Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SDPS, narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotina i osnovnih sudova u Kruševcu i Novom Pazaru. Razlozi za prestanak njihove funkcije jesu, kod jednog ovih sudija, navršavanje radnog veka, odnosno kod preostalo dvoje sudija, postavljanje na višu sudijsku funkciju, odnosno za sudije višeg ranga.

Ja sam sigurna da navedene sudije u svom dosadašnjem radu jesu dale svoj puni doprinos i razvoju i unapređenju, ali i reformi samog pravosuđa, ali da su, isto tako, svesni da imenovanjem na više položaje, odnosno funkcije sudova višeg ranga, imaju i veću odgovornost za sprovođenje, odnosno za nastavak razvoja pravosuđa i njihov doprinos u tom smislu.

Podsetiću vas da je u proteklih 10 godina Srbija prolazila kroz jedne sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa i ona je nužno nailazila na brojne teškoće. Kad to kažem, tu mislim na prebacivanje predmeta u druge sudove, na otvaranje odeljenja pojedinih sudova, adaptaciju zgrada, kadrovsko rešavanje problema odnosno kadrovske nedostatke, itd. Sve ovo jeste imalo negde za cilj da nova organizacija sudova iznese sav teret reforme koja bi kao takva bila funkcionalna, odnosno koja bi dala rezultat u smislu vidljivog razvoja samog pravosuđa u našoj zemlji.

To ne znači da mi još uvek nemamo probleme u pogledu funkcionisanja samih sudova i ja ću tu pomenuti ono što se vrlo često u javnosti ističe, a to je veliki broj starih predmeta koji još uvek imamo. Još uvek imamo i postupke koji predugo traju i vrlo često, pa mogu reći nestručna javnost, iznosi potrebu za tim da sudovi što pre reše određene postupke, odnosno da ih brzo rešavaju. Ja mislim da brzina nije odlika sudova, odnosno njihovog postupanja, već da to treba prepustiti policijskim organima, istražnim organima, inspekcijskim organima, ali ne i sudovima. Svaka karika koja postoji u okviru jednog pravosudnog sistema mora dati svoj pun doprinos, kako bi se efikasnost sudstva ali i samog rada sudija na kraju mogla i videti.

Ne kažem da je ovo opravdanje za predugo postupanje u pojedinim predmetima, ali svaki sudija, i vi ćete se sa mnom složiti, ja sam sigurna, mora dati i neki svoj lični doprinos kada govorimo o tome kako će u pojedinim postupcima i postupati, odnosno kojom brzinom i kojom efikasnošću.

Mislim da sam već pominjala primer Apelacionog suda u Nišu, koji već nekoliko godina unazad u potpunosti ispunjava program rešavanja starih predmeta i on danas nema stare predmete ukoliko računamo trenutak od kada su ti predmeti došli u apelacioni sud do trenutka njihovog rešavanja. Ili, recimo, problem rešavanja dostavljanja pismena u Novom Pazaru, kao jedan dobar primer koji je povećao efikasnost dostavljanja pismena za čak 80%.

Lično smatram da treba iskoristiti sve ove dobre primere koje imamo u okviru raznih sudova u Srbiji, da ih treba prilagoditi odnosno adaptirati i u okviru nekih drugih sudova, kako bi se kao krajnji rezultat pojavila efikasnost u radu, ako ne svih, onda bar većine sudija koje imamo na teritoriji Republike Srbije.

Takođe, mislim da ima sasvim dovoljno prostora i za unapređenje sudstva, odnosno pravosuđa, u pogledu usaglašavanja spornih pitanja. Sudije ovu materiju znaju mnogo bolje nego ja, zato što se sa time susreću u svakodnevnom radu, ali mislim da izmene i dopune zakona ponekad donosimo ili prebrzo, zbog važnosti odnosno hitnosti pitanja o kojima se radi i da one od samog početka imaju određene pravne praznine koje se možda u tom trenutku ne uočavaju, ali kasnije izazivaju velike probleme u pogledu usaglašavanja postupanja sudija kada je reč o njima.

