Samo da vam saopštim da vaša poslanička grupa nema više vremena.

Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, Marija Jevđić.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovana ministarko, dobro je što je usvojen amandman, jer smo time upotpunili jedan važan zakon i ja sam jedna od predlagača zajedno sa svojim kolegama iz Zelene poslaničke grupe.

Htela bih da iskoristim priliku govoreći o amandmanima i Zakonu o klimatskim promenama, kao poslanica JS koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz grada Kraljeva, da iz perspektive uticaja klimatskih promena kažem koliko je bitno da svaki grad u Srbiji se svim kapacitetima bori i smanji uticaj klimatskih promena.

Kako ciljevi razvoja grada Kraljeva ne bi bili ugroženi negativnim uticajem promena klima, kao što su porast temperature i promena režima padavina, toplotni talasi, suše, poplave i hladni talasi, odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave Kraljevo, u saradnji upravo sa vašim Ministarstvom za zaštitu životne sredine i UN programom za razvoj, uz finansijsku pomoć globalnog Fonda za životnu sredinu, iniciralo je izgradnju lokalnog plana adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

Ovaj važan dokumenat je trenutno u proceduri za usvajanje na lokalnoj skupštini.

Česte i iznenadne poplave prouzrokuju ogromne posledice na život ljudi, ekonomiju kao i stanje životne sredine i od 2014. do 2020. godine teritoriju grada Kraljeva su zadesile sedam puta velike poplave. Štete i gubici su procenjeni na preko 40 miliona evra, što prevazilazi ceo jedan lokalni budžet.

U cilju smanjenja rizika od katastrofa, a u kontekstu adaptacija na izmenjene klimatske uslove, grad Kraljevo je sa Odeljenjem za poslove civilne zaštite, a u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Kancelarijom za upravljanje javnim nabavkama, javnim preduzećem „Srbijavode“ i „Srbijašume“ izradio projektnu dokumentaciju za izgradnju višenamenskih hidroakumulacija na Žičkoj reci. Ove akumulacije će služiti kako za vodosnabdevanje u sušnom periodu, tako i za potrebe gašenja šumskih požara, kao i deponijske pregrade za zaustavljanje krupnog materijala u slučaju pojave velikih voda.

Upravo u ovom periodu, sa proleća, kada krene da se otapa sneg sa okolnih planina, kada planinske rečice nabujaju, pokupe smeće i otpad koji se tu našao zbog nemarnog ponašanja možda i svakog od nas u ovoj sali, to smeće završi u reci Ibar, koja jednim delom svoga toka prolazi kroz sam centar grada Kraljeva, praveći možda najlepši kej u Srbiji, izlije se, potopi taj kej i sportske terene koji se nalaze pored reke i pri povlačenju za sobom ostavi jednu pravu deponiju.

Ovo možda i najbolje pokazuje naš odnos prema majci prirodi. Naravno da se uz pomoć grada očisti teren, ali da li to treba da bude slika koja se bukvalno svake godine ponavlja, ne samo u Kraljevu nego, sigurna sam, i u mnogim gradovima širom Srbije? Nažalost, moramo da se kao nacija probudimo i da se edukujemo, da nam se ovakve stvari ne bi dešavale.

Da se vratim ponovo na projekat. Ovaj projekat je jedan od prvih koji se realizuju u našoj državi i poslužiće za ostale lokalne samouprave kao jedan od načina rešavanja problema izraženih klimatskih promena i katastrofa koji ih prate. Nadam se da će država iznaći mogućnost da se ovaj projekat do kraja realizuje, naravno, uz pomoć vašeg ministarstva, da se odrede finansijska sredstva. Procenjena vrednost investicije je negde oko 40 miliona dinara.

Pored iskazanih problema, kao i pokrenutih inicijativa, važno je istaći i ja želim da istaknem prirodne lepote ovog kraja. Želim da pomenem područje Lojanika u blizini Mataruške banje. Ovaj prostor je već decenijama pod zaštitom države u smislu prirodnog i kulturnog dobra. Naime, preko 10 hektara šume je neverovatnim i čudnovatim prirodnim procesom pretvoren u prelepe silifikovane eksponate. Ovi komadi su okamenjena drveta koja su često praćena pojavama opala i kalcedona, odnosno dragog kamena. Nažalost, prostor je divljom eksploatacijom i nedovoljnim nadzorom dosta devastiran. Ipak, i ovakav predstavlja neverovatnu prirodno i kulturno bogatstvo, jer po nekim pretpostavkama predstavlja jedan od prvih rudnika u Evropi.

