Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šip Kamberi.
Izvolite.

Hvala.
Nećemo se sigurno svo vreme sukobiti oko neke ideje. Znam da vi ovde imate ogromnu većinu u odlučivanju, rekao bih brutalnu, ali nemate moć uveravanja po nekim pitanjima. Ne možete me uveriti za nešto što se desilo ili što se dešava.
Kažete, gospođo predsednice, da ja ovo radim zbog lokalnih izbora u Preševu. Pa, pola vaših ministra je bila u Zaječaru, valjda, gde se održavaju izbori? Da li je to zbog izbora ili zbog čega? Kažete da su ubijeni novinari na Kosovu? Da li je Slavko Ćuruvija ubijen na Kosovu ili gde? Da li je pronađen taj koji ga je ubio?
(Narodni poslanici i ministri prisutni u sali: Jeste.)
Jeste.
Postavio sam vam konkretno pitanje o dijalogu, vi mi kažete o nekim masovnim grobnicama. Vi mi niste još odgovorili od prve sednice kada je izabrana vaša Vlada da li ćete posetiti Batajnicu ili ne? Niste mi odgovorili ni tad.
Niste mi odgovorili ni na pitanje šta će biti sa jezikom mržnje koji upotrebljavaju vaši ministri?
Znate u srpskom jeziku postoji jedna mudra izreka: "zovi me kako hoćeš, nemoj da me vređaš". Ako se ja osećam uvredljivim terminom koji vaš ministar upotrebljava, zašto insistira na tome? Ako se Albanci osećaju uvredljivo, zašto on stalno upotrebljava, a vi ćutite na to?
Mislim da oni koji žele dijalog, oni koji žele pomirenje to treba da zaustave.
Poslanik Srbin ne može da dobije reč? Pa, poslanik Srbin je prekjuče postao ministar u Vladi republike Kosovo. Ministar je postao. Vi govorite da oni nemaju prava.

Gospodine Kamberi, isteklo je dva minuta.
Zahvaljujem.
Samo bih podsetio da posle ovog trećeg obraćanja predstavnici Vlade nemaju više pravo da odgovaraju, ali isto tako i onaj ko postavlja pitanje u trećem odgovoru nema pravo da postavlja pitanje nego da da pojašnjenje da li je zadovoljan odgovorom ili ne. Dakle, da ne širimo dalje.
Samo jednu asocijaciju na sve ovo o čemu smo pričali i koje smo ljude spominjali.
Ovde, u ovoj sali pre dvadeset godina lomili smo koplja, i dan i noć smo ovde sedeli i borili se protiv izglasavanja Zakona o amnestiji za albanske separatiste i teroriste. Tako da, nije nama Šaip Kamberi oslobodio Kurtija, nego Koštunica je potpisao pomilovanje i DOS-ovi ministri i Vlada su predložili Zakon o pomilovanju i o amnestiji, gde su na hiljade albanskih terorista pustili iz zatvora.
Sa ponosom samo mogu da kažem da mi koji smo bili poslanici u to vreme iz Socijalističke partije Srbije i tadašnje Srpske radikalne stranke, ne znam ko je sve tada bio iz Srpske napredne stranke poslanik, ali Veljko i ja smo bili ovde i znamo, do kraja smo se borili i glasali protiv. Kurti bi do pre neku godinu bio u zatvoru još, a ne bi bio kandidat za premijera ili predsednik političke stranke na Kosovu i Metohiji.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici i poslanice, pre svega, moram da istaknem da je upravljanje čvrstim otpadom jedan od prioriteta ministarstva i moram da napomenem i da vas podsetim da smo od početka ove godine preneli sredstva na nekoliko lokalnih samouprava upravo kako bi i završili izgradnju transfer stanica, proširenja i sanacije deponija, jer jednostavno suočavamo se sa ovim problemom. Dakle, i kada uklonimo otpad, nemamo gde da ga odložimo i svakako je to ono na čemu intenzivno radimo.