Navešću primer, recimo, kada se pojavi neka potpuno nova vrsta spora, u tom slučaju prirodno je da sudije i sudijska veća nemaju izgrađen stav o postupanju u konkretnom slučaju i to može biti jedna od stvari koja možda jeste zanemarena, ali kojoj treba pružiti jednu posebnu pažnju, jer ona vodi ka sigurnosti u jedan pravni sistem jedne države, a samim tim gradi i poverenje građana u isti.

Sve ovo vremenom jeste dovelo do opadanja samog značaja usaglašavanja spornih pitanja, ali mi to ne bismo trebali da dozvolimo, iz razloga što su predsednici suda upravo oni koji su dužni da sve vreme prate ova usaglašavanja i da sve dok postoji potreba da se makar ijedno pitanje koje se javlja kao sporno reši, da organizuju sastanke, da kroz razne kolegijume ili sastanke sa odeljenjima drugih veća, pokušaju da dođu do jednog zajedničkog stava.

Ovde je i značajan doprinos Vrhovnog kasacionog suda i njegovih odluka i zaključaka sa sednica odeljenja u pogledu ujednačavanja sudske prakse i mislim da bismo tome trebali posvetiti neku veću pažnju.

Ovo me dovodi na razmišljanje o izmeni i normativnog okvira u delu koji se odnosi na samostalnost sudija u donošenju odluka i vođenju sudskih postupaka, pre svega poštovanjem prezunkcije nevinosti kao jednog od osnovnih ljudskih prava u svakom pravnom sistemu, pa i u našem. To znači da treba sprovesti normativne izmene u onom delu koji bi obavezao uvođenje zabrane komentarisanja sudskih postupaka u toku njihovog trajanja, a posebno uveo zabranu kršenja prezunkcije nevinosti uz propisivanje odgovarajućih sankcija za takvo postupanje. Zašto to kažem?

To kažem zato što smo svedoci sve češćeg komentarisanja sudskih postupaka i kršenja pretpostavke nevinosti, naročito ona učinjena posredstvom sredstava javnog informisanja i ona mogu da dovedu do uznemiravanja građana, javnosti i stvaranja potpuno pogrešne slike o odgovornosti nekog lica za neko kažnjivo delo i pre nego što je sam sudski postupak pokrenut. Mislim da tome moramo posvetiti pažnju. Mehanizama ima sasvim dovoljno, a na nama je koliko ćemo biti efikasni i kakve ćemo mere preduzeti kako bismo u tom kontekstu rešili ovaj problem.

Razvoj pravosuđa postavljen je i kao strateški prioritet Vlade Republike Srbije i on podrazumeva ne kratkotrajan već naprotiv jedan dugotrajan proces, koji bi sa svim svojim izmenama na kraju trebalo da dovede do stvaranja potpunog poverenja građana u pravosudne institucije, jer je to jedini način da ostvarimo vladavinu prava i da sa sigurnošću možemo da kažemo da je Srbija jedna pravna država u kojoj se poštuju ne samo ljudska prava nego i zakoni koje ovaj parlament donosi.

Pomenula bih i to da je Evropska unija u poslednjih šest godina pružila potpunu podršku vladavini prava i razvoju pravosuđa u Srbiji, pa tako samo u ovom trenutku EU finansira pomoć pravosudnim reformama u iznosu od preko 13,5 miliona evra.

Na kraju, mi danas, iako se tako čini, ne govorimo samo o prestanku funkcija sudija u negativnom kontekstu. Naprotiv, sudije osnovnih sudova u Kruševcu i Novom Pazaru preuzeli su funkcije sudija Apelacionog, odnosno Višeg suda i zato mi danas možda moramo da govorimo i o tome šta je ono što pred njima stoje kao zadaci, kako bi odgovorili na povećanu odgovornost imenovanjem na ove funkcije.

Zato ću ja njima za kraj uputiti par poruka, a ja se nadam da će oni to shvatiti na pravi način. Za početak, sudije moraju imati i integritet i autoritet i moraju se usavršavati i raditi na sebi i zato im poručujem da sude po njihovoj savesti, jer je savest najbolji prijatelj pravde, da sude prema svom karakteru, jer im to obezbeđuje nepristrasnost u donošenju odluka i da budu inovativni i otvoreni za predloge svojih kolega, jer tako pokazuju i svoju stručnost, ali i spremnost da budu efikasni u radu. Zato ćemo mi u danu kada se o ovome bude odlučivalo, Socijaldemokratska partija, polazeći od socijalne pravde, pružiti punu podršku jednom ovakvom predlogu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika Poslaničke grupe JS narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu raspravljamo o razrešenju predsednice Prekršajnog suda u Negotinu po osnovu odlaska u penziju, o razrešenju predsednika Osnovnog suda u Kruševcu koji je odlukom VSS imenovan za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, kao i odluku o razrešenju predsednice Osnovnog suda u Novom Pazaru koja je u međuvremenu izabrana za sudiju Višeg suda u Novom Pazaru.

