Zahvaljujem.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kroz diskusiju koja traje već dobar deo dana, mnogo smo čuli o značaju saobraćajne infrastrukture, o našim odnosima u regionu. Moram da se složim sa kolegama poslanicima, da svakako jeste jedan ovakav sporazum jako važan i to nije jedini projekat kad je u pitanju infrastruktura koju Srbija ima sa BiH.

Naravno, neki u Srbiji su se i zapitali zašto mi to radimo. Postoji više razloga. Ima onih političkih, naravno, ima onih demografskih, ima i onih čisto ekonomskih.

Politički šaljemo poruku da se Srbija zalaže za mir. Demografski po pitanju migracija ekonomskih. Po pitanju razvoja regiona u ekonomskom smislu i Srbije kao države u ekonomskom smislu, jer ako neko misli da će Srbija na duži vremenski rok da ima ovakav rast ekonomskog razvoja, a da pri tome privrede u regionu stagniraju ili beleže gubitke u velikoj je zabludi.

Jednostavno, delimo isti ekonomski prostor, upućeni smo jedni na druge, naše privrede su kompatibilne. Svakako da zbog toga imamo jednu veliku ekonomsku razmenu koja daje za pravo da se ulaže u infrastrukturu, pa čak, kroz sporazume i sa drugim državama.

Onaj demografski jeste zato što na teritoriji BiH živi veliki broj građana koji su pripadnici srpskog naroda. Cilj Republike Srbije nije da oni napuštaju svoja ognjišta zbog ekonomske nemoći države u kojoj žive i sele se po Evropi, u dijasporu ili dolaze u maticu Srbiju, cilj Republike Srbije je da oni ostanu na tom prostoru, a da ekonomski budu razvijani i da ekonomski ne postoji taj motiv zbog koga bi dolazili u Srbiju. Svakako da jedan od ovih sporazuma ide tome u prilog.

Međutim, gospodine ministre, koliko god da se vi upinjete da objasnite koliko je ovo značajno za Republiku Srbiju, koliko god svi mi zajedno ulažemo velike napore da se Srbija izgradi u svako smislu, koliko god ulažemo napore da se smanji broj nezaposlenih u Srbiji za 320 hiljada radnih mesta, novih radnih mesta, odnosno povećao broj zaposlenih u odnosu na 2011. godinu, bez obzira što je Republici Srbiji dato preko 2,5 milina doza vakcina, bez obzira što je sad već preko 21% vakcinisanih, bez obzira na to što smo dali pomoć privredi na početku pandemije kada je bilo vanredno stanje, koje je naša privreda trebala da preživi, šta god da ste uradili gospodine ministre, vi, ja, bićete zajedno sa predsednikom Republike Srbije optuženi da to ne radite za narod, da to ne radite za građane, da to ne radite za Srbiju, nego da radite da biste opstali na vlasti.

Evo, unazad nekoliko dana, ta teza preovladava kroz medije koje kontroliše Dragan Đilas. Uvek će da vam se javi neki penzioner koji će traži da mu se vrati penzija, koja je umanjena 2014, odnosno 2015. godine.

Gospodine ministre, tada niste bili u politici, mere fiskalne konsolidacije započete su krajem 2014. godine, to je bio novembar mesec. Tačno je da je tada zbog jako lošeg stanja koje je država imala u javnim finansijama trebalo kupiti vreme da se započne oporavak srpske privrede i da kroz taj oporavak imamo bolju ekonomsku situaciju nego tada.

Nažalost, tada su morale da budu smanjene i penzije, jedan deo penzija, ne svih penzionera i zaposlenih u organima državne uprave.

Znate li, ministre, kolike su bile uštede na penzijama za taj period 2015/2016, 2017. godine, kada smo počeli sa ublažavanjem mera. Na penzijama se uštedelo negde oko 700 miliona evra. Da li znate koliko je Đilas prihodovao od 2008. do 2012. godine? Isto 700 miliona evra. Deo tih 700 miliona evra nalazi se na Mauricijusu, po raznim egzotičnim destinacijama, pa, bih tog našeg sugrađanina koji traži da mu država vrati umanjenu penziju, pozvao da tuži Dragana Đilasa, da mu taj deo novca koji mu nedostaje, a koji nije hteo da solidarno podeli sa državom da mu to da Dragan Đilas, jer da nije on ukrao tih 700 miliona evra, penzije ne bi bile ni smanjene.

