Hvala, predsedavajući.

Mi smo nedavno ovde u Skupštini Srbije usvojili sporazum o zajmu u iznosu od 20 miliona evra koji je namenjen za ulaganje u infrastrukturu u kulturi, odnosno za obnovu, izgradnju kulturnih ustanova. Ovim projektom je predviđeno i obnavljanje i proširenje muzeja, izgradnja novih, jer većina muzeja uglavnom se nalazi u istorijskim i zaštićenim zgradama, pa je upravo zbog toga važno sačuvati njihovu arhitektonsku i istorijsku vrednost.

Sve ovo što sam pomenula je svakako jedan deo Strategije razvoja kulture od 2020. do 2029. godine kojom je predviđen i ravnomerni razvoj kulture na celoj teritoriji Srbije, odnosno dostupnost kulturnih sadržaja svim građanima, bez obzira na mesto u kome žive.

U tom smislu je izuzetno značajno donošenje zakona o kome danas govorima, a to je Zakon o muzejskoj delatnosti koji predviđa potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe. Pored toga, mi smo povećali značajno izdvajanje iz budžeta za kulturu, zatim, kao što sam već rekla, ulažemo u obnovu starih i izgradnju novih muzeja, zatim digitalizujemo kulturne centre širom Srbije, otvorili smo Narodni muzej, nakon 15 godina rekonstrukcije, 2018. godine, Muzej savremene umetnosti, nakon 10 godina rekonstrukcije, 2017. godine, a kolege su danas pominjale brojne primere izgradnje i obnove kulturnih institucija širom Srbije.

Potpuno je logično da donosimo Zakon o muzejskoj delatnosti, jer ova oblast zaista iziskuje mnogo preciznija rešenja nego što su bila predviđena Zakonom o kulturnim dobrima u okviru koga je ova oblast do sada bila, jer mi govorimo o 149 muzeja.

Kulturno bogatstvo naše zemlje svedoči o brojnim civilizacijama koje su se smenjivale na ovim prostorima, i to počev od Lepenskog vira koji predstavlja svetski značajan lokalitet star 9.000 godina, zatim Vinčanska kultura koja je bila jedna od tehnološki najnaprednijih praistorijskih kultura u svetu, zatim preko Viminacijuma, Sirmijuma koji je u trećem veku bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. U Narodnom muzeju se čuva i Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najznačajnijih ćiriličnih spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. U Narodnom muzeju se čuvaju i srednjovekovne ikone, freske, ali i dela Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića i mnogih drugih, ne samo domaćih, već i inostranih poznatih umetnika.

Sve ovo pominjem jer želim da ukažem na značaj ulaganja u muzeje, baš zbog očuvanja muzejske građe. Oni su značajni za kulturu, za nauku, za obrazovanje, za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, ali i nasleđa svih naroda koji su živeli i koji žive na ovim prostorima.

Srbija, kao retko koja zemlja, može da se pohvali zaista velikom raznolikošću kulturnog bogatstva, velikim brojem različitih kultura koje se vekovima prepliću na ovom prostoru. Ponosna sam na zajednički život sa pripadnicima drugih naroda, i to što imaju priliku da očuvaju svoj jezik, svoju kulturu, odnosno svoj identitet i time daju jedan jedinstven kulturni pečat ovom prostoru i, naravno, našoj zajedničkoj državi. Naravno, svi mi prilikom odlaska u drugu zemlju, ako želimo bolje da upoznamo narod koji tu živi, muzeji su prvo što posetimo, jer oni nam upravo govore o istoriji tog mesta, govore nam i o savremenom stvaralaštvu.

