Hvala.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Imate pet minuta i 45 sekundi.

Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedniče, potpredsednice, ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, danas, između ostalog, razgovaramo i o Predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za borbu protiv korupcije. Predlog sadrži 18 kandidata čije se biografije nalaze u materijalu koji smo dobili.

Pre nego što se upustim u neku dublju analizu same ove priče, želim da pričam jedno retoričko pitanje – šta je, u stvari, suština Veća Agencije za borbu protiv korupcije?

Naime, članom 20. Zakona o sprečavanju korupcije predviđeno je da Veće Agencije odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor, izuzev odluka koje se odnose na prava i obaveza zaposlenih, zatim zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.

Dakle, jasno je da se ovde radi o drugostepenom organu koji, pre svega, treba da ima korektivnu funkciju, odnosno odlučivanjem o žalbama na odluke direktora suštinski se pokazuje da se na taj način kontroliše njegov rad i ostvaruje ono za šta Agencija, odnosno Veće Agencije u suštini postoji.

Ako pođemo od toga da je izbor rukovodilaca Agencije za borbu protiv korupcije bila jedna od bitnih promena starog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, onda je preciziranje postupka za izbor članova veća Agencije jasan pokazatelj ostvarivanja same svrhe izmene zakona koji je tada donet, jer članovi Veća, između ostalog, moraju da prođu konkurs, da polože test, da osvoje najmanje 80 bodova da bi uopšte mogli da budu u poziciji da uđu kao predlog, odnosno da mi o njima uopšte i raspravljamo.

Na osnovu svih ovih, ali i drugih zakonskih rešenja koji spadaju u set antikoruptivnih zakona jasno se vidi volja i namera države da suštinski kontroliše korupciju na jedan pravi način i u tom smislu ona omogućava Agenciji da na jedan preventivan način reaguje svuda tamo gde se eventualno pojave rizici za postojanje same korupcije. Mislim da je to jedan dobar način na koji bi ona trebalo da funkcioniše.

Srbija je u tom kontekstu u prethodnom periodu znatno pojačala i represivni i preventivni mehanizam delovanja kada je reč o borbi protiv korupcije i ja mislim da sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja navela da se mi od 2019. godine više ne nalazimo na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je reč o borbi protiv korupcije prema Izveštaju o usklađenosti sa GREKO preporukama i ja mislim da je to jedan odličan pokazatelj.

Takođe, pomenula bih i podatak koje je iznelo Ministarstvo pravde Republike Srbije, po kome su od marta 2018. godine do jula 2020. godine podnete krivične prijave zbog korupcije protiv čak 24.000 ljudi. To jasno pokazuje da među njima ima i funkcionera lokalnih samouprava i direktora javnih preduzeća, kao i funkcionera republičkih organa i u tom periodu izrečeno je preko 1.300 osuđujućih presuda.

Uprkos tome što je borba protiv korupcije jedan složen proces i što u javnosti vrlo često prisustvo korupcije možda percipiramo na način na koji to ne bi trebalo da činimo, mislim da je svima nama i ideja, ali i cilj da se suprotstavimo korupciji, a ne percepciji korupcije, jer je razlika velika i u bitnoj meri može pogoršati stanje u odnosu na ono kakvo je trenutno, kada je reč o borbi protiv korupcije.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mi smatramo da je neophodno da čitava politička, ali i sva druga javnost da svoj pun doprinos i podršku svim nadležnim organima koji se bave ovim pitanjem.

Važno je da država pokaže da je jača od korupcije i da ima ne samo snage, već i dovoljno institucija i institucionalnih mehanizama da na nju deluje, jer će na taj način biti poslata jedna jasna poruka da nije dozvoljen bilo kakav vid ponašanja ili organizovanja, pa i delovanja a koji mogu naneti štetu i bezbednosti države i načinu na koji ona funkcioniše.

Izborom članova Veća mi suštinski dajemo svoj doprinos borbi protiv korupcije i zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića podržati ove predloge. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću se danas osvrnuti na izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i naznačiti zašto je ovakav izbor mnogo bolji od onoga koji smo imali u starom zakonu.

Promenom Zakona za sprečavanje korupcije, koji smo izglasali u ovom domu, promenio se i način izbora članova drugostepenog organa, odnosno sada članova Veća.

