Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovo nekako tema koja bi trebalo da se spoji sa REM-om. Znači, imamo korupciju, RATEL, REM, elektronske komunikacije, Šolaka u nekoj vrsti bekstva, neregistrovane medije koji koriste elektronske komunikacije na putu od Srbije prema Luksemburgu, iz Luksemburga prema Sloveniji, pa onda opet nazad prema mikrofonu Jugoslava Ćosića i takva je naša medijska scena.

RATEL je veoma bitan za slobodu medija, ali tu slobodu, svaka sloboda se ograničava zakonom. Mi danas imamo kompaniju koja je tužila državu Srbiju, a ta kompanija se zove „Junajted grupa“ a „Junajted grupa“ ima ćerku firmu „Junajted medija“, „Junajted medija“ ima „Adrija Njuz Sarl“. Pa, ima u sastavu „Junajted Medija“ i čuvena Đilasova „Dajrekt Medija“, pa vam je tu „Cast Medija“, koja se bavi reklamama dosta neovlašćeno. U reemitovanom programu emituje domaće reklame, u navodno reemitovanom programu, pa u pravim prekograničnim kanalima ubacuje i prekraja programe, ubacujući reklame i sve se to čini uz objašnjenje REM-a da se radi o navodnom tehničkom smislu reemitovanja tako što se signal kroz kabl šalje iz Beograda za Luksemburg, iz Luksemburga za Ljubljanu, iz Ljubljane u Beograd i to kruženje signala, kako kažu iz REM-a, a RATEL izgleda nema ništa protiv, Agencija za sprečavanje korupcije samo posmatra sirote narodne poslanike, mada od našeg posla ima još lošijih… Dakle, sve se to posmatra, a Agencija za sprečavanje korupcije ne vidi očiglednu pojavu korupcije, posebno u REM-u, a možda i RATEL-u i ja verujem da su to ogromne svote, budući da taj biznis Šolakov vredi, po procenama „Bi-Si Partnersa“, negde 2,6 milijardi evra. Znači, mi nemamo problem, po meni, sa opozicijom, mi imamo problem sa ljudima koji se predstavljaju kao opozicija, a zastupaju Šolakov biznis koji košta negde 2,6 milijardi, a godišnje donosi prihod uglavnom u Srbiji od 500 miliona evra.

Mi smo tu temu zapostavili. Znači, Agencija za sprečavanje korupcije misli da to nije neka tema. Ja pitam – ko kontroliše kontrolora? Recimo, Regulatorno telo za elektronske medije i ovo Regulatorno telo za elektronske komunikacije bi trebalo da budu kontrolor. Da li naši mediji zloupotrebljavaju tu vrstu slobode, odnosno da li su po našim zakonima registrovani ili ovde nastupaju kao piratski mediji, koriste elektronske komunikacije dosta nedozvoljeno? S tim u vezi, da podsetim da je SBB, čiji je vlasnik „Junajted grupa“, da li su oni vlasnici oko 30 prekograničnih kanala, koji su, uglavnom, piratski, virtuelni kanali, koji ovde navodno reemituju program i ne podležu registraciji, ne podležu plaćanju taksi ni REM-u, ni RATEL-u, ni SOKOJ-u. Dakle, njih uglavnom izdržavaju domaći mediji i onda imate ljudi koji primaju plate zahvaljujući obavezama koje imaju domaći elektronski mediji i te plate i prihodi ovog Saveta REM-a, odnosno generalnog sekretara, izvršnog direktora i svih njih koji donose Šolaku novac, platu primaju isključivo zahvaljujući domaćim medijima koji finansiraju REM, a pri tome izgleda da neku vrstu nadoknade dobijaju, jer očigledno rade za Šolaka.

Kada sam vas iz SNS podsećao da je Judita Popović greška prilikom izbora, da ona nije stručnjak za elektronske medije, da je ona političar, da je bila u LDP-u, da je bila potpredsednik Skupštine, da je bila narodni poslanik, ja sam onda kvalifikovaniji i nezavisniji bio da budem član REM-a nego ona. Njen protivkandidat je bio Dragiša Kovačević i mislio sam da je greška da izaberemo, recimo, Juditu Popović za člana Saveta REM-a, jer sam pretpostavljao da će se vrlo brzo uklopiti u biznis koji je začet i koji je proširen za vreme vladavine stranke kojoj je ona pripadala.

Uglavnom, recimo Goran Petrović. To je čovek koji je meni više puta odgovarao. Jednom čak napisali, tamo neki Todorović, izvršni direktor… napišu mi da neće više da odgovaraju na moja pitanja – kako mi dozvoljavamo to divlje piratsko emitovanje, koje navodno oni smatraju reemitovanjem.

Ja se malo raspitam, pročitam malo štampu, Goran Petrović, koji je meni odgovarao više puta, gle čuda, u Kragujevcu, tamo 1997. godine, zajedno sa Šolakom i Nenadom Jankovićem, zvanim Neša kauboj, osnovao KDS, a to je preteča SBB-a. Zamislite onda Šolaka i njegove navodno reemitovane programe kontrolišu Neša kauboj i Goran Petrović, koji su sa njim zajedno osnovali tu firmu u Kragujevcu dok je na vlasti 1997. godine bio Verko, evroljub, Veroljub Stevanović? Sada, zamislite, koza čuva kupus i još njeno jare ili sestra koza je kontroliše? To je gotovo nemoguća stvar.

