Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Na početku, samo da još jednom ponovim - Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. Nakon toga nema daljih komentara od strane članova Vlade.
U toku postavljanja pitanja nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
Kao što znate, redosled će biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi. Reč će najpre dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Dame i gospodo, prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić. Izvolite.

Poštovani predstavnici Vlade, moje pitanje je upućeno ministru kulture, a tiče se izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji već tri godina čami u fijokama ministarstva. Prethodni ministar Vladan Vukosavljević je pripremio taj zakon i taj zakon bi trebao da pomogne da se zaštiti ćirilica kao naše identitetsko pismo.

Ne znam da li ste upoznati da od 2008. godine ISO standardom 639/2 sve što je pisano na ćirilici je na srpskom jeziku, a sve što je pisano na latinici je na hrvatskom jeziku. Znači, tako se primenjuje i u g-mail, i na „Fejsbuku“, i na „Instagramu“ i tako se naša kulturna baština gubi. U svakom slučaju, mislim da je potrebno što pre pustiti ovaj zakon u proceduru.

Kada je ovde 1915. godine ušla nemačka okupaciona sila, prvo je zabranila ćirilicu. Kada je formirana Nezavisna Država Hrvatska, prvo je zabranila ćirilicu a onda je počela da ubija Srbe i druge u Jasenovcu. Danas časnici Nezavisne Države Hrvatske znamo kako se ponašaju prema našem pismu u njihovoj državi. Znači, imamo sve razloge da zaštitimo ćirilicu i nije mi jasno zašto ministarstvo čeka i zašto vladajuća većina ne pusti što pre taj zakon u skupštinsku proceduru, jer po sadašnjem zakonu, koji već 15 godina čeka da bude usaglašen sa Ustavom Srbije, uskim tumačenjem službene upotrebe jezika i pisma mi dolazimo u situaciju da samo državni organi i državne organizacije su obavezne da koriste ćirilicu.

Znači, potrebno nam je da se u ovim izmenama i dopunama zakona koje su u fijoci u ministarstvu, je tačno predviđeno da se ta upotreba proširi i da na kraju dođemo u situaciju da možemo ozbiljno da tražimo da se ćirilično pismo primenjuje više u Srbiji i da se više štiti, jer je to pitanje našeg identiteta.

Ako mi ne znamo koliko je ćirilica važna, pogledajte kako se naši neprijatelji prema nama odnose i onda ćemo znati koliko je bitna.

Moramo se setiti i toga da je bila najavljena još 2017. godine, od vođe Srpske napredne stranke a predsednika Srbije, Deklaracija o zaštiti srpskog naroda, koja je trebala da se pretvori i u zaštitu srpskog jezika i ćirilice, da je to trebalo uraditi zajedno sa Republikom Srpskom, međutim, u jednom trenutku je to, kao i ovaj zakon, nestalo, iz prostog razloga što je vođa SNS-a rekao da želi da ima što širu međunarodnu podršku, a ne što širu međunarodnu osudu.

Ja ne znam na koju je međunarodnu zajednicu mislio, ja znam da ni Brazil, ni Indija, ni Kina, ni Rusija, niko od njih nas neće maltretirati zbog toga, a ovi drugi nisu jedina međunarodna zajednica.

