Zahvaljujem se, profesore Atlagiću.
Pošto ste se u delu obraćanja i meni obratili, da vam u svega u dve rečenice kažem, ne treba zaista čovek da se brine zbog toga da li neke postupke protiv njega hoće da pokrene neka CRTA ili kako ste već imenovali ljude koji su tu radili. Suština je u odnosu tih ljudi prema onim pitanjima koje vi smatrate važnim.
Njihovi su pogledi potpuno drugačiji. Njihov odnos prema različitim nacionalnim pitanjima mislim da se najbolje vidi u saopštenju koje su dali pre nekoliko dana gde zvanično kažu da je njima, znate, bilo neprijatno kada je Aleksandar Martinović ovde govorio o srpskim žrtvama. Njima je velika neprijatnost da se o tome govori, da se za to zna, a najveća neprijatnost im je bio dug i glasan aplauz koji je dobio, koji je zaslužio Aleksandar Martinović tom prilikom. U istom tekstu kažu da im je bilo neprijatno dok su slušali dug i glasan aplauz koji je dobio Gaga Antonijević zbog toga što je došao ovde i zbog toga što je izgleda pre svega, a u tome je problem, film poput „Dare iz Jasenovca“ snimljen, što se to dogodilo sada i što cela Srbija zna da iza tog projekta lično stajao predsednik Republike, Aleksandar Vučić. To su pokazatelji njihovog odnosa prema tim važnim nacionalnim pitanjima.
Kada takvi ljudi imaju neku zamerku na vaš rad ili rad bilo koga drugog, mislim da ni za koga od nas u stvari nije loše. A prema svojim zakletvama koje daju kao narodni poslanici, svako ima neki svoj odnos i pokazuje taj odnos. Ovi bivši narodni poslanici iz nekadašnjeg režima, pokazali su svoj odnos prema toj zakletvi i ovoj Skupštini svojim pokušajima da ovu Skupštinu ponovo zapale. Mislim da to dovoljno govori o svakome.
Sledeći prijavljeni za reč, narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša i to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sam sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku čiji sam predsednik.

Sada pošto imamo malo vremena, kao prvo podržati napore i našeg predsednika i našeg pravosudnog sistema u borbi protiv kriminala i korupcije, da svi oni koji su radili loše stvari da za to moraju odgovarati.

Prvenstveno za izbor ovih novih sudija, normalno, struka je odradila svoje, oni su tu sada u ime pravosuđa, da ih Skupština podrži, ali hteo sam da kažem nešto o problemima tih malih opština koje su nekada imale osnovne sudove, pa su imali sudske jedinice, pa su imali sudeće dane, a sada nemamo nijednu do tih stvari.

Konkretno, jedna takva opština je opština Svrljig, takva opština je Bela Palanka, Merošina i veći broj opština na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji ima takvih opština gde nema mogućnosti da ljudi koji žive u ruralnim područjima, poljoprivredni proizvođači, seljaci i oni ljudi koji imaju problema sa ostavinom, sa nasleđem, mogu da kažem da su te opštine mahom stare opštine. gde ima veliki broj starih ljudi, gde oni svoju imovinu treba da ostave svojim naslednicima.

Suština svega jeste da pošto nemamo ni sudećih dana u takvim opštinama ti naši ljudi nemaju konkretno ni prevoz od tih sela do centara u tim opštinama, a kamoli do Niša gde je centar. Oni imaju velike probleme. Ne odu na vreme, prave velike troškove i dolazimo do toga da oni nemaju mogućnost da ostvare svoja zakonska prava i ustavom definisana prava.

Prema tome, ja bih vas zamolio da u okviru svojih nadležnosti, ja sam o tome govorio ranije, da se makar u tim opštinama obezbede sudeći dani da sudije mogu da dođu iz Niša do Svrljiga, to je dvadesetak minuta, da na taj način mogu da pomognu našim sugrađanima. Tu konkretno mislim na Svrljig, a to znači i za ostale opštine gde nema ni osnovnog suda, ni sudećih dana, a nema ni sudskih jedinica.

To je neophodno, jer da bismo mogli da budemo svi isti treba da imamo ista prava i iste mogućnosti, a ovo je jedna od obaveza da onaj ko ima neki problem to ostvari preko suda, a ako ne može kod nas u Svrljigu tada mora da ode do Niša. To je stvarno veliki trošak.

Situacija je teška. U našim sredinama postoji velika potreba da se tim ljudima to omogući, da sudije iz Niša dođu određenim danima u te opštine, u te prostorijama, da mogu da rade poslove.

Inače, sada konkretno kod nas ima samo jedan radnik koji radi overe, koji radi prijem materijala i arhiva. To je nešto što je za sve nas tamo bitno.

Sa ovog mesta ja bih, kao čovek, pozvao i vas da u okviru svojih nadležnosti zajedno sa vašim kolegama da se nađe mogućnost sa Ministarstvom pravde, da se iznađe mogućnost da se u takvim sredinama obezbede sudeći dani, da svi ti naši ljudi imaju ista prava i iste mogućnosti i da se ne prave troškovi, a tamo je ionako teška situacija.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i kao poslanik podržati predloge ovih sudija, glasaću za to, zato što je to ispravno.