Član 74. stav 3. Zakona o sudijama kaže da odluku o razrešenju predsednika suda donosi Narodna skupština kao najviši zakonodavni organ ove države koji to pravo crpi iz volje naroda koji je glasao za ovu i ovakvu Skupštinu.

Naravno Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predloge, kao što smo i više puta isticali da se zalažemo za samostalnost i nezavisnost nosioca sudijskih funkcija i ne samo zato već smo govorili i govorimo da se zalažemo pre svega za osnaživanje kapaciteta našeg pravosuđa kako bi odgovorilo izazovima današnjice, izazovima informatičkog društva, informatičke ere u koju smo zagazili, izazovima današnjice kada značaj društvenih mreža sve više i sve brže raste i danas kada imamo situaciju da novinarstvo i mediji sve manje jesu neutralni i nezavisni i, kako bih rekao, objektivni, a sve više drže neku stranu, jednu ili drugu u nekoj ideologiji ili politici.

To smo mogli videti i na izborima u SAD, gde su mediji otvoreno podržavali jednu ili drugu stranu, ali mislim da mi u Srbiji smo to najbolje mogli videti u vreme pripreme svetske javnosti za nelegalno i besomučno bombardovanje Srbije od strane NATO pakta tokom 1999. godine. Negde je od tada to postalo možda i najbrutalnije, da tako kažem i krenulo je od tada da se ponavlja i u nekim drugim situacijama vezano za neke druge države.

Naime, ta praksa da se prvo pripremi javnost i plasira lažna vest koja će biti opravdanje za poteze koje preduzima taj koji plasira lažnu vest. Setite se Račka, setite se izbegličkih kolona pod znakom navoda i kampova na severu Makedonije i Albanije, setite se Markala. Sve su to bili unapred izrežirani događaji, koji su uz veliku medijsku manipulaciju doveli do strašnih posledica rata i bombardovanja.

No, tada još nisu postojale društvene mreže. Njihovom pojavom i njihovom sve značajnijom ulogom, plasiranje lažnih vesti nikada nije bilo lakše, nego što je to danas. Nikada veći značaj nisu imale društvene mreže nego danas u vreme pandemije Kovida 19, kada su stanovnici širom sveta u borbi protiv pandemije, a u skladu sa zahtevima držanja fizičke distance, često zaključani, zatvoreni u svojim domovima i njihove društvene aktivnosti, socijalne aktivnosti, jer čovek je pre svega društveno i socijalno biće, preneli su na društvene mreže i na platforme za „onlajn“ komunikaciju.

Sve to ima naravno dobrih strana, ali priznaće te, nikada lakše nego i nikada više nego danas nema prostora za plasiranje lažnih vesti. To je posebno danas, u vreme pandemije i masovne imunizacije, posebno osetljivo pitanje koje se tiče zdravlja ljudi i nacije. Svedoci smo sve agresivnijeg i sve drskijeg nastupa ljudi koji šire lažne vesti i koji šire paniku kod ljudi, sve u cilju podrivanja procesa imunizacije u borbi protiv pandemije Kovida 19. Ti ljudi idu toliko daleko da čak i negiraju i postojanje samog virusa i to u trenutku kada danas od posledica Korona virusa u svetu je umrlo preko 2,8 miliona ljudi, a u Srbiji 5.270 naših sugrađana.

U ovoj situaciji, pitanje antivakserskih aktivnosti na društvenim mrežama, ne može biti samo zdravstveno pitanje, obzirom da širenjem lažnih vesti, širenjem panike, sejanjem mržnje i besa prema onima koji su se vakcinisali ili prema onima koji planiraju da se vakcinišu, oni podrivaju proces imunizacije, a samim tim i borbu protiv pandemije.

