Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi predstavnici Agencije za energetiku, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, kao što se sećamo, jedan od pet principa o kojima je predsednik Aleksandar Vučić govorio kada je u pitanju politika SNS za dalji razvoj Republike Srbije jeste i ekonomski napredak zemlje.

Inače, ekonomski napredak zemlje svakako ne možemo zamisliti bez ostvarivanja energetske stabilnosti, a to je nešto što, na osnovu izveštaja koji je pred nama, kada je u pitanju Agencija za energetiku, možemo videti da je ostvareno u prethodnom periodu.

U samom Izveštaju je potvrđeno da je Agencija sve svoje poslove koje je zadužena da obavlja uradila efikasno i u skladu sa ovlašćenjima koje ima, a ono što je najbitnije, kao što sam rekao, imamo potvrdu da je Srbija postala zemlja energetske stabilnosti, odnosno jedan od važnih preduslova za privlačenje direktnih stranih investicija, upravo zahvaljujući i marljivom radu predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima. Podsetio bih građane da smo u 2019. godini bili šampioni po privlačenju direktnih stranih investicija, sa 3,9 milijardi evra, da smo taj trend nastavili i dalje i da ćemo taj trend i dalje da sprovodimo.

Ono što je bitno da kažem je da su uložena značajna sredstva kada su u pitanju energetski kapaciteti naše države, a posebno kada govorimo o toj zelenoj ekonomiji, odnosno obnovljivim izvorima energije, gde smo imali prilike da vidimo da polako idemo i ka tom visokom procentu, odnosno 27%, ako se ne varam, električne energije koju dobijamo od obnovljivih izvora energije.

Spomenuo bih da smo značajna sredstva uložili kada je u pitanju izgradnja vetroparkova u Srbiji, a povodom onoga što su moje kolege govorile, da imamo zaista puno prirodnih preduslova, znači, naš geografski položaj, da obilujemo tim izvorima koje treba iskoristiti.

Upravo je SNS pokazala da sve to razume i da radi na tome. Zato ću vas samo podsetiti da smo do 2011. godine imali svega jedan vetropark u Srbiji koji je izgrađen, a da od 2016. godine pa naovamo imamo sedam novih vetroparkova koji su izgrađeni i još tri vetroparka koja su trenutno u fazi izgradnje, gde se otprilike očekuje početak radova, pre svega „Plandište 1“ vetroparka, kapaciteta 102 megavata, sa 34 generatora, možda već i ove godine. Takođe, želim da kažem da smo po mnogo čemu poznati u regionu, a takođe smo poznati po tome što na Balkanu imamo najveći vetropark koji se zove „Čibuk 1“ i koji se kod nas nalazi.

Ovo je takođe jedan od dokaza, pored ispunjavanja onih kriterijuma i bitnih stvari za dalji razvoj ekonomije i podizanje životnog standarda građana, da smo i segment zaštite životne sredine, odnosno ekologiju takođe uzeli kao jedan od velikih prioriteta.

Inače, kada govorimo o ekologiji i o daljim investicijama u energetici, podsetio bih samo da i na sednici Odbora za privredu potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović govorila upravo o daljim ulaganjima i tri stuba politike koji će se voditi u energetici.

Čisto ću spomenuti da, pored normativnih aktivnosti, o kojima su i kolege pričale, gde imamo u skorije vreme i izmene i dopune dva zakona i usvajanje dva nova zakona, konkretno Zakon o obnovljivim izvorima energije i Zakon o energetskoj efikasnosti o racionalnoj upotrebi energije, koji će svakako doprineti da budemo još efikasniji u ovom segmentu.

Imamo drugi kolosek, odnosno drugi stub, a to je dalje reformisanje preduzeća u energetskom sektoru. Pre svega se misli na „Elektroprivredu Srbije“ i „Srbijagas“, koji su, kao što su i uvažene kolege govorile, velike korporacije koje su značajne za dalji rast i BDP naše zemlje.

Treći, ne najmanje bitan, ali jako važan kolosek jesu dalje investicije i ulaganja u segment energetike, gde je najavljeno da će otprilike oko 10,5 milijardi evra biti uloženo u dalji razvoj energetike, ali pri tome da nijedna investicija u ovom sektoru neće biti bez komponente zaštite životne sredine, odnosno da se sada veliki akcenat stavlja i na klimatski neutralnu politiku, odnosno investicije koje ćemo sprovoditi, pa bih čisto podsetio javnost da smo, eto, krenuli sa investicijom koja je jako važna kada je u pitanju TE „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, postrojenje za odsumporavanje koje će omogućiti da sama termoelektrana ne zagađuje više životnu sredinu. Pored toga, planirana su sredstva u dalji remont i unapređenje postojećih kapaciteta kada je u pitanju proizvodnja električne energije.

Cilj ovih investicija koje su pred nama i koje su urađene jeste, pored ispunjavanja onih važnih normi za dalje pristupanje Evropskoj uniji, da taj potencijal koji mi imamo da postanemo lideri, kada je energetski sektor u pitanju u ovom regionu, zaista i ostvarimo.

Inače, sve ovo ne bi bilo moguće, naravno, da država nije preduzela 2014. godine, zahvaljujući odlučnom lideru Aleksandru Vučiću, koji je tada bio premijer, fiskalnu konsolidaciju, rešavanje pitanja finansija, tako da mi danas imamo finansijskih sredstava za sve ove važne projekte koje ćemo realizovati i imamo načine kako da se dođe do potrebnih sredstava da sve ove ideje o kojima pričamo, koje su pre 2012. godine i zvučale možda i nemoguće i neostvarive, uspemo da realizujemo i to dokazujemo samim delima.

Pored električne energije, jedan od važnih segmenata jeste i gasifikacija. Svi se sećamo da smo 1. januara ove godine, da je predsednik Aleksandar Vučić pustio u rad taj tzv. Balkanski tok, gde je Srbija obezbedila energetsku stabilnost u snabdevanju gasa, tako da sada umesto iz jednog pravca, imamo gas koji dolazi iz drugog pravca, ali za razliku od toga gde smo ranije bili zemlja krajnji korisnik, mi sada postajemo i tranzitna zemlja koja će ostvarivati prihode po osnovu tranzitnih taksi i naravno, radiće se na daljoj gasifikaciji Republike Srbije, kako bi svako domaćinstvo moglo da ima pristup ovom energentu koji je jako bitan i kada je u pitanju ekologija i zaštita životne sredina, ali i dalje podizanje standarda.