S druge strane, pozivam vas, još jednom, da u okviru svojih nadležnosti zajedno sa Ministarstvom pravde obezbedite, zajedno sa predsednikom suda u Nišu, koji ima želju, ali treba mu neka formalna stvar, da mogu da obezbede sudijama da dolaze u te male sredine i da mogu da rade na tim predmetima.

Hvala, još jednom.

Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Reč ima dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, za nas socijaldemokrate priča o pravosuđu je uvek na vrhu piramide našeg interesovanja i mi uvek posebnu pažnju posvećujemo i imenovanju novih ljudi, jer mislimo da je pravedno i uspešno pravosuđe ključ razvijenosti jedne zemlje.

Vi ste videli nedavni primer SAD koja je pod naletom jednog malignog populizma za malo poklekla i za malo je demokratija tamo gde je i ponikla u savremenom dobu poklekla, ali je jedini stub koji je odbranio demokratiju bilo pravosuđe.

Slobodno pravosuđe tamošnje je pokazalo kako pravosuđe na pravi način brani integritet jedne države, slobodu ljudi u njoj, ali i kako je pravedno i nezavisno pravosuđe motor u razvoju jedne države.

Stoga, danas ćemo podržati i pozitivnog smo stava i ovim uglavnom mladim ljudima koji su predloženi. Jasno je da su oni stekli relativno dobro iskustvo, da su obrazovani u skladu sa zakonom. Drago mi je da je ispoštovana kompletna procedura u skladu sa zakonom.

Naravno, ja i ljudi iz mog kraja često pominjemo probleme koje ima naše pravosuđe, međutim meni je drago da je moja prethodnica, koleginica iz moje partije, gospođa Sanja Jefić, našla jednu lepu star.

Jedan od problema koji danas imaju sudovi u Srbiji jeste problem dostavljanja predmeta, odnosno dostavljanja dostavnica, odluka, poziva, i tako dalje, ali Prekršajni sud u Novom Pazaru je zaista na jedan dobar način uspeo da reši nešto što nisu uspeli da reše sudovi, na primer, u Beogradu ili Novom Sadu, gde je uspešnost dostava manja od 20%.

Taj dobar primer je bila saradnja novopazarskog suda ili sudova sa omladinskom zadrugom i angažovanja kurirske službe preko te omladinske zadruge koja je kroz jedno dobro edukovanje ovih ljudi i kvalitetnu raspodelu uspela da zaista postigne rezultate i smanji troškove suda, a poveća dostavu sudskih materijala na teritoriji grada.

Mi danas imenujemo prvi put dosta sudija u privredne sudove u Kruševcu i Kragujevcu. Kamo sreće da ih imenujemo u Novom Pazaru, jer u Novom Pazaru ne postoji privredni sud, iako je Novi Pazar poznat kao mesto koje baštini mikro proizvodnju, ima zaista ogroman broj malih preduzeća. Ljudi koji se bave biznisom oni za svaki svoj problem koji imaju moraju ići u Privredni sud u Kraljevo.

Negde pre 2010. godine, postojala je odluka koja je, ja verujem, i danas važeća, da se otvori jedno istureno odeljenje u Privrednom sudu u Novom Pazaru. Mi smo imali nedavno rekonstrukciju zgrade suda u Novom Pazaru i njome je predviđeno, odnosno odvojene su kancelarije za četiri sudije Privrednog suda, odnosno tog odeljenja iz Kraljeva koje bi trebalo da postoji u Novom Pazaru.

Zato apelujem i nastaviću da apelujem na pravosudne organe da se isture ova odeljenja i da što pre počne rad tog privrednog odeljenja suda u Novom Pazaru, jer je preko potreban.

Kada govorimo o našim sudovima, naravno, jako je bitno da naše sudove modernizujemo, to ova država čini i pokušava da čini onoliko koliko je kadra imovinski, da povećamo transparentnost rada sudova i da ispoštujemo načelo suđenja u razumnom roku.

Nažalost, u našoj zemlji postoji stalni trend rasta broja predmeta, pogotovo u privrednim sudovima, gde imamo za 30% rast privrednih slučajeva koje treba suditi u našim sudovima i eto razloga više da se jedan grad koji je centar regiona snabde, odnosno da se i u Novom Pazaru obezbedi odeljenje privrednog suda, ako već ne može da se osnuje privredni sud, mada Novi Pazar po svim kriterijumima zaslužuje da ima i svoj samostalni privredni sud.

Glavni problem u našem društvu jeste korupcija, jeste nepotizam i mene raduje što smo usvojili jedan izuzetno važan antikoruptivni zakon prošle nedelje. Ova Vlada pokušava na svaki način da se izbori sa gorućim problemom i on je prisutan i u Novom Pazaru, ali i u drugim većim gradovima.

Kako kažu, u velikom gradu su sve bolesti zakazale susret. Veći grad, više bolesti. Veći grad, više korupcije. Čini mi se da moramo u svim delovima ove države se oštro sukobiti sa korupcijom i tvrdo podržati nezavisan pravosudni sistem. To nam je interes i danas, ali možda i za deset, dvadeset godina, kada ne bude većina od nas u politici.