Proizvod toga je da mediji nisu slobodni. Uglavnom svi ti piratski mediji sebe smatraju slobodnim, a ja ih smatram preslobodnim. Dakle, nisu registrovani. Ja sam dobio odgovor regulatora iz Luksemburga, dobio sam odgovor da ti mediji jesu registrovani u Luksemburgu, ali ne emituju program. Kako neko reemituje program koji se ne emituje? Onda, gospođo ministarka, pošto ste bili u BIA, možete i da proverite, N1 nema PIB. Pitam ja njih – ljudi, hajde dajte mi PIB N1 televizije. Oni kažu - N1 televizija nema PIB, nema ga u registru APR, nema PIB, nema u registru elektronskih medija. Ukoliko neko tuži zbog neke lažne informacije, fake news, kako se to zove na engleskom, ukoliko neko tuži, onda mu odgovore da N1 televizija ne može da bude tužena strana, jer oni nisu pružalac medijske usluge jer nisu registrovani u Srbiji, već su registrovani u Luksemburgu. Ako ih tužite u Luksemburgu, oni kažu – jesu oni registrovani u Luksemburgu, ali Luksemburgu ne emituju program.

Ja pitam – kako može da se reemituje nešto što se ne emituje, jer reemitovanje je istovremeno preuzimanje programa bez prekrajanja, izmena, ubacivanja reklama, rubrika itd, reportaža? N1 jedan nema PIB. Odgovor je bio – oni koriste PIB „Adrije Njuz Sarl“ d.o.o. U Luksemburgu postoji „Adrija Njuz Sarl“ koju je navodno osnovala članica „Junajted medija“ N1, itd, neke televizije. Ali, te televizije tamo ne daju program.

Ovde strana televizija koristi program, odnosno PIB „Adrije Njuz“ d.o.o. Beograd, kao reemituju program, strana televizija. Čekajte, ako ste strana televizija, kako možete da koristite uopšte PIB domaće firme, a i da je slučajno „Adrija Njuz“ osnivač N1 televizije, u toj situaciji kada jedna firma osnuje drugu i ta druga mora da ima poseban PIB, ne može da koristi PIB svog osnivača.

Međutim, to izgleda kod Šolaka može sve, u REM-u može sve. REM je posebna vrsta, RATEL je kao odvojen, i nemate nikakvu kontrolu tih komunikacija elektronskih, odnosno po nekom zakonu, ali to je tako nevešto napisano, po nekom zakonu REM bi trebao da naloži operatoru, a to je u ovom slučaju SBB, koji je na određen način vlasnik N1 televizije, tridesetak tih piratskih kanala, Nova S, trinaest Sport klubova, Sinemanija, itd. Oni bi trebalo da nalože operatoru da isključi te navodne svoje kanale koje je registrovao u Luksemburgu. RATEL bi tu mogao da pripomogne i da stručna lica komunikacijom utvrde da li je tačno da se u Luksemburgu ne emituje takav program, da ne dolazi izvorni signal iz Luksemburga, ono što je meni operator iz Luksemburga već odgovorio, a i Slovenci su na moje pitanje to potvrdili, da se takav program kakav se emituje u Srbiji, da se ne emituje u Sloveniji. Prema tome, ne može biti reemitovan ovde.

Sada ovi iz N1 televizije mogu da zakukaju da sam ja protiv nezavisnih slobodnih medija, kako oni to tvrde. Opozicioni mediji nisu nezavisni mediji. Dakle, oni jesu opozicioni mediji i mogu da imaju bilo kakvu vrstu uređivačke politike. Mogu o nama da pišu i pričaju i emituju šta god hoće, vizuelno, tekstom, kako god hoće, mogu da napadaju vladajuću većinu, ali treba da se registruju. Treba da reemituju program, odnosno da ga emituju u Luksemburgu, a oni ga tamo ne emituju, jer bi onda tamo imali neke obaveze koje su izbegli u Srbiji, onda bi te obaveze imali u Luksemburgu. U Luksemburgu svi sigurno moraju da imaju PIB.

Zamislite sada ovako, gospođo, da ja u Inđiji registrujem 30 navodnih elektronskih medija koji neće emitovati program za širu javnost. Emitovanje nije da ja u sobi pustim na kompjuteru program, pa kao, sada ga reemitujem negde. Ne, emitovanje je usluga medijska koja ide za širu javnost, znači, za sve oni koji žele to da vide. Zamislite da ja registrujem 30 kanala. I sada odem u Pariz, odem u London, u Berlin, u Rim, itd, zakupim neki prostor i počnem, navodno, da reemitujem program koji ne emitujem ovde i da napadnem, recimo, u ime slobode medija da napadnem Makrona, Merkelovu, njihove vladajuće partije itd. Zamislite, koliko bi oni dozvolili da ja, navodno, reemitujem tamo program. Vrlo brzo bi oni utvrdili, njihovi regulatori, vrlo bi brzo oni utvrdili da ja lažem, a koliku bi kaznu platio ja ili država, koja je pomagala takvu neku situaciju, mogu samo da zamislim.

