Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.
Dobar dan, poštovani narodni poslanici.
Poštovani građani Republike Srbije, pre svega, želim da kažem, narodni poslaniče, da mi je drago da smo se videli nakon što smo mi poslednji put bili ovde i odgovarali na pitanja vas narodnih poslanika, kao što smo se i dogovorili i mislim da je to pravi primer saradnje između izvršne i zakonodavne vlasti, našeg poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu i naše otvorenosti da čujemo i vaše komentare i vaše kritike i vaše sugestije i kako možemo da unapredimo dalje rad Vlade Republike Srbije.
Još jednom, želim da vam kažem da su moja vrata uvek otvorena za sve narodne poslanike, da vidimo kako zajedno možemo da nastavimo da guramo Srbiju u pravom smeru najbrže što možemo.
Što se tiče vakcinacije, evo, da obavestim i građane Republike Srbije i vas narodni poslanici o stanju vakcinacije. Podaci su od pre nekih, otprilike, pola sata, 45 minuta pre nego što sam krenula iz Vlade u Skupštinu. Dakle, mi u ovom trenutku imamo vakcinisano 1.356.000 ljudi, otprilike, od kojih imamo revakcinisanih 913.000, ja se nadam da u narednih nekoliko dana i pređemo u tu brojku od milion revakcinisanih ljudi, što je zaista izuzetno, izuzetno značajno.
Mi smo čak sada uveli i treću kategoriju po kojoj pratimo našu vakcinaciju i prema kojoj ćemo takođe odlučivati u okviru Kriznog štaba i o merama, popuštanju mera, zatezanju mera, kako da pravimo dobar balans između privrede i zdravlja, ali i mentalnog zdravlja nacije. Ta treća kategorija je imunizovani građani, odnosno u principu potpuno zaštićeni građani i to praktično brojimo broj građana koji su primili, dakle, tri nedelje nakon revakcinacije i takvih građana u ovom trenutku imamo 564.663, dakle, otprilike nešto oko, malo ispod 10% punoletnog stanovništva. Tako da, ne ide nam loše, ali svaki dan je važan i zaista moramo da uradimo sve što možemo da što više ubrzamo dalju vakcinaciju, da razgovaramo sa ljudima, da komuniciramo koliko je ovo važno i da se borimo.
Tako da, u ovom trenutku 913.000 revakcinisanih građana, ali ako računamo da su građani zaštićeni nekih tri nedelje nakon revakcinacije, to je 564.663 građana na današnji dan.
Otprilike i dalje imamo oko 10.000 građana Republike Srbije koji se svakodnevno prijavljuju putem portala i e-uprave za vakcinaciju, što je i dalje jako dobro, ali ono što znam je da postoji mnogo, mnogo građana koji ili ne znaju ili ne žele, ne osećaju se lagodno da se prijave za vakcinaciju putem portala e-uprave ili putem kontakt centara. Zbog toga u sve više lokalnih samouprava imamo otvorene punktove za masovnu vakcinaciju, da ljudi dođu bez poziva, kako nam budu stizale dodatne vakcine, a to je početkom aprila dodatnih pet stotina hiljada Sinofarm vakcina. Takođe, 5. aprila očekujemo još nekih 106.000 Fajzer vakcina. Očekujem da će zaista u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni punktovi za masovnu vakcinaciju i bez prijava, a da ćemo uz podršku lokalnih samouprava i, naravno, resornog ministarstva, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje se zaista izuzetno aktiviralo po ovom pitanju, ući i u svako selo i obezbediti da zaista svako ko bude želeo da se vakciniše, da se i vakciniše, uglavnom vakcinom kojom žele.
