Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, iz dana u dan, žestoko su medijski napadnuti narodni poslanici SNS dr Aleksandar Martinović i dr Vladimir Orlić, a evo, kako vidimo, i gospođa Sandra Božić, samo zato što nesebično slede i sprovode politiku modernizacije Srbije koju je zacrtao i sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i najveći broj građana Republike Srbije.

Da znate, gospodo, vi koji medijski proizvodite lažne vesti u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa, nemate šanse u svom naumu da ove narodne poslanike, dr Aleksandra Martinovića i dr Vladu Orlića odvojite od pružanja podrške politici Aleksandra Vučić, jer je Aleksandar Vučić motor ubrzane modernizacije Srbije, što podržava najveći broj građana Republike Srbije.

Uvaženi dr Martinoviću i dr Orliću, imate bezrezervnu podršku nas narodnih poslanika da istrajete do kraja, a siguran sam da hoćete.

Dozvolite da pređem na ovu odluku i na ovaj zakon.

Poštovana ministarko, najpre da kažem da mi je drago što vas vidim u ovom visokom domu, u kojem ste vi svojevremeno, gospođo ministarko, predsedavali i doživljavali najveće uvrede u istoriji ovog parlamenta, a samo za tri godine moja malenkost, pošto evidentira svaku uvredu, i vi, i poslanici SNS samo od jednog predsednika jedne opozicione stranke uvređeni smo 53 puta najvećim uvredama.

Dozvolite da pređem na odluku o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Hvala vam, gospođo ministarko, što ste ovu odluku stavili na dnevni red, a ujedno da kažem i Zakon o muzejskoj delatnosti.

Mi ovom odlukom koju nam je na predlog Narodne biblioteke Srbije dostavilo vaše Ministarstvo kulture, informisanja, u stvari proglašavamo 720 knjiga starih i retkih za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ovaj predlog predstavlja plod teškog i mukotrpnog dugogodišnjeg rada i proučavanja pisanih i štampanih starih i retkih knjiga, kako zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije, tako i u drugim ustanovama. Veliko hvala radnicima Narodne biblioteke Srbije i vama, gospođo ministarko, za ovaj zaista hvale vredan predlog.

Ovaj predlog Ministarstva kulture ima veliki značaj za nauku i kulturu, za naučne i kulturne radnike, oni to zaista najbolje znaju kolika je ta vrednost.

Dozvolite da kažem, kad sam već uzeo reč, i nešto o Narodnoj biblioteci Srbije. Dozvolite da kažem da ona čuva među ovim knjigama i knjige iz 13. veka, a najmlađa je ona iz 1799. godine, dok je najstariji privatni muzej sadrži skup najstarijih knjiga od 15. veka do kraja Drugog svetskog rata, po meni, Muzej Predraga Milovanovića.

Narodna biblioteka Srbije je centar bibliotečnog informacionog sistema Srbije. Uvaženi narodni poslanici, fond Narodne biblioteke Srbije predstavlja u celini kulturno dobro od pet miliona knjiga sa godišnjim prilivom od 20 hiljada naslova, samo da vidite o kakvoj se kulturnoj ustanovi radi.

Narodna biblioteka Srbije je osnovana 28. februara gospodnje 1832. godine voljom Knjaza Miloša Obrenovića kao prva ustanova još uvek tada u neoslobođenoj Srbiji. Narodna biblioteka Srbije je doživela uspeh posebno za vreme kada su bibliotekari bili Janko Šafarik i Stojan Novaković, a to je druga polovina 19. veka, da vidite, uvaženi narodni poslanici, koje su legende bili bibliotekari, i to je bilo sve do unazad 20 godina. Nažalost, danas nemamo takvu situaciju.

Narodna biblioteka Srbije je započela digitalizaciju još 2004. godine i ono što je jako važno, onlajn dostupno je sistemom oko 100 zbirki, a još od 2012. godine sa više od milion i po digitalizovanih dokumenata i to je zaista hvale vredno. Digitalizovana je najvrednija građa koja pripada javnom dobru pa putem interneta može biti dostupna i najširoj javnosti. Mi koji je koristimo zaista smo očevici toga. Tu je raznovrsna građa, počevši od Povelja Miroslavljevog jevanđelja iz 12. veka, Rukopisi Pećke patrijaršije, Dositeja Obradovića, Milutina Milankovića koji svedoče o obimu i istoriji naše kulturne baštine, a nalaze se u zgradi Narodne biblioteke Srbije.

Digitalizovana je i kolekcija Miroslavljevog jevanđelja i Časopis „Zenit“ koji su ušli u korpus svetskog kulturnog blaga. Poštovane dame i gospodo, društvo ne predstavlja skup pojedinaca, nego skup komunikacija. Zato komunikacija kulturnog nasleđa direktno nosi kulturnu baštinu u realni život ljudi i zajednica u kojima žive. Da kažem da ćemo ovaj predlog ministarstva podržati i glasati za njega.

Sada nekoliko rečenica o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Pošto ste vi, gospođo ministarka zaista to iscrpno i vrlo detaljno i konkretno objasnili o čemu se radi, ja ću zaista u kratko pokušati i ako bi mogli ući u dalji istorijat, ali ovom prilikom nemamo nameru. Samo da kažem da ovaj zakon o muzejskoj delatnosti, konačno će ugledati svetlo dana, nakon više od četiri decenije.

Zakonom će biti uređen sistem, naglašavam sistem, na savremen način zaštite i korišćenja muzejske građe. I ne samo to, nego i vođenje muzejske dokumentacije i odrediće se prvi put zaista konkretni uslovi i načini osnivanja muzeja i njihovog rada. Ja neću da govorim kroz istorijat o muzejskim zbirkama, a mogao bih govoriti, u svetu od 1176. godine pre nove ere, a neću nego idem na savremeni, danas muzej.

Nekoliko rečenica. Zaista, danas postoji mnogo definicija muzeja i ovaj zakon nije imao nameru da definiše muzej. To je ostavljeno drugim podzakonskim aktima, i ako bi možda, po meni, trebao zakon to da definiše, upravo zato što ima mnogo definicija i mislim da se stručnjaci oko toga nisu dogovorili, možda grešim, ali mislim da je to.