Umesto da mi tužimo kao država njih, svi su na moje ove dvogodišnje primedbe na takvu vrstu reemitovanja, mi smo dopustili da Šolak pokrene međunarodnu arbitražu, jer navodno je on oštećen. Poznavajući te međunarodne arbitraže, da on ima tehniku koju država ne može da upotrebi, jer sve mora da ide kroz javne nabavke i mora da ide na belo, dok kod njega postoje razne mogućnosti, poput ovih njegovih mogućnosti u našem REM-u, koje je nezavisno regulatorno telo. Izgleda su nezavisni samo od države i vladajuće većine, ali od Šolaka i Đilasa sigurno nisu nezavisni, ni Neša kauboj. Da, Nešu kauboja su premestili u RTS, nije više u REM-u. Bio je tamo sekretar, pa su ga onda premestili, Šolak je zamenio, stavio svog Todorovića, a svog Nešu kauboja poslao u RTS da pripazi na njegove biznise u RTS-u da može komotno da preuzima serije itd.

Uglavnom, Šolakova imperija je nastala na RTS-u, na domaćim medijima, na eksploataciji Telekoma, strujnih mreža itd. Dve, tri godine ja upozoravam na to. Niko nije našao snagu da se, recimo, pokrene istraga oko pranja para, zato što svu pretplatu ili, recimo, istraga zbog sportskih prenosa na koje nemaju pravo, jer po zakonu najvažnije sportske događaje mogu da prenose televizije koje pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije, imaju onaj pristup i na antenu itd, što sa njima nije slučaj. Ali, ti sportski prenosi na sport klubovima donose nove pretplatnike, donose višak reklame itd, i to reklamno tržište koje nezakonito uzimaju, ubacujući reklame u navodno reemitovane programe, što je zakonom zabranjeno, oni stiču prihode i tako uzimaju hleb regularnim televizijama na teritoriji Republike Srbije, što smanjuje njihovu slobodu, jer su onda zavisni od konkursa lokalnih samouprava zato što nemaju dovoljno prihoda od reklama, zato što im je reklamne prihode uzeo Šolak i Đilas i njihova ekipa.

Zamislite obućara, recimo, ja sam obućar, Martinović vrši uslugu obućarske radnje i ja otvorim pored njega. On svoju registrovao u Srbiji, ja dođem tamo, donesem neko rešenje iz Luksemburga i kažem – e, ja uslugu pružam po ovom rešenju, on plaća poreze itd, ja ne plaćam ništa. Znači, automatski, ja uzimam njemu hleb.

Tako je i sa ovim medijima. Ovi što su neregistrovani emituju reklame, uzimaju deo hleba domaćim kanalima i tako domaći kanali umanjuju svoju slobodu jer su zavisni isključivo od novca koji daje, u ovom slučaju nije država, čini mi se, postoje konkursi lokalnih samouprava, jel tako, gospodine Marinkoviću, i onda te lokalne televizije, svako zastupa svog šefa tamo. Tako dobijamo ove neke lidere koji nemaju nikakvu kontrolu, ove opštinske, lokalne, koji nemaju nikakvu kontrolu, jer mediji koji bi lokalni kritikovali njihov rad, jel tako, gospodine Martinoviću, bi završili na konkursu bez tih prihoda. Tako možemo da steknemo neke šefove, samovoljce itd.

Mnogo toga ovi koji govore o slobodi medija, mnogo toga rade protiv slobode medija, rade za Šolakova tri aviona, za 500 miliona prihoda koji se ispumpavaju iz pretplate i prihoda od reklama. Znate li kako? Zato što domaćim kanalima, uključujući RTS, Pink, koji su najgledaniji, recimo, njihova gledanost ili gledljivost, kako god hoćete, je na ovim SBB-ima itd. 80% gledalaca gleda isključivo te programe. Te televizije domaće ne dobijaju nikakvu nadoknadu od pretplate koju ubira SBB, znači, koriste njihov proizvod za džabe. To je kao kad bih ja na pijacu izneo svoje poljoprivredne proizvode i dao nakupcu za džabe to, a nakupac, recimo, na svoje proizvode, koje naplaćuje skuplje, naplaćuje skuplje jer moje dobija besplatno. Tako i ovo, dobili su besplatno proizvode nacionalnih kanala i lokalnih kanala koje puste na SBB-u, a onda plaćaju N1, Novu S, Sport klubove u Luksemburgu, izbacuju pare u Luksemburg.

Sad vas ja pitam, pitam sve nas – kako može SBB, odnosno „Junajted medija“, „Junajted grup“ da plati usluge koje ne postoje? Ako ne postoji emitovanje u Luksemburgu, a to kaže luksemburški regulator, ja godinama pitam – kako onda može neko da plati takvu vrstu usluge? To se zove uzimanje kapitala iz firme ili se zove pranje para, utaja poreza itd.

Kad pitam koji im je PIB N1 televizije, oni kažu – ne, oni koriste PIB „Adria njuz“. „Adria njuz d.o.o. Beograd“ u gubitku, strmoglavom gubitku, služe samo tako da mogu da puste plate ili ne znaš za šta služe, uglavnom duguju. Mi danima slušamo kako smo mi protiv slobode medija.

Evo, ja sam 9. marta već važeće odredbe Zakona o elektronskim medijima dopunio pojašnjenjima šta treba da rade REM i RATEL u slučaju da se dešava ono što ja tvrdim, a u zakonu već piše šta je emitovanje, reemitovanje, što se ne dešava. Samo sam pojasnio šta su obaveze REM-a i RATEL-a, da urade da bi se operatoru naložilo da ukloni ne registrovane kanale, bilo čiji da su, i omogući slobodu medija, da to izbaci, a ako ne izbaci da RATEL i REM zajedno sa ovlašćenjima koja imaju operatora privremeno isključe dok ne postupi po njihovom nalogu.