Tako da, znamo da će se uložiti značajni napori da sama cena priključka bude pristupačnija građanima, da se i taj problem reši, koji je možda jedan od bitnih i da podignemo taj procenat, koji trenutno iznosi 10% gasifikovanih domaćinstava, na znatno viši nivo, ali radiće se, takođe, i dalje na diverzifikaciji kada su u pitanju energetski izvori. Tako da, i na osnovu ovog izveštaja možemo videti da se puno radilo.

Inače, čisto da spomenem da su kolege govorile o gubicima u elektro-sistemu, pre svega u distributivnom delu, koji sada iznose oko 11%. Ja znam i ubeđen sam da ćemo mi uspeti da, uz sve ove investicije koje se rade, od kojih smo neke diskutovali u ovoj Skupštini i glasali za njih, da smanjimo taj procenat na evropski prosek, ali bih čisto zbog javnosti podsetio da je taj procenat u periodu pre 2012. godine bio mnogo, mnogo viši, jer tada se nije vodila značajna pažnja kada je u pitanju održavanje samog elektro-sistema, a ono što je bitno, mi smo danas došli do toga da smo zaista energetski stabilna država i da racionalno upravljamo sa svim našim energetskim resursima koje imamo.

Tako da,svaki od rezultata koji se postižu u ovom sektoru, koje ćemo imati prilike da čitamo i u narednim izveštajima i za 2020. godinu, videćemo zapravo koliko smo daleko napredovali i odmakli, a sve ovo što se radi, radi se jer je važan preduslov i za dalji nastavak i stranih investicija i novih radnih mesta, i podizanje životnog standarda u Srbiji i ekološkog očuvanja naše zemlje, ali pre svega, borbe za budućnost za našu decu.

Tako da, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj izveštaj i zaključak koji je predat od strane nadležnog odbora. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Tomislav Janković ima reč.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi predstavnici Agencije, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega, na početku da pohvalim Izveštaj Agencije. On je, pre svega, objektivan, detaljan i precizan i on stavlja akcenat na sve važne segmente kako treba upravljati u oblasti energije na prostoru Republike Srbije.

Ja pripadam generaciji koja je osamdesetih godina prošlog veka pohađala osnovnu školu i koji smo učili kako živimo u jednoj lepoj i bogatoj zemlji. Naša zemlja jeste lepa, najlepša za nas, nema lepše zemlje, ali nažalost, nije bogata kao što su nas učili. I dok mladi Švajcarci uče kako je njihova zemlja siromašna, da moraju stalno da štede energiju, nas su stalno učili kako imamo svega u izobilju i da smo jedna bogata zemlja. Ali, postavlja se pitanje, da li je to tako? Gde nas je doveo ovakav pristup?

Potrošnja energije u Republici Srbiji je dvostruko veća u odnosu na prosečnu potrošnju u 35 zemalja OECD-a. Zato je važno da sve aktivnosti koje danas radimo i u budućnosti usmerimo, pre svega, na sektor uštede energije i na taj način štedimo sredstva u budžetu, a sa druge strane, pozitivno utičemo na životnu sredinu.

Devedesetih godina prošlog veka, usled ratova, sankcija, sve ono što je zadesilo našu zemlju, mi smo dodatno osiromašili kao država i kao društvo. Izgubili smo mogućnosti da pratimo sve značajne evropske i svetske trendove u ovoj oblasti. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu marili za potrebe građana Republike Srbije, čiji su lični interesi bili ispred interesa naroda, ispred kolektivnih interesa i njihov doprinos, ali pod znacima navoda, uštedi energije, jeste bilo gašenje fabrika. Što više fabrika ugase, manje će energije da se potroši, a za potrebe građana i države, njih to uopšte nije bilo briga. Pa i danas ti potomci tog DOS-a žele da nam drže predavanja šta i kako treba da radimo.

Upravo su kolege ovde u plenumu govorile na način kako su, gde i kada su krali od građana Republike Srbije i danas žele da se vrate na vlast i da nastave sa pljačkom gde su stali 2012. godine.

Upravo ta 2012. godina je bila presudna za normalizaciju političkih, ali rekao bih i ekonomskih prilika u našoj zemlji. Naravno da jedna zemlja ne može biti uređena ukoliko nema jasne zakone koji će da uređuju određene oblasti, određene okvire. Posebno je važno da se ovakvi zakoni sprovode na lokalnom nivou, upravo oni zakoni koji se tiču energetske efikasnosti.

Tako da, država Srbija od 2013. godine značajno ulaže u zakonsku regulativu. Tako nastaje Zakon o efikasnom korišćenju energije iz 2013. godine. Zatim, usvaja se Strategija razvoja energetike Republike Srbije. Zatim nastaje Treći akcioni plan za energetsku efikasnost i masa uputstava, pravilnika, koji regulišu oblast energetske efikasnosti.

Zakon o racionalnom korišćenju energije u Srbiji ima, pre svega, i horizontalni uticaj na druge oblasti ekonomskog razvoja, zato što kroz njega vidimo da postoji velika mogućnost da se uštede javne finansije i da se lansiraju neki novi projekti iz ovih ušteda, da se angažuje domaća privreda koja će da proizvodi tehnologiju u oblasti energetske efikasnosti, da se smanji siromaštvo, odnosno da se poveća dostupnost energije onim socijalno ugroženim kategorijama građana Republike Srbije, ali i da se izvrši podsticaj u ruralnom razvoju.

Najveći potrošači energije u Srbiji su privatne zgrade i zgrade javne namene. One troše blizu 45% ukupne finalne potrošnje, a više od 50% građevinskog fonda je zastarelo i nije u skladu sa važećim standardima i propisima.