Međutim, reći ću vam da je za mene najprihvatljivija ova definicija Međunarodnog saveta muzeja, koja glasi, citiram - muzej je nekonvencionalna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena prema javnosti, koja čuva, istražuje, objavljuje, izlaže materijalnu i nematerijalnu baštinu o ljudima i njihovoj okolini, radi proučavanja, obrazovanja i estetskog doživljaja. Po meni je to najbolja definicija i prilikom donošenja ovih statuta, zaista apelujem da se malo šire pogleda. Ne forsiram ovu definiciju, pošto ih jako mnogo ima.

Da kažem na završetku, neću kroz istorijat, 20. vek doneo je velike promene u poslovanju muzeja, tako da su ove tradicionalne, konzervativne ustanove doživele veliki procvat, konceptualnu revoluciju, da tako kažem. Zaista, u smislu njihove postavke, u smislu izložbe, informacije su pristupačne više, zanimljivije, otvorenije i pri tome sačuvali su rezultate naučnih dostignuća i naučnu objektivnost.

Koristim sada priliku, gospođo ministarsko, kada ste rekli šta ste zaista sve došli i videli, to je po meni tek početak, tek ćete biti šokirani onim što postoji u pojedinim muzejima i što nije sređivano godinama, a da kažem, decenijama i više.

Muzej prati duhovne promene u svetu i svom okruženju. Komunikacija o kojoj sam na početku rekao, kulturnog nasleđa direktno unosi kulturnu baštinu u realni život ljudi i zajednica u kojima žive. Zato teorija komunikacije muzeja je sastavni deo teorije o muzejima, odnosno muzeologije.

Dozvolite, da na kraju ipak kažem, uvažena ministarko da ste učinili krupne korake. O tome smo mi govorili, već u određenim telima na odboru i drugim telima Skupštine, pogotovo kada smo imali raspravu, čitanje o ovom zakonu. Međutim, naši muzeji očekuju da će se rešiti pitanje prostora i ja ne sumnjam da vi to nećete rešiti. Sigurno hoćete, više nego što je do sada.

Pitanje finansija, isto će te tako rešiti, međutim kod kadra muzejskog imamo problema. Nemamo toliko muzeologa koliko treba, ali imamo problema u rukovodećem kadru. Počesto su oni kočnica razvoja naših muzeja, to ćete vi videti, a verovatno koliko vidim, videli ste i do sada.

Na kraju, da je Dragan Đilas dao državi Srbiji pare koje je opljačkao od naroda, sagradili bi bezbroj muzeja u našoj lepoj državi. Zato ću ja uvažena ministarko uzeti za slobodu, a vezano je za muzeje, jer je njegov koalicioni, odnosno stranački bivši kolega rekao da je on uništio kulturu u Beogradu, da mu postavim 24 pitanja sada kratka.

Prvo, da li je tačno, a tačno je da ste vi gospodine Đilas 13. maja 2018. godine lažno optužili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast i državu Srbiju da je fašistička, kada ste rekli, citiram - dan kada promenimo ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom, završen citat. Da li je ovo vaš odnos prema državi Srbiji gospodine Đilas?

Za razliku od vas, nikada, nikada Aleksandar Vučić nije u zemlji, niti u inostranstvu to rekao za vas, niti za vlast, niti za državu Srbiju.

Drugo pitanje - da li je tačno gospodine Đilas, posle povratka iz SAD održali sastanak sa čelnicima Saveza za Srbiju u Čačanskoj kafani "Moravski alasi" 4. jula gospodnje 2018. godine, na kojem su bili čelnici Saveza za Srbiju i da ste dogovorili da na jesen pokrene proteste kako bi rušili predsednika Srbije Aleksandra Vučića na temu Kosova? Ne izborima, nego ulicom, kako ste rekli, umesto da rušite predsednika Vučića, trebali ste gospodine Đilas da se dogovorite kako da vratite Kosovo tamo odakle ste ga oterali? I da li je tačno da ste vi tada rekli, citiram, a tačno je po meni - ako izbacimo dijalog iz Skupštine, onda kao društvo imamo problem, Skupština je mesto gde se priča, ako to zaustavimo i sve medije, oni će eksplodirati negde, kome treba parlament, dajte malo pameti, završen citat.

Treće pitanje - da li je tačno gospodine Đilas da nas stalno pokušavate posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima, te da ste 17. avgusta gospodnje 2020. godine rekli i slagali, citiram - hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko neće primiti u Evropi, završen citat. Kinesku vakcinu danas primaju mnogi Evropljani.

Da li osećate bar malo stiga gospodine Đilas zbog ovakvih laži kada radite protiv zdravlja naših građana u vreme dok naš predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije, građani i Krizni štab, naši heroji doktori, medicinske sestre i ostali vode nemerljivu borbu za zdravlje svih naših građana i za otadžbinu Srbiju?

Četvrto pitanje - da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas, kada je Srbija bila treća po redu zemlja u Evropi nakon Velike Britanije i Švajcarske, započela vakcinisanje svojih građana, poslali pismo u Brisel u kome ste se žalili da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kako vakcinisati, kojom vakcinom vakcinisati građani Srbije i da nema medicinskih sredstava, što je bila notorna laž, jer su naši građani povodom vakcinisanja bili informisani najbolje u Evropi.

Gospodine Martinoviću i uvažena ministarko, gospodine potpredsedniče, evo čije su rečenice ušle u Evropski parlament u izveštaj, Dragana Đilasa i opozicije. Imam ih tačno definisane, ali o tome drugom prilikom.

Peto pitanje - da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas 16. septembra 2020. godine ponovo poslali pismo Evropskoj komisiji optužujući predsednika Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju da nismo postali deo mehanizma Kovaks u trenutku kada su predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije dogovorili uplatu avansa za nabavku vakcina i na taj način nečasno oblatili predsednika Vučića i državu Srbiju? Zašto to radite gospodine Đilas?