Popisao sam i kazne za članove Saveta REM-a koji imaju veće plate, odnosno mesečne naknade nego što su poslaničke, da su u obavezi da ispune zakonske obaveze, a ako to ne urade da moraju da plate odgovarajuću novčanu kaznu zato što nisu poštovali zakon.

Nadam se da će vladajuća većina, čiji strah razumem, zato što ovi galame, N1 televizija, glasnogovornik, nema ona najveće prihode, najveći prihod je „Sport klubova“ i „Grand televizije“. Tu najviše prihoda imaju sport i zabava, od reklama. Oni su samo megafon da galame kao na vlast, pa ako vlast krene da realizuje ovaj zakon – ne, to oni rade zato što mi galamimo na vlast. Znači, to su čuvari, psi čuvari, pod znacima navoda. Pas čuvar Šolakovog biznisa su: „Nova S“, N1, jer služe da galame, galame, galame, da privlače pažnju kako je, eto, vlast protiv njih, jer oni kritikuju vlast, pa evo sad je vlast krenula da im se osveti. Ne, poreski zakon i Zakon o elektronskim medijima moraju da se poštuju.

U poslednje vreme, a pravi prekogranični kanali su SNN, BBS itd, čak i HRT, „Rai uno“, „Rai duo“ itd. To su pravi prekogranični kanali. Bili su ovi o kojima sam govorio čisto piratski, ali ima i nekih koji su prekogranični, ali odjednom se pojavila neka družina koja ubacuje reklame. Recimo „Foks muvi“, Foksovi kanali, „Diskaveri“, „Histori“, odjednom reklame u prekograničnim kanalima, što je Zakonom o elektronskim medijima zabranjeno.

U Zakonu o oglašavanju u članu 27. se kaže da ne mogu da ubacuju reklame strane televizije koje reemituju ovde program, što one čine. Odjednom vidite 900 sekundi u jednom filmu, samo u jednom filmu na „Foks muviju“, ja brojao, 900 sekundi da je samo po 10 evra, to je 9.000, puta 30 dana, to je 270 hiljada, puta 12 meseci, to je preko tri miliona, u jednom filmu. Zamislite, ima više Foksovih kanala, „Diskaveri“, „Histori“, pa oni emituju 10.000 neovlašćenih sekundi. Po 10 evra, 100.000, puta 365 dana, 36 miliona evra uzmu na prekrajanju programa prekograničnih televizija.

Mi smo njih trebali da tužimo, a ne oni nas. Pošto mi njih nismo tužili, očigledno da su oni izlobirali, kao što su izlobirali u Briselu neku konferenciju, pa se dozvolilo, što nije bilo dozvoljeno RTS-u, da bude vlasnik emisione tehnike i veze, jel tako, gospodine Martinoviću, morali su da razdvoje proizvodnju i emitovanje programa od emisione tehnike. Odjednom je posle toga Šolaku dozvoljeno da bude vlasnik, operator i da ima svoje kanale, a on se dosetio čak da ih ne registruje ovde, već da ih fiktivno registruje u Luksemburgu. Tamo ne plaća ništa, ovde ne plaća ništa. Ne možemo da ga tužimo, pare ispumpava plaćajući usluge koje ne postoje.

Pitam – dokle, bre, više? Hajde da mi njih tužimo jednom i da vratimo ovom narodu pare koje je on oteo. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću, kao i uvek, na inspirativnom izlaganju.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, današnji skupštinski pretres posvećen je izboru organa dva veoma važna nezavisna tela, odnosno organa.

Narodna skupština treba da izabere predsednika, zamenika, predsednika i tri člana Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL-a i članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge je regulatorno telo sa važnim delokrugom rada u oblasti elektronskih komunikacija, poštanskih usluga i informacione bezbednosti.

Agencija za sprečavanje korupcije je nezavistan državni organ čiji je zadatak sprečavanje korupcije.

Kako je naveo naš ovlašćeni predstavnik o njihovom radu i postignutim rezultatima govorili smo nešto ranije prilikom razmatranja i usvajanja izveštaja o njihovom radu za 2019. godinu.

Međutim, kada se govori o kadrovskim rešenjima za ovako važne organe, smatram da je i ovo prilika da se osvrnemo na ovlašćenja i rezultate rada i društvene pojave i procese koji su povezani sa njihovim radom. Iskoristiću tu priliku, jer i time želimo da istaknemo značaj njihove uloge u našem pravnom i društvenom sistemu, ali i važnost izbora ljudi koji će tim organima rukovoditi i sprovoditi zakone.

Ovoga puta bih skrenuo pažnju na značaj postojanja i rada Agencije za sprečavanje korupcije u oblasti sistemskog suprotstavljanja društva korupciji i organizovanom kriminalu. Zakonom o sprečavanju korupcije koji smo usvojili 2019. godine, a počeo je da se primenjuje u septembru 2020. godine, precizno je uređen okvir nadležnosti Agencije. Da podsetimo, nadležnosti Agencije po ovom zakonu jeste nadzor nad sprovođenjem strateških antikoruptivnih dokumenta, zatim vođenje registra javnih funkcionera, evidencije i kontrola imovine javnih funkcionera, sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, naročito ako funkcioner vrši više javnih funkcija.