Tako da svakako u turističku ponudu svakog mesta na svetu su uvršteni muzeji i naravno kulturni spomenici. Ovo je jedna zaista ozbiljna materija koja zahteva sistemsko uređenje i smatram da je ovaj zakon veoma značajan, da ćemo njime to uspeti da postignemo tako da ću ga sa zadovoljstvom podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja se, vodi rasprava o oblasti kulture. U ovom zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu mi danas govorimo na dve teme, prvo Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i drugo - Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Ministarko Gojković, vi ste pokazali da ste veliki borac sada u izvršnoj vlasti, isto tako kao što ste bili i u zakonodavnoj vlasti. Kao što ste juče na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 160 godina od osnivanja Srpskog narodnog pozorišta izjavili, citiraću vas – situacija sa pandemijom nije prvi primer koji pokazuje da je kultura možda potrebnija i delotvornija u teškim vremenima. Svesni smo toga da je okruženje u kom živimo brže i nekad jureći ka ostvarenju nekih poslovnih ciljeva zaboravimo na ono što je zaista važno. Donošenjem ovog zakona pokazujemo da Vlada Republike Srbije na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa kulturi, jer je ona važna i za ostanak i opstanak Srbije.

Vi ste na početku današnjeg dana izjavili da mi ni ne znamo kakva sve blaga imamo po muzejima u Srbiji. Ono što je veoma važno i dobro je što ste jednu od prvih aktivnosti koju ste sproveli bila ta što ste dali nalog muzejima da izvrše popis i da vam dostave izveštaje. U relativno kratkom periodu koliko vodite ministarstvo vi ste pokazali da ste jedan ozbiljan ministar i pokazali ste da ste postigli određene rezultate. Lično ja smatram zbog čega je to tako zato što vam nije problem da idete po Srbiji da obilazite Srbiju i time ste pokazali da ste vi jedan proaktivan ministar koji ste tu i za narodne poslanike zato što ste i na našoj sednici Odbora za kulturu i informisanje vi lično došli sa vašim saradnicima i tu smo imali prilike i da vam postavljamo pitanja na koja ste vi odgovorili.

Donošenje ovog zakona je od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju, jer je regulisanje ove problematike, mogu slobodno da kažem, od prvorazrednog državnog značaja. Podsetiću na jedan od pet principa SNS, koji ističe orijentaciju srpskog društva i politike ka budućnosti, ali uz negovanje svesti o prošlosti, kulturi, tradiciji i srpskom identitetu.

Mi ovde pristupamo sistemskom uređenju svake pojedinačne oblasti, zaštite kulturnih dobara i stvaramo okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, jer shvatamo značaj kulturnog nasleđa, ne samo za istoriju i kulturu, već i za nauku.

Posebno bih pohvalio predlagača zakona zbog toga što je ovaj zakon bio i na javnoj raspravi, na kojoj smo mi kao narodni poslanici, članovi Odbora za kulturu i informisanje imali prilike i da prisustvujemo, ali s druge strane i da postavljamo pitanja. Jako je važno da su neki naši predlozi, saveti i sugestije i prihvaćeni. Donošenje zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa u uređenju oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara. Dobro je što je ostavljena mogućnost, kako ste i sami rekli, da se u narednih šest meseci podzakonskim aktima urede još neke oblasti, i unaprede određene odredbe zakona. Naravno, u danu za glasanje podržaću i ovaj Predlog zakona, kao i Predlog odluke.

Druga tema nam je naravno Predlog odluke. To je predlog odluke o proglašenju stare i retke bibiliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Narodna biblioteka Srbije, vaše ministarstvo, nadležnom ministarstvu podnela spisak od 720 starih i retkih dobara. U ovom predlogu ona treba da se proglase za kulturno dobro od izuzetnog značaja, što je u pogledu kategorizacije najveća zaštita. Vodilo se računa kako o opštim kriterijumima, tako i o uslovima za proglašenje kulturnog dobra od izuzetnog značaja, ali i o posebnim kriterijumima koje je sama u uredila Narodna biblioteka Srbije. Kako bi građani Republike Srbije bolje razumeli važnost proglašenja ova stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja važno je da napomenem da se tu nalaze i pojedine knjige iz Hilandara iz 14. veka, određeni molitvenici i ostale knjige iz 15. 16. 17. i 18. veka. Najmlađa knjiga nam je iz 18. veka, čini mi se iz 1870. godine.