Grad Kraljevo je preko Odeljenja za poslove civilne zaštite i Odseka zaštite za životnu sredinu u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom inicirao i izradio projekat u cilju adaptacije ovog prostora i uspostavljanje geološkog parka. Ovaj park bi služio kao svojevrsna turistička atrakcija, a u sistemu obrazovanja kao nastavna baza, koja bi bila od interesa za širu društvenu i naučnu zajednicu. Još samo dva ovakva parka postoje u Evropi – jedan u Češkoj a drugi u Grčkoj. Interesovanje za tim parkovima je neverovatno.

Tako da je ovo jedna od ideja za vaše ministarstvo, pogotovo u vremenu kada smo svedoci da prirodne lepote pod uticajem klimatskih promena nestaju skoro svakodnevno.

Za kraj, sve katastrofe i izražene klimatske promene koje su izražene poslednjih deset godina navode nas na potrebu aktivnijeg pristupa, ali i saradnje. Saradnja mora da se ostvari između različitih sektora, kao i različitih institucija, bez obzira na nivo vlasti, odnosno nivo odlučivanja.

Vezano za neophodnu saradnju, a shodno promenama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji smo u Narodnoj skupštini inicirali i doneli, oblast zaštite životne sredine odnosno vode, vazduha i zemlje zahteva međuopštinsku saradnju.

Po principima ostvarena saradnja u odnosu na zajedničke rizike od katastrofa i slivova većih reka kao posebne geografske regije, neophodno je vršiti udruživanje službi, institucija i pojedinaca na nivoima lokalne samouprave.

Upravo su poslednji incidenti sa jalovištem rudnika na severu Kosova i Metohije kao mogućim zagađivanjem reka ali izvorištem vodosnabdevanja, opština, gradova, nizvodno od jalovišta primer potrebe za aktivnijom saradnjom i potrebom da lokalne samouprave, koje inače imaju problema sa nedostatkom ljudskih i materijalnih resursa, kroz udruživanje i formiranje zajedničkih službi, iznađu najbolje rešenje. Naravno, sve uz podršku resornog ministarstva.

Ja se nadam da nisam izašla iz današnje teme i iz teme amandmana i verujem da će vaše ministarstvo uraditi sve da smanji uticaj klimatskih promena, da ćete na globalnom nivou, u saradnji sa svetskim institucijama, raditi na rešavanju ovog problema. Imaćete podršku Jedinstvene Srbije, jer želimo da našoj deci ostavimo zdravu prirodu, čist vazduh i zelena polja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago što je Zakon o klimatskim promenama ove nedelje pred nama, najpre zbog samog zakona na kojem se dugo radilo, jer predstavlja izuzetno važan krovni zakon, a onda i zbog toga što samim tim što je ovaj zakon došao na red, znači da smo mnoge ključne probleme u našoj zemlji rešili i da smo spremni da se posvetimo i bavimo ozbiljno ovom temom.

Klimatske promene su svakako globalni problem koji utiče na Srbiju. Sami smo svedoci svih promena koje su zapravo posledica ljudskih aktivnosti. Posledica povećanja efekta staklene bašte u atmosferi potiče najpre od sagorevanja fosilnih goriva u sektorima energetike, saobraćaja i industrije, ali i poljoprivrede i u upravljanju otpadom.

Kako su klimatske promene globalni problem, države moraju dati svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, pa se tako i Republika Srbija opredelila za sprovođenje aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.

Usvajanjem ovog zakona približićemo se i Evropskoj uniji i istovremeno dati svoj doprinos ovoj globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Evropska unija želi da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do sredine veka, pa tako, prema nekim predviđanjima, u planu je da do 2050. godine ulicama prolaze samo hibridni ili električni automobili, jer samo većom zastupljenošću vozila na alternativni pogon može se smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu.

Krajem 2020. godine doneta je i Uredba o uslovima i načinu subvencionisanja kupovine novih vozila koja pokreće električni pogon, sve radi sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenju kvaliteta životne sredine.