Ovaj deo aktivnosti Agencije važan je jer kontrola imovine funkcionera i transparentnost podataka o imovini i načinu njenog sticanja potvrđuje da smo pravna država u kojoj ne može biti povlašćenih i zaštićenih i niko ne može biti iznad zakona. Iako se nama ponekad čini da su u pitanju marginalne stvari, Agencija svoj posao treba i mora da obavlja veoma odgovorno. Tako se izbegava bilo kakva mogućnost koruptivnog ponašanja, ali sa druge strane transparentnošću podataka onemogućavaju se zlonamerni i neargumentovani napadi na nosioce javne vlasti.

U tom smislu je veoma važan izbor kadrova koji će upravljati ovim organom. Po novom zakonu Veće Agencije je petočlani organ koji bira Narodna skupština, koji je po suštini drugostepeni organ, jer nadzire rad direktora i odlučuje po žalbama na odluke direktora. Veće zato treba da čine stručni i ugledni ljudi sa visokim moralnim integritetom. Verujem da su među kandidatima upravo takve ličnosti.

Pored navedenih ovlašćenja Agencije posebno bih podvukao to što Agencija ima ovlašćenja da istražuje stanje korupcije, analizira rizike od korupcije i sačinjava izveštaje sa preporukama o otklanjanju rizika. Ovo vidim kao značajnu preventivnu delatnost u sprečavanju korupcije koja u svakom društvu, pa i u našem, predstavlja veliku opasnost, možemo reći, po zdravo društvo.

Korupcija koja doslovno znači podmitljivost, potkupljivost podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Korupcija obuhvata različite aktivnosti, uključujući podmićivanje, proneveru i pranje novca. Korupcija je i kupovina skupocenih poklona, kako bi se zauzvrat dobile određene usluge ili rešio neki problem.

Da bi se došlo do uglednih, moćnih ili iskoristilo poznanstvo za neregularni način rešavanja nekog problema, naročito velike posledice po društvo izaziva tzv. politička korupcija koja se javlja kada neki državni zvaničnik ili osoba, zaposlen u državnom, odnosno javnom sektoru, pribegava korupciji, odnosno javnu funkciju zloupotrebljava radi sticanja lične koristi.

Nije lako efikasno se boriti protiv korupcije. Zašto? Zato što je o korupciji teško pribaviti dokaze, jer se većina koruptivnih radnji obavlja bez svedoka. Sva težina borbe protiv korupcije ne znači da se protiv nje ne treba boriti. Dobro organizovana pravna država i njeni nadležni organi nikada ne odustaju od borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Takav odnos države prema ovom društvenom zlu ima i Srbija. To dokazuje i naše zakonodavstvo. Srbija je donela više zakona koji sveobuhvatno tretiraju i korupciju i organizovani kriminal i pranje novca, ali, ne samo zakonima, Srbija je to dokazala čvrstom odlučnošću rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, da se suoči sa svim korupcionaškim aferama, sa kriminalnim grupama, trgovinom, uticajem i ostalim pojavnim oblicima kriminala, koji u ovom trenutku okupira celokupnu javnost Srbije.

U tom smislu, želim da podržim sve aktivnosti rukovodstva i nadležnih organa u ovoj ne tako lakoj borbi, upravo zbog činjenice koje sam naveo, da su putevi korupcije i korumpiranih ljudi ne otkrivaju lako, ali naša država koja je ozbiljna neće u tome posustati, a sve preduzete aktivnosti govore o tome da neće biti dvostrukih aršina i da će pred slovom zakona isti.

Verujem u dobar ishod ove borbe, jer jasni su ciljevi organizovanog kriminala, jasno je da tim pojedincima i organizovanim grupama do države i društva im nije stalo, da im nisu sveta ničija deca koja dele drogu po ulicama i na sportskim manifestacijama, njima nije ni do sporta ni do zdravlja nacije, njima je do njih i do novca koji stiču na nezakonit način, a koji žele da unesu u legalne tokove i tako peru i novac i savest.

Istina je, nažalost, u činjenici da korupcija postoji od kad je sveta i veka, ali to nije razlog da se od korupcije ne lečimo. To upravo na odlučan način radi naša država i rukovodstvo.

Poslanička grupa Srpske partije Srbije će u Danu za glasanje glasati za izbor organa za dva važna nezavisna tela. Hvala.

Zahvaljujem.
Ukoliko neko sretne narodnog poslanika Glišića, neka ga podseti da se prijavio za reč, očekujemo ga u sali.
Reč ima mr. Slavenko Unković.
Imate reč. Preostalo vreme za poslaničku grupu tri i po minuta.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, posle par meseci ponovo govorimo o problemima korupcije, kao globalnom fenomenu, ako i mehanizmima koji su nam potrebni da bi prevencija korupcije bila efikasna.

Korupciju definišemo kao zloupotrebu službenog ili društvenog položaja ili uticaja u javnom ili privatnom sektoru radi sticanja lične koristi ili koristi za druga lica.

