Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije i o trgovini žitaricama.

Pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu od velikog je značaja za našu poljoprivredu, a posebno za proizvodnju i promet žitarica.

Kao osma država na svetu po izvozu žitarica smo pre gotovo godinu dana primljeni u Međunarodni žitarski savet, a sticanjem punopravnog članstva u ovoj organizaciji ušli u grupu najvećih svetskih proizvođača žita.

Od ovog članstva očekujemo benefite za našu dalju proizvodnju i plasman žitarica. Inače, ovo je pored američkog Ministarstva poljoprivrede žitarstva organizacija koja raspolaže najvećim brojem informacija o žitaricama.

Zato je prijem u članstvo priznanje našoj državi, našim proizvođačima, našim poslovnim udruženjima, ali i našim naučnim institutima u oblasti poljoprivrede.

Da podsetimo da je Srbija posebno prostor AP Vojvodine još u vreme druge Jugoslavije bila žitnica koja je mogla da hrani Evropu i u teškim godinama u vreme raspada SFRJ i kada smo bili pod sankcijama, i kada je privreda propadala zbog tranzicije imali smo veliku proizvodnju i obilne robne rezerve zahvaljujući kojim smo prebrodili te krizne periode.

Zato sam bio slobodan i sada sam slobodan da kažem - žito nas je održalo, njemu hvala. Zato je značajno da uvek imamo dovoljno žita, da povećavamo zasejane površine, ali i da obezbedimo siguran plasman i dobre cene našim proizvođačima.

Veliku ulogu mora imati država, upravo zbog činjenice da su žitarice strateški proizvod. Žitarice su, u suštini, osnov ljudske ishrane i zato njihova proizvodnja je usko vezana za kvalitet života i kvalitet ishrane. Posebno je to u nerazvijenim zemljama sveta gde nedostatak hrane izaziva dramatične posledice i glad. Tom nedostatku hrane na globalnom nivou u prošloj godini doprinela je i pandemija Kovid 19, koja je ostavila posledice po ukupan život čovečanstva. Najpogođenije su ekstremno nerazvijene zemlje.

Zato je dragocena činjenica da Srbija spada u red zemalja velikih proizvođača žitarica, ali i u velike izvoznike, tako da naši viškovi žita mogu da dođu i do onih zemalja koje nemaju dovoljno proizvodnje.

Još boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu žitarica treba da doprinese upravo naše članstvo u svetskom žitarskom Savetu, koji je za potrebe svojih članica ali i drugih korisnika poseduje elektronsku bazu relevantnih podataka o količinama proizvedenog žita o cenama, o ponudi i tražnji.

To za Srbiju kao članicu znači da će moći preciznije da planira razvoj ovog sektora poljoprivrede i da obezbedi bolji plasman svojih viškova žita.

Ono što bi želeo da naglasim jeste kvalitet naših žitarica. Tome nesumnjiv doprinos daju naši instituti, naučnoistraživačke ustanove koje se decenijama bave proizvodnjom i semena, i pre svega, domaćih sorti.

Kada su žitarice u pitanju, ovde bih posebno naveo Institut za kukuruz u Zemun Polju i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, čija je zasluga veoma važna u tome što smo postali osma zemlja na svetu po izvozu kukuruza.

Naveo bih samo neke od podataka o radu naših instituta kako bih ilustrovao koje bogatstvo leži u njima. Institut u Zemun Polju je proizvođač ZP hibrida kukuruza, soje i strnih žita.

Banka gena sadrži 5.500 uzoraka domaćih inostranih genotipova kukuruza, imaju šest istraživačkih stanica i 1.400 hektara sopstvenih obradivih površina na kojima se proizvodi seme žitarica.

Novosadski institut za ratarstvo i povrtarstvo ima 1.500 registrovanih sorti i hibrida, a semenski kukuruz izvozi u 33 zemlje.