Sa velikim ponosom želim da istaknem da se najveći privatni muzej u ovom delu Evrope nalazi upravo na Voždovcu. To je Muzej Adligat. Voždovac je gradska opština na kojoj ja živim i odakle ja dolazim i tu se nalazi preko dva miliona primeraka različitih knjiga i drago mi je da je neko od prethodnih govornika u svom izlaganju i pomenuo Adligat jer to dalje znači da se radi o jednoj jako važnoj kulturnoj instituciji.

Meni lično kao nekome ko dolazi sa Voždovca jako znači što se u Adligatu nalazi Napoleonova povelja sa originalnim Napoleonovim potpisom iz 1807. godine zbog toga što je Napoleon Karađorđa smatrao najboljim vojskovođom na svetu, a Voždovac, gradska opština sa koje ja dolazim, nosi ime upravo po voždu Karađorđu. I pored potpisane povelje Luja Četrnaestog, nameštaja Obrenovića, pisma kralja Milana, prepiske Save Šumanovića, Miloša Crnjanskog, Mike Alasa, brojnih legata i izuzetno retkih knjiga i predmeta iz 180 zemalja sveta tu se nalaze i Teslina pisma na ćirilici, a u njima piše da se Tesla brinuo o Pupinovom zdravlju i to ima neku drugu konotaciju zbog nekih priča koje govore da njih dvojica nisu bili baš u dobrim odnosima.

Pored Adligata u Srbiji naravno da postoji još važnih privatnih muzeja i ustanova koje čuvaju kulturu i tradiciju Republike Srbije, ali na nama je da se borimo i za očuvanje naših tradicionalnih vrednosti svuda gde naš narod živi.

Ukoliko pričamo o Crnoj Gori ne možemo a da ne istaknemo i ja ću to citirati – da je srpski narod Crne Gore duboko zahvalan predsedniku Aleksandru Vučiću što je Srpska kuća u Podgorici uspostavljena odlukom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, kao što to naravno piše i na ploči koja se nalazi na ulazu u Srpsku kuću.

Prilikom posete ove krovne institucije srpske nauke, kulture, umetnosti i informisanja Aleksandar Vučić u novembru prošle godine je najavio da će se obezbediti donacija knjiga Srpskoj kući i sada sa velikim ponosom ovde pred svima nama i dragim građanima Republike Srbije želim da kažem da smo uz veliku pomoć pomenutog muzeja Adligat uspeli da obezbedimo više od hiljadu knjiga za Srpsku kuću u Crnoj Gori. Ta donacija je već sada spremna i to je poklon svih nas kao građana Republike Srbije.

Jutros sam pričao i sa gospodinom Jokićem iz Srpske kuće i ostalo je da se dogovorimo samo operativno da vidimo kako ćemo te knjige ili isporučiti ili će oni preuzeti.

Kao što sam i naveo i predsednik Aleksandar Vučić i mi kao predstavnici SNS delima pokazujemo da se držimo onoga o čemu smo pričali, onoga što smo najavili i da upravo zbog toga smo mi lider u regionu.

Za sam kraj, ovim putem želim da poručim da ovim, a i drugim delima, a ne samo rečima, poručujemo srpskom narodu gde god on da živi Republika Srbija je uz vas i živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ranković.

Hvala poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici i građani Republike Srbije, kao što ste već čuli od mojih prethodnika, ali nije na odmet da ponovim, danas se pred nama nalazi Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe.

Ono što ja želim da istaknem je da ja dolazim iz sfere kulture ovde u Narodnu skupštinu i da zato imam posebnu potrebu da danas govorim vezano za ovaj Predlog zakona i Predlog odluke i takođe imam posebnu čast što govorim pred ministarkom koja je ovde prisutna ispred resornog ministarstva koje se bavi kulturom.

Kada je u pitanju Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, ono što bih izdvojila je da je njim predviđeno da se muzeji dele na javne i privatne. Takođe, jako je važno istaći da je predviđeno da se vodi evidencija muzeja, koju će voditi resorno ministarstvo. Takođe, muzeji koji su upisani u evidenciju muzeja čine mrežu muzeja.