Ovo je prvi put da se po novom zakonu, odnosno odredbama zakona koje su definisane članovima od 21. do 24. novog zakona vrši izbor članova ovog drugostepenog organa.

Do sada drugostepeni organ Agencije za borbu protiv korupcije tada sadržao je devet članova koji su bili predlagani od strane Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Jednog kandidata predlagao je predsednik, jednog Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, DRI, Socio-ekonomski savet, zajednički predlog je bio Udruženja novinara i Zaštitnika prava građana. Danas imamo potpuno drugačiji izbor članova Veća i to na taj način što se izbor članova Veća vrši testiranjem, odnosno kandidati koji pristupe testiranju, pre svega, moraju imati određene uslove, a ti uslovi su da sadrže… Znači, opšti uslovi za rad u državnim organima: završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i, ono što je jako važno, a to je da nisu osuđivani na zatvorsku kaznu u trajanju od najmanje šest meseci zbog izvršenja nekog krivičnog dela ili nisu osuđivani na neku kaznu koja ih čini nedostojnim vršenja ove funkcije.

Ministar pravde, odnosno vi, predali ste imena nama, narodnim poslanicima u ovom domu, 18 kandidata koji su prošli testiranje. Testiranje su prošli najbolji kandidati. Mi ćemo u danu za glasanje izabrati pet članova Veća. Tih pet članova Veća jesu funkcioneri. Oni su najviši drugostepeni organ jedne velike institucije, jedne ozbiljne institucije koja se zove Agencija za sprečavanje korupcije, jednog nezavisnog tela ove države. Oni jesu funkcioneri, samim tim oni imaju velika ovlašćenja, a i velike obaveze prema građanima Srbije.

Zašto je ovo važno da apostrofiramo? Važno je upravo iz tog razloga što u danima naše ne tako davne mračne prošlosti, kada je na vlasti bila jedna žuta koalicija, Agencija za borbu protiv korupcije, čini mi se i ostali drugi državni organi, nisu baš vodili računa o onome za šta postoje.

Sećamo se sami Mosta na Adi, čuvenog, koji je trebalo da košta 160 miliona evra, plaćen preko 500 miliona evra. Te 2012. godine u novogodišnjoj noći otvoren je poluzavršen most, bez građevinske dozvole, paradom Tadića i Đilasa preko njega. Niko se od državnih organa, niti Agencija za borbu protiv korupcije nije pitala gde je taj novac i koliko bismo mogli da sagradimo mostova preko Save u Beogradu da je taj most plaćen onoliko koliko je zaista koštao.

Sledeći primer korupcije, odnosno kriminala jesu i tzv. banatske šore, odnosno novac iz pokrajinskog budžeta koji je izdvojen za banatske šore, koje po Zakonu o sportu i nisu sport. To je jedna igra, jedna stara pastirska igra, za koju je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 28 miliona dinara. Igrali se ljudi, Marinika Tepić, sa 28 miliona dinara.

Sećamo se isto te ne tako davne, mračne prošlosti, kada je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, na čijem čelu je tada bio Oliver Dulić, čisteći Srbiju očistilo budžet. I toga smo svesni.

Sećamo se, takođe, i gospodina Đilasa, koji je, kao gradonačelnik Beograda, javni interes podredio svom privatnom interesu, pa je nekako nekim čudom 619 miliona evra isparilo iz budžeta grada, isparalo u neke njegove firme ili da s njim povezano lice, a to je njegov brat Gojko Đilas ima 38 nekretnina na svoje ime. Pa, da je dobio na lotou neku milionsku cifru, pričam u milionima evra, ne bi mogao da ima tolike nekretnine.

Zato je važno da mi naglasimo i članovima Veća, koje budemo izabrali u danu za glasanje, i građanima Srbije šta znači Agencija za borbu protiv korupcije i šta znači da je cilj koji je pred nas sve i pred vas, ministre, postavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, imperativ borba protiv kriminala i korupcije. Imperativ je iz prostog razloga što je borba protiv korupcije bitna za ekonomski razvoj zemlje, za politički razvoj jedne zemlje, za socijalni razvoj zemlje, takođe i za zdravstveni.