Arturo Grafi je svojevremeno rekao - znanje i pravda govore, a neznanje i nepravda urliču. Dok mi sve vreme govorimo jezikom nauke, jezikom argumenata, apelujemo na uvažavanje naučnih činjenica, oni urliču sve vreme, ne dajući nijedan argument i svesno kršeći pravo i šireći nepravdu. Čak sam sklon zaključku da pozadina toga nije njihovo neznanje, već svesno i namerno širenje predrasuda, a znamo da ništa nije dalje od istine od predrasude, čak je i neznanje bliže istini od same predrasude.

Zato, podrivajući napore naše države, Ministarstva zdravlja, medicinskih radnika da sačuvaju živote ljudi, ovi ljudi čine svesno štetu ovom društvu i krše zakon. Naime, ja sam nedavno rekao da ovi ljudi svojim delovanjem na društvenim mrežama, širenjem lažnih vesti i panike, povređuju Krivični zakon u delu protiv javnog reda i mira, član 343, ali sam siguran da krše i druge članove Krivičnog zakona, koji su vezani za očuvanje, odnosno ugrožavanje zdravlja i bezbednosti ljudi.

Zato je naše pravosuđe danas na posebnom ispitu, jer smatram da je krajnje vreme da lica koja sprovode ove društveno krajnje štetne i opasne aktivnosti budu procesuirani da se kazne, jer samo na taj način možemo suzbiti ovu krajnje negativnu društvenu pojavu.

Ovaj moj apel na pravosudne organe nije pokušaj uticaja na samostalnost i nezavisnost nosioca pravosudnih funkcija, jer nosioci pravosudnih funkcija jesu samostalni i nezavisni danas u Srbiji u svom radu, ali nosioci pravosudnih funkcija ne smeju i ne mogu pod plaštom nezavisnosti biti otuđeni od ovako krupnih društvenih pitanja i problema. Sudije nisu sudije nekog imaginarijuma, oni su sudije države Srbije i građana Srbije koji su ih birali za nosioce pravosudnih funkcija.

Mi iz JS smatramo da principi sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog društva i poretka zasnovanog na vladavini prava, ali smatramo da sudska nezavisnost međutim nije i ne sme se smatrati kao privilegije jedne grane državne vlasti ili nosioca sudske funkcije, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Samim tim, sudije moraju štiti u skladu sa zakonom najbolji interes građana i naroda koji su ih birali na te položaje. Kao što je zdravstvenim radnicima primarni zadatak danas borba protiv pandemije, tako sudijama danas mora biti primarni zadatak borba protiv svih onih koji podrivaju sve napore državnih organa i institucija u borbi za očuvanje zdravlja i života ljudi.

Nema danas važnije borbe od borbe protiv pandemije, jer borbom protiv pandemije mi se borimo i za brži oporavak naše privrede, za očuvanje radnih mesta, za zaštitu životnog standarda stanovništva, za veće plate i penzije, za otvaranje novih radnih mesta.

U toj borbi moramo učestvovati svi, svi moramo dati svoj doprinos kako bismo pobedili ovu pošast 21 veka i ne smemo dopustiti ovim koji sede sa strane da nas zlurado i zajedljivo sapliću u tim našim nastojanjima i naporima.

Zato sa ovog mesta pružam svu podršku nosiocima pravosudnih funkcija da daju svoj doprinos ovoj borbi na način što će beskompromisno, brzo i efikasno u skladu sa postojećim zakonskim propisima stati na put štetočinskom delovanju ovih neodgovornih i zluradih pojedinaca.

Ovo brzo i efikasno ne mislim samo na presuđivanje u prvom stepenu, već i na odlučivanje u drugom stepenu, po žalbama. Zašto? Jer borba protiv pandemije Kovida 19 jeste svojevrsna borba i sa vremenenom. Najgore što se može deseti jeste da presude koje donesu u osnovnom ili prekršajnom sudu budu vraćne od strane apelacije, kao što se to dešava u slučajevima pretnji najvišim državnim funkcionerima i njihovim porodicama u poslednje vreme.

Zato sam rekao na početku da moramo osnažiti kapacitete našeg pravosuđa kako bi ono odgovorilo zahtevima današnjice, zahtevima informatičkog društva, digitalizacije društvenih mreža, kako bi se izborili protiv lažnih vesti i širenja panike.

