Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović, po Poslovniku.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Jedna vrlo osetljiva tema, član 107. reklamiram. Ja vas molim da samo budemo maksimalno oprezni i korektni, pre svega u prisustvu ministra policije, za koga sam sigurna da svoj posao radi baš kako treba. Sve što smo do ovde videli pokazalo je da policija zna i kako i šta treba raditi.

U tom smislu, ja podržavam sve diskusije, podržavam i pravo svakoga od nas da možda i hipersenzitivno u određenim trenucima reaguje, ali, kako da to nazovem, a da ne zvučim grubo jer mi to nije namera, ne i da, eventualno, donosimo neke preuranjene zaključke iz transkripta nekih razgovora koje jesmo svi čuli.

Dakle, da ne bismo, pre svega, kao narodni poslanici, pošto na to nemamo pravo, uticali na bilo koji način ili se bar učinilo javnosti da to radimo, bilo bi dobro da budemo oprezni u svojim diskusijama koliko god da jeste zastrašujuće sve ovo što se u državi u ovom trenutku događa.

Još jednom, predsedavajući, ljubazno vas molim da malo ipak obratimo pažnju kada su diskusije u pitanju.

Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?

Ne.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre Vulin, drago mi je, zaista, što vas vrlo često viđam ovde, u ovom visokom Domu, to govori o vama kao ministru i o vašoj prednosti, a i o predanosti radu vašeg Ministarstva kojeg vodite.

Pošto su moji prethodnici dosta toga rekli o oba ova zakona, dozvolite da kažem da su oba zakona o potvrđivanju Sporazuma i Konvencije izuzetno važni za našu zemlju. Zašto? Upravo zato što ovi zakoni govore o politici bezbednosti, i samostalnosti našeg puta kada je u pitanju bezbednost, odnosno vojnoj neutralnosti Republike Srbije. To je naš put, srpski put kojeg je dresirao naš predsednik Aleksandar Vučić, jer, dame i gospodo, tuđim se putem kući ne dolazi. Drugo, što ćemo moći uticati na donošenje odluka na međunarodnom nivou.

Kada je u pitanju ova Konvencija o trgovini žitaricama, moram da kažem da ćemo, pošto je veoma važna, moći vrlo dobro da kažemo uticati preko Međunarodnog žitarskog saveta, kao međunarodne organizacije, u smislu pospešivanja međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, i ne samo to, nego i pružiti doprinos stabilnosti tržištu i unapređivanju svetske bezbednosti u oblasti hrane, što je izuzetno važno za našu zemlju u celini.

Ja neću o tome više govoriti, pošto su moji prethodnici o tome dosta toga rekli, a dozvolite ipak da napomenem da je poljoprivreda izuzetno važna za ukupni razvoj i bezbednost naše zemlje, a naši politički protivnici u poljoprivredi nisu, prethodni režim Dragana Đilasa, Borisa Tadića i njihovih saradnika, Vuka Jeremića, nisu vodili računa, jer su totalno doveli na rub propasti poljoprivredu.

Setite se, dame i gospodo, da je njihov ministar poljoprivrede Saša Dragin bio uhapšen i bio optužen za 4,5 miliona evra. Dakle, zaista nisu vodili, o tome toliko.

Što se tiče ovog drugog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i države Palestine u oblasti bezbednosti, mi smo u svim našim dokumentima stavljali bezbednost na prvo mesto, a što se tiče ovog sporazuma, on će se odvijati u nekoliko pravaca, prvo na području jačanja saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, čemu mi izuzetno pridajemo pažnju i pozornost, pogotovo ovih dana je to aktuelno.

Drugo, po pitanju saradnje u oblasti visokotehnološkog kriminala i terorizma, nadalje u oblasti suzbijanja trgovine narkoticima i trgovine ljudima i napokon saradnja u borbi protiv falsifikovanja. To su izuzetno važne te oblasti, a ova bezbednost će pridoneti ukupnoj bezbednosti naše zemlje.