Na osnovu navedenog, možemo lako zaključiti da postoji velika mogućnost i veliki potencijal za uštedu energije i da se smanje troškovi u javnom sektoru. Ovo se, pre svega, odnosi na one velike sisteme, kao što su bolnice, zgrade velike površine i zaista one troše veliku količinu energije, kako za osvetljenje, za grejanje, klimatizaciju. Mi smo pre nekih mesec dana ovde usvojili značajna dva zajma Republike Srbije. Jedan zajam se odnosi na potpunu rekonstrukciju VMA, kao najvećeg, najznačajnijeg sistema zdravstvene zaštite na prostoru ne samo naše zemlje, već i prostora Balkana, kao i jedan zajam koji se odnosi na EMS.

Međutim, postoje pozitivni primeri praksi gde je rađeno na polju energetske efikasnosti. Ja ću navesti par primera koji se odnose na grad i region iz koga ja dolazim, to je grad Sremska Mitrovica i region Srema. Želim ovom prilikom da pohvalim Regionalnu razvojnu agenciju Srem, koja je okupila sve lokalne samouprave sa prostora Srema, dala je inicijativu i povezala ih sa određenim donatorima.

Tako da, 2012. godine, uz prisustvo nemačke partnerske organizacije GIS, na prostoru Srema se potpisuje jedan međuopštinski sporazum, koji ima naziv – Unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata i komunalnih usluga i korišćenje obnovljivih izvora energije u Sremskom okrugu. Ovaj sporazum ima, pre svega, za cilj da jača kapacitete lokalnih samouprava, da se bave pitanjima energetske efikasnosti.

Godine 2013. takođe u Sremskoj Mitrovici, uz prisustvo austrijske ekspertske delegacije za pitanje energetske efikasnosti, formira se međuopštinska radna grupa. Ona je sastavljena od najkvalitetnijih, najstručnijih pojedinaca iz jedinca lokalnih samouprava, komunalnih preduzeća i drugih ustanova i njihov zadatak je bio, pre svega ove grupe, da prikupljaju podatke značajne za pripremu projekata, za implementaciju projekata, ali i samo izveštavanje prema donatorima.

Godine 2013. takođe u Sremskoj Mitrovici, u našoj gradskoj toplani, startuje sa radom kotao na biomasu. Pored uštede energije, odnosno sredstava koji su potrebni za rad ovog kotla na biomasu, imamo i pozitivne uticaje na životnu sredinu. Upravo i te 2013. godine Vlada Republike Srbije usvaja metodologiju za selekciju prioritetnih projekata i na osnovu nje upravo ova međuopštinska radna grupa formira jedinstvenu listu projekata za sektor energetike na prostoru Srema, po takozvanom PIF obrascu, a na njoj su izgradnja biomasne kotlarnice za naselje Tivol u Rumu. Upravo je ministarka, gospođa Vujović, pre nekih 15-ak dana posetila Rumu i svečano u rad pustila ovu biomasnu kotlarnicu.

Zatim, projekat CHP postrojenja u Pećincima, ali i jedan značajan projekat za povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sremskom okrugu, gde je izvršen pregled 30 javnih objekata čiji su vlasnici jedinice lokalne samouprave.

Godine 2018. Švajcarska razvojna agencija sa 200 hiljada franaka finansira projekat - uspostavljanje regionalnog sistema podrške razvoja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora u Sremu. Izvršeno je niz aktivnosti, izvršene obuke energetskih menadžera za sve opštine, izvršena je obuka članova međuopštinskih radnih grupa za vršenje energetskog pregleda javnih zgrada, izvršen popis svih javnih zgrada za potrebe ISEM. Informacioni sistem za energetski menadžment ili ISEM, kao i obuka, unošenje podataka u ovaj sistem i izvršena je energetska obnova muzičke škole u Rumi, tako da je ovo prvi objekat koji je dobio energetski pasoš na prostoru Srema i ovaj objekat je prešao iz F energetskog razreda u C energetski razvoj, što je značajna ušteda energije u samom objektu, ali sa druge strane mnogo prijatniji boravak kako učenika ove škole, ali i zaposlenih.

U saradnji sa gradom Sremska Mitrovica Regionalna razvojna agencije Srem je razvila koncept jednog regionalnog centra za održivi razvoj, koji će u okviru sebe sadržati i jedan podcentar. To je centar za edukaciju, inovaciju, istraživanje oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i on će da služi obuci inženjera, studenata, učenika, tehnologa, projektanata, imaće sve demonstracione instalacije poput termo, solarne i fotovolne centrale, vetrogeneratore, vodene pumpe itd. i u planu je da se izgradi jedan centar za biomasu, gde će se prikupljati biomasa sa prostora Srema i da se proizvodi briket i pelet i na taj način ćemo postići značajne uštede u samoj potrošnji energije.

Za ovaj centar već postoji građevinska dozvola i očekuje se da Republika Srbija izdvoji određena sredstva kako bi ovaj centar zaživeo. Izgradnjom ovog centra je pre svega važno da možemo da olakšamo donatorskoj zajednici i svima onima koji ulažu u Republiku Srbiju da lakše prate svoje finansijske plasmane, njihovu realizaciju, ali kao dugoročnu finansijsku održivost ovih projekata.

Meni je zaista jako drago što jedan ovakav centar zaživeo na prostoru srednjeg Banata. U Zrenjaninu pre par dana je otvoren Regionalni centar za energetsku efikasnost. On je plod jedne saradnje države Republike Srbije i Republike Rumunije, kroz IPA projekat, vrednosti 852 hiljade evra.

I na kraju želim da pohvalim dve inicijative. Jedna inicijativa koju je pokrenula gospođa ministarka Zorana Mihajlović, da će vrlo brzo država Srbija pronaći sredstva da omogući svim građanima Republike Srbije, besplatna sredstva da da, da se izvrši izolacija zidova i zamena stolarije u svim zgradama i kućama, što je vrlo značajno. Država želi da uloži do pet milijardi evra u oblasti energetike, jer zaista jako pune energije trošimo na prostoru naše zemlje, tri do četiri puta više od okruženja, a čak šest puta više nego zemlje koje su članice EU.