Ali, zamislite tu percepciju, gospodine ministre, da je bolje napraviti stelt autoput, da vas ne bi napali, da se dodvoravate građanima i ponovo budete ministar, doduše, oni koji su pravili stelt autoputeve, a svedoci smo da je toga bilo do 2012. godine, pa nestao nam je čitav autoput od Preševa do Vranja, jel tako? Nema ga, plaćen je.

Svi kriju novac po egzotičnim destinacijama i Mauricijusu. Tada bi valjda vas Đilas obožavao.

Kažu da smo onih 100 evra, tzv. helikopter novac, davali građanima da bi pobedili na izborima koji su bili održani 2020. godine. Taj novac je bio potreban građanima i zbog vanrednog stanja, pandemije i zbog psihološkog stanja, i da se kroz taj novac naš realni uslužni sektor, pa i turizma održi na jednom određenom nivou. Nema to nikakve veze sa izborima, ali je lepo praviti kao jedno poređenje. Da smo takvi kao što nas oni predstavljaju, gospodine ministre, da li bi mi 2016. godine, raspisali vanredne parlamentarne izbore? Tada smo imali komotnu većinu ovde u Narodnoj skupštini, 156 poslanika je imala lista koju je predvodio Aleksandar Vučić. Jer, samo u tom trenutku mere fiskalne konsolidacije su bile najžešće, najžešća su bila umanjena i u javnom sektoru i u penzijama i mi smo izašli na izbore.

Sad dolazimo do apsurda još jednog, koji je, po meni morbidna stvar. Spominjali smo do sada puteve, neki novac, mostove, pruge, aerodrome, ali da optuže predsednika Republike Srbije da je obezbedio vakcine ne da bi zaštito javno zdravlje i živote građana Srbije, nego da bi pobedio na predsedničkim izborima. Pazite to ludilo.

Godine 2009. i 2010. nismo imali ni jednu jedinu vakcinu protiv svinjskog gripa. Ljudi u Srbiji su umirali. I oni valjda zato to nisu nabavljali, da bi mogli više da ukradu. Još kažu – nije Vučić kupio te vakcine, to smo mi građani kupili. Pa, ko je i rekao da je kupio Aleksandar Vučić? Kupila je Srbija, prihodima koje ima iz budžeta, koji puni naša privreda, naši građani. Jedan tih od tih 100 evra se vratio državi kroz poreze, doprinose zaposlenih, itd, itd. Ali, po njihovoj percepciji, bolje je da ukradete. To je njihova percepcija. Tako oni gledaju državu.

Zašto napadaju toliko Aleksandra Vučića? Pa, da bi došli na vlast. Zašto hoće vlast? Pa, zato što je Srbija ponovo finansijski i ekonomski mnogo jača nego kad su odlazili sa vlasti i ponovo hoće 700 miliona evra za četiri godine. Ponovo hoće da pune svoje račune po deviznim destinacijama i na Mauricijusu. A narod, pobediće ih. Kako je ono rekao Mirko Cvetković – statistički, Srbija je izašla iz krize samo to građani još ne osećaju. E, sad prave neke obrnute statistike – da Srbija nije izašla iz krize, ali da građani pogrešno osećaju da mnogo lakše žive nego što su živeli za vreme njihovog režima. I statistički će opet da kažu da ti putevi koji se prave, ti mostovi koji se obnavljaju i prave, nemaju nikakvog ekonomskog smisla, jer zašto bismo mi rešavali problem naših građana Republike Srbije tako što će oni zbog svih tih projekata da dobiju priliku da ostanu u Srbiji.

Njima je cilj da naši građani napuste Srbiju i odu u EU, ne da budu u Srbiji u EU. Draganu Đilasu je cilj, Šolaku i svima ostalima da građani Srbije napuštaju Srbiju, jer njihovo obećanje EU u koju su nas vodili 12 godina je da smo imali strahovite migracije u periodu od 2003-2004. do 2014. godine, koji su uzrokovani baš time kakva nam je bila ekonomija i privreda, kakva nam je bila infrastruktura, kako su naši ljudi i građani živeli. To je njihova vizija Republike Srbije, pošto su uvideli da nemaju kapacitet da Srbiju odvedu u EU. Rešili su da građane proteraju tamo, čak i one kojima se ne ide. A usput, što će biti bogati, pa, to je valjda nagrada. Naši građani treba da se pomire. Učinili su im uslugu, oterali su ih iz mesta gde su se rodili, gde su se školovali, gde su porodice planirali da ostvare. To je nagrada na koju polaže pravo Dragan Đilas, Šolak, Mišković i cela ta bulumenta, to bogatstvo. Otvorili su nam oči da u Srbiji nema budućnosti.

