Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 139 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 87. Poslovnika?
Ima reč Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, ja ću postaviti pitanje i podsetiti sve naše građane na neki period 2000. godine, gde je do te 2000. godine bio veliki broj firmi koje su bile aktivne, radile, tzv. društvene firme. Posle dolaska DOS-a, veliki broj tih firmi je počeo da propada, počeli su da uništavaju te firme, donosili zakone koji su bili na štetu radnika a u korist pojedinaca, gde je veliki broj tih firmi otišao u stečaj, veliki broj radnika izgubio svoja radna mesta i ti ljudi su sada već u poznim godinama, da ne kažem u godinama kada je njima najteže.

Mogu da podsetim sve da je veliki broj takvih firmi ugašeno, zatvoreno, odvedeno u stečaj, i u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, a to važi i za okolne opštine, gradove, za grad Niš, „Elektronska industrija“ i veliki broj takvih firmi. Takve firme su imali naši prijatelji i sugrađani i u Prijepolju, u Tutinu, Sjenici, Subotici, Novom Sadu, gde su sve privatizacije rađene na štetu radnika.

Posle toga, radnici su imali prava da se tuže, da ostvaruju svoja prava na sudu, gde su dobijali sudske presude u njihovu korist. Imali su pravosnažne sudske presude da im se isplati određena naknada za period dok su bili u firmi a nije im isplaćena zarada. Njihova cena rada koju je sud presudio se kreće od nekoliko stotina hiljada pa i više od toga, ali do dana današnjeg ti radnici nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, iz razloga što je stečajni upravnik namirio prvo svoje potrebe, a posle su bili radnici u drugom redu i vrlo mali broj njih je ostvario svoja prava i dobio neka sredstva iz te firme.

Inače, presudom sudova ta društvena svojina je bila obaveza države, tako da je država preuzela obavezu da isplati zaostale zarade ili naknade radnicima. Veći deo sredstava nije isplaćen i te pravosnažne sudske presude i sada stoje kod naših radnika koji su u veoma teškoj finansijskoj situaciji.

Pitam nadležno ministarstvo i predsednicu Vlade – da li postoji mogućnost da se ta njihova potraživanja, te pravosnažne sudske presude koje imaju od strane naših sudova, da se nađe način da se to njima nadoknadi kroz pomoć oko naplate struje, tehničkih stvari, vode i svega onog što oni moraju da plate? Ja bih voleo ako bismo tako mogli da uradimo, da pokušamo da spasimo veliki broj ljudi koji su sada u poznim godinama, 50, 60, nisu u penziji, a imaju potrebe da plate struju i ostale stvari koje su za njih veoma bitne.

Još jednom, mislim da je privatizacija bila veoma loša, da su stečajni upravnici radili na štetu radnika i firmi koje su vodili, ali sada bi bilo potrebno da iznađemo mogućnosti da ta dugovanja radnika, da njihova pravosnažna rešenja mogu da se naplate, makar jednim delom da se „prebiju“, kako se kaže kod nas u našem kraju, sa dugovanjima za struju, za vodu ili za ono što je njima potrebno. Mislim da je to potreba svih nas.

Imamo veliki broj ljudi koji su imali određene skupove u Nišu, kod mene u Svrljigu i ja bih voleo, ako bi mogli na ovo pitanje da mi odgovore i da se nađe način i rešenje, da se makar deo tih dugovanja prizna kroz relaksaciju troškova struje i osnovnih životnih potreba. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jasmina Karanac. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ja svoje pitanje postavljam Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se energetske efikasnosti.

Naime, nedavno je resorna ministarka Zorana Mihajlović najavila subvencije, tj. pomoć građanima za zamenu prozora i izolaciju stambenih objekata kroz Fond za energetsku efikasnost.

Spremajući se za ovo pitanje, došla sam do podatka da Srbija troši čak pet puta više energije u domaćinstvima od proseka EU, da 40% energije u domaćinstvima gubimo zato što su stambene zgrade i kuće loše izolovane i zato što imamo stare i dotrajale prozore. To je količina energije ravna proizvodnji jedne termoelektrane. Ja sam sigurna da je većina građana zainteresovana za ovu vrstu pomoći, jer gubitkom i bacanjem energije vi gubite novac.