Narodni muzej Srbije je predviđen za centralnu ustanovu zaštite muzejske građe, što je jako važno istaći. Takođe, važno je istaći da je za sredstva koja su neophodna za rad muzeja zadužen osnivač, dok nadzor rada nad muzejima vrši resorno ministarstvo, odnosno kada su u pitanju autonomne pokrajine, vrši autonomna pokrajina, pardon, nadležni objekat u autonomnoj pokrajini koji je zadužen za praćenje tog rada i ima ga kao povereni posao.

Ono što takođe želim da istaknem je da kada je u pitanju Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturna dobra od izuzetnog značaja, Ministarstvo kulture i informisanja je dobilo od Narodne biblioteke Srbije predlog od 720 naslova, odnosno 720 knjiga koje se svrstavaju u stare i retke. Mi smo danas imali priliku i da čujemo neke od tih naslova. Ja sam imala želju i da neke izdvojim, ali neću to činiti da se ne bih ponavljala i da ne bih oduzimala vreme.

Ono što je takođe važno istaći jeste da je to dugogodišnji i mukotrpni rad kojim su se bavili stručnjaci ispred Narodne biblioteke Srbije, kao i ostalih naučnih i kulturnih ustanova. Rukopisi su uglavnom iz nekog perioda koji datira između 15. i 19. veka.

Zakon o kulturnim dobrima predviđa da stara i retka knjiga je zapravo pokretno kulturno dobro i iz tog razloga svih 720 knjiga koje se nalaze na ovom već pomenutom spisku se svrstavaju u kulturna dobra. Predviđeno je da sa ovog spiska sve stare i retke knjige dobiju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

Ono što sam dalje želela da istaknem i o čemu sam želela i detaljnije da govorim, ali kolega Mirčetić, moj prethodnik je takođe posvetio veliku pažnju tome pa ja neću dužiti na tu temu, je Srpska kuća u Podgorici, u Crnoj Gori. Ona je još jedan dokaz da politika koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, naša premijerka Ana Brnabić, kao i naša aktuelna ministarka kulture, ovde prisutna Maja Gojković, imaju za cilj da očuvaju identitet srpskog naroda, pogotovo kulturni identitet srpskog naroda, jer kultura je ono što spaja određeni narod i imaju za cilj da očuvaju taj identitet kako unutar granica naše zemlje, tako i van granica naše zemlje.

Srpska kuća je uspostavljena odlukom našeg predsednika Aleksandra Vučića i ona predstavlja zapravo jednu instituciju koja objedinjuje umetnost, koja objedinjuje kulturu i nauku na jednom mestu, a koja, s druge strane, predstavlja kulturni, umetnički i naučni identitet Srba u Crnoj Gori.

Ono što još želim da podsetim je da smo mi početkom ovog meseca usvojili Okvirni sporazum o zajmu koji je sklopljen između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a odnosi se na Projektni zajam infrastruktura u kulturi. Tim sporazumom je predviđeno da obnovimo određene objekte kulture gde postoji određeni broj muzeja na spisku, odnosno u tom programu. Važno je istaći da se tu osim objekata kulture koji se nalaze u Beogradu, nalazi i dosta objekata kulture koji su van Beograda, što je još jedan pokazatelj da se politika SNS svodi na decentralizaciju i da želimo da zastupamo interese svih građana podjednako, bez obzira da li oni živeli u našem glavnom gradu ili ne.

Važno je istaći da smo se i u prethodnom periodu borili za obnovu objekata kulture, među koje spadaju i muzeji, o kojima je danas prvobitno reč. Između ostalog, u pitanju je i Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej nauke i tehnike, Muzej Jugoslavije, Etnografski muzej, itd, da ih ne nabrajam sve, i o tome smo danas imali prilike da slušamo.