Završiću jednom rečenicom velikog francuskog pisca. Kaže: „Nije teško biti dobar, teško je biti pravedan.“ Pravednost u našem društvu je ono što fali i što nam treba i što je isceljujuće, pravednost u odnosima među ljudima, pravednost prema našoj teškoj, bliskoj prošlosti, pravednost u biznisu. To je ono na čemu ćemo mi Socijaldemokratija Rasima Ljajića insistirati.

Zahvaljujem, gospodine Bačevac.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala, gospodine Orliću.

Pred nama je danas izbor sudija i Skupština će danas ovim izborom vršiti svoju funkciju, pored ostalih, važnu funkciju - izbor određenih organa.

Upravo je ta funkcija najžešće napadana, funkcija Skupštine, najžešće napadana u nekom prethodnom periodu. Napadana je, rekao bih, sa tri strane - od strane nekih sudija, od strane nekih medija i od strane nekih političara. Pa, hajde da vidimo koje to sudije, koji to mediji i koji to političari su napadali ovu funkciju Skupštine i po svaku cenu insistiraju da se Skupštini oduzme ovo pravo, pa da sudije same sebe biraju valjda po onom dečijem principu – Kolariću, Paniću, sami sebe zapilićemo, sami sebe rasplićemo, pa sami sebe sad malo biraju, sami sebe da postavljaju na određene funkcije. Pitanje je vremena kada će nekom drugom da padne na pamet, recimo, ne znam, što poslanici ne bi sami sebe birali za naredne mandate, pa tako onda redom da idemo do kraja, da očuvamo svu tu nezavisnost svake grane vlasti.

Suština problema je u tome što nas lažu, što lažu građane Srbije da tri grane vlasti, ili četiri, kako neki teoretičari kažu, ako upravu uzmemo posebno, moraju u praksi. To ne postoji nigde u svetu. Grane vlasti međusobno treba da se kontrolišu, međusobno da se dopunjuju, a ne da budu faktički, fizički i na svaki drugi način odvojene i antagonizovane, jer će to da dovede u kolaps sam sistem.

Međutim, postavlja se jedno interesantno pitanje, pošto nam oni stalno govore o tome kako sudska vlast mora po svaku cenu da bude nezavisna, što je tačno, ali se postavlja pitanje od koga nezavisna? Ja ne mogu da prihvatim da je sudska vlast nezavisna ako je nezavisna od Vlade Srbije, ali je zato zavisna od stranih vlada. Ne mogu da prihvatim da je nezavistan sudija koji svakodnevno na medijima napada Vladu ili Vučića, a zato kao kuče stoji ispred stranih ambasada i maše repićem kad ga puste na prijem za tri kanapea i dva koktela. Udara po Srbiji, udara po Vučiću i kaže - vidi ja sam nezavistan. Znate, to je kao kada bih ja sebe sad proglasio fudbalerom Barselone. Ko bi mi poverovao u to, neka poveruje i tim sudijama da su nezavisni.

Jedan od njih, često je spominjan ovde, sa razlogom je spominjan ovde, kritički je spominjan ovde, jer valjda i mi kao poslanici, kao nekakva grana vlasti, imamo pravo da kažemo svoju kritiku o nekome ili tu postoje neki ljudi za koje nas nisu obavestili, u Ustavu ne piše, ali ako je ustavna kategorija da o sudiji Majiću ne sme da se govori, ja vas molim da nas o tome informišete, da poslanici znaju da je sudija Majić Ustavom zaštićen i da ne sme da bude spomenut ni u kakvom kontekstu. Šta god radio, sve je dozvoljeno.

Pet dana je sprovođena anketa na jednom mediju, Šolakovom mediju. To je ovaj što čitamo sada kako je krao struju, pa postao tajkun. Trideset i pet miliona evra ukrao struje. Ej, ukrao struje 35 miliona evra? Dakle, sprovođena je anketa ko da bude idealan kandidat za predsednika Srbije i među tim kandidatima je jedan sudija. Da li je taj sudija rekao – izvinite, to utiče na moju nezavisnost, nemojte me svrstavati, ja sam nezavistan, ja se politikom ne bavim? Naravno da nije, on se politikom bavi. On je jedva dočekao što ga smatraju za predsedničkog kandidata. Neko računa na njega. Njegovi tvitovi su dali rezultata, sve ono što piše po Tviteru, po knjigama, po tribinama. Ej, sudija govori na tribinama političkih pokreta? Sudija govori na tribinama političkih stranaka? Sudija govori na tribinama, protestima i ne znam ni ja čemu sve, koji nemaju veze sa pravosuđem? Da li je to ta nezavisnost i opet pitam od koga nezavisnost? Nezavistan je od Vučića, ali je zavistan od Đilasa i Šolaka, pa je to kao nezavisno? Pa, nije nezavisno.

Ja očekujem da sve ove sudije na jedan drugačiji način pristupe svom poslu i da ne rade ovo što je radio sudija Majić, a ni ovaj koji se sada ovih dana spominje kao neko ko je imao interesantne kontakte sa interesantnim ljudima, bezbednosno interesantnim ljudima, pa onda kada mu kažu s kime je imao kontakte, onda njegov sud izda saopštenje da se on nije video sa onim sa kim je sedeo za stolom. Pa, šta je radio? Žmurio? Gledao na drugu stranu? Dakle, da li je to ta nezavisnost? Pa, nije ni to nezavisnost.