Navešću primer Novog Beograda. To je opština u kojoj ja živim. Moje komšije je obradovala ova vest, ali oni nemaju dovoljno informacija. Većina stambenih zgrada i solitera na Novom Beogradu građena je za vreme Tita, u drugoj polovini prošlog veka, za vreme masovne izgradnje, kada je bio cilj da se što više ljudi useli u stanove. Ceo Novi Beograd tada je izgrađen od betona i bez izolacije. Te zgrade su i danas u istom stanju. Iako su radijatori topli, stanovi su hladni ili vam je potrebno mnogo energije da ih zagrejete.

To nije slučaj samo sa Novim Beogradom. I u ostalim delovima Beograda, u svim drugim gradovima u Srbiji, ali takođe i u seoskim domaćinstvima veliki broj stambenih objekata nema odgovarajuću ili najčešće nikakvu izolaciju. Procene su da je to čak 70% objekata. Ako je tačna informacija da bi subvencije za unapređenje energetske efikasnosti iznosile 50% sredstava, odnosno da bi građani plaćali samo polovinu troškova, onda je to veliki motiv i podstrek, a korist bi bila višestruka, pre svega ekonomska jer bi se na taj način uštedele ogromne količine energije koju sada bacamo kroz prozor, zatim socijalna jer bi se građani osećali i komotnije i komfornije i manje bi plaćali za utrošenu energiju i ono na šta svet sve više obraća pažnju je životna sredina, smanjila bi se proizvodnja energije koju najvećim delom dobijamo iz uglja, a na taj način smanjili bi smo i zagađenje.

Moje pitanje je - kada će ovaj fond profunkcionisati, odnosno kada će građani moći da konkurišu za sredstva, da li će to biti na nivou države ili lokalnih samouprava, kao i šta će im biti potrebno od dokumentacije? Da li će se baviti posebni program za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i oni mogli da zamene prozore i izoluju svoje stambene objekte? Na koji način će građani biti upoznati sa ovim mogućnostima i gde će moći da dobiju potrebna uputstva, kao i da konkurišu za subvencije? Kakve će biti procedure da bi jedan soliter ili stambena zgrada mogla da uđe u program za postavljanje izolacije? Na kraju, za koliko bi godina Srbija mogla da dođe do zadovoljavajućeg nivoa energetske efikasnosti, odnosno da gubitke energije svede na manje od 10%? Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje danas želim da uputim u ime Poslaničke grupe SPS više se odnosi na apel, ali naravno postavićemo ga u vidu pitanja, trudeći se da ne kršimo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije pre svega.

Naime u trenutku kada se Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom, kojim se nažalost još uvek ne nazire kraj, nije nam poznato da ni u jednoj državi u svetu postoje političke opcije iz redova opozicije koje se u ovom trenutku nadmeću sa svojim predsednicima, odnosno predsednicima država i sa svojim vladama pokušavajući da na sebi svojstven način tumače korona virus kako bi došli do jeftinih političkih poena.

Politizacija korone po našem mišljenju u ovom trenutku trebala je da bude smeštena tamo gde joj je i mesto, a to je u karantin. Biće vremena svakako da se politički nadmećemo, da vodimo politički dijalog. Vrlo brzo će biti i parlamentarnih i predsedničkih i gradskih izbora, a do tada smo trebali zapravo da imamo samo jedan zajednički cilj i jedan zajednički zadatak koji moramo svi zajedno da ostvarimo i realizujemo, a to je da sačuvamo zdravlje naših ljudi i da sačuvamo život svakog građanina Srbije, jer to je nešto što se tiče, pre svega budućnosti Srbije.

Definitivno to je jedan deo političkih opcija koji ne shvata i nikada neće shvatiti da postoje trenuci, kao ovaj danas koji traje od marta meseca, kada je Srbiji najpotrebnija solidarnost i jedinstvo jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena.