Kada je u pitanju bezbednost, moram da kažem, gospodine ministre, da ovih dana se ostrvio na bezbednost naše zemlje niko drugi nego bivši načelnik Generalštaba, Zdravko Ponoš, Borko Stefanović, Tadić, videli ste, i njihovi saradnici. Radi građana Srbije, da ih samo podsetim ko je taj Zdravko Ponoš. Pa, poštovani građani, ako se sećate, on je zajedno sa Tadićem rukovodio udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj da se Vojska Srbije, koja je izašla na crtu NATO paktu 1999. godine, uništi i dovede na nivo koji ne garantuje slobodu, a to je na nivo lovačkog društva. E, dotle je taj Ponoš doveo i njegov Tadić, Borko Stefanović i Dragan Đilas.

Taj Ponoš i Tadić su posle 5. oktobra uništili Vojsku Srbije, više nego NATO pakt za vreme bombardovanja 1999. godine. Taj Zdravko Ponoš, kao načelnik Generalštaba vojske, njega se odrekao, gle čuda i njegov vrhovni komandant Boris Tadić, koliko se sećate i on ga smenio. O Tadiću da i ne govorim, pa on je kao predsednik države i kao ministar odbrane rekao, citiram – šta će nam vojska? Toliko o njemu.

Svaki pripadnik danas Vojske Srbije mora da crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš.

Da vas podsetim, poštovane dame i gospodo i poštovani građani Republike Srbije, da je Ponoš kao general stajao u stavu mirno pred NATO poručnicima dok su hrabre srpske vojnike izručivali Hagu. Jel tako, gospodo, Zdravko Ponoš, gospodine Đilasu, a za Evropu Đilašu i Borku Stefanoviću? To je general koji je američkom senatoru obećao da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Pa, nije to obećao gospodin ministar Vulin, niti Aleksandar Vučić.

Svako ko je bio patriota u Vojsci Srbije, bio je izbačen za vreme Zdravka Ponoša. Jel tako, dame i gospodo, pogotovo vi pripadnici Vojske Srbije? Danas, za razliku od njegova vremena, Vojska Srbija je modernizovana, koju je modernizovao Aleksandar Vučić, a i njegovi naslednici, kao i svi ministri, na zavidnom je nivou, zaista na zavidnom nivou, i trasirao je put neutralnosti naše zemlje, a to jeste srpski put, jer kako sam rekao, tuđim putem se kući ne stiže, dame i gospodo.

Izuzetno je važno reći na kraju da čovek sve što stvara, stvara radom i čovek je stvoren da se bori i da radi. Ko tako ne čini, mora propasti, rekao je naš Nikola Tesla.

Mi funkcioneri, narodni poslanici, a i politički rukovodioci pojedinih stranaka moraju biti časni ljudi, a ne moraju biti bogati ljudi, jer bogati ljudi ne razvijaju demokratiju.

Dragan Đilas misli da samo bogati ljudi razvijaju demokratiju, pogotovo ako su svoje bogatstvo stekli za vreme vršenja političke funkcije, kao što je to tajkun Dragan Đilas sa opljačkanih 619 miliona evra.

Citiram Aristotela – demokratija je kada časni ljudi, a ne imućni, vladaju. Završen citat.

Naš predsednik Aleksandar Vučić nije imućan, ali je častan čovek. Zato treba da vlada i da se bori protiv korupcije, kriminala, kao i vi, gospodine ministre.

E, moj Đilašu, moraš da znaš da se bogatstvo ne meri materijalnim vrednostima, nego čašću koju je neko stekao. Toliko o tome.

Dozvolite ipak na kraju da malo isprovociram naše političke protivnike i da ih upitam da li je tačno ono što ću sad da kažem ili ne, pogotovo Dragana Đilasa.

Pitam ga – ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Evo, sad ga pitam pred javnošću Srbije. Pa, naravno, Aleksandar Vučić. Za vreme njihove vlasti nije se smela reći NATO agresija, nego NATO intervencija.

Drugo, ko je prvi rekao – neću u NATO? Naravno da je Aleksandar Vučić. Jel tako, Dragane Đilasu, a za Evropu Đilaš?

Ko je prvi zapadu rekao – nećete me sprečiti da sarađujem sa Kinom? A, nas ste, gospodine Đilaš i tvoji saradnici Borko Stefanović i Jeremić, prozivali u ovom visokom domu, optuživali da sarađujemo sa žutim ljudima i ruskom gubernijom. Jel tako, gospodine Đilašu?