Dakle, pored tih sudija, imamo i određene medije koji to podržavaju, koji po svaku cenu insistiraju na tome da nikakve veze nijedna druga grana vlasti, u ovom slučaju zakonodavna, nema sa izborom sudija u Srbiji i to su ti mediji Šolakovi, Đilasovi portali, ta medijska imperija koja pokušava po svaku cenu da izvrši svoj uticaj na određene sudije, da zadrži onaj uticaj zasnovan još 2009. godine, nakon tog čuvenog reizbora Boška Ristića i DS, kada su, čuli smo sve, da ne ponavljam, na odborima svojih stranaka odlučivali ko jeste, a ko nije podoban da bude sudija u Srbiji i onda dolazimo do političara, a svi su iz tog žutog miljea, samo su se fragmentirali i delili ko amebe, pa sada umesto jedne stranke, kada su svi bili tamo, i Jeremić, i Đilas i svi kompletno, dakle i Tadić i ostali, sada svako ima svoju stranku – svaka vaška obaška. Sada oni nama drže predavanje o tome šta jeste, a šta nije nezavisno pravosuđe, jer kada oni na opštinskim odborima stranke biraju sudije, to je nezavisno pravosuđe, a kada sudije bira Skupština, to nije nezavisno pravosuđe, to je zavisno.

Na samom kraju dolazimo do nečega što je zloupotreba pravosuđa koja se vrši od strane nekih političara, a najviše u tome prednjači Dragan Đilas. Taj čovek zloupotrebljava pravosuđe podnošenjem ogromnog broja tužbi protiv svakoga ko se usudi da ga spomene. Mogu da se pohvalim da je mene dva puta optužio i mislim da je to čast. Ne bi bilo nešto drugo, ali, ovako, biti sa Đilasom i tu na drugoj strani je čast i zadovoljstvo. Međutim, nešto drugo je tu problem. Poenta je da se sa velikim brojem tužbi, sa medijima koji te tužbe i te procese prate, zapravo, stvara jedna drugačija atmosfera od one koja bi trebalo da bude u tim nezavisnim sudovima, da ti sudovi i sudije budu uplašene ili poplašene šta će biti, kako će biti i da se njima pošalje poruka na ovaj način otprilike kakva je direktno rečena onom policajcu – šta ćeš da radiš kada se promeni vlast? To je poruka koju Đilas šalje.

Međutim, ne treba da nas čudi što tuži političke protivnike. Preko sto tužbi je podneo. Da li je tako, Bakarec?

(Nebojša Bakarec: Četiristo.)

Četiri stotine. Eto, ja ga još častio. Dakle, četiri stotine tužbi je podneo, ali je kulminacija nešto drugo i to je nešto zbog čega treba da odam, jer sam dosta kritikovao pravosuđe, priznanje pravosuđu na onome što je uradilo, a to je da je gospodin Đilas na kraju tužio i državu Srbiju za milion dinara. Znači, malo je 619 miliona evra, malo je 35 stanova u centru Beograda, nego još milion dinara od države Srbije da uzme.

Onda ovih dana preti – ako ne uspeju razgovori, on će na ulicu. Bio si na ulici, kao što vidimo, ništa postigao nisi. Pravo je svakoga u ovoj zemlji da protestvuje kad ima, u skladu sa zakonom, prijavljen skup, itd. Što se nas tiče, može sutra odmah da krene da protestvuje, jer nas ucenama neće naterati ni na šta, a pri tom ne znamo ni kakve njegove zahteve da prihvatimo, pošto on zahteva i nema, jer ne mogud a se dogovore ni oko čega.

Ono što je bitno, i da time zaključim na kraju, ovo je, dragi građani Srbije, razlika između nas i njih. Mi državu Srbiju volimo, mi se za državu Srbiju borimo, podržavamo našeg predsednika koji svakog dana radi nešto da Srbiji bude bolje, da li su to nove fabrike, novi putevi, auto-putevi, da li su to vakcine i nove bolnice, da li je to bilo šta drugo. Suza nam bude u oku kada vidimo našu ponosnu trobojku istaknutu na nekom takmičenju, zadrhte nam grudi kad čujemo reči himne „Bože pravde“, a on tu državu tuži. E, to je razlika između nas i njih. I zato sam uveren da nikada neće dobiti poverenje da vodi državu koju tuži. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, ja ću danas govoriti o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Naravno, neću taksativno nabrajati ko će sve ući, jer za to niti imam vremena niti treba tako, nego ću malo da se pozabavim našim pravosuđem, kakvo je bilo nekada, kakvo je sada.

Za početak, svi znamo koliko je SNS odradila za pravosuđe i pravosudni sistem, od renoviranja većine sudova po Srbiji, do umrežavanja, tako da vi sada, ako se sudite sa nekim, ne morate da čekate 20 godina da dođete na red, nego bar puta 10 brže. Tako radimo mi.

