u danu za glasanje ću, zajedno sa njima iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati ovaj sporazum i dati, nadam se, skroman doprinos daljem razvoju kulture u Republici Srbiji. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Milica Obradović.
Izvolite.