Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se nalaze danas dva predloga zakona, i to jedan je Zakon o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine, a drugi zakon je o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Ono što je zajednički imenitelj oba ova predloga zakona, to je bezbednost. Bezbednost je Srpskoj naprednoj stranci negde među najvišim prioritetima. U prvom zakonu bezbednost se odnosi na bezbednost hrane, a znamo da zemlje koje budu raspolagale dovoljnom količinom hrane i zdrave pijaće vode biće u bliskoj budućnosti jedne od najbezbednijih i najsigurnijih zemalja. Drugi zakon odnosi se na saradnju u oblasti bezbednosti države od organizovanog kriminala, od korupcije, od terorizma, od krijumčarenja, od trgovine ljudima, od falsifikovanja putnih isprava, novca, od svih onih kriminalnih radnji koje predstavljaju kancer ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom svetu.

Zato protiv tog kancera koji se zove kriminalno postupanje sve države sveta preduzimaju aktivnosti i mere, kako bi na jedan sistematičan i sinhronizovan način povezale se i stale na put organizovanom kriminalu, terorizmu, pljački, krijumčarenju i svim drugim kriminalnim pojavama iza kojih naravno stoji nelegalno stečen novac, odnosno prljav novac.

Ono što takođe želim da kažem, da je država u zadnje vreme pokazala da je jedan od njenih glavnih ciljeva borba protiv organizovanog kriminala, odnosno protiv mafije. To su bezbednosne snage Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija i te kako pokazale u jednoj sinhronizovanoj i perfektno izvedenoj akciji, kada su u istom momentu na više različitih lokacija uhapsile i stavile iza rešetaka jednu od najmonstruoznijih, najmračnijih, najkriminogenijih mafijaških grupa Belivuk-Miljković. Na ovaj način država je jasno poslala poruku da ne postoje zaštićeni i da će primenjivati sva zakonom predviđena sredstva kako bi se monstrumi našli iza rešetaka.

Takođe moram da kažem da se bezbednosne snage Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija došle do 1.572 prisluškivana razgovora predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zašto je neko prisluškivao najboljeg među nama? Zašto je neko prisluškivao najboljeg državnika i najvećeg patriotu u novijoj srpskoj istoriji? Zašto je neko i koji su razlozi prisluškivanja onog koji danonoćno radi da Srbiji i građanima Srbije bude bolje? Na to pitanje svakako će odgovor dati nadležni pravosudni organi i mi se zalažemo iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ da taj odgovor pravosudnih organa, od tužilaštva, naravno, stigne na vreme.

Ono što takođe moram da naglasim je da je predsednik Republike Aleksandar Vučić imao više razgovora sa ambasadorom Palestine upravo radi produbljivanja naših prijateljskih odnosa, koji jesu i duboki i duži niz godina, više decenija unazad sežu. Palestina je jedna od zemalja koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, koja nije priznala lažnu državu Kosovo i naravno sprečila je i učlanjenje lažne države Kosovo u međunarodne organizacije.

Predsednik Republike zajedno sa ambasadorom razgovaraju i o formiranju mešovite grupe komiteta, kako bi se svi potpisani sporazumi realizovali do detalja i tančina. Takođe, predsednik Republike Aleksandar Vučić razgovarao je i o povećanju broja studenata iz Palestine koji studiraju u našoj zemlji jer znamo da je u prošlosti ne tako mali broj studenata iz Palestine dolazio po znanje i akademska zvanja upravo na Beogradski univerzitet.

Kada je u pitanju Konvencija o trgovini žitaricama iz 1995. godine, moram da kažem da je poljoprivreda, kao vrlo važna privredna grana, danas u znatno boljem položaju nego što je bila nekada, da je poljoprivreda pokazala svu svoju vitalnost u vreme pandemije Kovida-19, da je u vreme pandemije Kovida-19 prvi put posle 40 godina izvezena naša pšenica u Egipat, da je upravo u tom periodu i pored pandemije naša jabuka našla tržište na prostoru Indije, koja ima preko milijardu stanovnika.

Moram da kažem da se u to vreme pandemije Vlada Republike Srbije brzo snašla, da smo počeli da proizvodimo kvasac, koji se inače u Srbiji nije proizvodio, da smo počeli da proizvodimo alkohol i naravno uvedena je i elektronska pijaca, što je i te kako imalo velikog značaja za male poljoprivredne proizvođače koji nisu mogli odlaziti na pijacu, već su preko platforme „Elektronska pijaca“ mogli da prodaju svoje proizvode i da ni na koji način ne budu oštećeni.