Na kraju želim da pohvalim jednu inicijativu koju je pokrenula gospođa Aleksandra Tomić, naša poslanica, da se formira parlamentarni forum za energetsku politiku Republike Srbije. Pored nas, narodnih poslanika, 9. februara, podršku su dali predsednik parlamenta gospodin Dačić i potpredsednica Vlade gospođa ministarka Mihajlović. Na ovaj način pokazujemo da smo kao država i kao društvo posvećeni da rešavamo probleme u oblasti energetske efikasnosti, da čuvamo energiju i da stvaramo uslove za bolji i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

U danu za glasanje zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandra Vučić – Za našu decu podržaću Izveštaj o radu Agencije sa željom da i u budućnosti ovako uspešno rade. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, uvažene koleginice i kolege, dozvolite mi da se osvrnem na Izveštaj koji je nama dostavila Agencija za energetiku, doduše za 2019. godinu, ali mogu da kažem da je Izveštaj vrlo obiman po sadržaju. Imam utisak da je potpuno objektivan i da u jednom širem kontekstu daje pregled energetske situacije u Republici Srbiji u 2019. godini. Dakle, Izveštaj nije uži samo Izveštaj o radu Agencije, nego je i pregled stanja u oblasti energetike u Republici Srbiji.

Ja bih komentarisao neke podatke iz samog Izveštaja, ne bih izlazio van okvira samog Izveštaja i sve nas može da hrabri činjenica da je energetska zavisnost Republike Srbije od inostranstva samo 35%, za razliku od zemalja EU koje su zavisne 55%. Znači, mi smo energetski nezavisniji od zemalja EU.

Takođe, danas smo mnogo pričali o lignitu, pričali smo o tome da se mi uglavnom snabdevamo električnom energijom koja je proizvedena u termoelektranama i da je to 2/3 naše ukupne proizvodnje i stekao bi se utisak da smo mi neki veliki ili najveći zagađivači životne sredine. Međutim, po Izveštaju i po podacima koji se nalaze u Izveštaju Agencije stoji da se u Srbiji proizvede 93% CO2 u odnosu na 100% po stanovniku EU. Znači, 7% manje CO2 produkuje se u Republici Srbiji po stanovniku u energetske potrebe, nego što je to slučaj u EU.

Sledeći podatak da je gasna pokrivenost 39% u odnosu na onu po stanovniku EU i drugi podatak da je svega 10 do 11% domaćinstava u Srbiji gasificirano ukazuje na činjenicu da u gasifikaciji leži veliki potencijal, odnosno da je to nešto što nam predstoji raditi u narednom periodu.

Naravno, zanimljivi su i podaci o potrošnji energije, odnosno raspodela potrošnje. Nažalost, mi više nego Evropa trošimo energije u domaćinstvu, a to je zbog zagrevanja. U Srbiji se jedan deo ljudi greje na TA peći, na etažno grejanje i električna energija se troši na taj, da kažem, ne produktivan način, a ona kao jedna fina energija nije namenjena za tu vrstu upotrebe.

Trošimo više energije u industriji, u procentima, u odnosu na EU, iako je naša produktivnost i, da kažem, naš društveni proizvod dva puta manji nego u EU.

Trošimo manje električne energije u saobraćaju, nego što je to u EU, i to je takođe jedan pravac u kojem treba delovati u budućnosti. Znači, da jednostavno saobraćaj usmeravamo, odnosno da se kao energent koristi električna energija, odnosno električna vozila i, kažem, da se smanji potrošnja u industriji.

Ono što jeste neki rezultat koji je Srbija za sve ove godine postigla, to je da 50% ukupne električne energije ide na slobodno tržište i 50% se proda preko garantovanog snabdevanja i 84% gasa ide na slobodno tržište i samo 16% gasa ide na garantovano snabdevanje preko 32 javna preduzeća koja su distributeri prirodnog gasa u pojedinim opštinama i gradovima.

Najveći uspeh koji je Republika Srbija u proteklom periodu, proteklih godina, postigla u oblasti elektroenergetike jeste izdvajanje EMS-a od EPS-a koje je započeto još 2005, 2006. godine donošenjem tadašnjeg zakona i koje je okončano, potpuno uspešno, dodeljivanjem sertifikata EMS-u od strane Agencije za energetiku, mislim, 2019. godine. Naš EMS sada upravlja mrežom visokog napona 110, 220, 400 kilovolti, svim prenosnim putevima, bilo da su dalekovodi ili kablovi i elektroenergetska postrojenja koja su iz tog naponskog nivoa. To je izdvojeno u jedno posebno preduzeće ili d. o. o. koje je potpuno nezavisno od ostatka EPS-a. Znam da je uslov Energetske zajednice bio da EMS bude pod posebnim ministarstvom, da isto ministarstvo ne kontroliše i nije nadležno za javno preduzeće EPS i za EMS. Mi smo i to uradili, tako da se EMS nalazi pod ingerencijom Ministarstva privrede, a EPS se nalazi pod ingerencijom Ministarstva energetike i rudarstva.

Elektromreža Srbije ima svoje razvojne planove. Mi smo koju sednicu usvojili zajam za treću sekciju prve faze Transbalkanskog koridora i Srbija se nalazi na putu prenosa električne energije uglavnom sa severoistoka na jugozapad Evrope.

To je pretežni smer, mada se električna energija kreće i prodaje u oba smera i godišnje negde preko Srbije pređe 14 teravat sati električne energije, to je 14.000 gigavat sati samo u te prekogranične svrhe.

Ako znamo da smo mi već uradili sekciju 1. od Rumunije do Pančeva, sekciju 2. radimo od Kragujevca do Kraljeva ovo je bio sajam za sekciju 3. od Bajine Bašte, odnosno od Obrenovca do Bajine Bašte. Zatim, radimo sekciju 4. od Bajine Bašte do Višegrada da spojimo Republiku Srpsku i do Pljevalja i ako znamo da je Crna Gora već uradila Pljevlje, neko mesto na primorju, dakle, ide podvodni elektroenergetski kabal do Italije. Mi imao u stvari jednu stabilnu, imaćemo stabilnu dva puta 400 kilovolti vezu između Rumunije i Italije koja ide preko Srbije, što će biti jedan od izvora prihoda EMS.