Ko je prvi rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Ko je prvi od naših predsednika i vladara?

Ko je prvi podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Odgovori gospodine Đilaš.

Ko je prvi posle 175 godina vratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja tamo gde mu je bilo mesto? Ko je danas jedini i poslednji slobodni vladar u Evropi, kao što ste vi, gospodine ministre, prekjuče rekli u ovom visokom domu? Naravno, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi podigao spomenik ocu srpske srednjovekovne države posle 800 godina? Ko je prvi, Dragane Đilašu? Odgovori ovo građanima Srbije. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Ko je prvi posle 30 godina sproveo sveobuhvatne reforme u Srbiji? Ko je prvi, Dragane Đilašu? A ti si opljačkao 619 miliona za vreme dok si bio na političkoj funkciji?

Ko je u poslednjih 30 godina najviše sagradio bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara? Odgovori Dragane Đilašu. Koliko si ti sagradio?

Ko je najviše u svom mandatu od predsednika u novijoj srpskoj istoriji sagradio najviše autoputeva, cesta i mostova? Odgovori Dragane Đilašu.

Ko je najzaslužniji od srpskih vladara da se sagradi Hram Svetog Save na Vračaru, najlepša pravoslavna crkva na svetu? Ko je prvi, Dragane Đilašu? Aleksandar Vučić.

Ko je prvi sagradio balkanski tok gasovoda od Zaječara do Horgoša u dužini od 403 kilometara? Dragane Đilašu, odgovori na ovo. Ovde u ovom visokom domu u prošlom mandatu ste nas prozivali da to nikada neće doći do realizacije.

Ko je prvi uspostavio čelično prijateljstvo sa Republikom Kinom? Nas ste prozivali da sarađujemo sa žutim ljudima.

Ko je prvi realizovao „Beograd na vodi“ i danas vodite hajku protiv „Beograda na vodi“? I ne samo protiv „Beograda na vodi“, pa protiv „Železare“ u Smederevu, protiv Bora, protiv svega onoga što se radi u ovoj zemlji.

Ko je prvi u zadnjih 17 godina, uzmimo samo zadnjih 17, poveo žestoku borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, Dragane Đilašu?

Na kraju, poštovane dame i gospodo, na sve ove laži koje Dragan Đilas i njegovi mediji pod njegovom kontrolom ovih dana forsiraju 24 časa odgovaraćemo ovde u ovom visokom domu, jer on neće u ovom visokom domu, povukao je narodne poslanike, jer je rekao – šta će mi parlament, kome to treba. Njemu treba ulica, jer je on 5. oktobra prvi išao da ruši ovu Skupštinu. Postoje slike o tome, a postoje i izjave šefa CIA za Srbiju iz tog vremena, kako su finansirali za rušenje poretka i ko je učestvovao i kasnije su se zahvalili njemu. Ja sam prošli put citirao u ovom visokom domu.

Na kraju, mi ćemo i dalje raditi na Srbiji 2025 koji je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić, ne samo vršiti modernizaciju, ne samo mi narodni poslanici, nego većina građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i najveći broj političkih stranaka, a Dragan Đilas će sigurno propasti kako je rekao Nikola Tesla jer on svojim radom nije stekao 619 miliona. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Miloš Terzić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ceo svet se suočava sa krizom koja do sada nije viđena i u takvim okolnostima može se reći da Srbija vodi jednu opsežnu borbu na svim poljima i da postiže izvanredne rezultate u toj borbi. Naravno, tu pre svega mislim na borbu za očuvanje naše ekonomije i na borbu za očuvanje radnih mesta. Prioritet je svakako sačuvati našu privredu, kao i teško stečene rezultate fiskalnih reformi od 2014. godine.

Zahvaljujući politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, mi smo u vreme ove krize bili u situaciji da pomognemo svima kojima je ta pomoć bila potrebna, i to pokazuje jednu stvar sa sigurnošću, a to je da smo uspeli da sprovedemo te hrabre, ali neophodne reforme i da smo zahvaljujući tim reformama nešto od 2014. godine radili, da smo nešto uradili i da smo nešto zaradili kako bismo pomogli, kako sam već rekao, svima kojima je ta pomoć bila neophodna. Uspeli smo da pomognemo i našim privrednicima, i našim poljoprivrednicima, i našim zdravstvenim radnicima, i našim penzionerima.