Šesto pitanje – da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas tužili ponovo Evropskoj komisiji Aleksandra Vučića zbog njegove zahvalnosti Kinezima na pomoći koju su nam pružili naši čelični prijatelji Kinezi i tako po ko zna koji put pokazali da nemate morala, niti stida kada su u pitanju sramoćenje predsednika Vučića i naše zemlje Srbije?

Sedmo pitanje – da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da ste vi gospodine Đilas dana 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu, Dženifer Braš kazali, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova. Završen citat.

Kako vidite, poštovani građani Srbije, Đilas se odrekao Kosova još 2009. godine.

Osmo pitanje – da li je tačno, a tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram – platio sam hotel 4.000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru i patike 5.000 evra? Završen citat.

Otkud vam pare tolike, gospodine Đilas, a bili ste na političkim funkcijama? Gospodine Đilas, poučite i građane Srbije kako se do ogromnog novca tako brzo dolazi.

Deveto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 5. maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića, nazivajući ga ludakom kada ste izjavili na „N1“ citiram – Vučiću ti si lud, završen citat. A, na pitanje novinarke Žakline Tatalović – hoćete li promeniti to? Vi ste gospodine Đilas bahato odgovorili – pojačaću to, a potom ponovili nekoliko puta - Vučiću ti si lud.

To, poštovani građani Republike Srbije, naš predsednik Vučić nije za Đilasa ili bilo koga nikada rekao. Ko vređa koga, poštovani građani Srbije, to najbolje možete vi oceniti. Pozivam nevladine organizacije da i one progovore o tome.

Deseto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 20. januara 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića rečnikom sa dna kace kada ste izjavili, citiram – Vučiću ti si lud, završen citat. Samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, tj. sa stradalnim srpskim narodom u našoj južnoj pokrajini.

Šta govorite gospodine Đilas? Zašto to govorite? Da li zbog bahatosti i onih 619 milina evra prihoda ispumpanih ih džepova građana ili možda zato što ste, kako smo videli već 2009. godine, se odrekli naše južne srpske pokrajine ili možda mržnje prema predsedniku Vučiću, a biće da je jedno, drugo i treće.

Jedanaesto pitanje – da li je tačno gospodine Đilas da ste 27. avgusta 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku uvredili predsednika Vučića kada ste izjavili, citiram – Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje, završen citat, i dodali citiram – sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završen citat.

Eto, poštovani građani Republike Srbije, ko, kako vređa Dragan Đilas. Znate li zašto Điki mafija to izgovorio? Samo zato što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi „Beograd na vodi“, što je od jednog najružnijeg dela Beograda sagradio najlepše šetalište u Evropi i što je postao jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, što gradi autoputeve, mostove, škole, bolnice i da dalje ne nabrajam.

Dvanaesto pitanje – da li je tačno da ste vi gospodine Đilas bez ikakvog povoda 11. aprila 2020. godine ponovo po ko zna koji put brutalno uvredili predsednika Vučića kada ste rekli, citiram – Vučiću ti nisi normalan, završen citat.

Da li ste to rekli zato što predsednik Vučić nema prihod od preko 619 miliona evra, niti račune na Mauricijusu, Cirihu, Holandiji i Bugarskoj i još 17 zemalja sveta.

Trinaesto pitanje - gospodine Đilas, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilasu, sa svojim kolegom iz iste stranke, jednim od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, Vukom Jeremićem 2008. godine bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražili prebacivanje kosovskog pitanja iz UN na EU i tako doveli misiju EULEKS na KiM, te tako zabili nož u leđa vlastitom narodu i državi? Je li se tako, gospodine Đilas brani čast otadžbine?

Četrnaesto pitanje - da li je tačno, a tačno je, jer su svedoci svi građani Republike Srbije da ste vi, gospodine Đilas, zajedno sa svojim pajtosima u liku Božidara Đelića, Bojana Pajtića, Vuka Jeremića i drugih sproveli divljačku pljačkašku privatizaciju i doveli našu zemlju na ivicu bankrota i ostavili Aleksandru Vučiću i SNS da je izvlače iz najdublje krize u novijoj srpskoj istoriji?

Petnaesto pitanje - da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 16. aprila 2020. godine verbalno i medijski napali Aleksandra Vučića, dr Kona, Krizni štab i Vladu Srbije samo zato što su zaštitili živote građana kada ste izjavili, citiram – ja sam šokiran onim što je dr Kon izgovorio. Doktore, šta se dešava sa vama? Rekli ste da bismo bez podrške vlasti i predsednika Vučića lično bili u katastrofi. O kakvoj podršci vlasti i Aleksandra Vučića vi govorite? Šta je to ova vlast uradila? Šta to vi podržavate?, završen citat.

Imate li danas, gospodine Đilas, posle godinu dana od kada ste te laži izgovorili na očigled građana Srbije bar malo stida i vremena da se izvinite dr Konu, predsedniku Vučiću, Kriznom štabu i Vladi Republike Srbije? Nemate, jer imate preča posla da brinete o basnoslovnim parama na Mauricijusu i još 17 zemalja koje ste pokrali od građana Republike Srbije.

Šesnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas 2011. godine, dok ste bili gradonačelnik Beograda, nezakonito prodali četiri kablovska kanala svoja „Arene sport“ „Telekomu Srbija“ za 7,7 miliona evra i tako „Telekom Srbija“, iako „Telekom Srbija“ tada nije smeo biti vlasnik medija, da li su tih 7,7 miliona evra gospodine Đilas možda na računima na Mauricijusu, Cirihu ili Bugarskoj?

Sedamnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da ste vi gospodine Đilas na dan 12. decembra 2020. godine na računima ogranka svojih firmi u Cirihu imali 620.147 evra?

Osamnaesto pitanje – da li je tačno da ste vi gospodine Đilas na dan 12. decembra 2020. godine na računima svoje firme na Mauricijusu imali 5.730.000 evra i da ste vi gospodine Đilas i vaš brat Gojko bili korisnici, podvlačim, korisnici računa na ovim destinacijama?