Dakle, susreli smo se sa problemom višedecenijskim i regionalni centri koji će biti građani, dakle osam regionalnih centara će se izgraditi zahvaljujući upravo i kreditu od strane IBRD i značajno će se poboljšati situacija u Srbiji nakon izgradnje. U ovoj godini kreće projektovanje i to je ono što je izuzetno važno da uvek napomenemo.
Moram samo da napomenem da smo, pre svega, dali i sredstva Čačku, Knjaževcu, Novoj Varoši, Pirotu i Trsteniku upravo za sanaciju i proširenje kaseta deponija.
Kada govorimo o gradu Kraljevu, takođe smo imali nekoliko sastanaka sa gradonačelnikom. Pre svega, imamo Projekat za proširenje i sanaciju kasete gradske deponije u Kraljevu u visini sredstava od 250 miliona dinara.
U 2020. godini ministarstvo je dalo 20 miliona dinara, jedinica lokalne samouprave pet, a u toku 2021. godine je izdvojeno ukupno 90 miliona dinara. Dakle, iz budžeta ministarstva 65, a jedinica lokalne samouprave 25 miliona dinara.
S obzirom da imamo ove iznose koji su već namenjeni, nedostajuća sredstva za završetak projekta su 135 miliona dinara. Stoga smo razgovarali sa jedinicom lokalne samouprave i ono što je potrebno jeste da Kraljevo obezbedi sredstva iz kredita.
Nakon proširenja ove kasete i sanacije deponije ćemo biti mirni, da tako kažem, odnosno građani Kraljeva, u narednih pet godina sigurno.
A što se tiče Regionalnog centra za upravljanje otpadom, tu napominjem da je to u planu i potpisan je Ugovor sa kineskim partnerom kroz Ministarstvo građevine.
Dakle, kada govorimo o projektima koji se tiču zaštite životne sredine, imamo baš iz velike potrebe za svim tim velikim projektima nekoliko kredita kroz nekoliko ministarstava i mi svi koordiniramo svakako, ali za Kraljevo je važno da preko SRBC, dakle, kineskih partnera, potpisan je Sporazum i grad Kraljevo, dakle, regionalni centar za sve pomenute opštine se nalaze na tom spisku.
Što se tiče lokacije i izbora, to je svakako na upravi grada Kraljeva i ja smatram da će u narednim mesecima i da se kandiduje određena lokacija i da će se krenuti u realizaciju, u izradu projekta, a kasnije u realizaciju i radova.

Hvala.
Reč ima ministarka Obradović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala, pre svega, kolegi iz Kraljeva koji je postavio ovo pitanje koje se tiče vakcinacije, a tiče se cele Srbije. S druge strane, eto malo da se odmaknemo od ovih teških političkih tema kojima smo se bavili u prvom delu ovih pitanja poslanika.
To jesu bolne političke teme, čak i onda kada Beograd i Priština budu dogovorili način funkcionisanja između dve zajednice čiji su predstavnici Beograd i Priština. I dalje ćemo imati još dugo neke teške teme oko kojih se nećemo moći dogovoriti, ali možda za početak da počnemo da pričamo o nekim svakodnevnim temama.
Često kada smo pričali, baš žene koje žive i u Beogradu i u Prištini, a koje su političarke, novinarke, aktivistkinje nevladinih organizacija, bila je neka inicijativa „Follow us“, pričali smo o tome, o svakodnevnim temama – nasilje nad ženama, zdravlje, preduzetništvo žensko i evo samo jedna kratka poruka. Da bi bolje Beograd i Priština počeli da razgovaraju hajde da pričamo o svakodnevnim temama. To je jedno. Kada ne možete po glavnom kanalu da rešite problem, probajte posredno. To je neko od diplomatskih instrumenata. I, pričale smo o tome kada je nasilje u porodici u pitanju da li više boli kada bije Albanac suprug ili Srbin suprug. E, to je suština priče o čemu treba da priča Beograd i Priština, da bi se odmakla sa ove mrtve tačke. To smo negde mi žene u politici pokušale da razgovaramo. Ne mogu reći da smo napravile neki veliki pomak, ali hajde da probamo i tim alternativnim pravcima da pronalazimo zajedničke jezike, jer očigledno ono na čemu je Beograd do sada insistirao teško ide. Priština odbija da razgovara.