Danas na ovakav način, izborom članova Veća drugostepenog organa Agencije za sprečavanje korupcije, imamo, znači, ovo predstavlja i jedan vid borbe protiv korupcije, to nisu puka imena koja se dobiju, nego ti članovi koji prođu testiranje, na predlog ministra pravde, a po sprovedenom konkursu Pravosudne akademije, njihova imena će se naći ovde pred nama. Rangirani su po uspehu koji su ostvarili na testu. To je važno da naglasimo.

Takođe je važno da naglasimo da je Srbija u 2020. godini, u godini korone, godini koja je pokosila sve zemlje, njihovu ekonomiju, imala tri milijarde u bruto iznosu, tri milijarde evra direktnih stranih investicija. To nije imala 2010. godine. Nije, zato što strani investitori nisu hteli da ulažu u zemlju koja je politički nestabilna, u kojoj korupcija cveta. Godine 2019. Srbija je bila prva u svetu po broju stranih investicija. I to je važno da naglasim u ovom domu i podsetimo građane Srbije šta radi Aleksandar Vučić i kako se Aleksandar Vučić bori za svoju zemlju.

Takođe, sa ovog mesta želim da poručim članovima Veća, koje budemo izabrali u ovom domu, da se još bolje, profesionalnije, direktnije bore za ovu Srbiju, odnosno za sprečavanje korupcije, onako kao što se bori Aleksandar Vučić i da mu pomognu u toj bespoštednoj borbi. Živela naša Srbija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od osnovnih ciljeva Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića jeste svakako što veća digitalizacija i što veći broj, odnosno što veći prelazak na digitalne usluge.

Za nas je ekstremno važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, a svakako, što većim prihodom od telekomunikacionih usluga, odnosno od elektronskih komunikacija možemo da ulažemo u dalju digitalizaciju i u elektronske medije, u informacionu bezbednost, a pre svega u bezbednost dece na internetu.

Zato je važno dobro poslovanje, dobro upravljanje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Ova agencija je osnovana Zakonom o elektronskim komunikacijama i jasno i precizno je aktima nadležnih institucija definisano koja su prava i obaveze ove agencije.

Mi smo nedavno ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije razmatrali i usvojili Izveštaj o poslovanju RATEL-a za 2019. godinu i tokom rasprave taj izveštaj je pobrao dosta pozitivnih komentara. Tada smo konstatovali da je ukupan prihod što se tiče finansijskih pokazatelja na tržištu telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija 206 milijardi dinara, što je za 4% više u odnosu na 2018. godinu.

Ono što je takođe važno jeste da je udeo u BDP-u Srbije ovaj prihod učestvovao sa 3,8%.

Što se tiče udela u ovim prihodima, važno je da istaknemo da su najveći prihod ostvarile usluge mobilne mreže, zatim fiksni i širokopojasni pristup internetu, fiksne mreže negde oko 13% i distribucija medijskih sadržaja oko 12%. U strukturi prihoda izdvajaju se ulaganja u distribuciju medijskih sadržaja i to 41 milijarda dinara.

Zašto je sve ovo važno? Statistički podaci sami po sebi kao činjenica zaista su važni i podaci koji kada se stave u određeni format, dobijaju svojstvo informacije koje se dalje obrađuju, ali uvek kada govorimo o ovim stvarima treba da insistiramo da uvek, svaki put postavimo pitanje o funkcionisanju pojedinih medija koje su dostupne građanima Srbije.

Kako je moguće da nacionalni kanali plaćaju naknadu i REM-u i RATEL-u i Sokoju, a da drugi mediji koji nisu registrovani u Srbiji ne plaćaju ništa, a svoje sadržaje plasiraju građanima Srbije. Možete li da zamislite onda povećanje prihoda u budžetu i ove institucije o kojoj danas govorimo i generalno u budžetu Republike Srbije da oni izmiruju obaveze kao i ostali koji su definisani u Srbiji, teško.

Mi sa druge strane imamo Dragana Đilasa koji sa svojim saradnikom Šolakom, videli smo juče, hoće da ruše Srbiju preko Vašingtona. Zamislite, iz „Junajted Grupe“ tvrde da su od 2014. godine na udaru brojnih neosnovanih i diskriminatorskih mera sprovedenih od vlasti i državnih institucija. Dalje navode da se sve ovo radi kako bi se smanjilo učešće na tržištu SBB kompanija koje je telekomunikacioni operator „Junajted Grupe“ u Srbiji.