Devetnaesto pitanje – da li je tačno, a tačno je, da vam je glumac Sergej Trifunović dao najbolju ocenu vaše političke i moralne ličnosti kada je 16. juna 2020. godine rekao, citiram – Đilasu je glavno oružje u politici novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonost. Savez za Srbiju nije ništa nikad ni postojao. Šta je Janko Veselinović sad? Ništa. Šta su ovi drugi? Ništa. Drži ih Đilas koji dođe iskešira pare, oni uzmu dvojica, trojica, pa odu kod Gligorija, nagovaraju ga da bude predsednik države, da se kandiduje, sporazum sa narodom je teška izmišljotina, Jeremić je netalentovan, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu, završen citat.

Evo, vidite, poštovani građani. Dvadeseto pitanje, da li je tačno gospodine Đilas, kako nas obaveštavaju "Večernje novosti“ da vi imate na 53 računa 67,9 miliona dolara i da li je toliki iznos bio deponovan u oktobru 2020. godine i da se finansijska šema proteže od Mauricijusa, Amerike, Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Bugarske, Crne Gore, Srbije, Kipra, Moldavije i gle čuda, Hong Konga. S razlogom podvlačim iz Hong Konga.

Dvadeset i prvo pitanje, da li ste se u Hong Kongu, gospodine Đilasu, susreli sa svojim stranačkim kolegom Vukom Jeremićem, gde je on operisao sa članovima međunarodne grupe lopova i prevaranata Emilijom Lozojev, glavnim finansijerom Vuka Jeremića, Patrikom Hoom, bivšim ministrom unutrašnjih poslova Hong Konga i Tidiom Gadiom, osuđeni svojevremeno u SAD za pranje novca. Eto veze i molim tužilaštvo da tu vezu ispita.

Dvadeset i drugo pitanje, da li je tačno kako da se informišu "Večernje novosti“, da ste kao bivši gradonačelnik Beograda sakrili ogroman novac u 17 država širom sveta? Dvadeset i treće, da li je tačno, a tačno je da ste vi gospodine Đilas 8.2.2019. godine u Makedoniji se sastali s kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija gde ste se dogovarali o funkcionisanju opozicija u Srbiji, da rušite predsednika Vučića i dovođenjem vas, gospodine Đilasu na vlast, ne izborima, nego ulicom gde ste dobili određena finansijska sredstva da bi finansirali "Jedan od pet miliona" sa ciljem zbacivanja vlasti predsednika Vučića? Ali imate problem gospodine Đilas, građani su vas dobro pročitali.

Dvadeset i četvrto i poslednje pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da ste vi gospodine Đilas i vaš politički električni zec Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavom jednog tviteraša u kojem se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bolesnik i da treba da se leči samo zato što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer kako je naveo predsednik težak i važan za naš stradalni narod. Ovog tviteraša je posebno razbesnelo to što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, Dragan Đilas svakodnevno obmanjuje i laže, on ima račune na Mauricijusu, u Cirihu, u Holandiju, u Hrvatskoj, Bugarskoj, u 17 zemalja širom sveta. Zato su medijski napadi na predsednika Vučića ovih dana sve intenzivniji i biće još jači od strane sprege, tajkunsko-mafijaško politikanskih grupa i pojedinaca povezanih sa inostranim centrima moći.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, oni imaju samo jedan jedini cilj, a to je srušiti sa vlasti predsednika Aleksandra Vučića i zaustaviti i ubrzani proces ekonomskog napretka i ukupne modernizacije Republike Srbije znajući da je motor ubrzane modernizacije Srbije predsednik Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mire, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomsko napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilas čini sve da sačuva svoje ogromne milione eura i dolara na računima Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske, Hong Konga i bog zna kojih još zemalja. Pobedićemo mafiju, nema nazad, predaja nije opcija. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Bosiljka Srdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege, delatnost muzeja do sada je uređivana Zakonom o kulturnim dobrima koji je donet 1994. godine, a kojim se uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara. Upravo zato je jako važno da se istakne da je ovo prvi put da se donosi zakon koji se bavi isključivo muzejskom delatnošću, a što pokazuje da i sama država prepoznaje izuzetno važnu ulogu muzeja u društvu u očuvanju kulture, tradicije, identiteta i identiteta uopšte. Istovremeno kreiranjem ovog zakona Srbija se približava svetskoj praksi koja prepoznaje zasebne zakone u muzejskoj delatnosti.

Profesionalnost u pristupanju kreiranja ovog zakona očigledan je kod Ministarstva kulture Republike Srbije jer za potrebe izrade formiranja zakona, izrade zakona, formirana je Radna grupa sastavljena od najistaknutijih stručnjaka muzejske delatnosti u Republici Srbiji ali i stručnih savetnika iz samog ministarstva. Transparentnost u radu u izradi ovog zakona evidentna je i u činjenici da i cela muzejska zajednica Srbije upoznata sa izradom zakona preko stručnih udruženja, te da su svi komentari i eventualne zamerke mogli da se upute preko istih udruženja, a takođe i kroz tri realizovane javne rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

Na ovaj način stručna zajednica imala je priliku da direktno svojim predlozima učestvuje u dopuni i učini ga još boljim i korisnijim za struku. Osnovni cilj je da se ovim zakonom sistemski uredi muzejska oblast kroz jačanje muzejskih ustanova i prilagođavanje evropskoj praksi, uvođenjem najsavremenijih standarda i uspostavljanje mreže muzeja, a koje će voditi ka unapređenju celokupne struke.

U skladu sa ciljem ovaj zakon upotpunosti uređuje sistem zaštite i korišćenja muzejske građe, vođenja dokumentacije, uslove i način osnivanja muzeja i njihovog redovnog rada. Suštinska delatnost muzeja sada je jasno definisana i uređena a ona i jeste sprovođena u većini slučajeva ali tek sa ovim zakonom dosadašnja praksa je jasno ustanovljena.