Izvinjavam se što sam oduzela vreme. Samo kratko oko vakcinacije. Pitali ste ključne stvari koje se tiču vakcinacije - šta da radimo u situaciji kada smo propustili termin za vakcinaciju, šta da radimo u situaciji kada nemamo potvrdu o vakcinaciji, a jesmo vakcinisani i revakcinisani. Mi smo upravo zbog velikog broja pitanja otvorili poseban portal i na portalu eUprave postoji posebna usluga. Kada ljudi budu otišli na adresu „euprava.gov.rs“ mogu da pronađu opciju koja se upravo tako zove – nova potvrda o vakcinaciji i propušten termin za vakcinaciju. To je najjednostavniji način, da ja sada ne opterećujem ljude ostalim detaljima.
Dakle, na adresi „euprava.gov.rs“ mogu dobiti novu potvrdu o vakcinaciji i mogu zakazati novi termin za vakcinaciju. Ima i još jedna opcija. Ukoliko ste sigurni da zbog nekih svojih razloga ne možete da budete vakcinisani u narednom periodu, možete i da odaberete period u kome otprilike možete da budete vakcinisani. To je veoma važno za ljude koji su sprečeni iz nekih drugih razloga da budu vakcinisani.
Ono što jeste važno i to sam i videla kao negde suštinu vašeg pitanja, da insistiramo svi na tome da budemo vakcinisani što veći broj ljudi i ovo o čemu ste vi pitali takođe je meni deo borbe za vakcinaciju. Mi jesmo rekli u ovom trenutku da imamo oko milion i po ljudi koji su prijavljeni na portal eUprave, ali to mora da bude mnogo, mnogo bolje. Radimo svakodnevno na toj promociji. Ministarstvo državne uprave i lokane samouprave po gradovima i opštinama insistira da i funkcioneri, čelnici lokalnih samouprava promovišu svakodnevno u lokalnim medijima, ali takođe rade na terenu i ono što je i najavila premijerka Brnabić, a naravno i predsednik Vučić svojom najavom vakcinacije. Nekoliko mesta je spomenuo na jugu Srbije, gde je zaista mali, nizak procenat vakcinisanih i mislim da će snažno pomoći taj momenat kada predsednik bude vakcinisan i bude još jače pozvao ljude na vakcinaciju. Važno je da razgovaramo po gradovima, po selima, da ljudima objasnimo sve ono što su predrasude oko vakcinacije.
Ne treba u ovom trenutku da robujemo različitim predrasudama kada je posebno vakcina „Astra Zeneka“ u pitanju. Čini mi se da nije popularno u javnosti, ali ja ću vam reći da je to samo još jedna predrasuda. Ja imam brojke u kom procentu se ljudi vakcinišu u Srbiji i kojim vakcinama. „Sinofarm“, naravno, zbog najveće količine koju posedujemo, 70% od ukupnog broja vakcinisanih i revakcinisanih u Srbiji primili su „Sinofarm“, 12% „Fajzer“ vakcina, „Sputnjik“ 9% i „Astra Zeneka“ isto 9%.
Dakle, sve ono što sam slušala poslednjih dana na terenu, gde su ljudi govorili da odbijaju i da nisu raspoloženi da primaju Astra Zeneku, apsolutno brojke pokazuju drugačije. Dakle, mi imamo preko 110 hiljada ljudi u Srbiji koji su primili Astra Zeneku. Angela Merkel takođe je neko ko je najavio da želi da bude vakcinisan i najavio kupovinu Astra Zeneke za stanovništvo Nemačke, pa ako oni ne robuju predrasudama i raspoloženi su za to, zašto bismo mi brinuli?