Za razliku od žutog tajkunskog preduzeća do 2012. godine, oličena je u liku i delu, Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića i čitave te žute pljačkaške hobotnice koji su prodavali poljoprivredne kombinate u bescenje, koji su samo na teritoriji Vojvodine 300.000 hektara plodne zemlje prodali za 50 miliona evra, inače, danas je vrednost te zemlje 75 puta veća, danas je vrednost te zemlje po hektaru između 10 i 15 hiljada evra, za razliku od onih koji su opljačkali „Agrobanku“ uzimajući iz „Agrobanke“, kredite za svoje tajkune na kojima su i donosili zakone i naravno te kredite ne vraćajući, oni su „Agrobanku“ opljačkali za 84 miliona evra.

Naravno, žuto tajkunsko preduzeće nije napravilo štetu državi Srbiji i u poljoprivredi samo na tom mestu, oni su napravili štetu što smo morali svim onim deviznim štedišama koji su imali uložen novac u „Agrobanci“, naravno da njihov uloženi novac nadoknadimo.

Za razliku od njih danas Srbija ima plan, Srbija 2025, u kome je predviđeno dodatnih 300 miliona evra, kao podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji i to upravo za sisteme navodnjavanja, za komasaciju, kao i za kupovinu traktora.

Srbija svakog dana krupnim koracima korača napred zahvaljujući odgovornoj Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Baroš.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnikom, dame i gospodo građani Srbije.

Svaki vid bilateralnih ili multilateralnih sporazuma iz oblasti bezbednosne saradnje veoma je pozitivna i uvek dobrodošla za podizanje ukupnog nivoa bezbednosti jedne zemlje.

Svaka razmena informacija, svaki novi podatak, ali i svako teorijsko, stručno i praktično znanje i iskustvo iz oblasti organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima, narkoticima i drugo, može biti samo pozitivno u bezbednosnom smislu.

Upravo akcenat u ovom sporazumu, odnosno Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje stavlja se na državne organe Republike Srbije i Palestine, koji po ovom aktu razmenjuju informaciju od zajedničkog interesa, ali i informacije o sredstvima i opremi koja je neophodna za praćenje i za suzbijanje određenih vidova kriminaliteta, a naročito organizovanog kriminala i terorizma.

Zašto sam baš istakao ovaj član i zašto njemu dajem posebnu važnost i značaj? Svako ko danas u Republici Srbiji realno pogleda bezbednosnu situaciju izvući će zaključak da je ona, u najmanju ruku, kompleksna i da se upravo znanja i iskustvo, ali sofisticirana oprema drugih zemalja pomogli u razrešavanju monstruoznih dela koja su ovih dana potresla srpsku javnost.

Dakle, da nije bilo sporazuma ove vrste i upravo tih znanja sofisticirane opreme nekih drugih naših prijateljskih zemalja možda bismo još tavorili u neznanju i možda bismo bili svedoci još strašnijeg scenarija koji je očigledno bio pripreman i koji bi uticao na kompletnu i Srbiju i na našu budućnost.

Očigledno je da je država objavila rat jednoj kriminalnoj organizaciji koja je godinama bila vodeća u srpskom podzemlju i to kao ogranak jedne od dve crnogorske kriminalne grupe koje predstavljaju deo međunarodnog lanca trgovine narkoticima koja je, svi znamo, najisplativija i donosi abnormalne zarade.

Ubistva, nestanci, strah, bilo je nešto s čim su se građani suočavali, praktično svakodnevno, ali osim tog našeg individualnog straha kao građana postojala je jedna realna opasnost od znatno goreg scenarija, a to je potpuna destabilizacija zemlje sa ciljem preuzimanja državnog aparata od strane kriminalnih grupa ili pak, dovođenje na vlast određene grupe ljudi uz pomoć kriminalne organizacije koja bi za uzvrat učinila da ta kriminalna organizacija postane, praktično, paravojna formacija bez određenih ograničenja.

Jer, kako drugačije objasniti zaplenu, zaista velikog arsenala oružja, gde je većinu činilo oružje, tzv. dugih cevi? Prosto se nameće pitanje šta će toliko oružja jednoj kriminalnoj organizaciji?

Zamislite upotrebu tog oružja na nekom masovnom skupu. Ne daj Bože, naravno. Dok bi se dokazalo ko je pucao, da li je to bio neki pomahnitali individualac, pripadnik kriminalne grupe ili neko ispred države, prošlo bi određeno vreme, a to bi dovelo upravo do destabilizacije zemlje, dovelo bi do mešanje stranih sila, eto je i loša medijska slika o Srbiji, eto je i, najverovatnije, i promena vlasti, nove vlasti koja bi toj kriminalnoj grupi omogućila, reko sam već, postupanje mimo bilo kakvih zakona, ali i nove vlasti koja bi udovoljila zahtevima stranih sila, poput pitanja Kosova i Metohije, Republike Srbije, pitanja zaustavljanja našeg daljeg ekonomskog jačanja i širenja naših interesa i našeg uticaja, nabavke naoružanja itd.

