Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Tatjana Matić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslaniče, u ovom trenutku nisu određene škole, ali će to biti škole koje su obuhvaćene kroz naselja, zapravo škole koje se nalaze u naseljima koje su obuhvaćene javnim pozivom.
Ja sam već napomenula da ćemo u aprilu praktično imati zaključenih svih 555 naselja, koja će biti obuhvaćena u prvoj fazi i tada ćemo zapravo znati zajedno sa Ministarstvom prosvete koje su to škole. U ovom trenutku to još uvek nije određeno. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki.
Replika. Izvolite.

Ako mogu onda da uputim apel i na vas i na Ministarstvo prosvete da se krene zaista od najugroženijih područja, od visokih ruralnih sredina, od planinskih područja jer su to najugroženiji prostori gde je najneophodnije da dođe bilo kakav progres po ovom pitanju, a to su recimo visoravni poput Peštera i popu Golije i poput bilo kojeg drugog planinskog područja, gde je neophodno da uložimo da bi smo bar donekle zadržali to malo đaka što je preostalo u tim školama i da to bude nada za njihov ostanak na tim mestima, na tim područjima. Verujte, ima škola poput ove koju spominjem, koje smo spominjali, kojima prokišnjava krov, koje nemaju elementarne uslove za sticanje znanja i za bilo kakav normalan rad. Hvala.

Hvala.
Ministarka ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.
Poštovani poslaniče, još jednom samo da napomenem. Osnovni kriterijum i osnovni razlog za jedan ovakav projekat jeste bilo upravo fokusiranje na najruralnija područja u Republici Srbiji.
Dakle, kao što sam napomenula u uvodnom izlaganju, mi smo se upravo fokusirali na ona područja gde nije postojao nikakav komercijalni interes mobilnih operatora da razvijaju širokopojasnu infrastrukturu koja podrazumeva ne samo internet, nego rekli smo već i televiziju, fiksni telefon itd.
Tako da, da, reč je baš o najruralnijim područjima u Republici Srbiji. To je bio kriterijum za odabir ovih prvih 600 naselja. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, najvažnija tema današnje rasprave i važna vest je da će u blizu 600 ruralnih naselja biti izgrađena širokopojasna komunikaciona infrastruktura, kao i povezivanje 90.000 domaćinstava i 500 škola u seoskim područjima.

Šta to zapravo znači? Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je sprovelo analizu pregleda postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnom internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja i izgradnje.

U saradnji sa operatorima elektronske komunikacije, izrađene su mape dostupnosti i zaključak je bio da u Republici Srbiji postoji oko pola miliona domaćinstava u ruralnim područjima gde nema ekonomskog interesa, operatora za razvoj infrastrukture. U toliko su još značajniji ovakvi kapitalni podsticaji države, a da bi se i omogućio ravnomerni privredni razvoj zemlje.

Cilj projekta je svakako da se značajno poboljšaju usluge, kapaciteti, brzina, a u korist potrošača, da se ostalim operatorima omogući efikasan pristup, subvencionisanoj mreži, kako bi se izbegao dominantan položaj i najvažnije, da se unapređenjem komunikacione infrastrukture kroz izgradnju seoskim područjima, gde je nema uopšte, povežu javne ustanove, a pre svega škole pored domaćinstava.

Danas kada govorimo o pismenosti, moramo pričati i o digitalnoj pismenosti. Koliko je ona važna vidimo naročito sada u vreme ovog onlajn školovanja. Digitalnu pismenost nikako ne treba poistovetiti sa kompjuterskom pismenošću, jer digitalna pismenost zapravo predstavlja sposobnost komuniciranja na jedan poseban tehnološki način, sposobnost učenja, bezbednog korišćenja internet sadržaja, kao i zrelog i odgovornog pristupa internetu, kroz svesnost da ostavljamo trajni trag u tom digitalnom svetu.

Zbog ovoga je razvoj digitalnih veština veoma odgovoran zadatak i nastavnika, a pre svega Ministarstva prosvete zbog edukacije i jednog sasvim drugačijeg pristupa obrazovanju koje se isprepletano razvija sa razvojem digitalne pismenosti i zapravo predstavlja školu budućnosti.