Najvažniju ulogu u tome imaju sudije. Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi i zakonu, a koji je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao i ako poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, taj sudija je bio, jeste i biće samostalan i nezavistan i poštovan u društvu.

Oni pojedinci kojih je na sreću jako malo, koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes, nisu bili, niti će biti nezavisne sudije, jer su svoj položaj vezali za lični ili neki drugi interes, a ne za zakon i pravdu i za interese društva i države čije su sudije.

Uveren sam da danas pravimo dobar izbor, odnosno danas razrešavamo sudije koje su uglavnom otišle na više funkcije, očigledno zahvaljujući svom dobrom i kvalitetnom radu.

Mi ćemo, nadam se da će i oni ovaj apel i ovu našu želju da se uključe u borbu za što bržu, bolju i kvalitetniju borbu protiv pandemije Kovida 19 razumeti kao apel u pravcu koristi svih građana Srbije. Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje glasati za ovaj Predlog i podržati svaki sličan predlog. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Toma Fila.

Gospođo potpredsednice, drage kolege i koleginice koji predstavljate ovaj narod, narodnosti ili kako god hoćete, svi smo zajedno ovde zato da govorimo ono što narod zaslužuje. Da bih odradio ovaj deo, prvo formalni, u danu za glasanje poslanici SPS će glasati - za.

Moje je lično žaljenje što je ovaj zakon povučen o sudovima, jer ja bih glasao i za njega. To nas obeshrabruje da razmislimo o tome da mi predlažemo zakone, ako se povlače.

Danas je 1. april, 20 godina kako je uhapšen osnivač SPS, bivši predsednik SRJ i Srbije, Slobodan Milošević. Uhapšen je na prevaren način, lažima, sa lažnim obećanjem da ga ne hapse zbog izručenja u Hag i da neće biti izručen ni jednom međunarodnom sudu pa ni Hagu.

Ja sam advokat i vrlo pazim na reči koje upotrebljavam. Ne treba meni poslanički imunitet, ovo što govorim je istina. Ja govorim da je prevaren način, zato što je prevaren. Danas slušam, pojavila se ova emisija „Porodica“ koju neću da komentarišem i danas ti neki, nije nikada čuo, te nemaju pojma šta je bilo u tim garancijama, te da li je bilo garancija, te nikada nisu čuli, nisu videli. Pred ovim uvaženim domom, doneo sam vam dva dokumenta. Oba su tu i pročitaću vam šta je obećano te noći kada sam ja bio i šta je doneo Čeda Jovanović sa sobom.

Dozvolićete mi, imam vremena da vam pročitam kompletno od početka do kraja.

Izjava glasi - Mi dole potpisani, funkcioneri SRJ i Republike Srbije, jasno opredeljeni da sprovodimo zakon i uspostavimo pravnu državu, a u želji da sprečimo dalje nepotrebne žrtve, izjavljujem, upozoravam vas na zakon, da se zato za zakon skloni DOS-ov režim. Oni su za zakon. Ništa smešnije nisam čuo nisam i jadnije.

Krivični postupak pokrenut pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i predsednika SPS nije pokrenut na zahtev Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo iz člana 26. KZ SRJ. Iz toga će biti rešavano pred pravosudnim organima SRJ. Znači, Savezne Republike Jugoslavije, pravosudnim organima.

Mi garantujemo gospodinu Slobodanu Miloševiću da će tokom sudskog postupka imati neometanu komunikaciju sa svojom porodicom i porodici gospodina Miloševića se garantuje lična imovinska sigurnost, pa i mogućnost korišćenja rezidencijalnog objekta u Užičkoj 11. do 15. To je vila „Mir“.

Pošto je Miloševiću, potpisnici, to je najvažnije, predsednik SRJ Vojislav Koštunica, predsednik Republike Srbije Milan Milutinović i predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić.

Pošto nam nije bilo dovoljno ovo, jer je to bila garancija da se ne hapsi, a ne da neće biti izručen, otišao je gospodin Jovanović još po jedan dokument.