Znači, u svakom slučaju ne znam, za Dodika znam na osnovu toga kako se do sada ponašao da nije baš plašljiv, ne znam šta je to vođu SNS-a a predsednika Srbije uplašilo da još ne dozvoljava da se ta deklaracija donese, a isto tako me interesuje zašto Ministarstvo kulture drži u fijoci ovaj predlog zakona? Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade, ministarka Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani poslaniče, vaše pitanje je na mestu, samo sadržina pitanja ne odgovara uopšte istini, jer ste promašili adresu kojoj se obraćate. Ministarstvo kulture i informisanja ne može da bude predlagač takvog zakona. Ili, možemo da se držimo one izreke da „hartija trpi sve“, pa da bilo koje ministarstvo može da napiše bilo koji predlog zakona. Tako da u fijokama Ministarstva kulture i informisanja, u istorijatu ovog ministarstva ima svašta i tu svašta mogu da nađem, ali ovaj nacrt zakona ne postoji u Ministarstvu kulture i informisanja.
Mogu samo da vas podučim da takav predlog zakona može jedino da podnese Vladi Republike Srbije na razmatranje naše zakonodavstvo. Znam da je bilo nekakvih inicijativa ranije, od strane ministra pre mene, u kojima se razmatrala mogućnost da se donese takav propis. Bilo je i javne rasprave, polemike, ali ne one zvanične, koja ide posle predloga zakona, jer predlog zakona nikad nije ni donet, nego ovako, u javnosti. Bilo je mnogo zamerki na uvođenje nekih pravnih termina koji ne postoje inače u pravnom životu Republike Srbije.
Kada se nešto predlaže i donosi, moramo da imamo nešto ozbiljno, što je usaglašeno sa pre svega Ustavom Republike Srbije, a vi ste citirali samo jedan član, a zatim i druge zakone koje koristimo, a sudaraju se prosto sa eventualnim donošenjem ovakvog zakona.
Slažem se sa vama, mnogo putujem po Srbiji, vidim anomalije, da je ćirilica kao naše pismo u potpunoj defanzivi i ono na šta mi treba prvenstveno da obratimo pažnju jeste da državne ustanove koriste ćirilicu i ćirilično pismo, naravno, uz latinicu, ne bih se složila sa vama kako ste vi rekli da je to hrvatski jezik, nego mi govorimo srpskim jezikom, koristimo ćirilicu, ali koliko znam naš narod, prosto ni ne razlikuje kada čita neki tekst ćirilični i latinični i ne možete da kažete da je to hrvatski jezik ako je nešto napisano latinicom. Ne mogu da se složim sa vama, jer jednako koristim i jedno i drugo i uopšte ne primećujem kada prelazim sa ćirilice na latinicu.
Imam veliku zamerku na vašu komunikaciju i pokušaj da uvredite svakog ko se bavi politikom u našoj državi i ko je zaslužio veliko poverenje građana Srbije i ne kaže se vođa Srpske napredne stranke, nego se kaže – predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ili predsednik Srpske napredne stranke. A malicioznost u postavljanju pitanja, to ostavite za neka druga mesta.
Ako želite stvarno da čujete nečiji odgovor, onda na takav način i postavljajte pitanja i nemojte da se trudite da budete malo interesantni jednom određenom delu javnosti pa da neko kaže – e, super što si rekao da je neko vođa. Nije vođa nego je predsednik ove države, za koga je glasalo skoro 60% izašlih građana na prethodnim izborima.
Ako vi insistirate da se ministarstvo pozabavi inicijativom da zakonodavstvo donese neki takav zakon, ja ću vas poslušati kao poslanika, jer poštujem sve poslanike ovog parlamenta i krenućemo u pravljenje neke javne rasprave o potrebi definisanja prave uloge ćirilice u skladu sa Ustavom Republike Srbije i raditi zajedno sa zakonodavstvom da oni predlože parlamentu nekakav zakon. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Vladan Glišić ima reč.

Poštovana ministre, uzevši u dobroj veri da je tačno to što govorite, neću sumnjati, tako da verujem da ste u pravu, ali moram da se osvrnem na to da smo mi u javnosti imali ozbiljne intelektualce i ozbiljne javne ličnosti koje su govorile da takav predlog postoji. Gde je on nestao u međuvremenu, šta se sa njim desilo, ostavićemo nekom drugom da utvrđuje.

Što se tiče ovoga što prevazilazi samu priču zakona, tiče se malo i deklaracije i svega toga što nas dovodi u situaciju da se suviše ustručavamo kad razmišljamo o jednom delu međunarodne zajednice koja bi možda imala problem sa tim da se srpski jezik i ćirilično pismo što više koristi u Srbiji.

S druge strane, ja sam citirao ISO standard, koji ne zavisi od nas, da li je latinica, hrvatsko ili srpsko pismo. Znači, neko je već od hrvatskih lobista uspeo da postigne to da se u tim delovima međunarodne zajednice, koji ja mnogo ne cenim, ali ima svoju političku težinu, smatra da je latinično napisan tekst hrvatski jezik. Znači, mi sa tim imamo problem i već sada ne možemo da se igramo, da ne znamo da nam se to desilo.

S druge strane, kada se već tiče ovih stvari koje se ulaze u odnos pozicije i opozicije, ja nikoga nisam vređao. Vođa nije uvredljiv naziv, ali mislim da sadržinski dobro opisuje predsednika vaše stranke i milim da odnos vaš prema njemu, takođe, je dobro opisan u toj reči sa svim istorijskim naslagama koje termin vođa ima.

Ne možete reći da je to uvredljivo i niko ne može reći u tumačenju jezika i termina da je to uvredljiv termin. Znači, moje nije da budem nemaliciozan, moje nije da budem blagonaklon, moje nije da budem neko ko će glancati bistu vašeg vođe i vašeg predsednika. Moje je da budem kritičan, pa nekada možda i oštrije. Bitno je da se zadržim u granicama pristojnosti, što se ja uvek trudim da budem i u tom smislu potrebno je u ovom parlamentu da neko bude opozicija. Malo nas je.

Ja sam jedini poslanik opozicije srpskog naroda, tako da u tom smislu je normalno da očekujete da će moji komentari biti oštriji i prema vašem predsedniku i prema vođi vaše stranke i prema vašoj Vladi.