Da se podsetimo, SBB je osnovan 2000. godine. Investicioni fond Mid Europa Partners je 2007. godine kupio SBB zajedno sa kompanijom iz Slovenije, koja je pre toga kupila jednog operatora iz BiH. Iz svega toga osniva se „Junajted Grupa“. Zvaničan vlasnik SBB-a ispred Mid Europa Partners bilo je preduzeće Adria Cable B.V. iz Amsterdama.

Godine 2013. ova kompanija, znači Mid Europa Partners prodaje svoj udeo u „Junajted Grupi“ za 1,3 milijarde dolara jednom američkom investicionom fondu, skraćeni naziv KKR, koji preuzima kontrolu nad SBB-om.

Šta hoću da kažem? Prodaja je vršena, vršene su transakcije, a za ovo u Srbiji, gde su oni delovali, nije plaćen ni jedan jedini dinar. Ni jedan jedini dinar, cent, nije otišao u budžet Republike Srbije, a ovde su delovali.

Danas se ista ta „Junajted grupa“ žali Vašingtonu, oni žele da unize i da ruše Srbiju. Inače, ova grupa u svom okrilju ima čitav niz preduzeća. To su razni, da kažem, adria oblici i sam SBB poseduje vlasnički udeo u jednoj od tih adria. Jasno je građanima Srbije da tako komplikovana vlasnička struktura, komplikovana mreža tog vlasništva različitih firmi koje su vlasnici jedna drugoj omogućuje lakše izvlačenje novca, izbegavanje obaveza i prema REM-u, i prema RATEL-u, o kome danas govorimo, i, na kraju krajeva, prema Republici Srbiji, prema budžetu Republike Srbije, generalno, prema građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Popović, RATEL ima veliku ulogu kada su u pitanju upravljanja veoma značajnim nacionalnim resursima. Imajući u vidu da politiku u oblasti elektronskih komunikacija uređuje Vlada Republike Srbije, da nam je strateški cilj, pored ostalih, postizanje veće konkurentnosti Srbije u sektoru elektronskih komunikacija, uključujući i domaću proizvodnju telekomunikacione opreme, kao i uvođenje novih usluga, izgradnja dobre infrastrukture, RATEL ima velika ovlašćenja, ali i veliku odgovornost.

Treba dati podršku predlogu akta koji je danas na dnevnom redu. Mi smo to kao članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nedavno i potvrdili, jer smatramo da je jako važna ova institucija i upravni odbor, jer njima su povereni poslovi države i želimo da još odgovornije, stručnije i posvećenije obavljaju ovaj posao i, ukoliko su u mogućnosti, da stanu na put ovakvim malverzacijama, bahaćenju i zloupotrebi Drana Đilasa, koji putem svojih medija ruši Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč im narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnikom, naša poslanička grupa u danu za glasanje podržaće izbor kandidata za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije zato što nakon tog izbora mi konačno stičemo, odnosno stvaramo preduslove da se otpočne sa primenom Zakona o sprečavanju korupcije koji je donet prošle godine, ali se čekao upravo izbor članova Veća zato što jedino njima se može podneti žalba na odluke direktora Agencije.

Što se tiče borbe protiv korupcije, ona ostaje svakako u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, i to je tako od 2012. godine do danas. Danas možemo s ponosom da kažemo da nezavisna regulatorna tela, kao što je Fiskalni savet i kao što je Agencija za sprečavanje korupcije, mogu slobodno da rade svoj posao bez pritisaka bilo koga iz izvršne vlasti. Da to nije bio takav slučaj do pre osam godina, dovoljno govori činjenica da se Fiskalni savet nikada nije oglasio kada su nas zaduživali po onim zelenaškim kamatnim stopama, nikada nismo imali priliku da čujemo da neko iz Agencije za borbu protiv korupcije izađe i kaže da nije baš normalno da neki funkcioner sa 76 hiljada evra prihoda, koji je prijavio 2004. godine, dođe na nivo od nekoliko stotina miliona evra, kao što je slučaj sa bivšim gradonačelnikom Draganom Đilasom.