Nezamislivo je, gospodine predsedniče, i veoma opasno da u ovom trenutku se šire ideje o neproverenim stranim vakcinama, kako navode pojedini nazovite opozicioni lideri. Tu istu antivakcinašku propagandu zdušno vode i neki drugi između ostalog tvrdeći da nema vakcina protiv korone, niti će je biti. Neki od početka pandemije korona virusa iznose neodgovorne i opasne izjave poput onih da je sve u vezi sa koronom naduvano, da se pravi cirkus bez razloga, kao i da je smrtnost ništa manja od običnog gripa te da ljudi nemaju razloga da se plaše i nose maske i rukavice.

Namerno govorim neki jer u ovom trenutku imajući na umu ovu temu nisu vredni pominjanja imena i prezimena. Iz tog razloga najpre mi želimo da apelujemo na građane Srbije da se ponašaju odgovorno, racionalno, disciplinovano i da poštuju pre svega preporuke i savete struke jer će tako sačuvati sebe, svoje porodice, na taj način zaštitiće i druge i da se vakcinišu.

Srbija je jedina država u Evropi koja ima sve četiri vakcine i koja je prva u Evropi po broju revakcinisanih na milion stanovnika i mi smo potpuno ubeđeni i verujemo da će taj broj biti još veći, ali moramo definitivno još nešto dodatno da uradimo da bi povećali broj vakcinisanih i revakcinisanih građana.

Po ko zna koji put znajući odgovor na pitanja, ali pre svega zarad javnosti, postavljamo pitanje – koliko su vakcine bezbedne i koliko je građana do sada vakcinisano i revakcinisano? Pošto znamo da će odgovor biti potvrdan, da su vakcine bezbedne i da su vakcine sigurne, drugi apel je za građane da se vakcinišu, jer, kao što sam rekao, to je jedini način da sačuvaju i sebe i svoje porodice i sve druge i ovo je, ponavljam, pitanje koje se tiče budućnosti Srbije, pitanje koje se tiče budućnosti svakog građanina Srbije.

Na kraju treći apel. Podsetiću na ono o čemu je govorio predsednik Republike Aleksandar Vučić neposredno pred konstituisanje Vlade Republike Srbije, formirajući određena ministarstva sa jasnim ciljem koji treba da realizuju ta ministarstva, kada je upozorio da je veoma visok rast nekih desničarskih organizacija i političkih aktera koji zastupaju antivakserske, antimigrantske stavove, kao i stavove da je zemlja ravna ploča i jasno definisao ciljeve i zadatke tih ministarstava.

Naš apel je upravo tim ministarstvima, ne želeći da umanjimo značaj, pravo bilo koga, poštujući pre svega Ustav, ali umesto što se vodi dijalog na temu istopolnih zajednica, jer po nama to danas nije ključno pitanje u Srbiji i nemojte samo da čujemo kao razlog da je to harmonizacija sa zakonodavstvom EU. Mi pokazujemo odlučnost i opredeljenost da postanemo punopravan član EU, ali mnoge stvari činimo i radimo u Srbiji upravo zbog Srbije i zbog građana Srbije, a ne zbog EU. Umesto takvih vrsta debata naš apel je, jer smatramo da kroz takvu debatu ne trebaju nam takve vrste podela u Srbiji u ovom trenutku, a definitivno takva vrsta podela postoji i najavljuju se još veće podele, potrebno je da se povede dijalog na temu koliko je važno na ozbiljan način shvatiti savete i preporuke struke kada je reč o vakcinaciji. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam više poslaničkih pitanja i sva su upućena Ministarstvu finansija, Poreskoj policiji, Poreskoj upravi i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Naime, da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskal Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj? Ovo pitanje proističe iz pretrage švajcarskih poslovnih portala gde se može videti da je taj Paskal Šmit potpisnik ili ovlašćeno lice u 34 firme. Pazite, negde se vodi kao član borda direktora, negde kao član upravljačkog borda, negde partner, negde menadžer itd, a jedna od njih je i Đilasova firma. Simptomatično je i to da je u pitanju firma u kojoj su potpisnici upravo Dragan Đilas i taj Paskal Šmit, a koja je registrovana u Švajcarskoj, u gradu Cug koji inače važi za najveći poreski raj, da tako kažem, u Švajcarskoj i zove se „Multikom open AG“. Tako se bar zvala do 28. decembra prošle godine kada je naprasno promenila ime u „Open internešnal AG“. Sama promena naziva upućuje na to da je Đilasova namera bila zapravo da se zametne trag.