Zato najviše Aleksandar Vučić smeta. Zato svaki rezultat i uspeh koji Srbija ima to je zarad, eto, da ostanemo na vlasti. A oni bi da dođu da kradu ponovo. E, pa, neće više nikad oni doći na vlast! Možda neki drugi, jednog dana, prirodno je izgubiti izbore u normalnom demokratskom društvu kakvo je Srbija, ali ova bulumenta, ovi lopovi koji su ojadili Srbiju, koji su napravili „stelt“ puteve, koji su nam zatvarali fabrike, koji su nam upropašćavali porodice…

Gospodine ministre, meni je nešto preko 50 godina, 14 godina mi je ukrao Dragan Đilas i njegov režim, 14 godina života ukrao je svakom čoveku koji je bio živ tada u Srbiji.

Ovi mlađi imaju prilike da mnogo više osete kvalitet ovih reformi koje sada mi sprovodimo. Ali, ta lopuža, da bi sejao po svetu novac, mi je otela, ne samo meni, nego još sedam ili osam miliona građana Srbije, godine života i deo budućnosti. Zato više nikad oni da vladaju Srbijom neće.

Zahvaljujem.

Reč ima Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Razlozi za potvrđivanje ovog sporazuma su potreba održavanja i rekonstrukcije međudržavnih mostova. U Sporazumu je sadržano njih 11, nakon čega će se urediti osnove saradnje, kao i podela nadležnosti između država.

Ugovorne strane su napravile podelu da će održavanje i rekonstrukciju na šest mostova vršiti Republika Srbija, dok će BiH na ostalih pet, i to će obavljati nadležni organi i druga pravna lica definisana zakonima i drugim propisima u državama ugovornih strana.

Takođe, nadležni organi i druga pravna lica će za potrebe sprovođenja ovog sporazuma obezbediti i staviti na raspolaganje drugoj ugovornoj strani odgovarajuću dokumentaciju koja se tiče predmetnog mosta i nadležno ministarstvo države jedne ugovorne strane blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge ugovorne strane o planiranim radnjama, privremenom režimu saobraćaja i vremenu trajanja rekonstrukcije mostova.

Zajednički operativni tim će u roku šest meseci od dana potpisivanja sporazuma pripremiti plan i program održavanja rekonstrukcije mostova koji će sadržati izveštaj o stanju mostova, sa preporukama za potrebe vrste radova, procenom finansijskih sredstava i dinamičkim planom.

Za sprovođenje ovog sporazuma obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, kojim se izdvojeno čak 330 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Danas se u Srbiji gradi više nego što se gradilo decenijama iza nas. Ništa više nije daleko. Sve što je urađeno u oblasti infrastrukture, novi putevi, pruge, aerodromi, su veliki ponos svih nas.

Programom „Srbija 2020- 2025“ u 2021. godini predviđena su ogromna ulaganja u kapitalne investicije, koja će značajno još više podići rast BDP u Srbiji, a već smo prvi po stopi rasta BDP-a u Evropi i to je pokazatelj da smo stabilna država, da smo reagovali pravovremeno, dobro i odgovorno i prilikom krize koja je zadesila ceo svet.

Srbija nastavlja da se gradi, pa nas u ovoj godini očekuje više važnih infrastrukturnih projekata, a svakako među njima najznačajniji su novi auto-putevi i brze saobraćajnice, čija gradnja počinje tokom 2021. godine, pa bi tako do 1. decembra trebalo da imamo u izgradnji čak osam auto-puteva. Očekuje se početak radova na izgradnji Fruškogorskog koridora, ali i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice do Požarevca, zatim do Velikog Gradišta, pa do Donjeg Milanovca.

Trenutno se radi na auto-putu Čačak - Požega, gradnji moravskog koridora do Čačka preko Kruševca do Pojata i auto-putu Kuzmin - Sremska Rača.