Srbija ovim zakonom pravi sistemske korake koji će nas približiti EU, a osim toga, imaće i druge pozitivne efekte na privredu i građane.

Srbija je među prvim zemljama zapadnog Balkana koja će usvojiti ovakav zakon, a osim toga, ovaj zakon se kod nas nalazi i na listi prioriteta, jer je to naša obaveza i moramo da sačuvamo zemlju za buduće generacije.

Usvajanje zakona treba da utiče na podizanje svesti i da ovaj zakon gledamo kao šansu za razvoj, šansu za zelena radna mesta i pojavu novih privrednih subjekata. Tu treba da se uključe svi, počev od građana sve do privrede, nevladinih organizacija, naučne zajednice.

Ovaj zakon verujem da će nas ujediniti ka zajedničkom cilju jer nam je svima izuzetno važno da ekonomski razvoj bude zelen i čist, da bi generacijama koje dolaze ostavili lepšu Srbiju od one koju smo mi zatekli.

Pokrenut je rad, zahvaljujući vama, ministarko, na višedecenijskim problemima i samo zajedničkim radom možemo da se borimo protiv klimatskih promena. Svi smo svedoci učestalijih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih prilika kao što su poplave, suše, toplotni talasi, koji nose sa sobom velike gubitke koji se procenjuju čak na sedam milijardi evra. Negativni uticaj poplava jeste najvidljiviji, ali suše su te koje doprinose najvećim gubicima.

Izuzetno je važno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte jer je to bitno i za razvoj privrede, povećanje konkurentnosti ali i privlačenje stranih investicija, po kojima smo apsolutni lider u regionu.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima brojne aktivnosti i projekte i jako dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, pa je tako i sa Pirotom, gradom odakle i ja dolazim. U Pirotu je pokrenut projekat „Upravljanje otpadom“, odnosno primarne selekcije, što znači odvojeno sakupljanje komunalnog otpada. Predviđena je i odvojena linija sakupljanja i prevoza suvog i mokrog otpada. Prva faza podrazumevala je izgradnju hale od 1.250 metara kvadratnih, dok će u narednom periodu biti završena i kompletna infrastruktura za separaciju komunalnog otpada, koja predstavlja jednu od najznačajnijih investicija u oblasti zaštite životne sredine koja se realizuje u celom okrugu.

Do kraja godine pustiće se u probni rad i verujemo da će to biti jedan lep primer dobre prakse.

Pred nama je jedna intenzivna godina koja zahteva izvršenje brojnih obaveza, ali ne sumnjam da će biti i te kako uspešna. U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Republike Srbije zaključen je i Memorandum o zajedničkoj saradnji i priprema se projekat i tenderska dokumentacija za projekte izgradnje, odnosno rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kanalizacionih mreža u 28 lokalnih samouprava, među kojima se nalazi i Pirotski okrug, čime se umnogome unapređuje infrastruktura za zaštitu životne sredine.

Osim toga, grad Pirot već nekoliko godina uspešno realizuje Program poboljšanja energetske efikasnosti zgrada u Pirotu i u okviru kojeg se vrši stimulacija za menjanje fasade, stolarije, ali i menjanje načina obračuna energije, kroz nove ventile, kalometre i ostale opreme.

Ove godine biće raspisan i javni poziv za poboljšanje energetske efikasnosti i domaćinstava u gradu, što je veoma bitno jer unapređujući energetsku efikasnost smanjujemo potrošnju goriva, štitimo životnu sredinu i poboljšavamo performanse naših kućnih budžeta, ali i gradske toplane.

Poštovana ministarka, moram da pohvalim vaš rad. Imate našu punu podršku za svo vaše zalaganje. Pratimo rezultate koji su evidentni, iako ste relativno kratko na ovom mestu. Ovim putem želim da vas pozovem da posetite Pirot, jer čvrsto verujemo u nastavak postojeće i gradnju još bolje saradnje u narednom periodu na unapređenju zaštite životne sredine.

Na samom kraju želim da sa ovog mesta uputim i punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj odlučnoj borbi protiv svake vrste kriminala i korupcije i njegovom danonoćnom zalaganju za Srbiju i živote i zdravlje svih građana, kao i podršku svim mojim kolegama koji su ovih dana stalno izloženi napadima samo zato što zajedno sa svima nama brane i veruju u politiku koju vodi Aleksandar Vučić.