Ako uz tu sumnjivu promenu naziva preduzeća dodamo i činjenicu da je ta firma čak tri puta dokapitalizovana i da sada na računu ima preko 620 hiljada evra, onda se nameće pitanje da li je reč o pranju novca ili pokušaju da se izbegne plaćanje poreza ili i jedno i drugo?

Drugo pitanje se odnosi na sumnjivo poslovanje firme „Askanijus Ltd“ iza koje takođe stoji Dragan Đilas i proveru računa te firme na Mauricijusu, a na čijem kontu je utvrđeno da postoji 5.741.025 evra. Pa takođe i tu pitam da li je plaćen porez na kapitalnu dobit, da li je plaćen porez na dividende, da li su plaćeni ostali porezi i sve ostale zakonske obaveze u tom smislu?

I ako tome dodamo i otkriće da Đilas ima račun i u Hong Kongu, dakle 3,3 miliona evra „Benk of Čajna Ltd“, a gde su opet ovlašćena lica Dragan Đilas i taj Paskal Šmit, pominjan malopre, iako znamo da postoje indicije da u još više desetina zemalja ima više desetina računa, e onda se iz aviona vidi da je od početka želja bila da se novac izvuče iz zemlje, da se rasuje po svetu, da se smesti po raznim računima i da se mutnim i sumnjivim transakcijama zametnu tragovi tog novca.

S tim u vezi, postavljam pitanja da li će Uprava za sprečavanje pranja novca otpočeti istražne radnje, kada je reč o ovim računima? Dakle, da li će doći do privremenog blokiranja ovih sredstava, do okončanja postupka i da li će ukoliko se dokaže da je protivpravno stečena, ova sredstva biti trajno oduzeta?

Zašto je ovo važno? Zašto je ovo jako važno? Zato što je ovo idealna prilika da šira javnost, ali i svi građani Srbije steknu kompletnu sliku kolike su razmere pljačke i lopovluka i koliko su žuti tajkuni, dakle, i Đilas i Šolak i svi ostali zajedno izneli novca iz zemlje i smestili po raznim računima po inostranstvu.

Takođe, očekujem da istraga da odgovore i na ostala važna pitanja, a to je prvenstveno pitanje čiji je to novac? Čiji je taj toliki novac? Dakle, odakle toliki novac na tim računima, na koji način si ga stekao, kako si ga zaradio, da li je izvlačen iz zemlje za vreme dok si obavljao razne državne funkcije, gradonačelnik, ministar u Vladi i sve ostalo? I konačno, a zašto izbegavaš poligraf? Čega se toliko plašiš, ako nemaš šta da kriješ da bi izbegavao poligraf?

I odgovore očigledno nećemo dobiti od njega. Umesto odgovora stižu napadi na novinare, stižu napadi na Aleksandra Vučića, stižu napadi na nas iz SNS i valjda misli da će tim napadima i lansiranjem i kreiranjem raznih, nazovi afera, fabrikovanih afera preko njegovih i Šolakovih medija, a to su oni mediji kojima Đilas tek tako lako otpiše dug, pokloni, praktično 440 miliona dinara i to vam je nova afera, predsedavajući.

Nemam sada vremena o tome da pričam, ali u jednom današnjem listu je sve objašnjeno. Dakle, i najsmešnije od svega je najava Dragana Đilasa da će podneti ili je podneo već neke prijave protiv Aleksandra Vučića, protiv Siniše Malog, protiv Vladanke Malović, protiv više novinara.

Dakle, možeš da podneseš i stotine i hiljade prijava protiv svih nas iz SNS koliko nas ima, ali to nas neće sprečiti da građanima iznesemo istinu o svim tvojim lopovlucima i kriminalu. Zahvaljujem.