EMS je 2019. godine negde prihodovao 24.000 miliona evra od tih rezervacija, kapaciteta godišnjih, mesečnih i dnevnih što je jako dobar prihod koji on naravno ulaže u dalji razvoj svog sistema.

Znači, hoću da naglasim da je EMS kičma našeg elektroenergetskog sistema u državi. Ne mogu više da kažem EPS zato što je to sad odvojeno potpuno od EPS, ali EMS ima zadatak da svima koji hoće da trguju električnom energijom na veliko ili da ostvare unutar države ili međudržavni prenos, da pod jednakim uslovima omogući da to uradi ili da pod jednakim uslovima omogući aukciju, pa da na toj aukciji, nadmetanju oni se svi pojave.

Kada je u pitanju proizvodnja električne energije i tu više nije samo javno preduzeće EPS, imamo veći broj proizvođača. Kolega je govorio o vetro-parkovima koji imaju značajnu snagu i koji se direktno priključuju na prenosni sistem EMS, za razliku od malih elektrana kojih ima negde oko 300, 320. Osamnaest je u vlasništvu EPS, ostalo su u privatnom vlasništvu.

Ovde u vlasništvu EPS su nešto veće snage u proseku negde do dva mega bata, ovde u privatnom negde u proseku oko 0,5 megabata i one su direktno pripojene na distributivni sistem, tako da i tu imamo tržište kao što imamo i tržište u oblasti snabdevanja, odnosno prodaje električne energije.

Imamo pedesetak do 70 firmi koje su registrovane za trgovinu električnom energijom na veliko, na malo i postoji podatak da je svega 13 snabdevača uspelo da ostvari neki prihod, odnosno da ostvari neku aktivnost u 2019. godini.

Neke primedbe koje sam čuo od predstavnika Sekretarijata Evropske energetske zajednice da kada bi mi to malo liberalizovali, onda bi cena struje bila niža, ne stoje. Cena struje u Srbiji je najniža u Evropi, najniža u regionu, najniža u Evropi. Nije tačno da EPS, odnosno EPS snabdevanje ili bilo ko drugi ima monopol, da mi imamo neku nazidanu cenu pa da konkurenti tu cenu mogu da obore nuđenjem niže cene, onda bi uvođenje i žalba na nedostatak konkurencije imalo smisla.

Međutim, mi ovde imamo najnižu moguću cenu. Ko može da ponudi nižu cenu od te? Ne može da ponudi niko. Tako da, ta primedba iz Sekretarijata evropske energetske zajednice, po mom dubokom uverenju, ne stoji, kao što ne stoji ni primedba za gas. Znate, kada bi vi oslobodili te i te kapacitete, kada to ne bi zaposeo "Srbijagas", onda bi vi imali ne znam koliko puta nižu cenu gasa. Mi smo pogledali tabele, pogledali smo podatke, cena gasa u Srbiji je najniža ili gotovo najniža. Koja to niža cena može da bude od ove?

U svakom slučaju, bez obzira na diversifikaciju izvora snabdevanja gasom ili diversifikaciju pravaca snabdevanja gasom, što nije isto, diversifikacija izvori, diversifikacija pravaca. Ja sam duboko ubeđen da će Srbija uvek kupovati najjeftiniji gas.

Niko neće moći da kaže našem rukovodstvu: "Znate, kupite 55% od ovih, ali kupite i 45% od ovih drugih jer vam i ovi trebaju". Mislim da ćemo se mi tu rukovoditi uvek i isključivo samo logikom i da će Srbija uvek kupovati najjeftiniji gas, bez obzira koliko pravaca snabdevanja postoji, koliko ponuđača gasa postoji. Tako da, ni ta primedba koju sam čuo od ljudi iz Evropskog sekretarijata energetskog potpuno ne stoji i nije logična.

Ja bih malo da pređem na ODS, odnosno Operatora distributivnog sistema koji upravlja mrežom 10, 20, 35 kilovolti svim postrojenjima koji služe za transformisanje električne energije i naravno isporukom i do krajnjeg kupca.

Kolege su pominjale gubitke. Ti gubici su nešto manji od 12% i oni se svake godine uvek snižavaju. Svake godine imamo snižavanje gubitaka. Ja mogu da pohvalim vaš pristup da kada odobravate cenu, odnosno naknadu za pristup distributivnom sistemu, da uvek mora uz nju da bude dostavljen i plan za smanjenje gubitaka, jer to je jedini način da naterate operatera distributivnog sistema da se ponaša ozbiljno.

Znači, svako odobrenje cene uz obrazložen zahtev i obrazlaganje njegovih gubitaka mora da bude praćeno i planom o napretku. Ja razumem potpuno da su naši gubici u našem ODS nešto veći u Evropi zato što mi prosto prodajemo električnu energiju nižeg naponskog nivoa. Tamo gde je niži napon, tamo su gubici veći. Za istu snagu, ako imate viši napon imate nižu struju, a gubici su srazmerni kvadratu struje, tako da gde je napon veći i prodaja energije na višem naponu, tu imate i manje gubitke.

U Srbiji se struja uglavnom prodaje, odnosno električna energija na nižem naponu, tkao da su zbog toga naši gubici u proseku znatno veći nego u EU, gde oni prodaju na deset kilovolti 20, 35 kilovolti čak 110 kilovolti prodaju električnu energiju.

Naravno da je i krađa struje i neovlašćena potrošnja jedan od uzroka i protiv toga se treba boriti. Tu ODS treba da posveti značajnu pažnju i mislim da treba da ubrza proces preuzimanja mernih mesta, ono o čemu je jedan kolega govorio, da merna mesta treba da pređu u vlasništvo ODS, ODS treba da ubrza proces preuzimanja mernih mesta kako bi on nadalje brinuo o tome i kako bi sve to nadalje bila njegova investicija i briga, a ne briga investicija građana.