Sama definicija uslova za osnivanje muzeja i njihov rad osim muzejima značajno će olakšati rad i lokalnim samoupravama. Na ovaj način i same lokalne samouprave biće direktno upoznate sa svim obavezama muzeja ali što je još važnije i sa njihovim obavezama kao osnivača. Zakon će olakšati komunikaciju i saradnju između muzeja i njihovih osnivača.

Osim osnovnim pitanja redovnog rada muzeja novina u zakonu je osnivanje Muzejskog saveta Srbije kao svojevrsnog mesta između muzeja povezanih u mreži i nadležnih institucija. Ministarstvo kulture će na ovaj način biti redovno, istinski i blagovremeno informisano o svim pitanjima i problemima sa kojima se suočavaju muzeji i biće u mogućnosti da im pomogne u rešavanju istih. Kako se navodi u samom zakonu Muzejski savet biće osnovan u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu, kao stručno savetodavno telo za obavljanje poslova od interesa za muzejsku delatnost uopšte.

U cilju što bolje rada muzejskog saveta zakonom se uređuju i osnivanje mreže muzeja kojim će i sami muzeji među sobom više komunicirati i razmenjivati iskustva i prakse.

Dodatno, i ne manje važno, je prepoznavanje privatnih muzeja i njihovo usklađivanje sa redovnom muzejskom praksom i konačno definisanje galerija kao specijalizovanih muzeja.

Takođe, inicijativa za izmenu naziva dosadašnjeg Narodnog muzeja u Beogradu u Narodni muzej Srbije i pozicioniranje ovog muzeja kao centralnog, a pored njega jasno ustanovljavanje nekoliko muzeja kao matičnih za različite oblasti.

Zatim, pitanje od suštinskog značaja svakako je digitalizacija, u ovom slučaju digitalizacija nasleđa i zato čini poseban deo zakona ističući neophodnost digitalizacije kojim se obezbeđuje dostupnost muzejske građe.

Jedinstveni zaključak koji može da se izvede je da zakon sveobuhvatan i što je po meni još važnije nije samo prepisan od već postojećih u evropskim i svetskim praksama, nego je pažljivo napisan tako da odgovara sadašnjim uslovima i mogućnostima, odnosno da u potpunosti izvodljiv i primenjiv.

Uvažena ministarko, vašim saradnicima i članovima Radne grupe na ovom čestitam.

Ovaj zakon logičan je i neophodan korak u cilju sistemskog uređenja muzejske delatnosti kao oblast zaštite kulturnih dobara.

Iskoristiću priliku da uvaženu ministarku, grad Kikinda vam je uputio poziv, a ja sa ovog mesta se priključujem tom pozivu i pozivam vas da posetite Kikindu i otvorite, kao što u pozivu piše izložbu pod nazivom „Sugrađani“.

Tom prilikom bih vas upoznali sa već urađenim projektom za stalnu postavku muzeja. Mislim da će vam biti veliko zadovoljstvo da se upoznate sa ovakvim jednim projektom, a na tom putu vaša podrška i pomoć nam je svakako neophodna, a takođe da posetite jedinstveni muzej u Evropi, a mislim i šire, Muzej skulptura velikog formata u terakoti, odnosno poznata dela.

Ono što bih takođe na kraju rekla da je Kikinda grad koji u velikoj meri vodi računa o kulturi, kako o njenim objektima, tako i sadržajima i u to ime bićete nam drag gost.

Zbog značaja ovog zakona, ili bolje reći, značaja kulture, ja ću u danu za glasanje svakako glasati za njega.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Lav Grigorije Pajkić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, mnogo poštovani građani, pre svega želim da istaknem da je ovaj Predlog zakona i odluka još jedan dokaz da Vlada Srbije i predsednik Vučić smatraju da je kultura prioritet u našoj državi. Mada moram da priznam da je to bilo očigledno još od trenutka postavke vas ministarko Gojković, jer vi iza sebe već imate velike rezultate i za ovaj kratak period, kada govorim baš i ovom mandatu imate zaista velike uspehe i već ste dosta toga ostvarili, ja se radujem upravo tom kontinuitetu.

Pre nego što se posvetim samom Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti, želim na kratko da se osvrnem na Predlog odluke o proglašenju bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Dakle, radi se o 720 starih i retkih knjiga koje će dobiti najvišu kulturnu zaštitu, što je izuzetno bitno, jer su te knjige od ogromne vrednosti i ovo će biti adekvatan način tretiranja tih dela.

Da se vratim na samu temu vezano za zakon i moje kolege su dosta pričale o pozitivnim aspektima od zakona. Ja imam želju da kratko govorim o tome kako je aktuelna Vlada i kako je predsednik Vučić upravo tretirao muzeje, na koji način smo ulagali u muzeje i kako oni danas izgledaju, ja ću samo kratko proći i verujte, kao što znate ima ih mnogo, ali voleo bih da pomenem samo jedne, od po meni ovako najlepših, koje izgledaju zaista impozantno, tu je naravno Muzej Vuka i Dositeja, koji sada sjajno izgleda, zaista preporučujem građanima da ga posete. Naravno, Muzej savremene umetnosti koji blista jednim novim sjajem.

To su sve prelepe stvari, prelepe inicijative i ovo je upravo dokaz da Vlada i aktuelna vlast ulaže u kulturu. Zatim Muzej nauke i tehnike, što mene lično izuzetno raduje, jer je Srbija iznedrila toliko velikih naučnika, pronalazača i jednostavno je dobro da imamo mesto gde naši građani mogu da posete i da nešto više čuju o tome i da na neki način pamtimo naše heroje. To su sve naši heroji.

Zatim, Etnografski muzej i naravno, Narodni muzej, koji kao što znate je sama po sebi jedna velika kulturološka bitka koja je vođena i koju je ova aktuelna Vlada i pobedila i danas je Narodni muzej, jedan od najpopularnijih mesta, jer veliki broj građana ga i posećuje i to me duboko raduje.

Sada kada govorimo o tome, ja kao što mi to tradicija nalaže, imao sam priliku da govorim i o kulturnim centrima, ja želim da govorim i o doprinosu bivšeg režima, kakve su oni nama muzeje ostavili, ne bivši režim, sve su više popularni kao ta Mauricijus opozicija, pa da pogledamo kako to izgleda i kakvi su to muzeji.