U danu za glasanje sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaću ovaj amandman, kao i Predlog zakona, u celini. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Olji Petrović.

Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana ministarsko sa saradnicima, danas bih iskoristio priliku i još jednom se osvrnuo na Predlog zakona o klimatskim promenama koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Naime, kada govorimo o klimatskim promenama važno je napomenuti da se klima na Zemlji konstantno menja, odnosno da se oduvek menjala, s tim što razlikujemo promenu klime do početka industrijske revolucije, kada se klima menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti i nakon industrijske revolucije, gde termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koja je nastala kao rezultat ljudskih aktivnosti.

Klimatske promene ne događaju se same od sebe, već su posledica antropogenog uticaja. Sagorevanje fosilnih goriva u sektorima kao što su energetika, saobraćaj i industrija, krčenje šuma, urbanizacija, direktno utiču na promene klime, a kao rezultat imamo sve češću i sve intenzivniju pojavu elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa.

Dakle, svedoci smo sve češćih i sve intenzivnijih posledica promene klime, kao što su: suše, poplave, šumski požari, smanjenje prinosa poljoprivrednih proizvoda, smanjenje dostupnosti vode, izlivanje kanalizacije tokom jakih padavina, pucanje asfalta, pojava bolesti i štetočina, ali i pojava novih oboljenja.

Sve ovo direktno vodi povećanju štete i gubitaka i samim tim umanjuje raspoloživa sredstva za dalje investicije, koje su potrebne za razvoj jedne države. Ako ovome pridodamo podatak da su ukupne štete izazvane klimatskim promenama u Srbiji od 2005. godine sedam milijardi evra, sasvim je razumljivo što se jedan ovakav zakon i predlaže.

Srbija je odgovorna država, svesna je pretnji koje nose klimatske promene, a ovaj konstruktivni, moderni i prvi predlog zakona o klimatskim promenama u Srbiji je rezultat te odgovornosti.

Takođe moram napomenuti ovom prilikom da bavljenje ekologijom i zaštitom životne sredine iziskuje veliku količinu finansijskih sredstava, gde samo ekonomski stabilne zemlje mogu sebi to da priušte. Dakle, do ove teme i do ovog predloga zakona, mi smo, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, došli odgovornom i državotvornom politikom našeg predsednika i naše Vlade koji su izvukli ovu zemlju, u poslednjem trenutku, iz ruku prethodne, neodgovorne i bahate vlasti koja je Srbiju dovela do ruba propasti.

Danas je Srbija finansijski i ekonomski stabilna zemlja, zemlja u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou, zemlja gde je prosečna plata veća od 500 evra, zemlja u kojoj se plate i penzije konstantno povećavaju i zemlja koja se na međunarodnom nivou poštuje i uvažava.

Sam predlog zakona ima jasan cilj, a to je ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisije ovih gasova i kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou, kao i nepovoljni uticaji promene klime. Da budemo jasniji, zakon postavlja pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je ujedno jedan od pet strateških ciljeva Evropske unije i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Takođe, ovim predlogom zakona obavezuje se Ministarstvo za zaštitu životne sredine da će izraditi strategiju niskougljeničnog razvoja, akcioni plan za sprovođenje te strategije, kao i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Usvajanjem ovih dokumenata, kao i samog zakona ispunjavamo i obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i Sporazuma iz Pariza. Na ovaj način približavamo se za još jedan korak ka pravnim tekovinama Evropske unije, što je suštinski i logičan cilj naše države, jer je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Da zaključimo još jednom, suštinski benefiti Zakona o klimatskim promenama za Republiku Srbiju su ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećanje otpornosti društva u celini na negativne efekte klimatskih promena, plansko prilagođavanje svih relevantnih sektora na izmenjene klimatske uslove, uspostavljanje mehanizama za izveštavanje i verifikaciju informacija o ispunjenju obaveza prema međunarodnoj zajednici, povećana konkurentnost naše privrede i privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije, iz čega kasnije proizilaze brži i jači privredni rast i razvoj.

Takođe, predložena su tri vrlo konstruktivna amandmana koji za cilj imaju upotpunjavanje ovog predloga zakona.

