Hvala.
Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Vujović sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom jako bitnom zakonu, o novom zakonu, okvirnom zakonu koji se zove Zakon o klimatskim promenama. Ovim zakonom definišemo jako bitne elemente zaštite životne sredine prvi put u našem zakonodavstvu, u našem pozitivnom pravu, a takođe ovaj zakon je jako bitan zato što ćemo ovim zakonom da idemo jedan korak napred, daćemo doprinos našim evrointegracijama, konkretno Poglavlju 27, kada su u pitanju tekovine Evropske unije, odnosno tzv. „aki komuniter“.
Uticaj klimatskih promena se nikako ne sme zanemariti, brojne suše, poplave, toplotni talasi, požari, svi oni uništavaju ekonomiju, bez obzira da li se radi o Srbiji, o regionu, o Evropi ili o nekom drugom kontinentu. Ovi negativni efekti nisu samo pogubni po ekonomiju, već i po zdravlje građana, a zdravlje građana je najvažnije. Kako dolazi do tih klimatskih promena? One su najčešće prouzrokovane ljudskim faktorom. Geografija i nauka su na jednoj strani, jasno je da je to jedan normalni tok, ali kada ljudski faktor učestvuje, pogotovo kada moćne svetske sile i evropske države koriste prljave tehnologije, na taj način se dodatno dolazi do aerozagađenja i šteti se celokupnoj životnoj sredini i celokupnom našem biodiverzitetu.
Do toga dolazi, usled emisije gasova, poput CO2, NO2, kao i partikularnih čestica PN10 ili PN2,5, koje se emituju u atmosferu. To je jako štetno, a do toga dolazi, zato što te teške industrije koristi zagađujuća fosilna goriva i ona njih sagorevaju, u svojim proizvodnim pogonima, kako bi ostvarili profit i sve je to povezano, ciklično.
Procene su, da je šteta u Srbiji, negde aproksimativno sedam milijardi evra, od 2000. godine, pa do dana današnjeg, oko sedam milijardi evra, da ne govorimo samo kakva je šteta kada je u pitanju zdravlje naših građana. Zato je bitno da svi delujemo kao jedan, da smo svi udruženi u ovoj borbi i mi političari, građani, nevladine organizacije, udruženja građana, naučnoistraživački centri, instituti, zavodi, poljoprivrednici, privrednici, kao i fakulteti i univerziteti. Bitno je da svi budemo zajedno, da imamo jedan cilj, a to je borba protiv tih klimatskih promena, odnosno protiv negativnih efekata klimatskih promena. Bitno je otkloniti sve posledice, koje su nastale i koje uništavaju naš biodiverzitet.
Srbija ima jedan snažan odgovor, i Srbija je deo okvirnog sporazuma UN o klimatskim promenama, kao i njenog sporazuma iz 2017. godine iz Pariza, takođe mi poštujemo i Kjoto protokol, ali i Doh amandmane na taj Kjoto protokol.
Ono što je bitno je to da će ovaj zakon, novi okvirni zakon o klimatskim promenama, da on predviđa donošenje brojnih podzakonskih akata, u naredne dve godine, kako bi se konkretizovali određeni koraci, odnosno određeni mehanizmi u borbi za zdraviju životnu sredinu. Pre svega, to je izrada strategije nisko ugljeničkog razvoja, sa akcionim planom, za tu strategiju, takođe izrada programa prilagođavanja tim klimatskim promenama, gde je plan da se mapiraju, odnosno identifikuju uticaj klimatskih promena na određenim sredinama i da se tu pronađu konkretnih mehanizmi, ili koraci, kako bi se otklonile negativne posledice. Takođe, najavljuje se i formiranje, odnosno uspostavljanje jednog tela, nacionalnog saveta za klimatske promene, kao jednog sastavnog dela Vlade Republike Srbije.
Još jedan ključni benefit, ovog zakona je taj, što ćemo kada budemo sproveli sve neophodne reforme na ovom polju, mi ćemo imati pozitivne efekte, i po naš BDP, on će konstanto rasti, dolaziće do otvaranja novih, zelenih radnih mesta, ali i do stvaranja novih privrednih subjekata.
Još jedna bitna stvar je razvijanje naše svesti, odnosno ovim zakonom, naši građani će biti bolje, mnogo bolje upoznati sa negativnim efektima klimatskih promena i znaćemo da cenimo i čuvamo našu životnu sredinu na mnogo bolji način. Svest je tu najbitnija, svest građana.