Što se tiče ekonomskog paketa mera i pomoći privredi, dakle, vi znate da smo usvojili ovaj treći ekonomski paket mera. Sveukupno kroz ta tri paketa mera, mi smo iz budžeta Republike Srbije izdvojili osam milijardi evra direktne podrške privredi i građanima. Po tome smo jedna od 10 najboljih zemalja sveta, dakle, jedna od 10 zemalja koja je najviše dala za podršku ne samo privredi, već i direktnu finansijsku podršku građanima i to se vidi u našim ekonomskim rezultatima, po tome što imamo jednu od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ne samo u odnosu na BDP ili da smo imali minimalni pad BDP od nekih 1% u 2020. godini, već i po tome što je Srbija, mislim, jedina zemlja u kojoj su rasle plate, u kojoj su rasle takođe i penzije, u kojoj smo zajedno sa privredom povećali minimalnu cenu rada za 6,6%. Inflacija stabilna, javni dug pod kontrolom i time ne mogu da se pohvale ni mnoge druge, ni veće, ni bogatije zemlje Zapadne Evrope.
Tako da, paket mera i pomoći privredi i građanima daje svoje rezultate.
Želim, takođe, da naglasim da se naši sastanci i razgovor sa različitim industrijama i sektorima u okviru privrede Republike Srbije nastavljaju, tako da mi već sutra imamo dodatne sastanke sa onima koji su najviše pogođeni. Neki traže dodatne savete oko toga kako da iskoriste sredstava iz Fonda za razvoj, neki oko toga kako da iskoriste garancijske šeme koje radimo zajedno sa privrednim komercijalnim bankama, za koje opet garantuje Vlada Republike Srbije, što je ogromna direktna podrška našoj privredi. Neki jednostavno samo traže da rade. Ne žele nikakvu finansijsku pomoć i podršku, samo žele da pokušamo zajedno da napravimo plan kako možemo da otvaramo našu privredu, šta mogu da očekuju i čemu mogu da se nadaju, jer ljudi samo žele da rade. Neki traže da produžimo radno vreme, koje je u ovom trenutku između 20 časova i 21 čas, u zavisnosti od toga koja grana industrije je u pitanju.
Pokušavamo, zaista, da investiramo i naše vreme i našu energiju da čujemo sve, da saslušamo i da zajedno u ovim teškim trenucima podržimo našu privredu.
Do sada prvi kvartal ide, da kucnem u drvo, dobro, nešto malo bolje nego što smo očekivali. Ne želimo da budemo preveliki optimisti. I dalje je izuzetno teška situacija, posebno teška u zemljama EU na koje je naša privreda naslonjena, i Nemačkoj i Italiji. Imate višemesečni lokdaun, dakle, potpuno zatvaranje. Naravno da privreda trpi, naravno da se time smanjuje i kupovna moć i apetit kupovni stanovništva. Od toga zavisi naša privreda.
Dakle, ne možemo biti preveliki optimisti, ali za sada sve što mi možemo da uradimo, ide to jako dobro.
Imali smo u januaru nešto manji pad nego što smo očekivali. Opet, januar 2020. godine je bio rast, ukoliko se ne varam, nešto preko 6%, dakle, januar 2020. godine nam je bio toliko jak da je zaista očekivano da smo imali pad, ali smo imali mnogo manji pad nego što smo očekivali.
Industrija nastavlja da raste, vidi se taj oporavak. To je zaista nešto što nas ohrabruje. Imamo investitore koji su nastavili i da investiraju i da grade pogone i da otvaraju pogone. Samo u poslednje vreme i kamen temeljac za veliku japansku investiciju „Tojo Tajers“. Imamo još jednu najavu velike japanske investicije u Novom Sadu. Imali smo otvaranje novog pogona fabrike „Kontinental“ koji se dalje širi zato što na sve ono što su već radili u Srbiji i ono što razvijaju u svom istraživačkom i razvojnom centru u Novom Sadu, sada će to i proizvoditi u Republici Srbiji. To je neverovatna dodatna vrednost.
Ali, kada u ovako teškim trenucima nastave da investiraju nemački i japanski investitori, onda nema boljeg signala da je Srbija stabilna, bezbedna, jaka zemlja i da je pred nama dobra perspektiva. Ali, moramo da nastavimo da radimo svaki dan naporno i, čini mi se, sve napornije, zato što su ovo trenuci kada mi možemo da nadoknadimo ono što je propušteno i da skočimo brže u trenucima kada neki drugi zaostaju. Tako da, imamo ambiciozne planove. Videćemo kakav će biti prvi kvartal. Za sada deluje nešto bolje nego što smo očekivali, ali je izazovna godina pred nama.