Svakako da bi bilo poželjnije da su i tada institucije mogle da rade svoj posao, ali danas mi smo kažem stvorili takvu Srbiju u kojoj svako treba da radi svoj posao i, naravno, da ćemo se i dalje truditi da unapređujemo rad nezavisnih regulatornih tela.

Naravno da je u prethodnom periodu bilo mnogo slučajeva korupcije, da se ništa nije ispitivalo. Kada smo nasledili državu, kada smo nasledili 2012. godine upravljanje našom državom, znate i sami koliko smo pokrenuli krivičnih postupaka i protiv onih funkcionera koji pripadaju našoj stranci. Dolazim iz okruga gde su tri bivša predsednika opštine uhapšena, gde su stavljeni pred lice pravde da odgovaraju za nešto što su počinili. Nadam se da će oni na sudu dokazati da nisu određene stvari uradili, ali definitivno to nam je pokazatelj koliko država suočava sa zakonom sve one za koje postoji sumnja da su se ogrešili na neki način o zakon.

Treba imati na umu da je to, kada govorim o borbi protiv korupcije, naša obaveza koja proizilazi iz pristupnih pregovora sa EU. To više nije po ovoj novoj metodologiji koncentrisao u tom Poglavlju 23, već u svim klasterima. Dakle, borba protiv korupcije jeste borba za opstanak naše države, a ključan organ u celom ovom postupku, ministarka, čini mi se, svima je jasno da je to tužilaštvo. Tužilaštvo, naravno da je uradilo veliki posao u prethodnom periodu. Imali smo dosta istraga i protiv naših funkcionera i protiv nekih drugih, ali definitivno da postoje propusti.

Kao što predsednik Aleksandar Vučić stalno traži od članova Vlade Srbije da rade više, bolje, predanije, tako i tužilaštvo danas mora da radi mnogo bolje, nego što je radilo do sada. Da su radili svoj posao, pa ne bismo došli u situaciju da imamo u srcu Beograda jednu kriminalnu bandu koja je do te mere ojačala da je praktično postala toliko moćna da može da pomisli da je u redu i da treba da se obračunava sa najvišim državnim funkcionerima i da na metu, na svoj snajperski nišan lično želi da stavi i predsednika Aleksandra Vučića. Da su tužioci radili svoj posao, da nisu vođene manjkave istrage, da nisu volšebno nestajali dokazi, DNK dokazi sa mesta nesreće, pa ne bi baš bili u situaciji da danas govorimo o ovoj grupi, jer bi oni već bili iza brave.

Naravno, mi treba da upozoravamo na ove pojave, jer kada građani spočitavaju nama iz SNS određene propuste tužilaštva, kolega Šukalo je malopre rekao, pa nismo mi nadređeni tužiocima, da ih postavljamo, da ih smenjujemo, rekli bi da utičemo na tu nezavisnu granu vlasti. Kažem još jednom, niti su oni naši članovi, niti mi postavljamo tužioce. Oni treba da rade svoj posao, a na nama je, s obzirom da građani od nas imaju očekivanja, s obzirom da smo osvojili većinu na poslednjim izborima, plebicitarnu podršku smo dobili i treba da utičemo na tužioce da moraju biti svesni svoje uloge, da treba još više i predanije da se posvete borbi protiv mafije, borbi protiv kriminala, da udare, kao što je predsednik Vučić tražio, maljem po glavi tu mafijašku hidru koja je toliko ojačala da je pomislila da je toliko jaka da može da svrgne na takav način predsednika Aleksandra Vučića.

Da ne bi imali nikakve sumnje da je to realnost, mi smo, znate i sami, živimo u državi u kojoj je pre 12 godina ubijen, odnosno koliko godina već ima od kada je ubijen premijer Vlade. Dakle, nije to tako davno bilo kada je mafija upravljala na taj način životima ljudi i kada je određivala ko će, a ko neće da upravlja ovom državom. Mi danas moramo još jače da udarimo po kriminalu. Tužilaštvo ima tu, čini mi se, najveću ulogu da sve one koji su se ogrešili o zakon suoči sa zakonom i da udari po tim državnim strukturama koje su im svakako omogućile da dođu u tu situaciju i da ugrožavaju naš ustavni poredak i ugrožavaju lično predsednika Vučića i njegovu porodicu.