Što se tiče cene, rekao sam da je cena najniža i vi ste potpuno u pravu kada kažete u Izveštaju da cena može da bude i veća i da treba razmišljati o tome da treba povećati cenu električne energije, ali pod uslovom, potpuno se slažem sa vama, da se pre toga proširi socijalna grupa koja će imati povlašćenu cenu, odnosno sada imamo Uredbu o energetski zaštićenom kupcu. Mislim da on nije dovoljna zaštita. Mislim da obuhvat ljudi treba da bude veći i da stepen zaštite tog energetski zaštićenog kupca bude veći.

Kada to budemo uradili, znači kada napravimo socijalno senzitivne mehanizme, onda možemo da idemo u lagano povećanje cene električne energije koje može onda taj višak da sabere u neki fond za obnovljive izvore, za energetsku efikasnost, za filtere i obnovu ovih postrojenja koja rade na lignit.

Želim samo da kažem još nešto i da ne dužim previše, pošto je već prošlo petnaest minuta. Vi ste naveli neke kritike, ja sam rekao koja je otprilike bila kritika na račun ODS i tu se slažem da moraju brže da preuzimaju ta merna mesta ili je to bio samo vaš savet, sugestija. Vi ste naveli u Izveštaju i ja mislim da to što ću ponoviti ovde, jer želim da naglasim ozbiljnost toga što ste naveli, ne treba da izazove bilo kakve replike, to je da je transport "Gas Srbija" dva puta odbijen 2019. godine od strane Agencije za energetiku po pitanju licenciranja, odnosno izdavanja licence.

Ja sam duboko ubeđen da je to sa razlogom i da je to zato što transport "Gas Srbija" nije ispunio uslove za dobijanje licence. Mislim da nad tom činjenicom svi moramo da se ozbiljno razmislimo. U tom smislu, ministarska energetike ima punu podršku.

Dalje, vi ste naveli činjenicu da od 2011. godine, svi koji, a kod nas postoje samo „Srbijagas“ i „Jugorosgas“, se bave transportom gasa, odnosno koji su operateri transportnog sistema su dužni da na izlaznim mestima imaju precizno merenje protoka i količina gasa koji je izašao i da se to automatski ažurira, odnosno obrađuje, sabira na jedno mesto u jednu, da kažem, informacionu tačku.

Kažem, to je obaveza od 2011. godine i kaže se ovako, da je 2017. godine „Srbijagas“ imao postignuće od 61%, tih izlaznih tačaka je na taj način opremio a 2019, dve godine kasnije, samo 1% više i konstatujete da se za dve godine nije uradilo gotovo ništa.

Ja to samo želim da ponovim, da nije sve tako bajno kao što ponekad mislimo, da kad neko kritikuje ima i razloga za kritiku, postoje objektivna mesta, ovo su objektivna mesta za kritiku. Za razliku od „Srbijagas“, „Jugorosgas“ moram da kažem da je to odmah uradio i da sa „Jugorosgas“ nema problema po tom pitanju, jer su oni negde u egalu, zato što su i jedan i drugi operatori transportnog sistema.

Treća primedba koju ste naveli u svom izveštaju, da su operatori distributivnog sistema gasa dužni da preuzmu merne uređaje i merno regulacione stanice u vlasništvo, verovatno od 2015. godine kada su i vršene izmene zakona i da je već tada 17 od 33 operatora distributivnog sistema to odmah uradilo, odnosno to već imalo rešeno, imali su u vlasništvu i merno regulacione stanice i merne uređaje. Za onoga ko ne zna, merno regulaciona stanica u gasnom sistemu je nešto kao i trafo stanica u elektroenergetskom sistemu.

Međutim, među onih 16 koji nisu uradili ništa po tom pitanju, nalazi se „Srbijagas“, nalazi se naše najveće preduzeće koje se bavi gasom u Srbiji i to nisam ja izmislio, to piše u izveštaju Agencije za energetiku za 2019. godinu. Tako da, trebalo je samo pažljivo čitati ovaj izveštaj i ništa više.

Naravno, uz sve pohvale vama, ja moram da se složim sa kolegom Marijanom Rističevićem, koji nije trenutno prisutan, a to je da mi ne možemo i ne smemo da glorifikujemo, uz svo uvažavanje, nijednu agenciju. Agencije jesu nezavisna regulatorna tela, ali znate, u pogledu stručnosti, agencije nisu akademije nauka. Agencije nisu čak ni naučni instituti. U agencijama sede ljudi koji znaju znanje koje je potrebno za posao koji rade i ta vrsta glorifikacije koja je prisutna u našoj javnosti, pa i u delu političke javnosti ne stoji, jer, znate, u Agenciji za lekove nema nijednog koji može da izmisli vakcinu protiv Kovida 19. Takvi ljudi sede u naučnim institutima i laboratorijama.

Zato kritika gospodina Marijana, koja se nešto malo odnosi i na zarade i na to da ipak neko treba i te zarade i visinu tih zarada da kontroliše, mislim da stoji. Vi imate negde tri miliona bruto, čini mi se, godišnje po zaposlenom kao isplaćenu zaradu, bruto, ne kažem da je to neto i vidim sve veće i veće izdatke za vozni park i opremu. Verovatno se radi o računarskoj i nekoj drugoj opremi.

Tako da su to, eto, neke sitne primedbe, ali u svakom slučaju vaš izveštaj pohvaljujem, smatram jako dobrim, jako objektivnim i zahvaljujem vam se.

