Poštovani poslanici, želim samo da istaknem da je širenje lažnih vesti krivično delo Krivičnog zakonika koji je na snazi. Na nama je samo da postupamo po tom zakonu, odnosno da nadležna tužilaštva reaguju na svako širenje ovih lažnih vesti.
Na žalost, to naše pozitivno zakonodavstvo nema načina da obaveže građane Srbije da se vakcinišu, što smatram da je manjak, ali u demokratskim principima je mogućnost čoveka da bira da li će ili neće biti vakcinisan. Mi moramo biti svesni da je neophodno da se svi vakcinišemo i da utičemo kroz naše apele građanima da se vakcinišu, a da sankcionišemo sve one koji šire ove lažne vesti.
U tom smislu ja ću izdati jedan poseban apel tužilaštvu da reaguje na sve ovo što se događa na društvenim mrežama, na „tviteru“, pa i na svim medijima. Hvala.

Hvala.
Poslanik Starčević.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, apelujemo već godinu dana, godinu i jače. Što više mi apelujemo na ljude da uvažavaju struku, da se vakcinišu, da poštuju mere toliko su ovi uporniji na društvenim mrežama.

Zato podržavam stav ministarke pravde i podrška za taj dopis tužilaštvima nadležnim kako bi reagovali i krenuli da procesuiraju te neodgovorne i neozbiljne ljude. Hvala.

Moje sledeće pitanje je upućeno ministru Selakoviću i možda ministarki Matić.

Naime, od sedmog do 13. marta ove godine, Dragan Marković Palma je vodio delegaciju, u kojoj sam i ja bio član, koja je putovala u Egipat i tamo smo imali sastanke sa guvernerom regije Crvenog mora, generalom Amrom Hanafijem, sa guvernerom regije GIZ-a, regija koja ima više od deset miliona stanovnika, generalom Abdulahom Hafezom i sa poslanicima u senatu Egipta, a naravno i sa zamenicom ministra turizma, gospođom Gadom Šalabi.

Zamenica ministra turizma je pokazala otvorenost za jačanje saradnje u oblasti turizma i to u oba pravca, kako povećanja broja turista iz Srbije u Egiptu, ali je takođe izrazila želju da se poveća značajno broj turista koji bi dolazili u Srbiju. Naime, Egipat je zemlja od 106 miliona stanovnika, pa neka i 50 hiljada njih godišnje dođe veoma bi značilo Srbiji.

Ono što je ona navela kao prepreku u tom procesu saradnje jeste izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura dobijanja vize za egipatske državljane. Naime, juče smo ovde, samo u maloj sali ovog doma, imali sastanak grupe prijateljstva Srbija-Egipat kome je između ostalog prisustvovao i Nj.E. ambasador, gospodin Alguvejli i on je takođe istakao taj problem u procesu privredne saradnje i procesu saradnje u oblasti turizma.

Moje pitanje, naravno svesni smo naših obaveza u procesu pristupanja EU i naše obaveze se odnose, između ostalog, i na vizni režim prema trećim zemljama, ali moje pitanje je da li možemo iznaći način da olakšamo tu proceduru, da građani Egipta mogu dobijati na brže i efikasnije neke grupne vize za koje bi garantovalo eventualno Ministarstvo turizma Egipta ili turističke organizacije Egipta ili turističke agencije i da na taj način pomognemo i pospešimo saradnju, turističku saradnju između naše dve države? Hvala.

Hvala, isteklo je vreme.
Izvolite, Tatjana Matić.