Stoga ću ja lično, a nadam se i moje kolege glasati za Predlog zakona o klimatskim promenama, kao i za predložene amandmane, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija!

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, saradnice, uvažene koleginice i kolege, dozvolite mi da na samom početku pohvalim inicijativu mojih kolega koje su podnele amandmane na zakon i to je najbolji dokaz da poslanici jako pažljivo čitaju materijale koji im se dostavljaju, jer vrlo često kod onih zlonamernih, nedobronamernih čujemo opaske da mi samo dižemo ruke, ništa ne čitamo, ništa se ne pitamo, što nije tačno. Evo, ova tri amandmana su dokaz da poslanici jako pažljivo čitaju sve ono što im se dostavi i da naravno kreativno učestvuju u donošenju i kreiranju naše politike i odluka parlamenta.

Dakle, moja podrška svim amandmanima i moja podrška samom naslovu zakona, zato što je bilo dilema u javnosti da li je to zakon protiv klimatskih promena ili je to zakon o klimatskim promenama. Mislim da je Ministarstvo bilo potpuno u pravu i da ste vi, gospođo ministre, bili potpuno u pravu kada ste insistirali na nazivu – Zakon o klimatskim promenama. Zato što klimatske promene ne mogu da se zaustave, one se dešavaju i mimo volje čoveka i mimo čovekove aktivnosti. Naš osnovni zadatak je da se tim promenama prilagodimo. Zato se drugi deo zakona i odnosi na prilagođavanje klimatskim promenama. Zato imamo i obavezu da napravimo program prilagođavanja i akcioni plan prilagođavanja, a to znači da sagledamo stanje klime u Republici Srbiji, da na osnovu indikatora vidimo i izvršimo predikciju kretanja klime u narednom periodu u narednim godinama, da vidimo koje su to tačke, odnosno oblasti gde su opasnosti i promene najveće i da u skladu sa tim napravimo akcioni plan delovanja.

Lično mislim da će taj akcioni plan delovanja najviše da se zasniva na aktivnostima u oblasti šumarstva, poljoprivrede, vodoprivrede, upravo zbog velikih suša, zbog velikih poplava koje nastaju kao posledica promene klime i koje su za ovih 15 godina, odnosno 15 godina – od 2000. do 2015. godine, nanele štetu preko pet milijardi evra Republici Srbiji.

Znači, naslov zakona je odličan, Zakon o klimatskim promenama. Naravno, da i čovek svojom aktivnošću ubrzava klimatske promene, ubrzava zagrevanje zemljine površine emitovanjem gasova i ovih koje su kolege svojim amandmanom danas ubacili u zakon, znači gasova staklene bašte ili gasova koji doprinose ili stvaraju efekata staklene bašte.

Mi smo tim ciljevima našim, negde predvideli da 2030. godine za 9,8% smanjimo emisiju, odnosno redukujemo emisiju tih gasova u odnosu na 90-tu godinu, ali to je, pazite, 90-ta godina. To je period od 1990. godina, to je 40 godina. Mi smo imali situaciju da smo između 2000. i 2014. godine povećali emisiju za 7,8%, što znači da ćemo imati jedan jako ozbiljan zadatak, a to je da strategijom i Akcionim planom koji će slediti iz strategije utvrdimo sektore i utvrdimo sektorske politike i sektorske ciljeve koji će biti jako precizni, koji će biti potpuno kvantitativno izraženi, gde ćemo reći ko će morati da ograniči ili smanji povećanje emisija, ko će morati da drastično smanje emisiju, a to opet sve zavisi od soci ekonomskih uslova, odnosno toga koliko to košta. Naravno, da soci-ekonomski uslovi se stalno pominju u određenim članovima zakona i to jeste jako bitno. Ne možete nešto da radite i da zahtevate, a da istovremeno nemate i cenu koštanja svega toga, odnosno da prosto vidite da li ste u mogućnosti da to ekonomski izdržite ili ne, ali u svakom slučaju kada se saberu doprinosi svih tih sektorskih ciljeva ukupan doprinos moraće da bude 9,8% u odnosu na 90-tu godinu i ovo povećanje od 7,8% koje smo imali od 2000. do 2014. godine moraće nekako da se reši i uklopi u sve to.