Što se tiče popuštanja mera, opet moram da ponovim, mi pratimo situaciju bukvalno na svaka dva sata. Pratimo i broj novozaraženih i procenat novozaraženih u odnosu na ukupno testirane i pojedinačno po lokalnim samoupravama i broj hospitalizovanih i broj otpuštenih iz bolnice, nažalost, i broj preminulih i trudimo se da u odnosu na sve ovo gledamo kakve mere mogu da budu.
Ponavljam, postoje tri stvari koje uvek imamo u vidu kada razmišljamo o merama. Prva stvar je, naravno, zdravlje nacije, zaštita života, zaštita i podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije i zdravstvenim radnicima Republike Srbije. Druga stvar je privreda. Privreda mora da radi, da bi ljudi imali posao, da imaju od čega da prehrane porodicu, da znaju da postoji život i nakon ove korone, ali i da bi se punio budžet Republike Srbije, zato što je borba protiv ovog korona virusa izuzetno skupa, izuzetno skupa. Zato moramo da imamo prilive u budžet.
Treća stvar je, naravno, mentalno stanje nacije. Vidite neke druge zemlje gde su ljudi realno disciplinovani, ali gde više ni potpuno zatvaranje ne daje efekte zato što ljudi jednostavno ne mogu da izdrže više. Dakle, mi se trudimo da se to ne desi u Republici Srbiji, trudimo se da između ove tri tačke nađemo neki balans.
Imam stalne sastanke i stalnu komunikaciju sa medicinskim delom kriznog štaba, hvala i njima, pokušavaju da razumeju, pokušavaju da nađu kompromis i da pristanu na kompromis iako je njihov posao da zastupaju najstrožije, najoštrije moguće mere.
Ja se nadam da ćemo mi moći da popustimo mere sledeće nedelje. U ovom trenutku deluje da nam brojevi stagniraju, da nam procenat stagnira. Mi smo danas imali 5.226 novozaraženih, što je otprilike oko 30% pozitivnih u odnosu na ukupno testirane, što je ogroman procenat, zastrašujući procenat, ali opet procenat koji stagnira ili polako pada u odnosu na prošlu nedelju.
Mislim da nas vadi vakcinacija. Da nismo uspeli kao zemlja, i velika zahvalnost predsedniku Vučiću na svoj pomoći, na svoj podršci u nabavci vakcina, da nismo uspeli da nabavimo ovoliko vakcina, da imamo ovako dobro organizovan sistem za imunizaciju, imali bi danas preko i 10.000 zaraženih. Vidite šta se dešava u ostalim zemljama.
Dakle, ide dobro, verujte da svaki dan razmišljam o tome kad možemo da popustimo mere, ali opet u ovom trenutku ipak je najvažnije da damo podršku našim zdravstvenim radnicima. Preko godinu dana nisu imali odmor, ne mogu da vide svoju decu, ne znaju koliko će vremena provesti sa njima, ne znaju kad da rade, kad su im smene. Zaista moraju da osete podršku svih nas, tako da imamo u vidu privredu, ali sada su najvažniji zdravstveni radnici, oni najviše trpe.
Evo, ja vam obećavam i vama i svima u Srbiji, građanima i privredi, razmišljam o tome, ali molim vas u ovom trenutku samo da svi vodimo računa o disciplini, merama, vakcinaciji, prijavi za vakcinaciju da bi naši zdravstveni medicinski radnici i nemedicinski radnici koji rade u kovid bolnicama osetili da zaista razumemo kroz šta prolaze zarad svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo da dodam jednu informaciju da je od danas u toj tzv. crvenoj zoni u Batajnici i naša koleginica, narodna poslanica Aleksandra Marković Pavlović koja se dobrovoljno prijavila, tako da je to doprinos u borbi protiv Kovida.
Hteo bih samo pre nego što dam reč, Milan Krkobabić se javio, da samo zamolim poslanike da ne moraju da se javljaju, utvrđena je već lista. Lista je posle Samira Tandira, Šaip Kamberi, Branimir Jovanović, Života Starčević, Elvira Kovač, Đorđe Milićević, Milimir Vujadinović, Uglješa Marković i Aleksandar Mirković, pa dokle stignemo do 19.00 sati.
Reč ima ministar Krkobabić.
Izvolite.