Evo ga ovde jedan muzej, pre svega da kažem da se ne brinete, ovo nije neki Černobil, ili nešto tako, ovo je muzej bahatosti bivšeg režima, Azotara, svi smo mogli da je vidimo kada ulazimo u Novi Sad, kako to izgleda, ovde je oko 1300 građana izgubilo posao, samo da bi delovi bivšeg režima, ta ekipa oko Bojana Pajtića, sve su to saradnici i ljudi koje izuzetno ceni Dragan Đilas, da bi imali nešto više novca.

Naravno, imamo dva muzeja koja su direktno vezana za Dragana Đilasa, on je veliki sponzor tih muzeja. To je „muzej srama“ koji je podigao Dragan Đilas, u Pionirskom gradu, govorim o kući Velikog brata.

To je jedna od najekskluzivnijih lokacija u Beogradu, jedna od najlepših lokacija, a mnogi od nas su i odrastali tamo i posećivali Pionirski grad, i tu je Dragan Đilas odlučio da podigne ovaj kontejner, ovo đubre, ako mogu tako da kažem, a i to mu je kompliment i sada su tu postojali silni problemi, on prevashodno nije mogao da dobije dozvolu za to, jer je to hteo da bude nekakav stalni objekat, pa onda nije dobio dozvolu, pa je onda to bio montažni objekat i sada, pazite, to vam je ta korupcionaška magija Dragana Đilasa, on je rekao, pazite sada, da on nama ovo poklanja.

Ovo je poklon Dragana Đilasa građanima Srbije, hvala mu. Zaista nam je jedna ovakva stvar bila potrebna, i da ta stvar ide još dublje, da mi tobože imamo svi opštu korist od ovog objekta, kuće Velikog brata, a zašto? Zato što je to namenjeno za smeštaj dece. Zamislite, za smeštaj dece kuća Velikog brata, a tamo nema više, ne mogu da kažem, prvo ako je on imao prvobitno neki veliki sjaj, danas ni ne izgleda tako.

Ja sam imao priliku kao voditelj da obilazim tu lokaciju i moram da kažem da se našalim, da se moja ekipa nije tamo lepo provela, s obzirom da danas tamo postoje i pacovi i psi i narkomani i nema šta nema. Tu definitivno nema dece, ali takvu jednu stvar je ostavio našoj deci Dragan Đilas.

Zatim, imamo isto tzv. Pazl grad, mada to više izgleda posle brzog raspada kao narko grad. To je isto jedna od pametnih investicija Dragana Đilasa, gde je uzeo trista hiljada evra na ovom projektu prelepom.

Da vam kažem, ovo je možda dobro eventualno za lokaciju za snimanje nekog horor filma i to neke B, C produkcije, tako da, čovek je na tom nivou.

Uvaženi narodni poslanici i poštovani građani, verujte mi, ima na stotine ovakvih muzeja srama, koje je ostavio bivši režim iza sebe i Dragan Đilas.

Na nama je da imamo to u vidu, da se prisećamo toga. Upravo ovakve neke lokacije nas i prisećaju na to neko tužnije i lošije vreme, ali da pratimo viziju predsednika Vučića, premijerke Ane Brnabić, ministarke Maje Gojković, koja zaista ima ideju da podigne kulturu u Srbiji na jedan istinski viši nivo.ѕ

Kada smo ovo sve sagledali, moram da kažem da nije iznenađenje da ekvivalentno ovim muzejima imamo i račune u čitavom svetu Dragana Đilasa, jer za svaki ovaj jedan muzej srama on je zarađivao milione koji su sada po Mauricijusu, iako on ne veruje u to, možda bih mogao da mu predložim da, evo, recimo, u kuću Velikog brata pošalje neku svoju delegaciju sa Mauricijusa ili napravi jednu ekskurziju, pa da se uveri kako to izgleda.

Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Svetlana Milijić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, kažu da je nemački političar, filozof i sociolog Ralf Darendorf rekao da promene u tranziciji mogu da se dese u politici, zapravo, za šest meseci ukoliko je zemlja u tranziciji, u ekonomiji za šest godina, a u kulturi za čak 60 godina.

Međutim, mi kao savremenici i svedoci politike koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2014. godine na ovamo smo svedoci da promene uz naporan rad i veliko zalaganje mogu da se dese mnogo i ranije, ne samo u političkom životu, ekonomskom, trgovinskom, socijalnom, već i u kulturi kao jednoj specifičnoj društvenoj delatnosti.

Ono što treba da naglasimo jeste da značaj kulture u razvoju svih zemalja onih malih, onih velikih, onih bogatih, onih siromašnih jeste nemerljiv i čak se može reći da i svaki razvoj, odnosno svaki početak počinje kulturom.

Tako politička vlast u jednoj državi počinje kulturno izborom, odnosno izborima, odnosno iskazivanjem volje građana na izborima, čime oni iskazuju svoju volju, birajući političku partiju koja će da nosi političku vlast u jednoj zemlji u određenom periodu.

E, to, Dragan Đilas i njegovi sledbenici, kao što je Boško Obradović, Marinika Tepić i ovi ostali koji imaju silne račune po raznoraznim zemljama, nekulturno, odnosno antikulturno žele da iskažu, odnosno da dođu i preuzmu političku vlast u Republici Srbiji i to kulturno, po njihovom ophođenju, paleći knjige u Knez Mihailovoj, razvaljujući zgradu, odnosno vrata u Narodnoj skupštini, otimajući kulturna dobra, odnosno umetničke slike itd. A, čini mi se da Dragan Đilas kulturno, na jedan kulturan fin način, po njemu, i elegantan vrlo kulturno obilazi ovih 17 egzotičnih zemalja gde je na 57 računa deponovao skoro 68 miliona dolara u različitim valutama. E, to je ta kulturna politika koju bi da vodi Dragan Đilas i njegovi sledbenici.