Da ne budemo da je rekla Ljiljana Malušić i da se osuđuje Ljiljana Malušić, Jovanov, gospodin Bakarec i ostali, imam izvore – Alo, Informer i ostali, pa ćemo da idemo redom.

Pre svega, Ustav Srbije garantuje nezavisnost sudija u vršenju sudijske funkcije. Sudija je potčinjen samo Ustavu i zakonu. Bar bi tako trebalo da bude. Ja sam sigurna da je u 98% tako. Sudije su časni, pošteni, odgovorni ljudi.

Međutim, postoji tih 1-2% gde nije baš tako. Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen. To stoji čak i u najvišem pravnom aktu.

Prema važećem zakonu, rad svih sudija i predsednika sudova vrednuje komisija Visokog saveta sudstva. Sudski poslovnik dalje nalaže svim sudovima da redovno dostavljaju Ministarstvu pravde izveštaj o radu svih sudija.

Nekada je bilo da kad prođe gradom sveštenik, lekar, profesor, mislim i na učitelje, naravno, njihova profesija, i sudija, skidao se šešir. Danas, što se sudija tiče, naravno, mislim na ova dva procenta, nije baš tako. Ali, idemo redom.

Sudija Apelacionog suda, gospodin Miodrag Majić, pitanje je koliko je nezavistan i samostalan u radu. Setimo se samo 2009. godine. On je mogao da bira gde će biti sudija – da li će to biti Viši sud u Beogradu ili Apelacioni sud. A isti taj je otpuštao, pa je tako otpustio hiljadu sudija, bilo je i tužilaca, brojka dostiže do 2.000 ljudi 2008. godine. Sramota jedna. On bira gde će, a otpuštenih 2.000, hiljadu sudija i tužioca. Sramota. Tako radi on. Ostalih 98% radi časno, ja sam sigurna u to. Idemo dalje.

Postoji tvrdnja, masa tvrdnji postoji, da je dotični gospodin Majić, zajedno sa sudijom Omerom Hadžiomerovićem, verovatno za nešto, nećemo da prejudiciramo stvari, oslobodio „Gnjilansku grupu“. Gospodo, da li se sećate ko je i šta je to „Gnjilanska grupa“? Najomraženija grupa koja je harala, koja je zlostavljala, ubijala, sekla glave, odsecala glave, sekla organe, sekla ženama dojke, pekli su dojke, to je ta „Gnjilanska grupa“, silovali. Apelacioni sud u Beogradu je 2014. godine pravosnažno oslobodio pripadnike tzv. „Gnjilanske grupe“ oslobodilačke vojske Kosova, koja je harala od juna do decembra 1999. godine. Pazite – oslobodio!

Sudija Majić sebe smatra delom elite, kao i gospodin Đilas, i ta elita je umislila da su oni posebna kasta. Namerno govorim – kasta, kasta je specifična za Indiju, ali oni smatraju da je ovo društvo podeljeno duboko i da su oni ta bogataška kasta, a da svi ostali potpadaju pod ono – siromašni, i da siromašni ljudi, zamislite, i oni koji imaju osnovnu školu, ne treba da idu na godišnje odmore, ne treba da primaju platu. Da li neko u Srbiji može da zamisli šta ovi ljudi pričaju? Sramota jedna.

Taj isti Đilas, taj isti Majić, pošto zajedno rade pod Đilasovom komandom na pucanje prstića, taj bogataš ima 619 miliona evra, ima preko 35 stanova, uradio je Most na Adi za 400 miliona, za 200 miliona ne zna se gde su, a duplo veći i duplo duži u Francuskoj košta 200 miliona, e, takav daje instrukcije Majiću šta da Majić radi.

Sad imamo jednu vrlo stresnu situaciju, ali to smo radili u Skupštini, na sreću, doneli smo „Tijanin zakon“. Otac male Tijane koja je tragično preminula, Igor Jurić, 2014. godine mala Tijana je ubijena i mi smo se ovde u Skupštini svim silama trudili da taj zakon donesemo i doneli smo ga 2019. godine u maju mesecu, na sreću. Naime, „Tijanin zakon“ umesto 30 i 40 godina robije uvodi doživotnu robiju za zlikovca koji je silovao, zlostavljao i ubio dete. Tako radi Republika Srbija, na čelu sa našim predsednikom i Vladom, tako radimo i mi ovde. Svi smo glasali, i pozicija i opozicija.

Međutim, iako je zakon usvojen, ostao je gorak ukus zbog rasprave i nejedinstvo u javnosti koja se vodila neposredno pre donošenja zakona. Najveći protivnik, naravno, pogađate, bio je sudija Apelacionog suda, Miodrag Majić, koji je svoje protivljenje pravdao pozivajući se na ljudska prava i dokumenta koja su doneta u toj oblasti. Znači, počinilac, zločinac, ima prava, a onaj koga više nema, u ovom slučaju ovo nevino prelepo dete, nema. Ne razumem, ali i to je sudija Majić.

Isti taj sudija Majić, sudija Apelacionog suda, je oslobodio u drugostepenom postupku lice osuđeno za obljubu trinaestogodišnje devojčice. Majić je, obrazlažući presudu, istakao da je to uobičajeno ponašanje pripadnika romske nacionalnosti. Sramota. To nije tačno. Romi su divan narod, veseo, drag, vole ovu Srbiju, žive tu. To nije tačno. To nije folklor. To je njegovo mišljenje. Zašto je to uradio, to samo on zna.