Korupcija je pojava koja podriva vladavinu prava, ugrožava ljudska prava i negativno utiče na ekonomski razvoj svake zemlje. Zato borba protiv korupcije predstavlja najvažniji zadatak za razvoj demokratskog društva. Vlada Srbije u svom programu od šest tačaka je posebno naglasila odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Sistemska borba protiv korupcije podrazumeva da ne mogu to biti samo neke i nekoliko institucija, nego jednostavno sve institucije ove države treba da budu uključene u borbu protiv korupcije. Novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je stupio na snagu 1. septembra prošle godine predstavlja krovni, preventivni, antikorupcijski propis koji jača ulogu i kapacitete Agencije za sprečavanje korupcije.

Osnovni ciljevi novog zakona su zaštita javnog interesa, smanjivanje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i funkcionera.

Usvajanjem Zakona o sprečavanju korupcije uspostavljen je normativni okvir, usklađen sa međunarodnim standardima u toj oblasti, pre svega sa preporukama grupa država pri Savetu Evrope za borbu protiv korupcije, poznatu kao GRECO.

Cilj je da se ojačaju nacionalni mehanizmi za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23. To će se postići jačanjem transparentnosti, efikasnosti kod nacionalnih institucija, jačanjem kapaciteta za prevenciju, jačanjem kapaciteta za suzbijanje korupcije, efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i sudskim procesima.

Prema indeksu percepcije korupcija, Srbija nedovoljno napreduje u ovoj oblasti, iako imamo sva antikorupcijska pravila, najveći je problem, kao i u svim ostalim segmentima društva, implementacija zakona i propisa.

Građani prepoznaju negativan uticaj korupcije na društvo i svrstavaju je u nekoliko velikih problema, ali nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica korupcije na život građana. Po nekim istraživanjima, samo svaki peti građanin je svestan negativnih posledica koje nastaju korupcijom.

Novim zakonskim rešenjima značajna je proširena nadležnost i ojačana nezavisnost Agencije za sprečavanje korupcije. Kontrola imovine i prihoda političara, sprečavanje gomilanja funkcija i sukoba interesa, prijavljivanjem onih koji svoje funkcije zloupotrebljavaju u političke svrhe samo su neki od zadataka Agencije.

Danas govorimo o izboru članova Veća Agencije koja predstavlja drugostepeni organ ove nezavisne institucije. Svi kandidati koji su se prijavili na javni konkurs su polagali test na kom je ocenjena njihova stručna osposobljenost, znanje, veštine kao integritet kandidata. Ovo je jedna transparentna i otvorena procedura zasnovana na kompetenciji i znanju kandidata, tako da imamo jasne i merljive kriterijume o kadidatima.

Budući članovi veća koji će dobiti našu podršku imaju priliku da daju svoj doprinos efikasnoj borbi protiv korupcije. Danas tako imamo sve potrebne zakonske okvire i mehanizme da se krene odlučnije u borbu protiv sprečavanja korupcije, a najpotrebnija nam je još politička volja i partnerski odnos svih institucija građana.

Pred nama je i Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora RATEL. Vlada je po sprovedenom konkursu utvrdila predlog kandidata. Predloženi kandidati su već obavljali ove i slične funkcije i oni su provereni stručnjaci u oblasti elektronske komunikacije i poštanskih usluga i očekujemo da opravdaju našu podršku.

Zbog toga, poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati predložena kadrovska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Evo, pročitao sam ovaj Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika, članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, kao i s obzirom da vodim objedinjeni pretres i predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

U svakom slučaju, mora se priznati kada pročitate biografije predloženih kandidata da su vrlo respektabilne biografije i da u svakom slučaju pojedinci koji su danas predloženi imaju i veliku odgovornost, a sa druge strane i biografiju koja može ukazati na to da u narednom vremenskom periodu mogu dati doprinos u svemu onome što su njihove nadležnosti.

S obzirom da je danas centralna tema borba protiv korupcije, da se više kolega referisalo, ja bih nešto nadovezao se i na prethodnog kolegu koji je govorio o različitim indeksima o percepciji i korupciji i svega ostalog da je mnogo važnije od indeksa tih koji se vode i globalno i koji ne mogu napraviti, da kažem, analitiku, dubinsku, sve ovo što se dešava u državi Srbiji u kontekstu borbe protiv korupcije i najave koja je na početku izbora Vlade i Republike Srbije, ne samo bila najava koja je bila predstavljena u Ekspozeu premijerke Brnabić, već jedna realnost. Praktično, odmah posle i 100 dana mi smo videli konkretne rezultate i to rezultate koje do sada praktično nismo mogli da vidimo.

Sve je stvar, naravno, i temeljne pripreme u smislu usvajanja određene zakonske regulative, pripreme kadrovskih rešenja, ali pre svega političke volje. Kao što znate, u proteklom vremenskom periodu predstavnici kvazi-opozicionih političkih partija, određenih, da kažem, medija ili kvazi-medija u Republici Srbiji koji vrše negativnu propagandu u kontinuitetu, govore da u Srbiji nema političke borbe za borbu protiv kriminala i korupcije.

Kako te teze koje praktično, evo, već pet-šest godina slušamo, možda i više mogu danas da se predstave kao jedna laž i kao obmana. Upravo država Srbija sa njenim rukovodstvom, sa Aleksandrom Vučićem, sa MUP pokazuje da ima politička volja. To pokazuje i ovim regulatorima i određenim agencijama koji su pomoćni organi i MUP i Tužilaštvu da takva politička volja postoji.