Opet, kako drugačije objasniti pronalazak nekoliko snajperskih pušaka sa, zaista, najsavremenijom optikom i prigušivačima, pancirnim mecima, kao i takozvano upucavanje, odnosno vežbanje snajperskog gađanja, nego kao nastojanje ili nagoveštaj ka destabilizaciji zemlje.

Prosto, kriminalna organizacija je na ovim prostorima svoje međusobne sukobe ne rešavaju upotrebom snajperskim oružjima, nego nekim drugim oružjem. Tako da se onda logično i može izvesti zaključak da je to snajpersko naoružanje, to vežbanje upucavanja, najverovatnije, služilo da se likvidira neka bezbednosno interesantna ili štićena ličnost koja možda nosi pancir, odnosno, najviši državni funkcioneri, što bi opet dovelo, kažem, do destabilizacije zemlje.

Kako drugačije objasniti izuzetno sumnjivu povezanost dela državnih organa i državnih funkcionera, kako iz MUP-a, bezbednosnih službi, carine, sportskih udruženja, privrede i tako dalje, sa tom istom kriminalnom grupom i kako objasniti, zaista frapantnu i neverovatno činjenicu, da je najvažnija ličnost Republike Srbije predsednik prisluškivan i praćen i da su snimani dokumentovani njegovi razgovori sa članovima svoje porodice sa najbližim saradnicima, 1572 razgovora predsednika Srbije se dokumentuje. Logično se postavlja pitanje zašto? Sigurno ne da bi ta dokumenta tavorila u fijoci, ili da bi služila za potpalu, nego, prosto, da se stave nekome na uvid.

Razlog tog prisluškivanja je najverovatnije je bila želja i nastojanje određenog dela državnih organa da kroz te razgovore pokuša da kriminalizuje samog predsednika, njegovu porodicu, njegove saradnike, ili pak da određeni postupci i govor predsednika ukažu na određene inkriminišuće radnje. Međutim, nisu se nadali da neće pronaći ništa, jer da su pronašli nešto od toga zasigurno bi to odmah sutradan već izašlo na svim tajkunskim medijima.

Dakle, iz svega ovoga možemo izvesti zaključak da je krajnji cilj kriminalne organizacije, koja je, Bogu hvala, uz onaj čisti, ponavljam, neukaljani deo MUP-a, BIA, u saradnji sa drugim držanim organima, sklonjen, ali njihov cilj je najverovatnije bio upravljanje državnim aparatom u kojem bi Aleksandar Vučić bio praktično pasivni posmatrač, pritisnut određenim dokazima do kojih se trebalo doći putem prisluškivanja, a da ako ne uspeju da destabilizuju zemlju na taj način, da onda izvrše određenu upotrebu oružja, pretpostavljam na nekom masovnom skupu ili, ne daj Bože, likvidaciju snajperskim oružjem.

Ono što smo sada, ministre, započeli ne treba prekidati. Vi ste svesni toga apsolutno da treba ispitati sve pipke te kriminalne hobotnice, pa čak i ako ona zahvati i najviše državne funkcionere i treba videti pozadinu i krajnji cilj svega toga. Zašto su određeni predstavnici države sarađivali sa kriminalnom organizacijom? Zašto je naređeno prisluškivanje i praćenje predsednika Republike? Zašto je neko odbio poligrafsko ispitivanje gde je netačnost poligrafa svega od 5% do 10% naravno u zavisnosti od samog modela poligrafa. I, na kraju, ono što je najvažnije, ko stoji iza svega? Da li je to domaći tajkunski lobi, da li su to strane sile ili je to pak neko njihovo sadejstvo?

Dok to konačno ne utvrdimo, borba ne sme stati. Zato je važno i da, pored te unutrašnje borbe, koja je sada veoma dobra, podržimo i svaki vid sporazuma koji će u svom sadržaju imati upravo bezbednosne aspektne i koji će podići nivo bezbednosti naše zemlje.

Živela Srbija i živ nam bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Gospodin ministar ima reč.