Ovi resursi su važni i zbog toga što je izvoz semena žitarica izuzetno značajan izvozni potencijal naše poljoprivrede. U suštini, pravi efekat se podstiče izvozom poluproizvoda i proizvoda, a ne samo sirovinom.

Važno je da ovom trendu težimo i u oblasti žitarstva, jer i na ovom planu osim žita i semena možemo izvoziti proizvode od žitarica. To se odnosi na sve sektorske poljoprivrede, na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo.

Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal koji treba iskoristiti. Kolika je primena nauke u poljoprivredi važna to vidimo iz rada instituta o kojima sam govorio.

Kako sam i sam član jednog instituta, pomenuo bih i značaj Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Institut za voćarstvo u Čačku, Institut za agroekonomiju, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Institut za šumarstvo, čiji su rezultati rada vidljivi i dragoceni.

Iskoristio bih priliku da skrenem pažnju i na Institut za krompir, koji je postojao u Guči do 2010. godine, i proizvodio domaće sorte semena krompira koji su bili među najboljim evropskim sortama.

Bilo bi dobro da se rad ovog Instituta obnovi i unapredi, jer se kod ove povrtarske kulture čiji smo veliki proizvođač sada sve više koriste uvozne sorte semena. U kontekstu različitih informacija koje dobijamo iz medija o uvozu krompira, čak i pomfrita, smatram da treba kao država da stimulišemo, pa i zaštitimo domaću proizvodnju, ali i da edukujemo naše proizvođače i usmeravamo vidove poljoprivredne proizvodnje.

Naša podsticajna politika u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i dalje treba da bude usmerena na male i srednje proizvođače, a velike proizvođače treba stimulisati da grade prerađivačke kapacitete kako ne bismo prodavali samo sirove proizvode već ih prerađivali. Tako se rad naših proizvođača više isplati i stimulativnije je.

Jasno je da se na međunarodno tržište, koje je veoma zahtevno, najpre izlazi proizvodnjom sirovina, odnosno sirovog voća, povrća, žitarica, ali mi moramo da državnim podsticajima stimulišemo i razvoj prehrambene industrije i za tu namenu se možda više mogu koristiti i pretpristupni fondovi EU.

Srbija ima više međunarodnih sporazuma u oblasti trgovine i poljoprivrede, a oni treba da budu prostor za izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane u celini. Ono što ohrabruje je da postajemo značajni izvoznici na velika i veoma zahtevna svetska tržišta, kao što su tržište EU, Ruske Federacije i Kine, a da bismo obezbedili trajnije prisustvo na svetskom tržištu za naše proizvođače i posrednike je važno da se obezbede tri osnovna kriterijuma poljoprivredne proizvodnje. Ta tri standarda su pre par godina u Ministarstvu poljoprivrede definisana kao 3K srpske poljoprivrede, a to je kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Tako će nam u svetu veliki proizvođači i izvoznička tržišta biti otvorenije i sigurnije i tako ćemo najbolje iskoristiti neograničene potencijale naše poljoprivrede.

Na kraju, želim da kažem, kao i naša ovlašćena predstavnica, koja je to rekla, da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati potvrđivanje Konvencije o proizvodnji žitarica. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Ljubinku Rakonjcu.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi gosti, uvaženi ministre, pred nama je izuzetno značajan sporazum za sve građane Republike Srbije, Sporazum između Republike Srbije i države Palestine o podizanju nivoa saradnje na temi bezbednosti. Svakako da je bezbednost pitanje svih pitanja i svakako da treba učiniti sve da učinimo bezbednijom i našu zemlju i naše zemljake koji putuju bilo gde i pozdravljam jedan ovakav sporazum.

Još je SFRJ imala odlične odnose sa arapskim svetom, a vi ste na dobrom tonu, imate odličan rezon. Palestina je ne samo za arapski svet, za ceo islamski svet posebno pitanje i posebno mesto, osetljivo mesto i to dobro zna i naš predsednik, koji je pokazao da je veliki prijatelj Arapa, a i Arapi su pokazali da su veliki prijatelji ove države.