Zašto pominjem naše poljoprivrednike? Zato što danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koja, između ostalog, ima za cilj da promoviše transparentnost na tržištu hrane i koordinaciju i aktivnosti politike na svaku moguću nesigurnost na tržištu.

Međunarodni žitarski savet je međuvladina organizacija koja ima za cilj da pospeši međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, kao i da doprinosi stabilnosti na tržištu žitarica i unapređenju svetske bezbednosti na tržištu hrane.

Smatram da je ovaj Predlog zakona, koji danas imamo na dnevnom redu, dobar i koristan za sve građane Srbije, jer to pokazuje da želimo da ulažemo u našu poljoprivredu, da mislimo na naše poljoprivrednike, da mislimo na naše poljoprivredne proizvođače, jer poljoprivreda ima značajan udeo u zaposlenosti i BDP Srbije.

Srbija je takođe tradicionalno poljoprivredna zemlja i sa znanjem i podrškom koju dobijaju naši poljoprivrednici pokazali smo da smo spremni i za krizna vremena. Bili smo, dakle, jedna od retkih zemalja u Evropi i zato hoću da iskoristim priliku da pohvalim rad Ministarstva poljoprivrede koje nije imalo problema sa snabdevanjem osnovnih životnih namirnica za sve građane Srbije i sa proizvodnjom hrane.

Treba istaći da bi građani Srbije znali da smo i tokom prethodnog mandata prethodne Vlade, kao država, izdvojili značajna sredstva u oblasti poljoprivrede i da ćemo to sigurno raditi i u narednom periodu kako bismo sproveli sve ono što smo obećali građanima Republike Srbije, da bismo realizovali sve one stvari u oblasti poljoprivrede koje smo definisali kroz investicioni plan Srbija 2025, a tu podrazumevamo ulaganja i u nove sisteme za navodnjavanje, što će značiti našim poljoprivrednicima, u elektrifikaciju polja, automatsku protivgradnu zaštitu i kroz davanje subvencija od države za naše poljoprivrednike kako bi kupili dodatnu mehanizaciju i opremu koja će im značiti u daljem radu.

Dobro je da smo krenuli da stimulišemo unapređenje procesa proizvodnje i u narednom periodu. Nadam se da ćemo još više stimulisati otvaranje i modernizaciju prerađivačkih kapaciteta kako bismo poboljšali našu izvoznu politiku i kako bismo u narednom periodu kao država bili prepoznati, ne samo kao oni koji izvoze sirovine, već kao država koja je u mogućnosti da izvozi kvalitetne finalne proizvode.

Poljoprivreda je, dakle, jedna od najvećih razvojnih šansi za Srbiju. Selo je prehranilo Srbiju u trenucima kada je Srbiji bilo najteže i svaki dodatni podsticaj poljoprivredi otvara mogućnost da se neke porodice vrate na selo i da se bave proizvodnjom hrane.

Sve ove rezultate postigla je SNS za jedno kratko vreme u oblasti poljoprivrede, jer smo zaista vodili ozbiljnu i odgovornu politiku, a za razliku od onih koji su upravljali ovom zemljom u periodu od 2000. do 2012. godine, koji su bukvalno otimali novac iz agrarnog budžeta, koji su štampali nekakve časopise o zadrugarstvu koje niko nikad video nije kako bi izvukli isključivo i samo korist za sebe.

Do ovih rezultata koje je postigla SNS u oblasti poljoprivrede u prethodnom periodu došlo se kroz ogroman rad i posvećenost i nikakve fabrikovane afere lažne elite i pripadnika bivšeg režima neće umanjiti rezultate, jer baš zbog truda i rada čitavog tima SNS mi dobijamo poverenje građana i siguran sam da će tako biti i na narednim izborima. Nastavićemo da se borimo za Srbiju bez obzira na sve napade koji su upućeni prema nama iz tajkunskih medija.