Kada govorimo o konkretnim rezultatima, koje smo u proteklom periodu postigli, želeo bih tu da pohvalim naše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa dragom ministarkom, Irenom Vujović, na čelu, takođe, našu premijerku Anu Brnabić, predsednicu Vlade, kao i našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer bez njih mi ne bi smo postigli sledeće rezultate. Neću govoriti o svim rezultatima, ima ih mnogo, želim da moje koleginice i kolege danas govore, tako da neću oduzimati putno vremena, ali ću samo navesti neke ključne rezultate koje smo postigli.
Jedan od najvažnijih rezultata, svakako da smo doneli krajem godine, novu subvenciju, za kupovinu vozila, sa motorom na električni pogon, ali i na hibridni pogon, što će dodatno podstaći naše građane da kupuju ta ekološki prihvatljivija vozila.
Takođe, raspisana su tri javna konkursa, sako pomoć lokalnim samoupravama, da se bore protiv tih negativnih efekata klimatskih promena i to u opredeljeni iznos 400 miliona dinara. Dve stotine miliona dinara za otklanjanje, odnosno rekonstrukciju kotlova za grejanje, sto miliona dinara za pošumljavanje ali i sto miliona dinara za uklanjanje individualnih ložišta. Uspešni primeri ovog konkursa su svakako Kosjerić i Kragujevac gde će biti sproveden taj projekat pošumljavanja, a što je najvažnije njihove gradske toplane će sa mazuta preći na ekološki prihvatljiviji gas.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine mapiralo je nekih 88 jedinica lokalnih samouprava gde je prepoznat problem sa deponijama, odnosno sa ne sanitarnim deponijama. Konkretno zatvorili smo ne sanitarnu deponiju Sanjevina kod Prijepolja ali smo očistili i Potpećko jezero. To je jedan jako bitan rezultat.
Takođe, izdvojena su i novčana sredstava za transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu za rekultivaciju ne sanitarne deponije u Čačku i Trsteniku, kao i za proširenje ka regionalnom centru u Užicu ali i za izgradnju nove hale za sekundarnu separaciju otpada u okviru regionalne deponije u Pirotu.
U planu je izgradnja osam novih regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom u nekih 30 jedinica lokalne samouprave i to sve u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 100 miliona evra. To su sledeći centri: Sombor, Nova Varoš, Pirot, Požarevac, Užice, Sremska Mitrovica, Valjevo i Inđija. Sa istom bankom ali i sa Kancelarijom za javna ulaganja u Republici Srbiji vode se pregovori za dodatnih dve stotine miliona evra kako bismo izgrdili kanalizacionu mrežu u 28 opština u Srbiji ali i kako bismo rekonstruisali ili izgradili nove centre za prečišćavanje otpadanih voda u našim lokalnim samoupravama.
Kada govorimo o Beogradu, najznačajniji projekat je svakako Beogradski metro. Krajem ove godine počinje izgradnja Beogradskog metroa na Makišu, to je meni jako bitno pošto dolazim sa Čukarice. To ćemo raditi u saradnji sa francuskim i kineskim stručnjacima, odnosno u saradnji sa njihovim kompanijama.
Bitno je naglasiti, kada smo već kod Beograda, kada je kvalitet vazduha u pitanju, pošto se mnogo priča o tome, molim građane da prate isključivo one zvanične podatke. Zvanični podaci su sa sajta "beoeko" i sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine zato što se tu koristi ona naučna metodologija. Kao što znamo postoje brojne privatne kompanije koje na svojim sajtovima objavljuju razne podatke. Neke od njih jednostavno ne namerno selektuju određene stanice gde imaju svoje merače, pa onda predstavljaju da je rezultat takav i takav dok opet sa druge strane, neke kompanije namerno spinuju neke rezultate čineći tako i dovodeći građane Beograda u jednu zabludu. Zabludu da je situacija lošija, a u stvari situacija svakako nije takva, već samo na određenim mestima, na određenim stanicama. Ali ova dva sajta daju najtačnije podatke.