Samo da iskoristim ovu priliku da narodnim poslanicima našeg najvažnijeg tela Narodne skupštine Republike Srbije ponovim nekoliko važnih činjenica, kada je u pitanju prisluškivanje predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice.
Dakle, predsednik Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej, njegov otac Anđelko i njegov sin Danilo, bili su od pojedinih pripadnika MUP-a prisluškivani nezakonito, bez ikakvog sudskog naloga, bez poštovanja pravne procedure i uz iskrivljavanje i kršenje čitavog sistema napravljenog da štiti građane Srbije.
Predsednik Vučić i članovi njegove porodice su bili prisluškivani na osnovu onoga što smo mi dokazali. Ne mogu da isključim da je bilo više od toga, ali na ono što smo mi dokazali, 1.572 puta. Znači, 1.572 razgovora bila su snimljena bez zakona, bez odluke suda, bez ikakvog poštovanja pravne procedure i sistema. To mora da brine svakog od nas, to mora da nas čini posebno spremnim da se borimo da se ovo nikada više ne ponovi.
Ali, ono što sve nas zajedno može da učini ponosnim je što od tih 1.572 snimljena razgovora, koji su posle preslušani od strane Sektora unutrašnje kontrole MUP, od strane tužilaštva, dakle, od tih 1.572 razgovora nema ni jednog jedinog inkriminušićeg razgovora koji bi mogao da ukaže na bilo koji način da je bilo ko od članova porodice predsednika Vučića i on sam izvršio bilo koje krivično delo.
Dakle, 1.572 puta se pokušalo naći nešto protivzakonito i nije se našlo ništa. To treba da nas čini ponosnim, baš kao što treba da nas čini zabrinutim što je do tih 1.572 puta uopšte došlo.
Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, koji je vodio istragu, je učinio nesumnjivim da je do kršenja zakona došlo, da je bilo pripadnika MUP-a koji su svoju funkciju zloupotrebili. Mi smo sve relevantne podatke dostavili Tužilaštvu za organizovani kriminal, sigurni da smo dokazali kršenje zakona i sada očekujemo, u skladu sa zakonskom procedurom, da Tužilaštvo odredi, odnosno kvalifikuje krivično delo, odredi šta se desilo u pravnom smislu, pravnom tumačenju kada je u pitanju ilegalno prisluškivanje predsednika Vučića i njegove porodice.
Ono što mogu da kažem svakom od vas i za šta verujem da imam podršku svakog od vas, ovo se više nikada i nikome ne sme desiti i nikada i nikome ne sme ponoviti. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Nevenka Kostadinova.
Najpre po Poslovniku reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.

Član 107.

Samo jedna stvar, gospodine ministre, koju ste napomenuli, voleo bih samo da podvučete, kada ste već rekli, zbog poslanika i zbog javnosti.

U svih tih 1572 razgovora nije bilo slušanja lica bezbednosno interesantnih, a onda upadanja po nalogu suda u te razgovore, jer to je teza koju pojedini ljudi danima provlače, da je predsednik Republike Srbije razgovarao sa bezbednosno interesantnim licima i tako upao u praćenje. Ne, bez odluke suda, mimo svakog zakona, mimo svakog pravila i namerno i vrlo svesno je nezakonito prisluškivan i on i njegova porodica. Pa vas molim još jednom samo to, zbog javnosti i zbog poslanika, da se to dobro podvuče, da se zna kako je i šta je rađeno. Hvala.

Ministar Vulin ima reč.

Dakle, pripadnici Sektora unutrašnje kontrole su dokazali da su ljudi koji su bili stavljeni na mere stavljani zato što se očekivalo da će biti u komunikaciji sa predsednikom Vučićem ili članovima njegove porodice. Dakle, nisu stavljeni na mere ljudi koji su vršili neka krivična dela, pa sada eto, desilo se da sa njima razgovara neko od članova porodice Aleksandra Vučića.
Da je tako, ti ljudi bi danas bili uhapšeni, jer ako stavite kriminalca na mere, stavljate ga zato što je kriminalac, zato što vršite neku operativnu obradu nad njim, zato što ga tražite i zato što pokušavate, koristeći određene mere, da dokažete njegove kriminalne radnje. Kada to dokažete, on bude uhapšen, preda se u nadležno tužilaštvo, sudu, sve kako ide.
Niko od tih lica nije uhapšen. To znači da nije bilo nikakvih dokaza njihovog kriminalnog ponašanja. To znači da su ti ljudi stavljani na mere ne zato što su se bavili kriminalom, već zato što se pretpostavljalo da mogu da budu lica koja će biti u komunikaciji sa Aleksandrom Vučićem ili članovima njegove porodice. Dakle, stavite meru na tako nekoga, slušate ga, pojavi se predsednik ili neko od članova njegove porodice, razgovara sa tim ljudima i vi na osnovu toga imate pregled njihove međusobne komunikacije.
Ponavljam još jednom, niko od tih ljudi nije osuđen, niko od tih ljudi. Ljudi su se stavljali na mere zato što su imali bliskost ili se pretpostavljala njihova bliskost sa nekim od članova porodice predsednika Vučića ili njega samog. Dakle, 1572 nije bilo nikakvog kršenja zakona, baš nikakvog. Govorimo samo o onome što smo mi uspeli da dokažemo. Ne mogu da garantujem da nije bilo više od toga, ja to ne znam, ali manje od toga, jednostavno, nije bilo, ja to znam. To je dopuna. Hvala.