Kažem još jednom, ako tužilac u glavnom gradu ne sme da udari po mafiji, šta onda da radi onaj u manjem mestu kada tamo svako svakako zna i kada nije baš jednostavno zameriti se ozbiljnim kriminalcima? Dakle, tužilaštvo mora da pokaže taj iskorak i da pokaže da niko nije nedodirljiv, da sve one koji su se ogrešili o zakon suoči sa zakonom i da na taj način konačno rešimo ovu situaciju u kojoj smo se našli, da ne dođemo više nikada u situaciju da neki kriminalni klan toliko ojača, pa da imamo problem ovde i da lično budu ugroženi članovi Vlade i predsednik države u kojoj živimo.

Još vučemo probleme iz prethodnog režima kada su ukinuli, znate i sami, zakon po kojem su istražne sudije postojale, pa vodile istrage. Danas tužilačka istraga jeste nešto što je diskreciono pravo svakog tužioca, da li će on da se upusti u borbu protiv kriminala ili neće. Kažem još jednom, ako vidi da u Beogradu ne smeju da udare po kriminalcima, šta će da radi onaj u manjem mestu? To je zapravo najvažnije istaći i, naravno, niste vi odgovorni za ovo. Godine 2009. je sprovedena ta kriminalna reforma našeg pravosuđa. Od tada mi vučemo probleme iz tog perioda kada su sudije postavljane direktno iz glavnom odbora DS i danas imate sudije koje se hvale da oni ne polažu račune svojoj državi, oni su kažu nezavisni, nezavisni od svoje Vlade, ali i te kako zavisni od nekih stranih centara moći, hvale se time što su redovni gosti u nekim ambasadama, a tamo primaju naloge i onda dođu nama ovde i sole pamet kako sudstvo treba još više da bude nezavisno od građana Srbije.

O tim stvarima treba govoriti. To su neke pojave koje se nama spočitavaju, nama iz SNS. Predsedniku Vučiću građani će reći – zašto niste pokrenuli određene istrage, a kažem još jednom da je reforma bila 2009. godine kada je hiljade sudija na jedan kriminalan način otpušteno, a koji su bili pošteni i radili svoj posao, da bi neki partijski kadrovi DS tada došli na vlast.

Kažem još jednom da mi živimo u državi u kojoj nije nemoguće da se dese bilo kakvi prevrati. Imali smo priliku da vidimo kako je to izgledalo ne tako davno, kada je mafija ubila premijera. Da se to više nikada ne bi desilo, kažem još jednom, vi imate veliku odgovornost da se zaista posvetimo i da to pravosuđe isteramo na čistac, da se zna u ovoj državi ko je zakon, a ko ne sme nikad više da ojača do te mere da ugrožava bilo kog državnog funkcionera.

Mi ćemo svakako glasati u danu za glasanje za ovaj izbor. Još jednom želim da poručim svima da Srbija ima snage. Srbija će, siguran sam, izaći iz ove bitke kao pobednik, jer nemamo drugi izbor. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarka, priznao to neko ili ne, niste vi bili lice koje je pre izbora na ovu funkciju bilo nešto poznato u širokim političkim krugovima, niti lice koje je bilo nešto široko poznato u javnosti Srbije.

Kako vreme prolazi i kako vi vršite svoj posao, polako vas upoznajemo i mi narodni poslanici i šira javnost u Srbiji. Evo, već više puta sedite u ovoj klupi, braneći i obrazlažući zakonske predloge, a to govori da ste ozbiljno pristupili svom poslu i da ste rešeni da nastavite politiku, tj. da sledite politiku koja je na putu svođenja kriminala i korupcije, na najmanju moguću minimalnu meru. Jasno je da je to nemoguće uraditi u potpunosti, niti je u bilo kom društvu na svetu to urađeno u potpunosti.

Sada, neko ko se ne bavi nekom dubljom analizom, rekao bi da je to prosto vaš posao i da vi možda radite samo svoj posao i ništa više od toga, ali ako uđete u dublju analizu svega toga, jasno je izvući jedan zaključak, da ste vi u tom svom poslu krenuli u obračun sa onima koji su glavni nosioci kriminala i korupcije u ovoj zemlji.