Prema tome, ako bih ja sedeo u Tužilaštvu i ako bih bio tužilac i ako bih gledao sve šta se dešava u državi Srbiji, ako bih gledao sve izjave koje njeni najviši funkcioneri daju praktično ovih dana, upravo sve ono što možemo da vidimo ovih dana je da je država Srbija pokazala istinsku političku volju i rezultate koje u aspektu priče odgovornosti izvršne vlasti koje može imati jedna izvršna vlast bilo gde u svetu, a ne možemo je mešati sa pravosudnom vlašću, ne možemo je mešati sa radom tužioca ili sutra sa presudama sudija, ali ono što je država Srbija trebala da uradi preko svoje izvršne vlasti, ne samo da je uradila, već je i svojom političkom voljom, svojim izjavama koje u kontinuitetu daje prema javnosti ukazuje da je ta borba ne samo počela, već i da će se nastaviti u kontinuitetu i da neće biti nedodirljivih.

Sveobuhvatna borba protiv kriminala i korupcije upravo to i potvrđuje. Saradnja MUP, BIA, VOA i svih ostalih i kad nađete jednog časnog tužioca, poštenog, koji je spreman da se uhvati u koštac sa kriminalcima, možete da dobijete i konkretne rezultate koje ovih dana smo mogli da vidimo.

Takođe, šta smo mogli da slušamo, pogotovo ovih dana, a unazad sigurno nekoliko godina, u kontinuitetu u određenim medijima, koje ne želim da spominjem danas, da ih reklamiram bez ikakvog razloga, a svi znamo koji su to mediji, gostovali su određeni političari, tako se nazivaju, koji mahom dolaze da kritikuju i da govore određene besmislice, a s druge strane da izriču i određene optužbe, klevete i sve ostalo, koji su jako teška, potencijalna krivična dela. I dođu mrtvi ladni u određene emisije i govore o tome. Ja pratim šta se dešava i vidim da su ovih dana jako iznenađeni što država Srbija reaguje, što reaguje tužilaštvo, što reaguje MUP, kada oni nešto izreknu, da ih neko pozove i da ih sasluša u MUP-u. Težina javno izgovorene reči u bilo kojoj emisiji, pa i ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ima težinu za svakog tužioca da automatski prouči, da pozove, da izvede potencijalne dokaze u tom smislu i da sasluša one koji su to izrekli.

Poslednjih sedam dana imamo toliko teških kvalifikacija i onda kad država reaguje, kad MUP pozove nekog na informativni razgovor – to je pritisak. Hajde, gospodo, odlučite se, šta je pritisak? Jel onda kad vi nešto govorite i kažete da tužilaštvo nije reagovalo, da je kriva SNS? Kako je kriva? Jel treba da privodi tužioca, da se meša u rad pravosudnih institucija? Ili je sad kriva, kako vi opet kažete, kada se reaguje na vaše izjave i saslušavate se, dajete izjave o tome o kakvim vi krivičnim delima govorite? Ili vas je strah zato što znate da izmišljate, da lažete, pa ćete se suočiti sa krivičnom odgovornosti zato što lažno prijavljujete krivično delo? Ne morate vi samo podneti krivičnu prijavu, jel ćete se suočiti sa klevetom, sa nematerijalnom odštetom u parničnom postupku. Odlučite se kada vam odgovara. Očigledno vama odgovara samo onda situacija kada država Srbija, kada njene institucije ne rade, a kada vi pričate šta hoćete i kada radite one stvari koje ste radili u proteklom vremenskom periodu kada ste vi bili vlast, kada ste bili režim ovde u Republici Srbiji, kada niko ni za šta nije odgovarao.

Država Srbija je pokazala odlučnost, njene institucije su pokazale odlučnost i ta vrsta odlučnosti u borbi protiv kriminala i korupcije će se nastaviti i u narednom vremenskom periodu.

Kad sam se već prijavio da govorim, hoću da kažem neke stvari oko elektronskih medija i svega ostalog, ono što je u proteklom vremenskom periodu bio kontekst ne samo ovde u Republici Srbiji, već i u regionu.

Govoreći danas o svemu tome, moram i da pohvalim naše rukovodstvo, pre svega u ovoj opštoj imunizaciji, borbi protiv korona virusa i nabavci ogromnog broja vakcina, pogotovo da prenesem pohvale, čestitke i dobre želje koje sam dobio od prijatelja iz Federacije Bosne i Hercegovine, iz Sarajeva, kojih ima bezbroj i koji su se zahvalili nama svima u Srbiji, a pre svega gospodinu Aleksandru Vučiću, koga nisu mogli, nažalost, svi da vide u Sarajevu i da se zahvale. To je upravo suprotno od svega onoga što smo, nažalost, mogli da čujemo od nekih zvaničnika BiH, pre svega ministrice spoljnih poslova Bisere Turković, koja je rekla, zamislite, da donacija Srbije od 10 hiljada vakcina „Astra Zeneka“ da su to jeftine i nekvalitetne vakcine. To je nešto što, naravno, ovi mediji o kojima smo malo pre govorili, koji su pod kontrolom opozicionih političara, nije niko tu izjavu preneo.