Pomenuli ste Tursku. Preko hiljadu turskih preduzeća radi u Republici Srbiji. Preko milijardu evra je godišnja razmena i to ide na više. I dobro ste primetili, zaista je Palestina i palestinsko pitanje jako značajno za sve islamske zemlje, a glasnogovornik danas njihov jeste Turska.

Ono što želim da kažem jeste da je SFRJ među prvima priznala Palestinu još 1989. godine, a da je i Republika Srbija puno toga učinila za ovu zemlju.

Naime, 2011. godine za Palestinu Srbija je glasala za prisustvo Palestine u UNESKO. Takođe, da je Palestina primljena kao država posmatrač u UN i tu je Republika Srbija glasala za, itd, itd.

Stoga, želim da podsetim i da zaista insistiram i tražim i zamolim da pokušamo da kao država imamo izbalansiran odnos prema palestinskom pitanju, jer je to, pre svega, u interesu, u našem vitalnom interesu, državnom, u interesu priznavanja međunarodnog prava, na koje se mi toliko pozivamo, jer istom Rezolucijom UN 478, Jerusalim se tretira i danas kao okupirana teritorija i zabranjuje se premeštanje ili otvaranje ambasade u Jerusalimu svim zemljama.

Stoga, mislim da Srbija ne treba da žuri, treba da preispita svoju odluku i ako može odloži i izbegne jednu ovakvu odluku. Još jednom kažem, to je naš državni interes i to je nešto za šta mi treba da imamo poseban senzibilitet i čini mi se da ga imamo.

Što se tiče druge tačke, ja sam lekar i hranu tretiram pre svega kao lek. Hrana je lek. Mogu da kažem da genetski potencijal životne sposobnosti, ono što nauka definiše kao maksimalnu dužinu koja nam je u genotipu života zapisana, iznosi 120, 150 godina. Međutim, nekvalitetnom ishranom, lošom hranom, nezdravom hranom, nezdravom okolinom oko nas, nezdravim životom, mi tu dužinu života smanjujemo.

Mislim da Srbija može da se pohvali zaista da poboljšava proizvodnju poljoprivrednu, ostvarivanje na parcelama, da imamo izuzetno velike prinose, koji prevazilaze naše potrebe, oko 1,5 miliona smo čuli da proizvodimo žitarica, odnosno pšenice, a da izvozimo oko 700 hiljada i to je nešto što zaista treba pohvaliti. Zbog toga ćemo mi i ovaj sporazum zdušno podržati u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, koji je podnela Vlada, i koji čini sastavni deo Međunarodnog sporazuma o žitaricama iz 1995. godine.

Predloženi zakon za krajnji cilj ima unapređenje međunarodne saradnje u svim aspektima trgovine žitaricama, promovisanje širenja međunarodne trgovine žitaricama uključujući uklanjanje prepreka u trgovini nepoštenih i diskriminatorskih praksi sa kojima su naši poljoprivrednici u prethodnim periodima bili suočavani, ali i pružanje najvećeg mogućeg doprinosa stabilnosti međunarodne trgovine žitaricama, poboljšanje svetske sigurnosti hrane i doprinos razvoju zemalja čije privrede su u velikoj meri zavisne od komercijalne prodaje žitarica.

Članice su u obavezi da dostavljaju informacije, izveštaje i evidencije savetu i izvršnom odboru u vezi sa ponudom i tražnjom žitarica, količinom, trenutno preovlađujućim troškovima transporta žitarica i na taj način upravo je razrađen mehanizam zaštite učesnika članica tj. potpisnica Konvencije.

Koliko su poljoprivrednici i poljoprivredni proizvodi važni za Republiku Srbiju govori i podatak da oko 70% ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, da ukupno ima 1.305.426 poljoprivrednika koji čine 17,3% ukupne populacije.