Gospodine Dačiću, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, zahvaljujem vam na pitanju. Ako mi dozvolite da ga ocenim, mada ministar nema prava da ga baš ocenjuje, tu je da odgovori. Pitanje je konkretno, direktno i ja bih rekao pravo. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Banata, od Plandišta do Bača. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Kladova, ali i oni iz Bajine Bašte. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Trgovišta, ali i iz, kako vi kažete, oblasti koju zovete Sandžak. Mi ćemo oficijelno reći Zlatiborski i Raški upravni okrug. Vi se nećete ljutiti.
Naravno da ste vi u tom pitanju već i sugerisali jedan pravi ključni odgovor. To je to partnerstvo urbanog i ruralnog dela Srbije. Danas u Srbiji u ruralnom delu živi preko 40% ljudi. Naš osnovni zadatak ove Vlade i budućih vlada je da poradimo upravo na tom partnerstvu urbanog i ruralnog, ali ne tek tako da poradimo, pa da se setimo povremeno ruralnih delova kad korona uzme maha, pa imamo blokirane granice i onda ne znamo gde ćemo na godišnji odmor.
Jeste pitanje godišnjih odmora veoma bitno, ali za ovu Republiku postoje mnogo bitnija pitanja. Jedno je i ovo. Ja bih tu u prvi plan istakao tzv. Lajpcišku povelju, koja je potpisana decembra meseca prošle godine, 27 ministara Evrope je to potpisalo i definisalo održivost grada u Evropi do 2030. godine.
Šta to znači? Isti problem ih muči kao i nas. Koja su rešenja? Rešenja su, pre svega, precizno definisanje određenih zakonskih stavova, normi koje obavezuju, ali šta obavezuju? Obavezuju ono što je ključno. To je transfer sredstava iz urbanog dela u ruralni deo. To je ključ svega. Možemo da pričamo u nedogled, ali sve počinje i završava se sa novcem.
Prema tome, urbani deo koji baštini sirovine, dobre ideje, dobre talente ljudi, koji dolaze iz ruralnih delova, ima obavezu da deo tog profita transferiše u ruralni deo. Zato je vaše pitanje sada konkretno – kako to da neko 30 ili 40 kilometara od centra nema stomatologa, nema apoteku i da ne nabrajam? Mogao bih da nabrajam satima, ali zadržaćemo se na tome. Tu je odgovor.
Upravo tim partnerstvom, ako ga definišemo na valjan način, ako definišemo sredstva koja će iz određenih centara ići u rubna područja, omogućićemo tim ljudima da se dogovaraju, to je osnovno, da odlučuju i da planiraju ili, prvo da kažemo, da planiraju, pa kada isplaniraju, onda i da odlučuju. Znači, to je celokupna inicijativa da lokalna zajednica konačno bude stavljena u centar.
Ako mi dozvolite, spomenuli ste te puteve, spomenuli ste sve to, neophodno nam je da na nivou države jasno u narednom periodu, a podsetio bih vas da je Investicionim planom predsednika Republika Aleksandra Vučića predviđeno izdvajanje pet milijardi evra, pazite, gospodo, pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Predviđeno je tri milijarde za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava.
Idem po Srbiji. Ovo je neka moja sugestija i članovima Vlade i predsednici. Morali bismo malo transparentnije da nastupamo, da ljudi u lokalnim sredinama znaju koji će to putevi biti urađeni, kada i kako. Lepo je imati narodne poslanike, pa se oni zauzimaju u Skupštini za svoj kraj, ali mi nećemo rešiti pitanje ruralnog razvoja ako imamo jakog narodnog poslanika koji će uspeti da se izbori. Šta ćemo sa onima koji nemaju takvog poslanika ili nemaju kontakte? Nužno je da imamo jedan koncept, potpuno transparentan, vidljiv i da ljudi imaju tačno predočena rešenja.
Uz ovo osnovno o čemu smo govorili, ta nova zakonska rešenja će, po meni, podrazumevati i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Ovo je isto bitno za građane Srbije. Mi danas model teritorijalne organizacije, koji imamo, to je model iz 1965. godine. Sve evropske zemlje koje su bile, hajde da kažemo na toj strani, gde smo bili i mi, 2004, 2008. godine, Slovenija, Hrvatska, Češka, potpuno su primenile jedan novi model teritorijalne organizacije. Očekujem da ćemo kod ovih ustavnih pitanja, kada budu došla na red, da pokrenemo jednu široku, jednu pravu javnu raspravu, da vidimo kakav nam je model teritorijalne organizacije Srbije, najadekvatniji, kakav nam je najprimereniji. Znači, ne sad Krkobabić ili neko hoće ili neko iz Evrope ili mi. Kad kažem mi, Sandžaka ili Bača ili Trgovišta hoćemo da pravimo nove opštine. Nije poenta u novim opštinama, već je poenta da ljudi u tim sredinama neprikosnoveno, samostalno dogovaraju, planiraju i odlučuju.
Naravno reći ćete odakle pare? Naravno, dolazimo do ključnog momenta a to je da se izvrši adekvatan transfer sredstava. To je prvi deo.
Pitali ste me i konkretno - šta ćemo preduzimati? Tretirali smo četiri krupne grupe pitanja.
Prva je vezana za egzistenciju i izvore egzistencije. Osnovna stvar je danas, pogotovo kod mladih ljudi, pitanje redovne sigurne zarade. Ako imaju redovnu i sigurnu zaradu, postoji mogućnost da se odluče da ostanu i da žive. To je prvo. Šta je redovna i sigurna zarada? To je porodično gazdinstvo na selu, slažete se sa mnom. To je porodično gazdinstvo povezano u zadrugu. To su stari, to su novi zanati. To su mala porodična preduzeća, to je seoski turizam. To su ti oblici egzistencije na kojima moramo da poradimo. Ne znam da li je tu ministar Nedimović, on bi mogao mnogo šire da govori o merama koje će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti. One se svode prosto na određenu vrstu subvencija.
Šta je to što je srpska država spremna i koliko da odvoji da pomogne srpskog domaćina, domaćina u Srbiji, da budemo precizni? Cilj je da taj hektar naše obradive zemlje koji danas odbaci 1.000 dolara u budućnosti se primakne holandskom modelu od 24.000 ili bar danskom od 17.000. Vidimo gde su nam mogućnosti.
Drugi set pitanja koji je ključan, to su pitanja infrastrukture, o njima sam malopre govorio. Predviđena su velika sredstva, ponavljam. Moramo biti konkretniji, moramo biti jasniji sa planovima i transparentniji. Mislim tu pre svega na vodovod, kanalizaciju, lokalne puteve, atarske puteve, ali mislim i na napon struje. Mali broj ljudi danas u Beogradu zna da napon struje u Srbiji varira. Mali broj ljudi zna da ima sela gde ljudi kažu mi termin - sade bandere, znači sami ih stavljaju. Ovo nije kritika, ovo je odslikavanje realnog stanja da bismo mogli upravo da ga menjamo da vučemo prave poteze. Znači, hoćemo napon, hoćemo IT vezu koja će biti dostupna, mobilni signal. To su neke stvari koje su ključne za pitanje infrastrukture.
Treća grupa pitanja, ako mi ministar finansija dozvoli, ovo je bitno i za njega.