Drugi dokument pod nazivom – Aneks jedan - Slobodan Milošević neće biti izručen ni jednoj pravosudnoj niti drugoj instituciji van zemlje

Aneks dva – Slobodanu Miloševiću se garantuje svakodnevna poseta porodice.

Za aneks jedan i dva – po ovlašćenju predsednika Vlade Republike Srbije koje je imao, dr Zorana Đinđića, potpisuje Čedomir Jovanović u Beogradu, u noći kada sam ja bio, 31. mart na 1. april.

Dakle, nemojte da mi se iščuđavate po televizijama da ne znate da li su bili dokumenti, da li su garancije donete. Nemojte da lažete vi iz DOS-a da nije bilo američkog prisustva. Bio je američki ambasador sa 50 miliona dolara. Zato je tu bio. Vi ste morali 31. marta da uhapsite predsednika bivšeg da biste dobili 50 miliona.

Dame i gospodo, Juda Iskariotski je prodao Isusa Hrista za 30 srebrnjaka. Vlada Srbije je prodala Miloševića za 50 miliona dolara, izgleda srebrnjaci pokupili. U svojoj Vladi su izvršili kriminalne privatizacije, korupciju i svašta, da dan danas mi raspravljamo o njima i vi govorite o njima.

Pročitao sam vam sve ovo da bi dokazao da je uhapšen na prevaren način.

To je najduža noć u mom životu. Ja sam bio advokat Slobodana Miloševića, ne član SPS-a, nisam bio ni u jednoj stranci. Puna su usta bila svih ovih sa kojima sam kontaktirao, zakona i zakona Jugoslavije i Ustav Jugoslavije i Ustav Srbije, sve je bilo – mi moramo da primenimo zakone. Onda, odluče da ga pošalju u Hag.

Ja sam zatražio ocenu odluke Ustavnog suda Jugoslavije, da li je to izručenje po Ustavu. U petak, ne znam koji je datum bio, uoči Vidovdana. U petak Ustavni sud saopštava odluku da ne može da se izruči Slobodan Milošević u Hag.

Ući će u istoriju Srbije da smo mi jedina zemlja u kojoj je Vlada predala svog bivšeg predsednika. Znate li šta je učtivost u Americi? Novi predsednik daje aboliciju prethodnom predsedniku da ga ne bi neko maltretirao po raznoraznim postupcima.

Odluku, slušao sam advokate koji su mi čestitali tada, što sam se setio toga. Otišli smo zajedno u kafanu i rekao sam da sam video Zorana Živkovića, bivšeg poslanika ovde, kako sedi i saopštava kako je presuđeno. Rekao je popodne – danas Milošević ide. Dok smo sedili pokušali su da me pozovu da odem u zatvor, da mu valjda saopštim odluku, a u stvari da i mene spakuju da zajedno sa Slobodanom odem za Tuzlu helikopterom.

Kome bi ja danas objasnio da ga nisam izdao i da ga nisam prodao i da nisam podelio tih 50 miliona možda?

Dokaz da su se ponašali protivustavno, dokaz da je to kukavički postupak, pa nisu uspeli jednog sudiju da nađu da im potpiše to. Našli su nekog službenika iz ministarstva, koji se prodao za ne znam zašta, a upravnik zatvora je dao njega da ga izvedu bez odluke suda. Pa, nije Slobodan Milošević otišao u zatvor što mu se išlo, nego što je Okružni sud u Beogradu to odlučio.

Gospodine Rističeviću, ja vas molim da ne komentarišete. Niko ne komentariše kada vi diskutujete i molim vas da saslušate gospodina Filu. Da li vam se sviđa ili ne, to je druga stvar.
(Marijan Rističević: Jel vi gledate gore?)
Slušajte, vreme 5. oktobra je prošlo.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, izvinite…
(Marijan Rističević: Da li je privatna Skupština?)

Gospodine Rističeviću, nemojte da komentarišete dok neko diskutuje. Ako želite da se javite za reč, izvolite.
Apsolutno smo uvek bili korektni i ja lično prema vama. Ne razumem šta to znači.
(Marijan Rističević: Jedanaest minuta je.)
On je ovlašćeni predstavnik, ima 20 minuta pravo da govori. Ako vam se ne sviđa, razumem.

Jel gospodinu Rističeviću smeta što ja govorim nešto?
Ja imam pravo 20 minuta.