Ono što takođe želim da istaknem je da mi je drago da imamo ministarku trenutno na čelu Ministarstva za kulturu i informisanje koja se pri kreiranju budžeta zdušno borila, mislim na budžet za ovu godinu, da prosto kultura dobije neki procenat više u odnosu na prethodne godine i to mi je jako drago jer, kažem, dolazim iz sfere kulture i znam koliki je uvek problem da obezbedimo sredstva i za neke najneophodnije stvari, a da ne pričam o onima koje su manje neophodne. Takođe smatram da je ona izuzetno dobro rešenje za vođenje ovog ministarstva, iz razloga što je ona žena koja se godinama unazad, bez obzira na to da li je bila predsednica parlamenta ili ranije, da ne nabrajam sve njene funkcije, borila da uvek vlada kultura. Dok je bila u parlamentu, borila se da uvek vlada kultura unutar parlamenta, iako je, nažalost, trpela brojne ispade koji se mogu u najmanju ruku nazvati nekulturnim od strane bivše opozicije.

Ono što bih još želela da istaknem je da mi je zaista velika čast i zadovoljstvo da sam danas imala priliku da govorim pred njom. Naravno, u danu za glasanje ću, kao i moje kolege ispred poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati i Predlog zakona o kom sam govorila i Predlog odluke o kojoj sam govorila. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Vladica Maričić ima reč.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo jedan jako važan zakon – Zakon o muzejskoj delatnosti. Ovu oblast ranije regulisao je Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji i pored toga što je terminološki zastareo jer je pisan u jednom drugom vremenu, predstavlja jedan opšti zakon koji je, pored muzeologije, obuhvatao i arhivistiku i kinematografiju i nepokretna kulturna dobra.

Početkom 2020. godine donet je poseban Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, čime je arhivistika izdvojena iz Zakona o kulturnim dobrima, a evo danas mi izdvajamo, odnosno ovim zakonom kad bude usvojen i kad krene da se primenjuje, izdvajamo i muzeologiju iz Zakona o kulturnim dobrima iz 1994. godine.

Upravo oni koji prate rad Narodne skupštine i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, mogu da uoče tu tendenciju da SNS želi da određene oblasti društva definiše sveobuhvatnim i svrsishodnim celovitim zakonima. To od nas očekuje struka, očekuju građani Srbije i upravo je rešenja iz ovog zakona pisala struka, tako da svako onaj ko bi polemisao sa ovim zakonom, u stvari ne bi polemisao sa politikom, već bi polemisao sa strukom.

Njegova rešenja su savremena i njegova rešenja su ista ili slična onima u većini država Evrope, gde srpsko kulturno nasleđe, srpsko istorijsko nasleđe istinski i pripada.

Mi danas u Srbiji imamo 149 muzeja. To je broj nešto manji nego što imamo jedinica lokalne samouprave u Srbiji, njih je oko 170. Naravno, nemamo u svakoj jedinici lokalne samouprave muzej.

U Beogradu imamo veći broj muzeja, ali ono sa čime se veliki broj muzeja suočava jeste nedostatak sredstava za obavljanje te neke njihove osnovne muzološke delatnosti, jer su na budžetima jedinica lokalne samouprave.

Ovaj zakon u sistem muzeja u Srbiji uvodi red. Red na čijem vrhu će biti centralna ustanova. To će biti Narodni muzej u Beogradu koji će poneti naziv „Narodni muzej Srbije“. Svi se sećamo da je Narodni muzej u Beogradu vraćen građanima Srbije, vraćen svim posetiocima Beograda na Vidovdan 2018. godine, tačno 15 godina pošto su ga DOS-ove vlasti zatvorile, gurnule u mrak, pod parolom - rekonstrukcije, tako da više nikada više ne ugleda svetlost dana.

Godine 2014. kada je postao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić pokrenuo je ponovo, odnosno skoro, a pre toga ništa nije ni urađeno, pokrenuo je rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu i on je otvoren kao što sam rekao na Vidovdan 2018. godine.

Posle Centralne ustanove sledi 11 matičnih muzeja, matičnih ustanova. Posebno bih izdvojio Prirodnjački muzej. Znamo da se pre par meseci u medijima bliskim Draganu Đilasu vodila kampanja da želimo da ukinemo Prirodnjački muzej. Naravno da ne želimo da ga ukinemo, stavljamo ga u red matičnih muzeja za prirodnjačko nasleđe Republike Srbije, a posle matičnih muzeja slede muzeji u teritorijalnim centrima. To su najčešće oni muzeji u centrima upravnih okruga u Srbiji.