Što se tiče predsednika naše države, ja se trudim da tu titulu poštujem zato što je ona postojala i pre toga što je predsednik vaše stranke izabran na to mesto. Postojaće i kada on bude sišao sa tog mesta. Možda će se čak udostojiti da ispoštuje sve građane Srbije, pa da napusti mesto predsednika vaše stranke dok je predsednik svih nas koji nismo članovi vaše stranke. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Niste me sada baš ništa pitali, ali kako ste pitali tako ću i da odgovorim.
Znači, u pravu ste. Za ISO standarde ste potpuno u pravu. Mnogo slučajeva u našoj prošlosti. Naši susedi bili su mnogo brži i organizovaniji i istina je sada da sve što se štampa na latinici, prosto, se podvodi pod baštinu hrvatsku, a ne srpsku i na to mi je skrenulo pažnju i gospodin Vladimir Pištalo kako se to radi u Americi, u kongresnoj biblioteci i da na to prosto moramo da obratimo pažnju, jer zamislite kada bi bilo ko od naših velikih, a to se dešava, srpskih pisaca dobio štampano izdanje latinicom, on se tamo podvodi kao hrvatski književnik, odnosno kao hrvatsko književno delo i tu ste delimično u pravu.
Niste me dobro slušali. Molim da me slušate kada vam odgovaram da bi postojao nekakav dijalog. Inicijativa jeste postojala, ali zakon ne predlaže Ministarstvo kulture i informisanja. Rekla sam da je vođena jedan javna polemika. Nisam pravila kategorizaciju intelektualaca. Ili jesi ili nisi intelektualac. Znači, ne postoje viđeniji i neviđeniji intelektualci, to moram da vas ispravim. Znači ili jeste neko intelektualac ili nije, ali ne znam ko daje ocenu tog intelektualizma. Možda neka šira javnost?
Deklaracija je izuzetno ozbiljna stvar, koliko je ozbiljna stvar vođenje države, tako da treba odmeriti dobro šta bi pozitivno, a šta bi možda u nekom drugom smislu donela ta deklaracija i nije to tako jednostavno i lagodno kako neko posmatra onako sa klupe prema ljudima koji vode državu koja je uvek pod nekim manjim ili većim udarima sa strane.
Lično, poštujem instituciju predsednika, predsednika države. Ja nikada ne bih rekla da je predsednik vaše bivše stranke vođa Šapić, nego bih rekla da je predsednik vaše stranke, jer vođa je nekada u istoriji naše civilizacije bilo nešto veoma ružno, pežorativno i nešto što je donosilo negativne posledice po čitav svet, te vas dalje molim da nastavite sa vašim uljudnim postavljanjem pitanjima i da predsednika jedne stranke zovete predsednik, a pogotovo kada se obraćate predsedniku jedne države.
Bivši predsednik nije otišao sa tog mesta, nego je izgubio izbore od bivšeg predsednika gospodina Tomislava Nikolića i tako je otišao, a Tomislav Nikolić se nije ni kandidovao, tako da ne znam ko je to tako otišao kako vi to lepo opisujete.
Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Idemo dalje. Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovane ministrice i ministri, na početku želim da istaknem nesporne rezultate rada Vlade u borbi protiv Kovida-19. Želim da istaknem da smo kao država lideri kada je u pitanju broj vakcinisanih i revakcinisanih građana i ponosni smo svakako na činjenicu da naši građani imaju na raspolaganju četiri vakcine i da svako ima slobodu izbora da li želi da bude vakcinisan.

Hoću posebno da istaknem ekonomski paket mera koji smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini, a tiče se najranjivijih delova našeg društva, naših penzionera, kao i svih građanki i građana i posebno kada je u pitanju pomoć privredi.

Želim da istaknem opredeljenost ove Vlade, predsednice Vlade i njenog Kabineta da se sva otvorena pitanja i otvorenost Kabineta prema nama narodnim poslanicima, da se sva otvorena pitanja koja imamo rešavaju.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Republike Srbije. Kada možemo očekivati popuštanje mera Kriznog štaba? Znači, zanimaju me kratkoročne i dugoročne projekcije. Takođe, zanimaju me kakvi su ekonomski trenutno pokazatelji, kakve su projekcije BDP-a, kako stoji izvoz i da li neko od privrednika pokušava da zloupotrebi ovu situaciju da bi otpuštao radnike?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu za brigu o selu. Želim, takođe, da istaknem da kada smo konstituisali ovu Vladu poslanici Stranke pravde i pomirenja su jasno istakli da je jako važno što imamo Ministarstvo za brigu o selu, jer ja dolazim iz dela naše zemlje koji se Sandžak zove. To je planinski kraj. Naša sela su jako razuđena i hoću da istaknem da selo Zabrnjica kod Priboja je udaljeno od centra Priboja 30 kilometara i da bi došli do tog sela morate da pređete granicu. Karaula je udaljena 40 kilometara od centra Prijepolja, kao i Komaranski kraj. Sela Pešterske visoravni Delimeđe, Kladnica, Raškoviće, Cvetanoviće su takođe udaljeni po 50 i 60 kilometara i jako je važno da danas imamo ministarstvo koje se direktno brine za naše selo, da ti ljudi moraju imati osnovne uvjete za život, jer ne može neko svaki dan da ide 50 i 60 kilometara, da vodi, ne znam, svoje dete, unuče u vrtić, u ambulantu itd.

Znači, konkretno pitanje - kako planirate prevazići probleme između ruralnog i urbanog i koje konkretno akcije planirate da sprovedete i kada?

Hvala.