Nema šta ministar finansija vama da dozvoljava, vi ste u Skupštini, niste na sednici Vlade.
Ja vam dozvoljavam, ali vas molim da završite brzo.

Znači, treća grupa pitanja vezana je za oblast društvenog standarda. To je, pre svega, zdravstvena zaštita, obrazovanje, svi oblici društvenog standarda koji su neophodni za život jedne lokalne zajednice. Ako govorimo o zdravstvenoj zaštiti uvod je bio upravo sučeljavanju sa virusom korone, da vidimo kakva nam je ta primarna zdravstvena zaštita i koliko smo spremni da u tim prvim linijama seoskog područja pružimo tu adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Četvrta grupa pitanja koja je ključna, posebno će vas interesovati, to je pitanja vezana za negovanje tradicije kulturnog identiteta. Kulturni identitet je nešto na čemu moramo posebno da poradimo. Svako mesto, svaki kraj u Srbiji zaslužuje posebnu pažnju. Treba da bude uvažavan, a te osobenosti treba da dižemo na pijadestal. One moraju da budu osnov za negovanje kulturnog identiteta podjednako kao i pismo o kome je poslanik Glišić govorio. Tačno, imamo i latinično i ćirilično, oni su u upotrebi. Jezik je deo kulturnog identiteta, ali mi taj deo identiteta moramo da negujemo i da mu dajemo osobenost. Zbog toga ćemo u narednom periodu snažno podržavati manifestacije kulturne koje upravo ističu osobenost određenog kraja.
Zašto to govorim? Kada kažemo osobenost određenog kraja mislim i na ekonomiju. Izuzetno je bitno da brendiramo određene proizvode, da kažemo – to i to područje je geografski zaštićeno, to i to područje predstavlja dragulj ove zemlje i jednostavno šaljemo poruku kupcima ili korisnicima usluga ili ljudima koji žele da to posete, da se bave seoskim turizmom ili sličnim delatnostima.
Pred nama su veliki poslovi. Treba nam puno znanja. Imamo ga – Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Potrebno nam je htenje i opredeljenje i neophodno nam je mnogo novca. Zato sam govorio o ministru finansija. Izuzetno nam je potrebno mnogo para za ovakve stvari. Završiću jednim pojašnjenjem. Nedavno sam pratio novinara Boška Jakšića. Interesantna je stvar bila. Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka su se ujedinile posle pada Berlinskog zida. U periodu od 30 godina izdvojeno je pet hiljada milijardi evra za integraciju Istočne Nemačke. Danas gotovo 58% upitanih stanovnika Istočne Nemačke kaže – ja sam i dalje građanin drugog reda. Među 500 vodećih kompanija nemačkih 26 je sa istoka. To je dugotrajan skup proces i zahteva na kraju da smo svi sa jedne strane.
Ovde nema opozicije. Moramo biti svi sa iste strane opredeljeni ili polako, ali sigurno sela Srbije će nestajati. Hvala.