Svi ovi muzeji i Centralna ustanova i Matični muzeji i muzeji u teritorijalnim centrima biće finansirani iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP i budžeta jedinica lokalne samouprave.

Takođe, za zaštitu muzejske građe u javno vlasništvo, vlasništvo Republike Srbije obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, a što se one muzejske građe, koja je privatno vlasništvo, ovaj zakon vlasnicima, odnosno držaocima nameće obavezu da se o toj muzejskoj građi adekvatno staraju.

Ovaj zakon uvodi i digitalizaciju naše muzejske građe i uvođenje u jedinstveni informacioni sistem muzeja u Srbiji, čime će ona biti dostupna i putem interneta, dostupna strancima, dostupna našim ljudima, dostupna istraživačima i naučnicima.

Kao Nišlija želim da izjavim i da gradu Nišu predstoji izgradnja zgrade Narodnog muzeja. Zgrada u kojoj se trenutno nalazi Narodni muzej, odnosno njegova uprava, depo i konzervacija u postupku restitucije vraćena je pravim vlasnicima. Narodni muzej je sada zakupac te zgrade. Zgrada arheo sale, koji mnogi u Nišu neispravno zovu zgradom Narodnog muzeja, prilično je mala i u njoj je izloženo svega možda oko 1% bogate muzejske građen koju Narodni muzej u Nišu poseduje.

Zbog toga je odlučeno da se na reprezentativnoj lokaciji, u strogom centru grada, na nišavskom keju gradi nova zgrada Narodnog muzeja. Izabrana lokacija je kuća vladike Jeronima. To je prvi vladika niški posle oslobođenja Niša od Turaka i veliki dobrotvor. Njegova kuća je pod visokim nivoom zaštite i ona će biti rekonstruisana, revitalizovana i dograđena na susednom placu, tako da će se dobiti reprezentativni muzejski objekat od oko 3.800 kvadrata koji će sadržati i izložbeni prostor i depo i konzervaciju i upravu Narodnog muzeja. On će toplom komunikacijom biti spojen sa zgradom oficirskog doma na susednoj parceli sa njenom centralnom salom koja sama ima oko 1.000 kvadrata izložbenog prostora. Tako da će i tih 1.000 kvadrata sale oficirskog doma biti dostupno za veće muzejske izložbe.

To je naravno skup projekat od oko 500 miliona dinara, za šta će gradu svakako biti potrebna pomoć Republike, za šta se ja kao narodni poslanik iz Niša, kod vas uvažena ministarka, zauzimam za svoje sugrađane. Projekat je u fazi idejnog rešenja. Na javnom konkursu stručni žiri, kome je autoritet dala i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, gospođa Bojana Borić Brešković, izabrao idejno rešenje koje je 8. juna 2020. godine predstavljeno i predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić kada je posetila Niš prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka. Sledi nam izrada idejnog projekta muzeja i kasnije građevinskog projekta muzeja.

Zbog razvoja muzejske delatnosti u Srbiji, odnosno zbog podizanja svesti kod naših građana o značaju kulturnog istorijskog blaga koje naši muzeji poseduju, ali i zbog mogućnosti razvoja privrede u našoj zemlji, odnosno privrednog rasta, jer muzeji predstavljaju značajna turistička mesta, odnosno mesta koja turisti rado posećuju, ja ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, ako i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu. Živela Srbija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Rajka Matović.
Imate tri minuta.

Zahvaljujem predsedavajući. Potrudiću se da budem kratka, jasna i koncizna, jer smo dosta toga čuli o zakonu.

Pred nama se nalazi Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i odluka o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Ovim zakonom se definiše muzejska delatnost i njena usklađenost sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima prepoznatim u Statutu Međunarodnog saveta za muzeje.

Obzirom na sve navedeno što smo danas imali priliku da čujemo u veoma opsežnoj debati, donošenje ovog zakona u muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa u uređenju oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara.

Kada govorimo o muzejima ne možemo, a da se ne osvrnemo na činjenicu da je Narodni muzej bio zatvoren 15 godina, da su njegova vrata zatvorena 2003. godine i da je bilo obećano da će rekonstrucija ovog muzeja biti završena u narednih pet godina.