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je takođe u podstandardnim naseljima, dakle, za ono stanovništvo koje je u tim ranjivim grupama, marginalizovanim, poput Roma, recimo, koji nisu posebno u situaciji da budu prijavljeni na portal e-uprave, organizovalo mobilne timove, gde takođe želimo da vakcinišemo tu grupu građana, bez termina i mobilni timovi sa određenom količinom vakcina odlaze na teren, naravno, u strogo kontrolisanim uslovima, da vakcinišu ljude na terenu. Naravno da se to radi i sa ljudima koji su nepokretni, koji nisu u situaciji da dođu do vakcinalnih punktova, kojih inače u Srbiji ima 319 u ovom trenutku.
Želim da se zahvalim još jednom i to činimo svakodnevno, ali nije zgoreg još jednom, da se zahvalim svim medicinskim radnicima, naravno, Ministarstvu zdravlja, svakako Vladi Srbije, ali Ministarstvu zdravlja, svim medicinskim radnicima, nemedicinskom osoblju koje pomaže da proces imunizacije se sprovede ovako kako se to sprovodi.
Mi dobijamo pohvale iz celog sveta, to zaista nije floskula koju ja ponavljam, svakodnevno srećući se i sa strancima i sa zvaničnicima posebno EU koji se nama dive i našem stepenu organizacije i rada na terenu kad je imunizacija u pitanju.
Mi od ovoga nećemo odustati. Rekoh, nije dovoljan broj ljudi prijavljen putem e-portala. Zato uvodimo i specifične načine vakcinisanja na terenu, vakcinisanja bez termina. Ljudi koji su stariji od 60 godina treba da budu i jesu u prioritetu Srbije kada je vakcinacija u pitanju. Mi smo za sada u populaciji od 60 plus vakcinisali oko 42% u Srbiji. Dakle, od ukupnog broja starijih ljudi od 60 godina u Srbiji, 42% tih ljudi je vakcinisano. Beograd prednjači u tome, 53% vakcinisanih ljudi u Beogradu.
Ja bih, osim ova dva portala, ove dve usluge koje mogu na portalu e-Uprave ljudi da dobiju, hoću samo da još kratko najavim da na portalu inspektor.gov.rs, to je drugi deo vašeg pitanja, ljudi mogu da dobiju informacije o tome kako tačno protumačiti uredbe Vlade Srbije, uredbe koje u ovom trenutku potpisuje ministar Lončar, jer je to mnogo praktičnije nego ranije, to su odluke Kriznog štaba, dakle, Centar za Kovid 19 mere na portalu inspektor.gov.rs, tu možete dobiti sva pojašnjenja na tu temu. U centru rade četiri pravnika, radi jedan ekonomista i vi vrlo brzo možete dobiti informacije o tome šta je i na koji način pojašnjenje određene mere.
Ljudi kažu – pa, čekajte ili rade ili ne rade neke radnje. Suština je u tome da mi ne pričamo o zabrani određene delatnosti. Sve ove uredbe, mere koje donosi Vlada, nije suština da zabranimo nekoj delatnosti da uopšte ne funkcioniše, nego da način na koji se odvija ta delatnost, usluga koja se pruža građanima bude maksimalno bezbedna i pod epidemiološkim merama. Zato svakodnevno mnogo upita od različitih preduzetnika i privrede, da li oni ipak mogu da rade.
Zbog toga smo pričali o 16 kvadrata koje treba obezbediti u fitnes centrima, o devet kvadrata u kozmetičkim i frizerskim salonima po jednom korisniku. Zbog toga smo na taj način definisali te detalje, jer mi želimo kao Vlada da pokažemo da nam je važno da uspostavimo balans između daljeg funkcionisanja ekonomije, privrede u Srbiji, jer nam je potreban priliv kako bismo mogli da obezbedimo sredstva za borbu protiv korone, a da istovremeno to bude i epidemiološki ispravno.
Dakle, još jednom, za sve te nejasnoće, a ima ih zaista, mi smo otvorili taj centar 19. marta i od tada je primljeno oko 1.200 pitanja i upita na tom portalu inspektor.gov.rs. Ja bih zamolila sve ljude koji imaju neka pitanja i dileme na tu temu da se tu obrate. Hvala.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.