Naravno, u danu za glasanje podržaću Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama i pozivam i druge narodne poslanike da urade to isto. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, javljam se po Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koje je podnela Vlada Republike Srbije 19. februara 2021. godine, a Vlada je takođe zaključkom koji je donela na sednici 21. januara 2020. godine utvrdila osnov za pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu.

Međunarodni žitarski savet je međuvladina organizacija koja ima za cilj da unapredi međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, da doprinese stabilnosti tržišta žitarica, kao i da unapredi sistem obezbeđenosti hranom na svetskom nivou.

Realizacijom navedenih ciljeva se poboljšava transparentnost tržišta putem razmene informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Žitarski savet ima 56 država članica. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, a kroz dostavu dnevnih izveštaja Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednicama Saveta.

Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici, konkretno indeks žitarica i uljarica dostupan je svakodnevno putem javne internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i tražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba.

U oktobru 2012. godine Međunarodni žitarski savet se pridružio sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta. Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20, obuhvata četiri useva: pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu.

Takođe Međunarodni savet svake godine održava dve redovne sednice saveta u Londonu i njegove funkcije su: nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama o kojoj danas razmatramo; zatim raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija.

Međunarodni žitarski savet je drugi u svetu posle američkog ministarstva poljoprivrede u prikupljanju, analizi i izveštavanju o tržištu žitarica i uljarica i u tome jeste značaj ove organizacije.

Podaci i projekcije bitni su za kreiranje politike na državnim nivoima u sektorima žitarica i uljarica. Članstvo bi bilo značajno u smislu promocije rezultata trgovine i pristupa značajnom broju podataka za analize i utvrđivanje politike u periodima koji predstoje.

Potvrđivanjem ove konvencije omogućuje se njeno stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 25. Konvencije. Za realizaciju ove konvencije obezbeđena su navedena sredstva u budžetu Republike Srbije u 2021. godini, takođe i u 2022, 2023. i narednim godinama biće planirana u okviru limita na razdelu – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji će biti opredeljeni od strane Ministarstva finansija u skladu sa bilansnim mogućnostima.

Sedamdeset posto ukupne površine naše zemlje čini poljoprivredno zemljište, od toga 17,3% ukupne populacije su naši poljoprivrednici, tj. naši domaćini.

Takođe, osvrnuo bih se i na opštinu iz koje ja dolazim, a to je opština Negotin i mogu da naglasim da imamo kao opština izvanrednu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Opština Negotin je peta opština u Srbiji po svojoj površini koja obuhvata 1.089 kvadratnih kilometara. Naglasio bih da radimo komasaciju, tj. ukrupnjavanje zemljišta u čak osam katastarskih područja opštine Negotin i ukupno komasiramo oko 5.000 hektara.

Takođe, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u opštini Negotin se radi i navodnjavanje negotinske nizije. U prvoj fazi 2.000 hektara, a ukupno ćemo pokriti navodnjavanjem više od 13.000 hektara i taj projekat je vredan više od 10 miliona evra.

Opština Negotin je opredelila u budžetu za 2021. godinu subvencije u poljoprivredu 20,5 miliona dinara, a ukupno sa komasacijom 36 miliona dinara.

Evo još nekih podataka vezano za opštinu Negotin za 2020. godinu. Pšenica je na 10.000 hektara a prinos, otprilike, za pšenicu je četiri tone po hektaru; kukuruz 6.500 hektara, prinos je sedam tona po hektaru; ukupno zasejane površine su oko 20.000 hektara. Ovde samo da naglasim da se radi o površinama koje su u individualnom sektoru, u obračun nisu ušle površine koje se izdaju u zakup, državno zemljište – tu je oko 3.000 hektara, kao ni oko 5.000 hektara koje su pod višegodišnjim travama i leguminozama, zasejane u ranijem periodu.

Bitno je reći da su prinosi prikazani u uslovima suvog ratarenja bez navodnjavanja.

Na kraju, mogu reći da ću glasati za ovaj predlog zakona, kao i sve ostale koji su na dnevnom redu Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.

Naravno, pozivam i moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu da isto učine.

Zahvaljujem.

Živeo Negotin! Živela pristojna Srbija!