Nažalost plašim se da su sve prethodne vlade koje su otezale ovaj projekat, gledale na ovaj projekat kao na kasicu, jer za vreme tih 15 godina menjale su se i Vlade, sa njima i ministri, a sa njima i projekti rekonstrukcije Narodnog muzeja.

Često su prekidani projekti bez ikakvog obrazloženja i objašnjenja, a koji su već unapred bili plaćeni. Svako ko je došao u grad Beograd mogao je da vidi tih 15 godina tu tužnu scenu u samom centru Beograda. Prosto dovodi me do pitanja da li su možda prethodnici u bivšoj vlasti ovu lokaciju gledali kao zanimljiv poduhvat, pa su namerno otezali rekonstrukciju Narodnog muzeja 15 godina.

U ekspozeu 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer, naveo je da je rekonstrukcija i završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja jedan od prioriteta i on je zaista uspeo da za četiri godine završi rekonstrukciju ovog muzeja, a pre njega su rastezali 11 godina.

Zanima me samo jedno, da li su predstavnici bivše vlasti svesni koliki je ovo nematerijalni gubitak ukoliko sada u ovom momentu zanemarimo taj finansijski aspekt, da su odrastale čitave generacije koje nisu priliku da posete Narodni muzej u kome je izloženo preko 400.000 eksponata.

Takođe bih napomenula da je od 2014. godine pored Narodnog muzeja su otvoreni mnogi drugi muzeji, Muzej savremene umetnosti, da je proširen Muzej Jugoslavije, a takođe da su otvarani muzeji i po mnogo manjim mestima i gradovima.

Uverena sam poštovana ministarko, da će za vreme vašeg mandata svaki muzej uspeti da zasija u punom sjaju. Takođe, ovom prilikom bih apelovala da se ispitaju svi navodi da ne dostaju dragocenosti iz muzeja, jer to je blago našeg naroda i van pameti je da se neko usudi da to prisvoji.

Takođe pred nama se nalazi i odluka o proglašenju 720 knjiga, starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Ministarstvo kulture, Narodna biblioteka Srbije je dostavila ovaj predlog za proglašenje 720 knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja i ovo nije prvi put, ovo je već neka ustaljena praksa.

Ovom prilikom bih apelovala da svaka knjiga predstavlja na sebi svojstven način kulturno dobro. Podsetila bih na nemili događaj koji se odigrao u Beogradu na promociji knjiga Gorana Vesića o Beogradu u galeriji "Progres". Knjiga koja je bila inspirisana Beograda, čiji je prihod bio predviđen u humanitarne svrhe nažalost obeležila je nasilje i paljenje te knjige. Svi se sećamo da su jedino nacisti u istoriji palili knjige.

Kako su se ophodili prema kulturi, znamo. Muzeje su godinama držali zatvorene, bioskope su sistematski uništavali, pozorišta su bila skrajnuta i zanemarena, a knjige spaljivane. Obzirom da je kultura jedan od stražara nacionalnog identiteta, mislim da je reč fašista blaga da okarakteriše njihovo antisrpsko ponašanje.

Kratko i završavam.

(Predsednik: Nema više kratko, izvinjavam se, isteklo vam je tri minuta. Sada je četvrti minut, znači završavajte.)

Još bih samo da napomenem da je u Surčinu odakle ja dolazim, uskoro završavam pozorišnu scenu, da ovom prilikom pozivam ministarku kulture na svečano otvaranje kada je epidemiološki uslovi to budu dozvoljavali i da se zahvalim predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je danas prisustvovao na otvaranju, početka izgradnje deonice puta Miloš Veliki od Surčina do Novog Beograda.

U danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama podržaću navedeni zakon. Hvala.

Hvala.
Potpredsednice, hoćete da odgovorite ili da date na kraju? Na kraju.
Onda Jelena Obradović, ona još ima vremena.
Nema više poslanika, ali Jelena Obradović je ovlašćena u ime poslaničke grupe. Imate četiri minuta.