Mogli ste vi, u tom svom delovanju i u svojim prvim potezima na ministarskoj poziciji krenuti i od kokošara, kako naš narod već vekovima zove one koji su sitni lopovi i kriminalci, ali niste. Krenuli ste od onih koji su, da kažem, krupne zverke i nosioci kriminala i korupcije u bilo kom društvu.

Naime, evo samo nedavno, vratiću vas u nešto bližu prošlost, pred nama je u ovom domu bio Zakon o poreklu imovine. Danas je to Veće Agencije za borbu protiv korupcije. I jedna i druga tema se tiču krupnih zverki, bar ja tako mislim, moćnih i onih koji su najvažnija karika u kriminalu, moćnih političkih zaštitnika, jer bez moćnih političkih zaštitnika nema ni jake korupcije i kriminala, a sa obe teme ste krenuli upravo na njih.

Šta to pokazuje? To pokazuje da ste rešeni i ozbiljno rešeni da sledite politiku predsednika države koja bobu kaže da je bob, a po popu kaže da je pop. Rešeni ste da udarite na „najjače“, pod navodnim znacima. Upravo to čini i predsednik države, bez obzira ko su oni, da li oni dolaze iz nekih prethodnih državnih političkih struktura ili iz sadašnjih, bez obzira da li oni dolaze iz nekih domaćih ili stranih struktura, cilj je obračunati se sa njima. Bitne su štetne pojave. Ko god bio uzrok njih, da li nekakav strani ili domaći faktor, to nije važno.

Međutim, čini mi se da je u poslednjim danima, sve više očigledno da je strani faktor onaj koji je jedan od glavnih nosilaca i to onaj iz okruženja, ali i onaj šire. Šta bi mogli biti motivi? Motivi su svakako zaustaviti jaku i prosperitetnu Srbiju koja je u stanju da pomaže i onima koji žive u njenim granicama, ali i našem narodu koji živi van granica Republike Srbije.

Evo jedan plastičan dokaz za to. Poslednjih dana su svakako već i javnosti vidljive informacije da su ovi krvnici koje ste nedavno pohapsili i te kako bili povezani sa određenim strukturama u Crnoj Gori. Šta bi tu bio cilj? Pa, zaustaviti pomoć jake Srbije, našim sunarodnicima u Crnoj Gori i SPC, ostaviti ih na milost i nemilost kriminalu i politikama koje rade na negiranju identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori.

Kako to uraditi na najlakši način? Pa, tako što ćete smaknuti predsednika države, koji je nosilac politike Srbije danas ili tako što ćete smaknuti članove njegove porodice i naravno time uticati i na njega. Za sve to je svakako potrebno obezbediti ozbiljnu političku podršku i to pre svega onih koji su vršeći vlast i baveći se korupcijom i kriminalom stekli ozbiljan kapital i koji su danas glavna opozicija predsedniku države i vlasti u Srbiji. Veoma jednostavan, ali veoma opasan recept, već viđeno.

Koliko god on bio jednostavan nećemo dozvoliti da bude ostvaren. Naime, to neće dozvoliti narod u Srbiji koji daje jednu bezrezervnu podršku predsedniku države, sadašnjoj Vladi. Neće dozvoliti ozbiljni ljudi koji čine većinsku, daleko većinsku vlast u Srbiji, pa ni onaj narod naš koji živi u okruženju.

Vi ste, poštovana ministarka, izgleda takođe rešeni da to pratite, da pratite ovaj put bez obzira na opasnosti koje se realno pred vas postavljaju. Šta su motivi vašeg izbora? Možemo nagađati, da li vaše lično uverenje ili iskustvo iz nekih prethodnih poslova u okviru službi bezbednosti gde je od vas zahtevana izuzetna hrabrost ili mešavina jednog i drugog. To možda čak i nije važno. Važno je da to ostane tako, da nastavite da idete tim putem.

Parlament će i vama i predsedniku i Vladi ostati ozbiljna podrška u tom poslu, pa tako i kada je u pitanju izbor ovog Veća i mi ćemo svakako iz SNS glasati za određena personalna rešenja kada je u pitanju izbor ovog Veća. Hvala.