Osuđen je u prvostepenom postupku bio osuđen na pet godina zatvora, a sada je oslobođen. Ubrzo je na to reagovao, naravno, gospodin Igor Jurić, koji je alarmirao javnost o skandaloznoj odluci sudije Majića. Sud je oslobodio čoveka koji je obljubio devojčicu, pri tom je dete ostalo trudno. Dete rađa dete, dete od 13 godina rađa dete. Sramota.

Sigurna sam da će ovih 98%, čak i 99%, raditi časno i pošteno svoj posao i ja im želim svu sreću. U danu ga glasanje, glasaću za ove predloge odluka. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Deklaracija o pravu čoveka i građanina, 18. veka. Pojedine naše sudije još uvek nisu dobacile do 18. veka. Deklaracija kaže da su svi ljudi jednaki pred zakonom, 18. vek.

Pitam buduće sudije, za koje verujem da će poštovati Deklaraciju prava čoveka i građanina, a pitam i sudije koje su postavljene, recimo, pre desetak godina, da li poštuju tu jednakost pred zakonom? Ako to ne poštujete, onda ne kažnjavate zlo. Ko zlo ne kažnjava, taj novo zlo čini. Verujem, a da se ne shvati pogrešno, da protiv pojedinih naših sudija treba da se vode ozbiljni sudski procesi kršenja Deklaracije o pravu čoveka, jednakosti pred zakonom. Ja sam siguran da 5% ljudi koji trenutno robijaju, robijaju pravosnažno osuđeni suprotno nekim zakonima ili zakonskim propisima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam tu čast da kao poslanik za razliku od drugih poslanika ne budem jednak pred zakonom. Nisam valjda dovoljno vredan da dobacim, recimo, do advokata, da imam pravo koje imaju bivše sudije u kafani. Ja ta prava nemam ni na ulazu u Narodnu Skupštinu. Ja treba građanima da ulivam sigurnost u postupanje sudija pred zakonom, zakonima koje smo mi ovde doneli.

Neko kaže da mi nemamo pravo da kontrolišemo božansku nezavisnost naših sudija, a donosimo zakone. Na koji način, a car Dušan drži Zakonik i moć, topuz, to je moć da se zakon sprovede. Zakon bez moći je nemoć. Mi donosimo zakone i ukoliko nemamo moć, da nadgledamo one koji sprovode zakone, samo da ih nadgledamo. Mi onda njihovu nezavisnost pretvaramo u tu božansku, a tako božanske nezavisne sudije, od žutog božanstva ubačene, kažu da nemam prava ni kao pas lutalica.

Svi ste bili svedoci, a izabrana, postavljena, jel tako, gospodine Jovičiću, lica imaju pravo da se nazovu službenim licima. Dakle, na stepeništu Narodne Skupštine, po pozivu predsednika Narodne Skupštine, ja taj status imam. Ako napad od 15 huligana neko okvalifikuje kao nasilničko ponašanje u grupi, a pri tome se napad desio 15 minuta pred sednicu Narodne Skupštine ili sat i 15 minuta, ne mogu tačno da se setim, mislim da je ipak bilo 15 minuta, ono kada smo opoziciji hteli da učinimo da se potpisi prikupljaju u opštinama i tako dalje, a ne kod notara, na Svetog Marka napali me neki vernici. Tek posle četiri dana je tužilac naložio policiji da dođu i da pitaju šta se to desilo, iako su sve televizije prenele snimak tog prebijanja.

Umesto krivične prijave za napad na službeno lice, to je vrlo brzo prekvalifikovano, a Prvi osnovni, Prvo osnovno tužilaštvo, to su ovi koji donose presude u korist Boškića, Đilasa i tako dalje, te ekipe, na brzinu su to, posle četiri dana okvalifikovali kao nasilničko ponašanje u grupi. Niti sam napadnut na stadionu, niti u kafani, a recimo bivšeg sudiju Pekovića, a ja podržavam to, i advokata Petronijevića, čini mi se, u kafani negde u ponoć napala je grupa huligana i ja podržavam meru - trenutni pritvor za napadače. Odmah su pritvoreni. Ja to podržavam, ali valjda i mi drugi po Deklaraciji o pravu čoveka iz 18. veka imamo pravo na jednakost pred zakonom.

Posle četiri dana, jel tako gospodine Martinoviću, tek posle štrajka glađu gospodina Martinovića i gospođe Božić tužilac je našao snage, a da prethodno kažem da je policija legitimisala napadače, ali je tužilaštvo reklo da ih puste taj prvi dan, posle četiri dana su se setili da uzmu od mene izjavu i da krenu u neko procesuiranje, nasilničko ponašanje u grupi.

Znači, nisam jednak ni sa advokatima, ni sa bivšim sudijama. Nisam jednak ni sa Borkom Stefanovićem. Videćete da nisam jednak. Nisam do sada jednak, a neću biti jednak ni po pitanju donošenja presude.