Hvala.
Da li gospodin Tandir hoće reč?
Izvolite.

Hvala predsednici Vlade na odgovoru. Hvala ministru na iscrpnom odgovoru.

Hoću da istaknem da razgovor koji smo imali predsednica Vlade i ja je imao za cilj da sva ona otvorena pitanja koja smo delegirali da sprovedemo u delu, da ih rešimo i ona se nisu ticala samo mog bošnjačkog naroda, nego svih građanki i građana i to je otprilike svrha i ovog parlamenta i narodnog poslanika, a i izvršne vlasti.

Što se tiče drugog seta pitanja, moje pitanje, spominjali smo više puta infrastrukturu, mislim da je to ključna reč, i moje pitanje se odnosi da li će Autoput Miloš Veliki biti izgrađen do decembra, kako je planirano, do Požege? Znači, nema ekonomskog razvoja tog dela Srbije odakle ja dolazim, Sandžaka, bez izgradnje autoputa? Najavljuju se u medijima određena kašnjenja. Da li je to tačno, da li nije tačno?

Juče smo, ministar Momirović, pošto nije ovde, pitanje je vama, jako kvalitetnu diskusiju, koliko naše građanke i građani prate ovu Skupštinu, ja sam dobio dva mejla od dvojice predsednika mesnih zajednica, jedan je Milošev Do, on je Ilija Svičević, Srbin, i drugi je Kaćevo, gospodin Džamaludin Hajdarević. Njih zanima jedno te isto pitanje, koliko su građani okrenuti životnim pitanjima - šta će biti sa pristupnim saobraćajnicama na autoputu kada on prođe ka Dugoj Poljani, za opštinu Prijepolje, Priboj i Nova Varoš? Da li je to planirano, kako će biti sprovedeno i zanima ih ovaj stari magistralni put preko Miloševog Dola? To je pitanje za predsednicu Vlade.

Drugo pitanje ide ministru prosvete. Takođe sam zamoljen od građanki i građana Novog Pazara kada je u pitanju izbor direktora Osnovne škole „Đura Jakšić“ u naselju Trnovo. Oni su uputili dopis ministru. Uputili su dopis Skupštinskom odboru gde se žale da nisu uposlenici te škole imali tajnost glasanja. Mene zanima – šta će ministar da učini, da li je dobio dopis, da bi ispoštovali ove ljude? Hvala vam.

Hvala.
Premijerka ima reč.
Izvolite.

Hvala.
Da potvrdim, obećanje izvođača radova je da će Autoput Miloš Veliki do Požege biti završen do Svetog Nikole, 19. decembar ove godine. Otvaramo i tu deonicu Čačak – Požega. Velika stvar. Znate da paralelno sa tim radimo i uređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure koja je zaista biser Srbije i želimo da pokažemo građanima da radimo paralelno sa stvarima. Da ne kasnimo. Ako već izmeštamo saobraćaj iz Ovčarsko-Kablarske klisure zahvaljujući autoputu da ćemo odmah ovo da sređujemo kao izuzetnu turističku i prirodnu destinaciju, predeo izuzetne prirodne lepote. Tako da i na tome radimo. Izdvojili smo 100 miliona dinara samo za sređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure u 2020. godini.
Osim ako nemamo dodatnih nekih ozbiljnih problema koje može da nam napravi korona virus, zaražavanja radnika koji rade na autoputu, mislim da tu imamo odlične partnere kineski Siar bisi, neverovatno kvalitetna kompanija, ispunjavaju sve što kažu, tako da ja verujem da ćemo imati do kraja godine autoput do Požege, a onda krećemo dalje Požega-Kontroman, ono što je važno za taj deo Srbije.
Što se tiče pristupnih saobraćajnica. Tu vas pozivam ponovo da dođete, da imamo sastanak sa ministrom Momirovićem, sa njegovim timom, da pogledamo sve mape, da dođu i predsednici opština, pa da znate, da se dogovorimo. Čini mi se da je tako najbolje i najpraktičnije. Hvala.