Velika podrška monitoringu, velika podrška tome što svaki emiter, odnosno proizvođač gasova će morati da dostavlja plan monitoringa Agenciji za zaštitu životne sredine i naravno da dobije saglasnost na taj plan, ali i verifikaciji monitoringa, odnosno osnivanju novih pravnih lica koja će biti akreditovana od strane akreditacionog tela Srbije, koje će imati zadatak da u stvari vrše verifikaciju tog monitoringa, da neko ne bi slagao, da neko ne bi montirao, štelovao podatke itd.

Tako da je zakon potpuno celovit i on garantuje jedan mehanizam samokontrole i kontrole, eksterne kontrole svih onih rezultata koje daju proizvođači, odnosno emiteri ovih gasova.

To je što se tiče zakona, a moram da se dotaknem i onoga o čemu su danas govorile kolege. Juče čuh da jedan čovek ima u 50 računa u 17 zemalja. Prosto neverovatno. I sada da li se tu radi o 660 ili šest miliona evra koje su dokazane, čini mi se pre par dana u jednom tekstu novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom. Kažem, opet gledajući sa aspekta čoveka koji prima zaradu, a većina građana Srbije živi od te zarade koju primi. Pa, svejedno je da li je 660 ili šest i šest je previše i šest je mnogo para. To je ono što je dokazano pre koji dan. To je stečeno u periodu kada je neko vršio vlast. Kada je vršio vlast i ono što sada kao običan građanin mogu da zaključim ili je zloupotrebio vlast, pa je stekao tih šest miliona ili je nezakonito stekao ili zloupotrebom ili se na neki način okoristio političkom pozicijom pa je stekao, ali u svakom slučaju to je nemoralno. Nemoralno je da se za vreme vršenja vlasti, vršenja određene funkcije privatno stekne ogromno bogatstvo. Pogotovo u situaciji, a to je bilo u situaciji kada je Srbija propadala, kada su preduzeća propadala, fabrike propadale, firme zatvarane, ljudi siromašili, a znate neko je stekao tako veliko bogatstvo.

Ono što je sada najinteresantnije meni sada taj neko ponovo hoće da dođe na vlast i ne razumem ciljeve. Prosto mi ciljevi te žele da se ponovo dođe na vlast nisu jasni. Da li smatra da je malo uzeo pa treba da uzme još ili ne znam o čemu se radi? Prosto meni kao građaninu koji prosto rezonuje, prosto razmišlja, taj deo nije jasan.

U tom smislu želim da podržim aktivnosti budućih inspektora koji će se baviti preispitivanjem porekla imovine. Zakon koji je usvojila ova Narodna skupština sjajan ali ja bih primetio da je za donošenje tog zakona bila potreban jaka politička volja. Jaka politička volja kod onih ljudi koji nose vlast. Jaka politička volja i kod predsednika Republike i kod Vlade Republike Srbije. Jaka politička volja i u izvršnoj vlasti.

Mnogi su pre toga imali priliku da donesu taj zakon, pa ga nisu doneli. Nama poslanicima je možda bilo i najlakše, mi smo dobili tekst zakona, pogledali i videli, nešto izmenili, složili se i izglasali, a sada najveći deo posla predstoji i nalazi se na onima koji taj zakon treba da primene. Nadam se da će tih naših 60 inspektora koji će češljati imovinu i utvrđivati ko je to stekao višak imovine koji ne može da objasni, za koji nema bilo kakvo opravdanje, odlično uraditi svoj posao, nezavisno od toga da li se to radi o onima koji se nešto koprcaju, otimaju i žele ponovo da dođu na vlasti ili onima koji su se pritajili pa se nadaju da ih niko neće čuti i videti i primetiti. Ili onoj trećoj grupaciji koja nešto pokušava da nas tapše po ramenu i pohvali i kaže kako mi nešto dobro radimo, a mi znamo da su i oni tada bili na vlasti, da su i oni učestvovali u prevrati 2000. godine, da su i oni tada bili krezubi, škrbi, a kasnije su kupovali vile ne Mikonosu koje vrede šest miliona evra, piju vina čija boca vredi deset hiljade evra i tako dalje.