Setite se napada na Borka Stefanovića koji sam ja osudio, osudio i tražio, puštao poruke svima za koje sam mislio da mogu da pomognu u trenutnom hapšenju počinilaca napada na njega pred mesnom zajednicom u Kruševcu, i to je rezultiralo hapšenjem, privođenjem odgovornih osoba za taj napad, pri čemu ga je pripadnik izvršne vlasti, policajac, branio i sam dobio neke udarce. To je, čini mi se, i presuđeno, ne znam da li pravosnažno, sa višegodišnjom robijom.

Ja sam napadnut na ulazu u Narodnu skupštinu kao narodni poslanik. Verovatno narodni poslanici imaju manja prava od građana koji ulaze u mesnu zajednicu. Hajde da se složim i sa tim.

Gledajte, neko je šutnuo psa lutalicu negde na Slaviji, jel tako bilo? Taj postupak, koji osuđujem, rezultirao je privođenjem. Hoće li neko od sudija i tužilaca da mi objasni da su moja prava manja od prava pasa lutalica? Ja ne podržavam to što je neko učinio i šutnuo psa lutalicu, ali se dva dana tragalo za čovekom. Nađen je u Kraljevu i on kaže da je pas lutalica hteo da ga ugrize, on ga je kao šutnuo. Podržavam i to što su ga priveli, ali kako to da je to kod mene slučaj tek posle četiri dana, i to posle štrajka glađu gospodina Martinovića i gospođe Božić?

Da li su moja prava manja samo zato što sam protiv žutih? Da li sudije misle da oni koji su ih tada imenovali, da li misle da treba mene kao političkog protivnika diskvalifikovati iz zakona? To je Marijan, nema veze. Hajde nađite neku uvredu koju sam ja uputio bilo kom narodnom poslaniku, a mene tretiraju kao lice nedostojno, jer ja sam u Skupštini uradio nešto. Ja u Skupštini, sem što govorim, ponekad sam ironičan, to priznajem, ali ironija je moja prednost, kao što je i jednostavan rečnik moja prednost jer me narod razume. Razume me i onih 5% koji nepravedno robijaju zato što naše sudije… Sada da izvršimo kontrolu, verujte mi da i među savesnih ima onih koji su izostali, nećemo naći ni polovinu sudija na radnom mestu.

Kao bivša poslanička grupa, gospodin Komlenski, gospodin Torbica, gospođa Karadžić i ja, smo predložili da izjednačimo prava sudija za prekršaje sa ovim sudijama zato što sudije za prekršaje imaju po više desetina klijenata u toku dana, a ove sudije kad dođu, ne dođu. Kada dođem na sud, sudija nije došao, kao bolestan je, niko to ne proverava, a ja ako ne dođem na sud treba mi ogromno lekarsko uverenje itd. da dokažem da sam bio bolestan. Nismo mi jednaki pred zakonom.

Imam osećaj da postoje sudije plemići, da u to ne sme da se dira samo zato što su oni sudije. Gospodin Majić kojeg sam često pominjao, gospođa Malušić je sada to ponovila, je najbolji primer da zakon nije jednak za sve sudije. Neki su božanski, nezavisni, a ovaj je planetarno nezavistan. On može sve. On može da kvalifikuje politički koga god stigne. On može da ide u političke emisije bez dozvole starešine suda. On može sve.

On može da napreduje i po dva stepenika. Znate, kada se zaletite da preskočite mnogo stepenika, to treba da rezultira nekim padom. On je mogao sa opštinskog osnovnog suda, opštinskog, kako se to zvalo, na koji je prošao, znamo kako je prošao krod onog DSS ministra zato što je išao u vikendicu, napadao ga dok god ga nisu proglasili sudijom, a onda je, gle čuda, preko stranih ambasada se vinuo gotovo oblake. Sa osnovnog suda na apelacioni. Ja vas sad pitam - kako ja iz osnovnog suda mogu da idem u apelacioni sud? Mogu ako sam Majić.

Majić je čovek sa posebnim pravima. Ja vam kažem, koje je on iskustvo imao kada je postao sudija apelacionog suda, ali da budemo iskreni? Gospodine Joviću da budemo iskreni, kako neko ko nikad nije rešavao žalbe, znači nije prošao kroz viši sud, a rešavao žalbe nižeg suda, pa ima neka iskustva, pa može onda da bude apelacioni sudija, ali stvarni apelacioni sudija, da ima iskustva u rešavanju toga? Onda nije čudo, a čovek bez ikakvog iskustva oslobodi pedofila, oslobodi „Gnjilansku grupu“ koja je ubila 80 Srba, na vrlo surove načine „laganim uzimanjem duše“. Kako se to dešava?

Kako se dešava, recimo, kako će se desiti da napadači na Borka Stefanovića dobiju 11 godina, a moje ćete verovatno tamo negde odlikovati? Kako može da se desi, dovešću, ne znam koliko imam sudskih postupaka za reči izgovorene za govornicom? Kaže, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Treba da dodate u Ustav na koji smo i mi i vi dali zakletvu - za Rističevića ne važi. Onda ću ja to razumeti, jer sam biće niže vrednosti. Ja sam vam već dokazao da pred sudijama, tužiocima vredim manje od psa lutalice.