Međutim, ono što je mnogo važnije, što takođe nije prenešeno, zamislite, posle tako jedne fine poruke i svega onoga što je gospodin Vučić izgovorio u Sarajevu, da dobijete takvu diskvalifikaciju, ne od bilo koga već od ministra spoljnih poslova, šta je Bisera Turković i u Sarajevu ta kvazi-elita zaboravila da kaže – dva dana posle posete gospodina Aleksandra Vučića u Sarajevu, Borut Pahor, predsednik Slovenije, takođe je najavio donaciju od 4.800 vakcina, i to zamislite kojih vakcina – „Astra Zeneka“, a niko iz Sarajeva nije rekao da su to nekvalitetne i jeftine vakcine. E, toliko o tom licemerju. Toliko o tome koliko im je krivo zašto Srbija napreduje i zašto se ljudski ponela prema svojim susedima.

Nažalost, takvih natpisa imamo i u medijima u Hrvatskoj. Evo, „Večernji list“ je toliko ružnih reči izgovorio rukovodstvu Srbije o predsedniku Aleksandru Vučiću, da to ne možete da ponovite. Oni su u svojoj frustraciji zato što su izabrali put, dinamiku koju su izabrali, uslove koje su dobili a koje nije niko dobio koje je dobila Republika Hrvatska da uđe u EU i sada se žale zato što su se opredelili za takav način. Žale se i kukaju zato što je Srbija svojom spoljnom politikom na četiri stuba uspela da obezbedi ovoliko veliki broj vakcina i što se čvrsto bori za svoj zdravstveni sistem i pomaže svojim susedima.

Srbija je pobednik. Srbija je pobednik iz prostog razloga zato što je pružila ruku svojim susedima onda kada im je bilo najteže. Toliko i hvala.

Hvala vama, gospodine Šukalo.
Sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nina Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Mi smo nedavno govorili o Izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, ali ja bih se danas osvrnula na korupciju kao na društveni problem koji kao i kriminal nažalost ne poznaje granice.

Stoga možemo reći da je to zlo savremenog društva. Korupcija bi se mogla definisati kao jedan skup svih kažnjivih radnji kojima nosilac određene državne ili društvene javne funkcije zloupotrebljava svoj položaj i položaj institucije u kojoj radi kako bi stekao ličnu korist.

Ta zloupotreba položaja može biti takva da škodi javnom interesu u tolikoj meri da potkopava poverenje građana u samo društvo i državu. Dakle, korupcija podrazumeva zloupotreba poverenja javnog ovlašćenja radi sticanja lične koristi.

Korupcija je pojava koja je stara koliko i jedna država i samim tim borba za njeno suzbijanje i traje tolio dugo. Možemo reći da je korupcija jedna kompleksna pojava i da je njenih potencijalnih nosilaca veoma mnogo. U ovoj velikoj borbi naše države i društva protiv korupcije i organizovanog kriminala ozbiljan i odgovorni zadatak ima upravo Agencija za sprečavanje korupcije, koja svojim nazivom i svojim ovlašćenjima izaziva velika očekivanja građana.

Ovo regulatorno telo je nezavisno, antikoruptivno telo koje se pre svega bavi kontrolom imovine i prihoda političara, sprečavanjem i gomilanjem funkcija i sprečavanjem sukoba interesa. Rad Agencije kontroliše Narodna skupština Republike Srbije kroz razmatranje godišnjih izveštaja o radu koje takođe bira i članove veća kako se po novom zakonu naziva i jedan od organa Agencije.

Agencija se bira većinom glasova narodnih poslanika i zakon predviđa da član Veća ne može biti član neke političke stranke ili nekog političkog subjekta i podleže svim obavezama i zabranama koje se odnose na javne funkcionere. Takođe, član veća ne može biti lice koje je kažnjavano za delo koje ga čini nedostojnim za vršenje ove javne funkcije i kao što je poznato, mandat člana traje pet godina. Samo postojanje ovog antikoruptivnog zakonodavnog organa u Srbiji govori da smo društvo koje sazreva i koje je spremno da se suočava sa korupcijom kroz koju mogu da se odlivaju velike količine novca građana Srbije.

Obzirom na to da danas prvi put u skladu sa novim Zakonom o sprečavanju korupcije biramo agencije, veća za sprečavanje korupcije, ja bih se malo osvrnula i na njihove biografije. Ono što sam mogla da primetim, svi kandidati imaju profesionalnu karijeru u pravosuđu, a pojedini i iskustvo u obavljanju funkcija člana Odbora za borbu protiv korupcije što ih kvalifikuje za uspešno obavljanje javne funkcije člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Osvrnula bih se i na činjenicu da je od 18 predloženih kandidata 50% žena, što potvrđuje da su žene veoma posvećene i odgovorne u vršenju javnih ovlašćenja pored toga, primetila sam da je lista kandidata spoj mladosti i iskustva i napomenula bih da je jedan od kandidata moj sugrađanin, rođeni Nišlija.

Stupanjem na dužnost novih članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije imaju važan društveni zadatak i odgovornost u kreiranju i očuvanju pravne države, a to je svakako sprečavanje svih vidova korupcije, korupcija kroz kontrolu imovine i sprečavanje sukoba interesa svih javnih funkcionera. Zbog toga je važno da budući članovi Veća osim formalno pravnih uslove koje su ispunile budu ličnosti od integriteta, visokih moralnih vrednosti, odgovorne i nepristrasne, dostojne vršenja ove izuzetno odgovorne dužnosti. Mi verujemo u njih i oni koji danas budu izabrani imaće punu podršku poslaničke grupe SPS. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Pavićević.
Poslednje izlaganje u ovom delu sednice, narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.