Znači, ono što ja mislim da treba da poručimo kao SNS i kao ljudi koji podržavaju predsednika Aleksandra Vučića, da je to da niko od tih koji će doći pod udar zakona o preispitivanju porekla imovine. Niko od tih koji neće moći da objasne odakle im tolika imovina nije naš i ne može da bude naš, bez obzira da li se buni, bez obzira da li ćuti, bez obzira da li nas tapše po ramenu i kaže – pa, znate niste vi loši, sasvim solidno radite svoj posao. Ovu vlast podržava većina građana Srbije, a to su ljudi koji žive od svoje plate, to su ljudi koji žive od svoje proizvodnje, to su ljudi koji žive od sopstvenih prihoda, to su ljudi koji žive od sopstvenog rada.

Nama sem te podrške nijedna druga podrška nije potrebna. Nama nije potrebna podrška nikoga ko će doći pod udar Zakona o preispitivanju porekla imovine, kažem, bez obzira da li on bio na suprotnoj strani, da li se pritajio ili pokušava da se umili i da tim umiljavanjem misli da će biti izuzet iz kontrole. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica, Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvažena ministarko Vujović, želim da izrazim zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije da se izjasni pozitivno o sva tri amandmana koje je Vlada prihvatila i da ova tri amandmana posle našeg izjašnjavanja, nadam se da će postati sastavni deo zakona. Zašto je važan ovaj član 2. zakona i amandman koji smo mi kao Zelena poslanička grupa podneli na stav 2.?

U obrazloženju koje je Vlada poslala Narodnoj skupštini Republike Srbije, kaže se da je i Doha amandman na Kjoto protokol stupio na snagu 31.12.2020. godine, te da se njime uvodi i azot trifluorid u grupu gasova sa efektima staklene bašte.

Zašto je ovaj član zakona važan? Pre svega, zbog toga što kroz član 2. ovog zakona mi imamo priliku da izmerimo nivo gasova i znaćemo na taj način kako da smanjimo emisiju gasova koji proizvode staklenu baštu i kako da ih zadržimo na određenom nivou.

Kroz član 2. ovog zakona su, pre svega i dijagnostikivani problemi, odnosno prepoznati sektori koji su ugroženi, a to su i zdravstvo, i poljoprivreda, i šumarstvo i uopšte vodoprivreda.

Registar GHG gasova koji će se voditi preko Agencije za zaštitu životne sredine, biće osnova i za praćenje i za merenje nivoa GHG gasova. Ono što je u narednom periodu i važno, to je što ni investicije koje će dolaziti ne mogu biti odobrene u Srbiji bez merenja ovih gasova.

Tako da je ovo zaista jedan odličan zakon od čije primene građani Srbije očekuju zdraviju i čistiju životnu sredinu.

Naravno da ne mogu, a da se ne osvrnem i na činjenicu da su građani Srbije zanemeli pred informacijom sa koliko novca raspolažu firme Dragana Đilasa i Dragana Šolaka u 17 zemalja u svetu.

Svi oni koji nam ovih dana spočitavaju i govore da o tome ne treba da govorimo u ovom visokom Domu i da je to pre svega nadležnost državnih organa, ja želim da kažem da je ovo jedina i najviša zakonodavna institucija u kojoj se donose zakoni od važnosti za život građana Srbije, institucija koja prati nadzor nad javnim finansijama i smatram da parlament treba da bude na prvoj liniji u borbi protiv korupcije.

Takođe, želim da kažem da sam o ovoj temi možda prvi put u Srbiji govorila još 2009. godine, na konferenciji za novinare iznoseći jasne i tačne podatke APR-a o firmama Dragana Đilasa i o novcu koje oni prihoduju. Tada je prošlo pet godina od trenutka kada je on stupio u politiku. Moram da kažem da su tada i institucije i mediji i nevladine organizacije zaćutale.

U međuvremenu, ova hobotnica o kojoj se danas govori je pustila pipke u 17 zemalja i građani Srbije imaju pravo da znaju o poreklu ovog novca, i institucije Srbije i te kako treba da rade na rasvetljavanju porekla ovog novca i činjenice da li je plaćen porez državi Srbiji za ovaj novac.

Takođe, mislim da smo mi, nažalost, jedina zemlja u svetu koja ima ovakve razmere korupcije i kriminala, ljudi koji su bili na vlasti i koji bez obzira na sve pokušavaju i plagiraju da se ponovo vrate kako bi otimali novac od građana Srbije, a Srbiju i dalje uništavali.

Zahvaljujem.