Zbog čega govorimo o ovoj temi sada? Upravo iz razloga što je internet postao najvažnije sredstvo komuniciranja, obaveštavanja, ali i informisanja i učenja.

Bez interneta se danas gotovo ne može zamisliti funkcionisanje, bilo da je u pitanju poslovna komunikacija ili svakodnevna. Svedoci smo da je isto tako na internetu dostupan različit sadržaj i onaj neprimeren. Lažnih vesti ma na pretek, a da li je neka vest lažna i da li je izvor koji je plasira verodostojan to može proceniti samo prosvećena osoba.

Zbog toga je i obaveza svih nas koji obavljamo javne funkcije da apelujemo i konstantno zahtevamo od zajednice da radi na obrazovanju. Mi ne možemo uticati na izbor svakog pojedinca šta će gledati, šta čitati, koju muziku slušati, ali možemo zahtevati da emisije edukativnog sadržaja budu primarne, pa mogu reći i nametljive.

Pitanje koje stalno treba da postavljamo je čime hranimo duh i um naše dece, jer jaka država može da bude samo ona koja ima zdravo društvo i zdravu naciju. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Danijeli Veljović.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, uvažene kolege, JS će podržati donošenje zakona kojim će se potvrditi Ugovor o zajmu za projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, a koji je potpisan između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Za građane je važno da znaju da je planirano da se ovaj projekat sprovede kompletno do kraja 2023. godine i da će finalni cilj biti da oko 900 škola, tj. javnih ustanova i na kraju 135.000 domaćinstava postanu korisnici širokopojasnog interneta.

Takođe bih spomenula i Sporazum o donaciji, koji je Srbija nedavno potpisala sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, vrednom 1,7 miliona evra, koji će obezbediti izradu projektno-tehničke dokumentacije za ovaj projekat. Sprovođenjem projekta ljudima koji žive u ruralnim područjima naše zemlje olakšaće se pre svega komunikacioni aspekt života, ali će benefiti najpre biti vidljivi kod mlađe populacije, tačnije školske dece.

Jedinstvena Srbija postavlja pitanje položaja žitelja srpskog sela kao jedno od centralnih pitanja našeg društva. Mi smatramo da je pitanje edukacije i socijalizacije dece koja žive i obrazuju se u ruralnim područjima esencijalno pitanje opstanka tih sredina.

Kada pogledamo neke opšte uvide koji daju sliku o seoskim školama u Srbiji danas, ne možemo reći da su ti podaci ohrabrujući. Mali broj dece iz ruralnih područja je uopšte uključeno u predškolsko obrazovanje, smanjen je broj isturenih odeljenja osnovnih škola i takođe je zabeleženo i značajno osipanje dece u višim razredima osnovnih škola.

Problemi nastave u ovim područjima su brojni i tu se ne radi o manjku stručnog kadra, jer ćemo se svi složiti da je biti seoski učitelj ili nastavnik danas zaista entuzijazam. Problemi su pre svega u nedostatku adekvatnih savremenih sredstava za rad.

Kao članica skupštinskog Odbora za prava deteta, u novembru mesecu sam imala priliku da prisustvujem on-lajn konferenciji prava deteta u doba kovida. Članovi skupštinskog Odbora za prava deteta su imali priliku da čuju šta muči učenike srpskih srednjih škola u vezi sa ovim novim modelom on-lajn nastave i to je jedna zaista široka tema, ali đaci iz svih krajeva Srbije su bili saglasni u jednom – skrenuli su pažnju na nedovoljnu tehničku pismenost nastavnika i profesora. Naravno, ne svih. Oni sami kažu da uvek postoje izuzeci, ali činjenica je da to predstavlja problem i u gradskim krajevima, dakle u područjima koji nemaju probleme sa internetom.

Uvođenje širokopojasne komunikacione mreže će biti svojevrstan izazov i neće samo unaprediti nastavu u seoskim sredinama, već će i finansijski rasteretiti roditelje koji su za svoje đake morali da kupuju skup internet od operatera. Mi smatramo da je ovo krupan i važan korak u modernizaciji srpskih seoskih područja.

Za Jedinstvenu Srbiju razvoj srpskog sela je prioritet i za svaki projekat koji ima za cilj unapređenje života ljudi koji žive u ruralnim područjima Vlada Srbije će imati našu podršku. Hvala.