Ali, da se mi vratimo nacrtu zakona koji je danas pred nama i o kome diskutujemo u plenumu i možemo da kažemo da kada je muzeološka delatnost u pitanju u Srbiji vidljive su promene na bolje. Vidljive su zato što smo 2017. godine obnovili, odnosno rekonstruisali zgradu Muzeja savremene umetnosti, a na Vidovdan 2018. godine otvorili rekonstruisanu novu zgradu Narodnog muzeja Srbije. U planu je izgradnja nove zgrade Narodnog muzeja u Nišu, na čemu su Nišlije zaista zahvalne.

Kada je reč o kulturi, odnosno muzejskoj delatnosti, ne samo što se otvaraju i obnavljaju zgrade muzeja i ostalih institucija, već se i podižu novi depoi, takođe izložbene aktivnosti postaju sve užurbanije i obimnije, otvaraju se stalne postavke i naše ustanove koje su prethodnih 30 godina bile zapostavljene dobijaju jedno novo ruho.

Danas pred nama, nalazi se Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je od velikog značaja za našu zemlju, jer se prvi put u istoriji muzejska delatnost definiše kroz jedan zakonski akt, što nije bio do sada slučaj, već smo imali zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine u kojoj je i ova oblast o muzejima bila uređena.

Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije i vi, ministarka Gojković, sa vašim saradnicima, prepoznali ste značaj muzejske delatnosti, a prepoznavanjem značaja muzejske delatnosti vidimo da je pred nama nacrt zakona, čemu je prethodilo i Javno slušanje, odnosno okrugli stolovi koji su bili održani u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u kome su učestvovali, kako ste malopre i sami rekli, preko 140 najpozvanijih ljudi iz ove oblasti, a kao rezultat toga danas ispred nas imamo ovaj nacrt zakona.

Predloženim zakonom zadržavaju se sve dobre prakse iz prethodnih zakonskih akata koje su se bavile muzejskom delatnošću, a takođe, uočljivo je i sistemsko unapređenje delatnosti kroz jačanje muzejskih ustanova u skladu sa dobrim primerima iz evropske prakse i uvođenjem najnovijih standarda.

Uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže, povezivanjem institucija, što je bila i očita namera zakonodavca, biće stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Vas, uvažena ministarka pozivam da posetite grad Niš, jer grad Niš ima čime da se pohvali u kulturnom i istorijskom nasleđu. Ono što možemo da spomenemo jeste arheološko nalazište Medijana, Ćele kula, itd.

Tako da ćemo u danu za glasanje ostale kolege i ja iz poslaničke klupe Aleksandar Vučić – Za našu decu glasati za Predlog ovog zakona.

Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Gojković sa saradnicom, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona, ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Kulturno nasleđe predstavlja jedinstvenu i nezamenljivu kulturnu vrednost jednog naroda, jer stvarano generacijama direktno ukazuje na društveni, ali i celokupni obrazovni, kulturni, pa i civilizacijski nivo razvoja.

Često se ovaj termin vezuje samo za slike, crteže, skulpture, istorijske spomenike, građevine, ali i arheološka nalazišta. Sam pojam kulturnog nasleđa je daleko širi od toga i vremenom je narastao tako da uključuje sve dokaze ljudske kreativnosti i ekspresije, poput fotografija, dokumenata, knjiga, rukopisa, instrumenata, bilo kao pojedinačne predmete ili kao delove određene kolekcije.

Danas se gradovi, podvodno nasleđe, prirodno okruženje, takođe smatraju delom kulturnog nasleđa, jer se zajednice identifikuju sa prirodnim pejzažom.

Šta više, kulturno nasleđe nije ograničeno samo na materijalne predmete koje možemo videti i dodirnuti, već se sastoji od nematerijalnih elemenata, tradicije, usmene istorije, scenskih umetnosti, društvenih praksi, tradicionalne zanatske radinosti, predstava, plesova, muzike, rituala, znanje i veština koje se prenose sa generacije na generaciju, ili kao što naš narod kaže – sa koleno na koleno, naravno, unutar jedne zajednice.

Moramo napomenuti da kulturno nasleđe nije samo skup predmeta ili tradicije iz prošlosti, ona je takođe rezultat selekcionog procesa, procesa pamćenja i zaborava, koji karakteriše svako ljudsko društvo koje se neprestano bavi odabirom i iz kulturnih i iz političkih razloga.

Šta je važno sačuvati za buduće generacije, a šta ne? Vrednost kulturnog nasleđa, bilo da je reč o materijalnom ili nematerijalnom u konstantnom je porastu, zbog prirodno uslovljenog vremena trajanja, ali i zbog nestabilnog okruženja u smislu razvoja novih tehnologija i promene stila i načina života.

S toga je briga o očuvanju kulturnog nasleđa u XXI veku, ne samo deklarativna obaveza nadležnih institucija, već je to moralna uloga celokupnog savremenog društva, koji prepoznajući značaj kulturne baštine stvara uslove za njeno očuvanje i u budućnosti.

Moramo napomenuti da svi narodi daju svoj doprinos kulturi sveta, odnosno svetskoj kulturnoj baštini. Zbog toga je dodatno važno poštovati i čuvati nacionalno kulturno nasleđe kroz nacionalne zakone i naravno, međunarodne ugovore.

Upravo, ovaj Predlog zakona to i čini. U Republici Srbiji na snazi je Zakon o kulturnim dobrima usvojen još 1994. godine. Osim terminološke zastarelosti, pomenuti zakon je po svom karakteru opšti propis, jer uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara, dakle, arhivistiku, muzeologiju, staru i retku knjigu, nepokretna kulturna dobra i kinoteku.

Uzimajući u obzir potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno specifičnostima, neophodno je donošenje propisa kojim bi se uredio sistem zaštite muzejske građe kao vrste pokretnih kulturnih dobara i muzejske dokumentacije.

Usvajanjem ovog zakona stvara se okvir za obezbeđenje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje ili gde se nalazi, ali se i podiže svest o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštiti od uništenja.