Jedan od njih je i moj otac, major u penziji, koji se vratio na selo, na svoje ognjište i posvetio poljoprivredi. Moram vam reći i to da me kao narodnog poslanika nije sramota što pomažem na selu i što su mi u vreme sezone ruke žuljevite i umazane od rada, kao ni mog kolegu dr Darka Laketića, moju dragu koleginicu Anu Čarapić, ni uvaženog poslanika Marijana Rističevića. Naprotiv. Upravo se i kao narodni poslanici ponosimo takvim radom. I nije samo rudarski hleb mojih Borana i Majdanpečana hleb sa devet kora. Istu tu težinu ima upravo i hleb poljoprivrednika.

Svi oni imaju zajedničku karakteristiku, a to je da su čestiti, pošteni i vredni ljudi.

Znate, u današnje vreme pojedini predstavnici opozicije, kada hoće čoveka da pohvale, kažu da je uspešan, obrazovan i imućan čovek, dok članovi SNS za takvog čoveka izgovaraju samo jednu reč – domaćin.

Upravo zahvaljujući ministru poljoprivrede Nedimoviću i rezultatima našeg predsednika, koji govore ne samo o sazrevanju demokratije u Srbiji, već i o spoju tradicionalnog i modernog, u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije, za našu decu, podržaću Predlog zakona o Konvenciji.

Naravno, čestitam i hrabrom ministru Aleksandru Vulinu na dosadašnjim rezultatima.

Na osnovu svega iznetog, za kraj svog izlaganja u plenumu, poručila bih sledeće – živeo srpski domaćin, živeo naš predsednik Aleksandar Vučić, živela Srbija.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Adrijani Pupovac.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, kada govorimo o bezbednosti naše države i svim njenim aktivnostima po tom pitanju, ne možemo a da se ne vratimo godinu i nešto dana u nazad kada smo u ovom domu u vašem prisustvu, ministre, a na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, usvojili Strategiju nacionalne bezbednosti, kao i Strategiju odbrane.

Svi smo svedoci da Republika Srbija svakodnevno pomno prati promene u okruženju i prilagođava svoju bezbednost i odbrambenu politiku tim promenama kako bi na najbolji način štitila i ostvarila svoje nacionalne interese koje smo tada jasno i definisali, pa da se nekih od njih i podsetimo, to su: očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda gde god on da živi. Nikada država Srbija do te 2019. godine nije rekla da je njen nacionalni interes očuvanje života Srba bez obzira gde oni žive i nikada nije rečeno da je Republika Srpska, njena bezbednost i očuvanje prioritet spoljne politike Republike Srbije.

Država Srbija je na ovaj način veoma jasno formulisala i svima saopštila šta je njen nacionalni interes i koje su osnovne vrednosti koje ćemo braniti.

Ono što nikada ne smemo zaboraviti jeste činjenica da se niko pre nas nije setio da to definiše. Strategijom nacionalne bezbednosti mi smo jasno definisali osnovne izazove, rizike i pretnje bezbednosti našoj državi.

Svima je jako dobro poznato da je glavna politička pretnja Republike Srbije lažna republika Kosovo, neuspeli politički projekat kojim je NATO pakt predvođen SAD pokušao da počasti šiptarske teroriste i narko dilere.

Ovo je verovatno prvi put u istoriji ljudske civilizacije da bilo ko u svetu osvedočenim teroristima, zločincima i narko kartelima pokušava da napravi državu. U tom pokušaju pravljenja države poslednje tri-četiri godine pokušavaju da naprave i tzv. vojsku Kosova i da te osvedočene teroriste i zločince naoružaju čak i teškim naoružanjem.