Kada već govorimo o tom spinovanju podataka, generalno o spinovanju u toj političkoj sferi, hajde da se osvrnemo na ono što rade Dragan Đilas i njegova kompanija, njegova žuta tajkunska klika. Gospodin Dragan Đilas je neko ko nas konstantno kritikuje, hajde da ostavimo po strani to što on spinuje neke podatke, ali on najstrašnije vređa naše koleginice u parlamentu, naše ministarke, naše članice predsedništva SNS, vređa našu premijerku, vređa predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, on i njegova žuta tajkunska hobotnica, ta tzv. Điki klika. Oni rade najstrašnije stvari.
Dame i gospodo ti ljudi su ceo svoj politički opus posvetili sticanju enormnog bogatstva na računa naših građana, na račun Beograđana. Dragan Đilas je kao što znamo prihodovao i njegove firme 619 miliona evra.
Nedavno smo saznali jednu stvar, da on ima račune ne samo ovde u Srbiji, već ima račune u Švajcarskoj kao i njegova firma, ima račune na Mauricijusu.
Hajde, kao jedan običan građanin, da se zapitam i svi mi ovde da se zapitamo zašto bi neko imao račun na Mauricijusu? Kao što znamo to je jedna of-šor destinacija, takozvani „tax haven“ ili poreski raj. Šta će nekom poštenom čoveku koji radi ovde u Srbiji, koji privređuje, šta će njemu račun na Mauricijusu? Zašto se to radi? Molim vas, objasnite mi to.
Zamislite da je taj Dragan Đilas trenutno na čelu Beograda ili na čelu Srbije, kao i ti njegovi pajtosi, Jeremić, Obradović, Tadić, Aleksić, zamislite da su oni danas ministri, šta mislite koje mesto bismo mi osvojili kada je u pitanju rangiranje po obuhvatu vakcinacija? Kao što znamo, Srbija je apsolutni šampion. U proseku u zadnjih nekoliko nedelja mi smo u top tri u Evropskoj uniji, tačnije na prostoru čitave Evrope, a kada je u pitanju ceo svet mi smo u top 10 zemalja. Jedna mala Srbija je ostvarila tako značajan rezultat. Zamislite da su oni trenutno na vlasti, šta mislite da li bismo bili u top tri ili u top pet. Mislim da bi bili, ali od pozadi. Znate, kada obrnete listu tada bismo sigurno bili u top pet, možda sam i preblag, u top tri, ako ne osvojili bi i prvo mesto, ali od pozadi dragi građani Srbije.
Moram da se osvrnem na nedavne posete našeg predsednika Aleksandra Vučića prijateljskim zemljama Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kraljevini Bahrein. Kada govorim o tim posetama moramo imati na umu jednu stvar, hajde da ostavimo po strani sve to što smo mi dogovorili tamo, hajde da ostavio po strani to što smo napravili odlične sporazume kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda u te zemlje u pitanju, hajde i to da ostavimo po strani, hajde da ostavimo po strani jedan veličanstven doček koji je priređen našem predsedniku Aleksandru Vučiću, takav doček se priređuje samo onim predsednicima najvećeg kalibra, onim svetskim, pravim svetskim državnicima, Aleksandar Vučić jeste političar svetskog kalibra, državnik svetskog glasa i on je to i zaslužio, ali hajde i to da ostavimo po strani, hajde da ostavimo po strani i taj dogovor sa Manamom, odnosno sa Bahreinom gde ćemo mi otvoriti, najverovatnije krajem ove godine ambasadu, a i oni će nama u skladu sa pravilom reciprocitetom otvoriti ambasadu ovde u Beogradu, hajde i to da ostavimo po strani, hajde da se samo fokusiramo na to da ćemo mi zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Narodnom Republikom Kinom otvoriti fabriku „Sinofarm“ vakcina u Srbiji. E, to je sjajan rezultat.
Nedavno smo dogovorili i sa Ruskom Federacijom otvaranje pogona na našem Institutu „Torlak“ za proizvodnju vakcina „Sputnjik V“. To znači da jedna mala Srbija, ne samo što će imati dovoljno vakcina za sebe, za svoje građane, već ćemo imati toliko vakcina, predviđa se oko dva do tri miliona da će biti proizvodnja mesečno, imaćemo dovoljno vakcina da opskrbimo čitav region, ako ne i brojne zemlje Evropske unije.
To je jedan sjajan rezultat. To je pokazatelj jedne uspešne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, sve to zahvaljujući radu Aleksandra Vučića, zahvaljujući njegovoj požrtvovanosti, njegovom trudu, njegovom zalaganju. Živeo Aleksandar Vučić, živela Srbija.