Hvala.
Ako mogu samo da dodam na ovo što ste rekli gospodine Banđur, ne samo da možemo i da kritikujemo Agenciju, nego ja bih voleo i kada ne bismo toliko glorifikovali energetsku zajednicu.
Znate šta, najveći deo ovoga što ovde piše je pod pretpostavkom da nismo uradili ono što je tražila Energetska zajednica. Ista ta Energetska zajednica, koja je nostrifikovala kosovski prenosni sistem, ona može a „Transportgas“ ne može, ona ima imovinu ili nema. Ima našu imovinu koji mi i dan danas vraćamo i plaćamo. Tako da o dvostrukim aršinima, mislim da je isto tako potrebno i da se nešto kaže i ovde.
Sa druge strane, naravno, vaš zadatak ovde je da vodite računa o nacionalnim i državnim interesima Srbije i o energetskoj bezbednosti i energetskom sistemu.
Lično sam bio prisutan kada je tadašnji potpredsednik Amerike Bajden tražio od predsednika Vučića da mi više ne kupujemo ruski gas, nego američki tečni gas. Gde je taj američki tečni gas i koliko košta gospodine Kovačeviću? Jel to ta liberalizacija koju mi hoćemo? Znači, nevezano od svega što je gospodin Banđur govorio, personalna pitanja, preduzeća i sve ostalo, ovde je reč o kapitalnim stvarima za državu, za narod i zato mislim da je veoma važno i kada raspravljamo o svemu ovome da imamo to u vidu, da nam ne žele svi dobro, nego da žele da naš energetski sistem postane zavistan, da se rasturi i da na neki način ima to neke teške posledice.
Izvinjavam se, samo sam želeo da dodam na ovo vaše.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Dačiću.

Hvala vam i na ovoj diskusiji što ste se nadovezali na kolegu Banđura koji je imao iscrpno izlaganje ali vrlo kvalitetno. Ja sigurno neću moći u svojoj diskusiji da pratim nivo njegovog znanja i obrazovanja i ove oblasti, kao i kolege Tomića, kao i ukupno našeg kluba koji danas posebnu pažnju posvećuje ovoj oblasti.

Ovo je oblast koja je izuzetno važna, jer razmatrajući ovaj izveštaj Agencije za energetiku Republike Srbije, mi istinski pokazujemo i ne samo interes o građanima kao krajnjim potrošačima, već i u svemu ovome što ste vi rekli gospodine Dačiću, o energetskoj suverenosti koju Republika Srbija ima u svakom segmentu i naravno da može sprovoditi određenu politiku, pa može podnositi i ovakve izveštaje koje u svakom slučaju mogu sa dosta sigurnosti svi građani Republike Srbije prateći ovaj prenos da shvate da država Srbija brine o njihovim interesima, brine o svemu ostalom što je u pojedinim medijima ovih dana postala čitav niz spekulacija koje se tiču upravo vašeg sektora.

Zato je jako važno i dobro što ste danas ovde. Pozivam vas takođe da se uključite proaktivno u diskusiju sa poslanicima i da odgovorite na određena pitanja koja ću i ja postaviti, čisto da bi danas kada već imamo priliku, kada toliko raspravljamo i pokazujemo interes, dali odgovore na određena pitanja koja traži javnost, ali pojedini mediji i određeni opozicionari špekulišu ne bi li stvarali zabune.

Mislim da je vaša dužnost u tom kontekstu da date odgovore na određena pitanja, da razjasnite iz stručnog ugla određene špekulacije koje postoje u javnosti, o kojima ću da govorim u svojoj diskusiji.

Ono što hoću na samom početku da kažem, obzirom da vašem izveštaju kada pročitate u sadržaju, vidite koliko važnih nadležnosti vi imate. Izuzetno važnih nadležnosti i za privredu i za ekonomiju i za stanovništvo i za svaki vid, da kažem, energetske bezbednosti naše države.

U tom kontekstu hoću da se osvrnem na ono što možda nije dovoljno danas istaknuto, a to je da Republika Srbija u ekonomskom smislu, onom široko potrošačkom i dalje ima najjeftiniju cenu električne energije i da smo tu da kažem, lideri u smislu socijalne osetljivosti i cene električne energije kao socijalne kategorije još uvek. Samo nekoliko parametara, da Crna Gora koja ima niži ekonomski standard i prosečna primanja ima za 42,3% skuplju cenu ili visinu električne energije. Albanija koja ima 44% manja prosečna primanja ima 33% skuplju cenu električne energije. Severna Makedonija 13% itd. Čini mi se da samo Ukrajina ima jeftiniju visinu cene električne energije.

Prema tome, to dovoljno govori o brizi, a i o strategiji našeg državnog vrha, naše Vlade Republike Srbije, pa i menadžmenta u javnim preduzećima, ali pre svega strateške odluke da „Elektroprivreda“ Republike Srbije ne bude do sada privatizovana. To je ključna stvar koja treba ovde da se istakne.

Treba imati jaku političku državotvornu kičmu da izdrži te udare, interese velikih igrača na tom tržištu koji su Srbiju opkolili, praktično, sa svih strana. Praktično imamo još dva sistema u regionu, koja isto po sistemu spojenih posuda funkcionišu, a to je Elektroprivreda Republike Srbije i Elektroprivreda Republike Srpske, naravno i Federacije BiH. Tu me pogotovo, s obzirom kao Srbina prekodrinskog Krajišnika, kako god da me nazovete raduje pre svega ono što je i u ovako teškim okolnostima Srbija uspela da najavi kapitalne projekte koje čekaju preko 50 godina.

Prošle godine izjavom dva predsednika Vlade je najavljen kapitalan, istorijski projekat u gornjem slivu Drine, HES Gornja Drina, novo preduzeće koje treba da se osnuje po principu 51% vlasništvo države Srbije i 49% vlasništvo Republike Srpske. Vuk Bjela kao istorijski projekat na Drini se čeka preko 50 godina. Upravo ova Vlada na čelu sa Anom Brnabić i država Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem pokrenula je ove procese koji su kapitalni procesi, obezbedila sredstva i očekuje se da u periodu idućih šest do sedam godina ovaj projekat od izuzetne važnosti, vrednosti 520 miliona evra bude i završen.

Tu govorimo i o „Vuk Bjeloj“, ali pre svega o Hidroelektrani Foča i Hidroelektrani Palci, koji će biti istorijski važna za razvoj, ne samo Republike Srbije već i Republike Srpske, samim tim i BiH.

Si oni koji u Sarajevu, ovih dana špekulišu i pokušavaju da ospore ovaj kapitalni projekat, govoreći da Republika Srpska nema nadležnosti u svemu ovome i te kako da ima. Komisija za koncesije na nivou BiH ne dodeljuje ni jednu koncesiju. To rade entitetske koncesije. Republika Srpska takođe ima svoju Komisiju za energetiku i slične nadležnosti ima, praktično identične kao i vi što predstavljate danas nama u ovom izveštaju.