Poštovani predsedavajući, poštovana premijerko, uvažene kolege ministri, poštovani poslanici, kada govorimo o razvoju turizma naravno da je jedna od ključnih i važnijih stvari, pre svega preduslova, da ne postoji vizni režim. Druga je naravno dobra konekcija bilo da je reč o aviosaobraćaju ili o drugim vrstama saobraćaja.
Kada je u pitanju Egipat i pitanje viznog režima, vi ste lepo napomenuli, postoje obaveze, međunarodne obaveze koje Srbija ima i procene se vrše iz nekoliko resora o tome da li je poželjno i da li je zapravo svrsishodno ući u jedan bezvizni režim za određene zemlje.
Dakle, interesovanje kada je u pitanju Egipat prema Srbiji postoji, ali poznato je da uglavnom većina turista zapravo iz Srbije odlazi za Egipat. Oni jesu za nas interesantno tržište, ali da li je moguće i na koji način olakšati vizni režim, to je jedno više političko pitanje o kome između ostalog možda može nešto više reći ministar spoljnih poslova. Nije samo u domenu Ministarstva spoljnih poslova, nego i MUP-a i drugih agencija koje o tome treba da donesu procenu i na osnovu te procene da se izvrši finansijska analiza efekata donošenja jedne takve odluke.
Dakle, to nije samo pitanje turizma ili prihoda koje bismo imali na jednoj strani, nego jedne druge vrste procene i političke i bezbednosne sa druge strane i da li to ugrožava na bilo koji način naše međunarodne obaveze na koje smo obavezani kao što ste i sami rekli i procesom pristupanja EU. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću. Prvo zahvaljujem vam se na pitanju koje ste postavili ne samo u svojstvu čoveka koji vodi resor spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, već i kao ministar koji je kopredsedavajući Mešovitim vladinim komitetom za ekonomsku saradnju.
Očekujem da ćemo do kraja meseca ili početkom juna imati posle 11 godina i održavanje prve sednice našeg Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, a ovo pitanje koje ste pokrenuli ćemo svakako posebno razmotriti.
Meni u ovom trenutku ono u detaljima nije poznato, ali već sam tražio da dobijem referisano koje je stanje stvari po pitanju viznog režima prema Egiptu. Dobićete odgovor i u pisanom obliku, a ako postoji prostora, u skladu sa našim već preuzetim međunarodnim obavezama, a naročito u obavezama u odnosima sa Briselom da nešto promenimo na tom planu, budite uvereni da ćemo na tome predano i vredno raditi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko, samo da bi građani razumeli.
Kada pričamo o viznom režimu sa bilo kojoj državom, ne govorim sada samo o Egiptu koji ste vi pomenuli i za šta očigledno postoje brojni, pre svega ekonomski razlozi. Međutim, da razumete, nije to specifično zahtev Brisela ili naše međunarodne obaveze iz procesa pristupanja, nego je to u direktnoj relaciji sa našom viznom liberalizacijom koju imamo kao pristupajuća zemlja i koju imaju naši građani kao mogućnost da bez viza putuju širom zemalja Evropske unije. Naravno, svaka lista zemalja koje nemaju tu vrstu vizne liberalizacije prema Evropskoj uniji otuda mora da bude pažljivo analizirana kod nas, da upravo ne bi ni na koji način, kažem, opet podvlačim, zaista ne govorim o Egiptu u ovom slučaju, ali govorim generalno o principu, da ne bi ugrozila eventualno našu viznu liberalizaciju.
Dakle, ne radi se o nekim proizvoljnostima, već se radi zaista i o nekada našim interesima, ali to je uvek stvar političke procene i vaganja potreba, s jedne strane i političkih, ekonomskih i svakih drugih, naravno, i turizam pre svega spada u domen onoga što je važno i za našu privredu, ali i za kulturnu razmenu i uopšte razmenu na nivou kontakata između različitih naroda i ljudi. Dakle, i u tom odmerenom vaganju mi zaista uvek nastojimo da nađemo najbolji način primene ovih ne samo obaveza, nego prosto, da kažem, sporazuma koji se direktno tiču i naše, između ostalog, vizne liberalizacije.
Zbog toga uvek vrlo, vrlo pažljivo vagamo. Kao što je rekao kolega Selaković, to je inače i nadležnost Ministarstva spoljnih poslova, ali uvek i mi iz Ministarstva za evropske integracije upravo u ovom svojstvu analiziramo sve i dajemo mišljenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.