Takođe, svaki put kada se govori o kulturi i očuvanju kulturne baštine napominjem da srpski narod iz Krajine, čiji sam i sam pripadnik, odavno čeka i vapi za jednim ozbiljnim krajiškim kulturnim centrom. Izgradnjom ovakvog centra mi čuvamo tradiciju, istoriju i običaje, mi čuvamo pravoslavnu veru, jezik i ćirilično pismo, dakle identitet Srba sa prostora Like, Dalmacije, Korduna, Banije, Slavonije i Baranje, odnosno identitet Srba nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Nama Srbima iz Krajine uništili su i oteli rodni zavičaj, dedovinu, očevinu koja je nekada bila božiji raj. A, danas? Danas se tamo, poštovane kolege i građani Srbije, mogu snimati filmovi strave i užasa. Imanja su zapuštena, groblja zarasla, a Srba na viševekovnim ognjištima gotovo i da nema.

Stoga vas molim, poštovana gospođo Gojković, da imate snage, volje i sluha za nas. Izgradnjom jednog ovakvog kulturnog centa, na primer u Zemunu, upisujemo se u mudre narode koji čuvaju svoju istoriju, običaje i tradiciju.

Takođe, ovih dana smo imali prilike da vidimo skandaloznu objavu predizbornog materijala kandidata SDP-a za gradonačelnika Zagreba, Joška Klisovića, uz koji je prikazana karta velike Hrvatske gde su Hrvatskoj pripojeni Zemun, Sremska Mitrovica, Šid i Nacionalni park Fruška gora.

Ja kao narodni poslanik iz Zemuna i kao neko ko je poreklom iz Krajine ovo da prećutim ne mogu. Ovo je primer tipične provokacije i skupljanja političkih poena na antisrpskoj politici.

Zamislite samo kakva bi bila reakcija sveta i Evrope da, na primer, ja ovde kao narodni poslanik ili bilo koji drugi srpski zvaničnik izjavi da je vreme da Knin i Dubrovnik ponovo budu srpski ili, pak, da u predizbornoj kampanji štampamo materijal na kom su Knin ili Dubrovnik deo Srbije. U najmanju ruku osuli bi paljbu svi evropski i svetski zvaničnici.

Ako mene pitate, prečesti su ispadi hrvatskih zvaničnika. Skoro smo imali sličnu izjavu hrvatskog admirala u penziji Davora Domazeta Loša, koji je izjavio da su hrvatska zemlja Srem, Bačka i delovi Banata.

Dakle, slobodno možemo reći da je ovo stara pretnja, ali pretnja koja je u jednom momentu naše istorije bila i realnost.

Podsetimo se samo da je za vreme genocidne državne tvorevine NDH Zemun bio pod okupacijom i da je, na primer, Glavna u Zemunu nosila ime ustaškog zločinca Antea Pavelića, a Gospodska, u kojoj svi volimo da sedimo, Adolfa Hitlera.

Da li treba da se podsećamo te monstruozne, države zločina koja je prevazišla sve nacističke snove u istrebljenju nižih naroda i rasa, te grobnice najvećeg broja Srba ikada stradalih u svim dosadašnjim ratovima i sukobima, države čiji jedini smisao postojanja je bio da bude samo velika jama za Srbe? Srbi su ubijani samo iz jednog razloga, zato što su Srbi.

Da li treba da se podsećamo logora Jasenovca, Stare Gradiške, Jadovna, Jastrebarskog? Da li treba da se podsećamo jama smrti koje su preplavile Liku, Dalmaciju, Baniju, Kordun? Da li treba da se podsećamo ubijanja i klanja Srba sa sladostršću? Ustaše su ubijale Srbe ne zato što su bili primorani, već zato što je to bila državna politika.

Možemo se dotaći i novije politike Hrvatske, odnosno stvaranja etnički čiste Hrvatske, odnosno akcije Oluja kada je proterano preko 280.000 Srba, kada je uništeno 920 kulturno-istorijskih spomenika, kada je srušeno 78 crkava, popaljeno i opljačkano 40.000 domaćinstava.

Možemo se dotaći i novije evropske politike Hrvatske – ubi Srbina ili Srbe na vrbe. Ovakve parole i grafiti su skoro pa svakodnevnica i na njih niko ne reaguje. Hrvatska, država članica EU, u kojoj, prema Ustavu i zakonu, Srbi imaju zagarantovana prava, a ne mogu da se služe ni svojim jezikom, ni svojim pismom.

Setimo se samo prizora kada je 20.000 Splićana dočekalo srpsku vojsku kao oslobodioce u Prvom svetskom ratu, a danas? Danas u tom istom Splitu Srbe bacaju u more samo zato što su Srbi.

Eto, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, to vam je politika jedne evropske države.

Poštovane kolege poslanici, ja sve ovo pominjem zato što svaki Srbin iz Krajine i svaki pripadnik srpskog naroda isto ovo oseti, isto ovo pomisli kada vidi kartu velike Hrvatske, a Evropa i dalje ćuti i dalje ne reaguje i pitam se kakvu nam poruku ona time šalje?

Dakle, proustaška politika odavno je prisutna u hrvatskom društvu, tako da mene lično ovakvi stavovi ne iznenađuju, niti me iznenađuje to što je ovaj ispad učinio jedan profesionalni diplomata Joško Klisović. Ono što mi smeta i što me zabrinjava i što ću uvek isticati jeste nemost i ćutanje EU.

Hvala dragom Bogu da je Srbija danas ekonomski i vojno stabilna zemlja. Dobrom državotvornom politikom, pre svega našeg predsednika, modernizovana je vojska, stabilizovana je ekonomija. Srbija je danas snažnija i moćnija, ne preti nikome, ali ceni živote svojih građana i spremna je da ih zaštiti u svakom momentu. Izvinjavam se što sam možda otišao malo od teme.

Što se tiče samog Predloga zakona, reč je o važnom zakonu za Srbiju koji doprinosi sistemskom uređenju u oblasti zaštite kulturnih dobara. Zato ću ja lično, a nadam se i moje kolege u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Jasmina Obradović.
Izvolite.