U tom kontekstu je izuzetno važno istaknuti da sve ove stvari koje, znači da nismo naš najvažniji sistem Elektroprivrede privatizovali, da smo tri komponente ugradili koje su ključne u svemu ovome. Mi u našoj energetskoj politici imamo izuzetno izraženu socijalnu komponentu koja se izražava pre svega u visini cene električne energije za domaćinstva.

Drugo je razvojna. U svakom kapacitetu i svi postojeći kapaciteti i novi pokazuju upravo ovu vrstu priče koja podrazumeva da Srbija ulaže energetske potencijale i ove tradicionalne i ove ekološke, zelene o kojima vi govorite, koje su moje kolege govorile, ali i ovaj aspekt koji se tiče vašeg izveštaja o regionalnoj saradnji. Prosto je neodvojiva priča da mi Drinu razdvajamo na dva dela. To su isti energetski sistemi. Ništa prirodnije nema od saradnje Elektroprivrede Republike Srbije i Elektroprivrede Republike Srpske. To su nekada bili zajednički sistemi. Vi me ispravite ako grešim. Nemoguće ih je razdvajati. Samo dobrom sinergijom, političkom voljom, odlučnošću mi možemo stvarati novu vrednost za domaćinstva s jedne i s druge strane reke Drine.

U tom smislu, želim da vam postavim danas nekoliko pitanja da bi iskoristili ovo vreme da odgovorite na određene špekulacije koje ovih dana zbunjuju javnost Republike Srbije, a tiče se na ovo minimalno povećanje, koje se tiče povećanja iznosa naknade za obnovljive izvore energije. Molim vas da to rastumačite građanima, da ne moram ja kao narodni poslanik ovde, iako sam se dobro informisao, o koliko malim povećanjima je reč u dinarskoj protivvrednosti koja spada u ovu kategoriju koja podrazumeva da i dalje imamo neuporedivo najnižu cenu u regionu i koliko smo u tom smislu konkurentni.

Takođe, da nam kažete i ovde analitiku u smislu te priče kvota koje mi moramo da ispunimo u smislu zelene energije, koju mora da proizvodi Republika Srbija i s druge strane koncesija koje koncesionari koji proizvode na bazi prirodnih resursa, bilo da je reč o solarnoj energiji, bilo da je reč o vetroelektranama, bilo da je reč o malim hidroelektranama, koliko oni plaćaju koncesija, koliko dobijaju naknada i da se zna konačno jednom za sva vremena da tu nema nikakvih zloupotreba, zašto mi određene stvari moramo raditi. Kako se one dugoročno odražavaju na kvalitet života, na kvalitet vazduha, na kvalitet životne sredine u Republici Srbiji i zašto se to mora raditi.

Molim vas, izađite i konačno razbijte tu priču jednom, da svi oni koji se javljaju pojedinim medijima, pokušavaju da zbune javnost Republike Srbije, zašto Republika Srbija to radi i kakvi su parametri u budućnosti, odnosno u kom pravcu mi idemo. Da li je to novi zakon o obnovljivim izvorima energije, koji su to načini u kojim će Republika Srbija svoj životni prostor, svoje resurse da zaštiti, a sa druge strane da pronađe mogućnost da što više zelene energije stvori, jer ona je budućnost ne samo za reke koje su možda u fokusu u ovom smislu reči najviše, već i za solarnu energiju, za vetroelektrane, naravno i za gas i za sve ostalo što u svakom slučaju ovih dana vidim da je udarna tema.

Molim vas još jednom, imate odličnu priliku ovde zbog javnosti, zbog građana Republike Srbije, pa i zbog onih loših namera koje postoje, vaša je dužnost i verujem u vas da ćete dati odgovore koji su ispravni. Toliko, hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predstavnici Agencije, ja sam mislio da se ne javim za reč, imam poseban razlog. Danas je moj jedan težak dan, jer bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milošević je preminuo upravo na današnji dan u zločinačkom Haškom tribunalu u Ševeningenu i kao čovek, poslednji svedok u odbrani njegove, danas mi se mešaju posebna osećanja.

Dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica.

Šta reći posle uvaženih mojih koleginica i kolega koji su vrlo dobro ocenili ovaj izveštaj Agencije. On je zaista bio sveobuhvatan i transparentan. Nemam nešto posebno dodati, jedino da kažem da je ipak za ovih osam godina Srbija postala zemlja energetske efikasnosti. To nismo mogli 2012. godine ni zamisliti kada smo došli na vlast.

Kada sam već uzeo reč, dozvolite da kažem nekoliko rečenica. Ovih dana kada sve naše institucije vode nepoštenu borbi protiv organizovanog kriminala, odmah da odam priznanje MUP-u i BIA-i, i drugim institucijama naše zemlje, pojedini opozicioni lideri u sadejstvu sa nekim inostranim elementima svakodnevno rade na satanizaciji predsednika Republike, Aleksandra Vučića, njegove porodice i njegovih roditelja.

Ja sam na to upozoravao, ima šest godina ovde, svakih mesec dana u obliku poslaničkih pitanja i tužilaštvo nije mi nikada odgovorilo. Ako je odgovorilo, ništa konkretno nije što je vrlo indikativno.

Nije ovde samo u pitanju satanizacija uglavnom predsednika Republike, ali i najbližih njegovih saradnika. Nažalost, i neki novinari, odmah da kažem da ima dobrih novinara, ali i neki novinari napadaju, ne samo predsednika Republike, Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje, nego napadaju i državu Srbiju i građane Republike Srbije nazivajući Srbiju ludnicom, a većinu građana Republike Srbije proglasili su ludim, a predsednika Republike totalno ludim.

Dokaz, vi znate da ja nikad napamet neću da pričam i molim vas nemojte me slučajno vi predsedniče upozoravati kada citiram, po kodeksu moram tačno da citiram ono što stoji. Vi to dobro znate, niste me upozorili…

Nisam ja nadležan, to je Martinović.