Samo zamislite šta možete da dobijete kada jednom narko kartelu udruženom sa paravojnim i terorističkim formacijama date teško naoružanje. Da li to iko normalan na svetu može da zamisli i da razume? Ono što je najsramnije jeste činjenica da na čelo te nazovi vojske dovode osvedočene ratne zločince, ljude koji za svoje zločine nisu odgovarali, ne zato što nisu krivi ili zato što te zločine nisu počinili, već zato što su uspeli da u međuvremenu pobiju sve potencijalne svedoke koji su mogli da svedoče o njihovim groznim zločinima.

Ono što je najstrašnije jeste činjenica da ti isti politički sponzori ove narko tvorevine na prostoru južne srpske pokrajine danas ćute na sve glasnije priče o formiranju velike Albanije, tvorevine, koja je, da se podsetimo, izašla iz bolesnih umova nacističkih vođa pred početak Drugog svetskog rata. Nikom čestitijem i normalnijem nije moglo ni da padne na pamet ovako bolesna ideja. Samo, neki su se, izgleda, preračunali, pošto svima u svetu mora biti jasno da Srbija više nije banana država koja će oslobađati osvedočene teroriste i zločince iz zatvora, zato što imaju političku podršku bilo koje svetske sile, a te ćelije, te zatvorske ćelije puniti svojim herojima i ratnim komandantima, braniocima i mučenicima koje je potom sramno isporučivala Haškom tribunalu.

Srbija je danas samostalna i suverena država koja poštuje svoje branioce i heroje, a sa teroristima i kriminalcima se obračunava na sve zakonite načine štiteći sve svoje nacionalne interese.

Tom prilikom, kada smo usvajali Strategiju nacionalne bezbednosti, kao jednu od glavnih pretnji bezbednosti Srbije definisali smo i organizovani kriminal, pošast protiv koje se već godinama borimo i zlo kome ćemo, ubeđen sam, u što skorije vreme, hajde da kažem tako, stati za vrat.

Svedoci smo svih užasa koje su pojedini klanovi, kako sa teritorije Republike Srbije, ali i okolnih zemalja, počinili u nekom prethodnom periodu, i to je stvarno užasno, neljudski, zverski, ravno zločinima šiptarskih terorističkih bandi činjenih tokom devedesetih godina na teritoriji južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

Ono što je u ovom trenutku, čini mi se, mnogo važnije, tj. najvažnije, jeste rešenost, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića, vas ministre, celokupne Vlade, naravno, prvenstveno MUP-a, BIA, ali i celokupnog društva, rešenost koje uliva sigurnost da će u ovom, da ga tako nazovem, ratu država Srbija odneti pobedu.

Mislim da svima mora biti jasno da koliko god pojedinci mislili da su jaki i organizovani, da svakom onom ko pređe na drugu stranu zakona i ko proba da ugrozi sigurnost i bezbednost države Srbije i njenih građana mora biti jasno da će dobiti odlučan odgovor države, da će biti sprečen u izvršavanju svojih namera, jer Srbija je danas uređena, stabilna i nadasve jaka država koja je spremna da istog trenutka odgovori na svaki bezbednosni izazov i da se izbori sa svakom pretnjom koliko god ona velika bila. Srbija nikad više nikom neće ćutati, nikome više nikada neće dozvoliti da bezbednost i sigurnost bilo kog njenog građanina ili bilo kog pripadnika srpskog naroda ugrozi, bez obzira gde on živeo i bez obzira koliko god on mislio da je jak i da može to da učini.

Cenjeni ministre, na kraju svog obraćanja želim da se zahvalim svim pripadnicima snaga bezbednosti Republike Srbije, vama i, naravno, predsedniku Aleksandru Vučiću na svoj energiji uloženoj u dosadašnju borbi i da svima nama poželim da ovu borbu što pre okončamo i svedemo u neke normalnije tokove, kako bismo se na miru okrenuli našem primarnom cilju - privrednom i finansijskom oporavku i ekonomskom razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Nataša Ljubišić.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu podržaće ovaj predlog zakona iz razloga što ovaj sporazum treba da doprinese jačanju veza između naše dve države, odnosno sa ciljem ostvarivanja saradnje dva ministarstva u segmentu bezbednosne saradnje, doprineće bržem i boljem protoku informacija, razmeni iskustava i ojačanju policijske saradnje dve države.