Verovatno to raduje moje političke protivnike, ali ja se ne ljutim, ja mislim da sva živa bića, a ne svi građani što piše u Deklaraciji o pravima čoveka, imaju pravo na jednakost pred zakonom. Ako neko šutira psa lutalicu mora da bude za to kažnjen i osuđen, ali ako neko šutira narodnog poslanika, pa nemojte da ga odlikujete, pa makar uradite, onaj početni tužilac makar da pokrene nešto itd. i da se pri tome ne blamirate ni vi ni mi, da se ne blamiramo pred građanima.

Mogu da zamislim koje su sve nepravde pred običnim građanima koji nemaju pravo ovde da dođu i da govore o nepravdi pred sudovima. Mogu da zamislim kakve sve nepravde postoje i koliko ljudi robija zbog grešaka sudova i ja ih pojedinačno neću nabrajati, jer bih mogao sada da krenem da nabrajam ko Fidel Kastro sve presude koje su veoma sumnjive koje sam dobio gore u kancelariji, o kojima kad bi počeo da diskutujem ne bi bilo u redu da diskutujem o jednoj, a da drugih 100 zanemarim.

Dame i gospodo narodni poslanici u očekivanju da Boška Obradovića i njegovu ekipu huligana, navodnih vernika, oslobodite, da ne budu kažnjeni ni sa trećinu kazne sa kojima su kažnjeni oni u Kruševcu, sa pravom ste ih kaznili, niko nema pravo da kažnjava nikog drugog, niti da ga napadne zato što ima druga politička uverenja.

Ja ne tražim da se vodi sudski postupak protiv lica koja su me ovde štipala, pljuvala, pretila, pazi u novinama objavljeno kako su me ljudi tražili da me biju narodni poslanici zato što oni misle da sam ja nešto pogrešio i niko ništa nije reagovao.

Ne vidim presude za napad, upad u RTS, motorne testere itd. Ništa ja od toga ne vidim. Ne vidim presude za pokušaj upada u Predsedništvo. Neko je ovde govorio, kako je to rekao gospodin pre mene, „manitsko ponašanje u Americi“ itd, kako su njihovi sudovi to rešili.

Većina tih ljudi koji osuđuje događaje u Americi kao kršenje demokratije, njima je sasvim normalan upad u Narodnu skupštinu, prebijanje poslanika. Zamislite, ni jedan kongresmen nije prebijen u Kongresu. Sa pet metara su ubili ženu, sa pet metara, jer tako, gospodine Marinkoviću, sa pet metara iza ragastola u vratima, sa pet metara je ubio ratnog veterana u Kongresu. Ja ne tražim da naša policija ovde ubije.

Ja sam bio protiv odlikovanja novinarke, ako je to bila ona, koja nije htela da kaže da su policiju gađali kamenjem, da se policajac okrenuo i rekao: „Ali gospođo, recite da nas gađaju sve vreme“. Ja sam protiv toga da neko policajcu slomi obe noge i da niko ne odgovara. Svako bacanje kamena na policajce, a bacali su teške i po nekoliko kilograma, je pokušaj ubistva. Ja vas pitam – ko je to kažnjen i da li je to jednakost pred zakonom?

Da vas pitam za taj Viši sud iz Timočke. Kada sam govorio ovde da su sudije koje sude u pojedinim slučajevima gore od onih kojima sude za krivicu. To sam govorio ovde pre dve-tri godine nekoliko puta. Zar nam nije dokaz događaji poslednji sa kriminalcima i sa razvojem kriminala? Zar vam to nije dokaz da su neke sudije koje su puštali takvu vrstu kriminalaca zlo nisu suzbijali, nego novo zlo činili? Znači da je ta izreka tačna. Zlo nisu kažnjavali. Kad ne kazniš zlo na sudu, onda si napravio pretpostavku da se novo zlo sačini i to je dokaz i to je onda rezultiralo, ako ne kazniš nošenje pištolja, ako ne kazniš, ne znam šta, staviš neku nanogicu, ti si dopustio i dozvolio da se veće zlo počini i da to rezultira sa desetak mrtvih.

Sad ja pitam, da li sudija koji je to uradio nije gori od onih kojima je sudio? Ja tvrdim da jeste. U Višem sudu kada podnesete za neistinu neku tužbu, kad podnesem ja, kad ukucam ovaj štampani medij, kad ukucam u guglu moje ime i prezime, ja ljudi mislim da sam Osama Bin Laden. To je toliko, ne znam šta sam uradio. Nemam firme, piše da imam firme. Ne dugujem nikakav porez, piše dugujem porez. Nikada nisam ništa poslovao sa Direkcijom za robne rezerve, kaže ja sam je opljačkao itd.

Kad ja tužim i donesem potvrde, donesem potvrde crno na belo ovako, sve potvrde izvađene sutradan, sudski procesi traju po šest godina. To je ono jednakost pred sudom i suđenje u razumnom roku. Zašto jednakost? Kad Đilas sudi, pa to pravosnažno bude za šest meseci. Mi smo prva vlast koju progoni opozicija i sudskim putem i nasilnim putem. Mi smo prva vlast koju tuče opozicija.

Na kraju, jedino što tražim od vas i od novih sudija, da budemo svi jednaki pred zakonom. Hvala.