Hvala, predsedniče Narodne skupštine.
Uvažena ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo jedan jako važan zakon – Zakon o muzejskoj delatnosti. Ovu oblast ranije regulisao je Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji i pored toga što je terminološki zastareo jer je pisan u jednom drugom vremenu, predstavlja jedan opšti zakon koji je, pored muzeologije, obuhvatao i arhivistiku i kinematografiju i nepokretna kulturna dobra.
Početkom 2020. godine donet je poseban Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, čime je arhivistika izdvojena iz Zakona o kulturnim dobrima, a evo danas mi izdvajamo, odnosno ovim zakonom kad bude usvojen i kad krene da se primenjuje, izdvajamo i muzeologiju iz Zakona o kulturnim dobrima iz 1994. godine.
Upravo oni koji prate rad Narodne skupštine i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, mogu da uoče tu tendenciju da SNS želi da određene oblasti društva definiše sveobuhvatnim i svrsishodnim celovitim zakonima. To od nas očekuje struka, očekuju građani Srbije i upravo je rešenja iz ovog zakona pisala struka, tako da svako onaj ko bi polemisao sa ovim zakonom, u stvari ne bi polemisao sa politikom, već bi polemisao sa strukom.
Njegova rešenja su savremena i njegova rešenja su ista ili slična onima u većini država Evrope, gde srpsko kulturno nasleđe, srpsko istorijsko nasleđe istinski i pripada.
Mi danas u Srbiji imamo 149 muzeja. To je broj nešto manji nego što imamo jedinica lokalne samouprave u Srbiji, njih je oko 170. Naravno, nemamo u svakoj jedinici lokalne samouprave muzej.
U Beogradu imamo veći broj muzeja, ali ono sa čime se veliki broj muzeja suočava jeste nedostatak sredstava za obavljanje te neke njihove osnovne muzološke delatnosti, jer su na budžetima jedinica lokalne samouprave.
Ovaj zakon u sistem muzeja u Srbiji uvodi red. Red na čijem vrhu će biti centralna ustanova. To će biti Narodni muzej u Beogradu koji će poneti naziv „Narodni muzej Srbije“. Svi se sećamo da je Narodni muzej u Beogradu vraćen građanima Srbije, vraćen svim posetiocima Beograda na Vidovdan 2018. godine, tačno 15 godina pošto su ga DOS-ove vlasti zatvorile, gurnule u mrak, pod parolom - rekonstrukcije, tako da više nikada više ne ugleda svetlost dana.
Godine 2014. kada je postao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić pokrenuo je ponovo, odnosno skoro, a pre toga ništa nije ni urađeno, pokrenuo je rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu i on je otvoren kao što sam rekao na Vidovdan 2018. godine.
Posle Centralne ustanove sledi 11 matičnih muzeja, matičnih ustanova. Posebno bih izdvojio Prirodnjački muzej. Znamo da se pre par meseci u medijima bliskim Draganu Đilasu vodila kampanja da želimo da ukinemo Prirodnjački muzej. Naravno da ne želimo da ga ukinemo, stavljamo ga u red matičnih muzeja za prirodnjačko nasleđe Republike Srbije, a posle matičnih muzeja slede muzeji u teritorijalnim centrima. To su najčešće oni muzeji u centrima upravnih okruga u Srbiji.
Svi ovi muzeji i Centralna ustanova i Matični muzeji i muzeji u teritorijalnim centrima biće finansirani iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP i budžeta jedinica lokalne samouprave.
Takođe, za zaštitu muzejske građe u javno vlasništvo, vlasništvo Republike Srbije obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, a što se one muzejske građe, koja je privatno vlasništvo, ovaj zakon vlasnicima, odnosno držaocima nameće obavezu da se o toj muzejskoj građi adekvatno staraju.
Ovaj zakon uvodi i digitalizaciju naše muzejske građe i uvođenje u jedinstveni informacioni sistem muzeja u Srbiji, čime će ona biti dostupna i putem interneta, dostupna strancima, dostupna našim ljudima, dostupna istraživačima i naučnicima.
Kao Nišlija želim da izjavim i da gradu Nišu predstoji izgradnja zgrade Narodnog muzeja. Zgrada u kojoj se trenutno nalazi Narodni muzej, odnosno njegova uprava, depo i konzervacija u postupku restitucije vraćena je pravim vlasnicima. Narodni muzej je sada zakupac te zgrade. Zgrada arheo sale, koji mnogi u Nišu neispravno zovu zgradom Narodnog muzeja, prilično je mala i u njoj je izloženo svega možda oko 1% bogate muzejske građen koju Narodni muzej u Nišu poseduje.
Zbog toga je odlučeno da se na reprezentativnoj lokaciji, u strogom centru grada, na nišavskom keju gradi nova zgrada Narodnog muzeja. Izabrana lokacija je kuća vladike Jeronima. To je prvi vladika niški posle oslobođenja Niša od Turaka i veliki dobrotvor. Njegova kuća je pod visokim nivoom zaštite i ona će biti rekonstruisana, revitalizovana i dograđena na susednom placu, tako da će se dobiti reprezentativni muzejski objekat od oko 3.800 kvadrata koji će sadržati i izložbeni prostor i depo i konzervaciju i upravu Narodnog muzeja. On će toplom komunikacijom biti spojen sa zgradom oficirskog doma na susednoj parceli sa njenom centralnom salom koja sama ima oko 1.000 kvadrata izložbenog prostora. Tako da će i tih 1.000 kvadrata sale oficirskog doma biti dostupno za veće muzejske izložbe.
To je naravno skup projekat od oko 500 miliona dinara, za šta će gradu svakako biti potrebna pomoć Republike, za šta se ja kao narodni poslanik iz Niša, kod vas uvažena ministarka, zauzimam za svoje sugrađane. Projekat je u fazi idejnog rešenja. Na javnom konkursu stručni žiri, kome je autoritet dala i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, gospođa Bojana Borić Brešković, izabrao idejno rešenje koje je 8. juna 2020. godine predstavljeno i predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić kada je posetila Niš prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka. Sledi nam izrada idejnog projekta muzeja i kasnije građevinskog projekta muzeja.
Zbog razvoja muzejske delatnosti u Srbiji, odnosno zbog podizanja svesti kod naših građana o značaju kulturnog istorijskog blaga koje naši muzeji poseduju, ali i zbog mogućnosti razvoja privrede u našoj zemlji, odnosno privrednog rasta, jer muzeji predstavljaju značajna turistička mesta, odnosno mesta koja turisti rado posećuju, ja ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, ako i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu. Živela Srbija. Hvala.