Republika Srbija i Država Palestina imaju dobre dugogodišnje i prijateljske veze. To smo dokazali na političkom planu. Veoma smo zahvalni Palestini što nam je ukazala to poverenje i na njenom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Želela bih da se osvrnem na dešavanja koja su obeležila prethodne dana i da čestitam pripadnicima MUP-a na svim akcijama koje su sproveli u borbi protiv organizovanog kriminala. Tim akcijama MUP zadalo je snažan udarac mafiji koja je u jednom trenutku pomislila da je snažnija od država.

Naša zemlja na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem mnogo puta do sada je pokazala i dokazala da je snažna zemlja u svakom pogledu. To i ovog puta dokazuje ovom borbom protiv organizovanog kriminala. Niko neće i niko ne sme biti zaštićen. Svako ko se ogrešio o zakon mora i treba da odgovara. Svako ko je pomislio da može da ugrožava predsednika, članove njegove porodice, mora za to da odgovara.

Pored snažne borbe protiv organizovanog kriminala, mi odvažno vodimo i borbu za investicije koje je naš predsednik pre tri dana predstavio, novi investicioni plan za našu zemlju u narednom periodu. To je između ostalog „Fruškogorski koridor“, obilaznica oko Novog Sada, obilaznica oko Loznice, obilaznica oko Kragujevcu, produžiće se „Dunavska magistrala“, jedan krak ka Negotinu, drugi krak ka Kladovu. Biće završen put Čačak-Požega do Svetog Nikole, kao i most preko Dunava koji se planira ka Vinči. Takođe, Železnica Beograd-Stara Pazova.

Dok naše komšije, a bogami i dobar deo EU ni ne pomišljaju na investicije, jedina im je briga kako da najviše doprinesu tome da svojim građanima obezbede vakcine. Naša zemlja se u pogledu vakcina na veoma dobar način bori. Mi smo se do sada izborili za 2.648.000 doza vakcina. Naš predsednik Aleksandar Vučić je pre par dana dočekao 500.000 doza kineske vakcine. Srbija je među prve dve zemlje u Evropi, pa i u EU iako nismo u EU, koja je po broju vakcinisanih građana.

Kada niko nije imao vakcine, Srbija je imala. Kada niko nije imao medicinsku opremu, Srbija je nabavljala. Kada niko nije mogao i hteo, kako god hoćete da to nazove, da pomogne komšijama u okruženju, Srbija je i mogla i htela. Srbija je, ne zaboravite, uputila avion Italiji kada joj je bilo najteže sa medicinskom opremom. Takođe, Srbija je pomogla i zemljama u okruženju, pa sve do poslednjih dešavanja kada je Srbija uputila vakcine i Severnoj Makedoniji i BiH i Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Još jednom je srpski narod opravdao natpis na zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi: „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885. godine“.

Pored borbe za zdravlje i očuvanje života naših građana Aleksandar Vučić se, kao što sam rekla, podjednako bori i za nove investicije, nova radna mesta, nove infrastrukturne projekte.

Da bi naša zemlja nastavila putem prosperiteta i napretka neophodno da ovu borbu protiv organizovanog kriminala na najefikasniji način privedemo kraju, da svako ko je pomislio da može, a kamo li to učinio, da može da preti predsedniku države, članovima njegove porodice, da ih prisluškuje, da šuruje sa kriminalcima, a da pri tom prođe nekažnjeno, mora da odgovara.

Iz ovog rata država će izaći kao pobednik jer je to jedini put kojim Srbija treba da ide. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nataši Ljubišić.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać. Izvolite.