Radovi su u toku i na auto-putu Ruma - Šabac - Loznica.

Takođe, u planu su radovi na još dva važna auto-puta, a to su Zrenjanin - Beograd, šumadijski koridor "Vožd Karađorđe", a očekuje se i gradnja deonice auto-puta od Požege do Boljara ka Crnoj Gori, dugačka čak 107 kilometara, koja će ubrzati putovanje ka Jadranskom moru.

Predviđenim sporazumom, koji je danas pred nama na dnevnom redu, doprineće se daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje.

Već smo svedoci da su odnosi Republike Srbije i BiH i te kako na visokom, prijateljskom nivou, što se i videlo u ovoj krizi. Srbija je svojim postupcima, svojoj podrškom BiH, ali i celom regionu, svojim nesebičnim deljenjem vakcina, ali i odlukom predsednika Aleksandra Vučića da se u Srbiji mogu vakcinisati i strani državljani, postavila nove standarde prijateljstva, solidarnosti i svesti o opštem zajedničkom interesu, bez obzira na naciju, veru ili pripadnost određenoj društvenoj grupi.

Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem borbu sa koronavirusom od samog početka gleda kao borbu za živote ljudi, a ne kao političku borbu.

Početkom marta prve doze vakcine u BiH stigle su iz Srbije. Članovima predsedništva BiH lično je Aleksandar Vučić uručio vakcine kao pomoć Srbije ovoj zemlji u kriznim vremenima.

Takođe, osim zaposlenih u Ustavnom sudu BiH, koji su se vakcinisali u Srbiji, prethodnih dana su mogli svi zainteresovani građani da dođu i vakcinišu se u našoj zemlji, iako su strani državljani. To je solidarnost Srbije koja će u istoriji ostati upamćena.

U prethodno periodu je Aleksandar Vučić i srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku uručio i medicinsku opremu, odnosno 30 kliničkih i pet transportnih respiratora i 10.000 N-95 maski, kao poklon Srbije Republici Srpskoj.

Srbija je pokazala da je u svakom trenutku spremna da pomogne svojim prijateljima kojima je pomoć potrebna, jer samo zajednički možemo da pobedimo ovu pandemiju. Srbija je svojim mudrim postupanjem i prijateljskim odnosom našeg predsednika uspela da obezbedi sada ukupno 3,5 miliona doza vakcina, dok je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona doza vakcina. Danas je kineskom vakcinom vakcinisan i sam predsednik Aleksandar Vučić u Rudnoj Glavi.

Ohrabruje nas činjenica da imamo 26% od ukupne punoletne populacije vakcinisane jednom dozom i 20% sa dve doze, dok je u starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano preko 51% stanovništva, pa je broj zaraženih počeo da pada poslednjih sati kao i broj ljudi na respiratoru.

Osim što smo obezbedili vakcine za naše građane predsednik Aleksandar Vučić se definitivno potvrdio kao lider regiona, pa i cele Evrope odlukom da vakcine protiv korona virusa ponudi i građanima regiona, i to ne kažemo mi, već o tome pišu hrvatski mediji.

U trenutku kada vakcinaciju ceo svet vidi kao jedini izlazak iz pademije, Srbija je među najboljim u Evropi i u svetu u pogledu imunizacije stanovništva. Pored toga, Srbija je odgovornim radom, trudom i mudrim merama ostala i ekonomski jaka i nastavlja se sa ulaganjima u našu zemlju.

Na samom kraju uvaženi ministre želim da vam pružim punu podršku i poželim uspeh u daljem radu na realizaciji svih ambicioznih, ali i realnih zacrtanih ciljeva u narednom periodu. Zlim jezicima ostaje da kritikuju, jer oni samo to i znaju. Ljudi vide rezultate i cene rad i trud i vaš i našeg predsednika i samo nastavite da radite kao i do sada i ovim putem koristim priliku da vas javno pozovem da posetite i Pirot grad odakle ja dolazim.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je ostalo nešto manje od pet minuta za diskusiju, ja ću svoj govor pokušati maksimalno da skratim, ali želim da se osvrnem na diskusiju kolega poslanika koji su pre mene diskutovali i mislim da ste i vi, ministre, bili u prilici da vidite koliko je ova diskusija danas bila konstruktivna i koliko svi poslanici danas polažu punu nadu i veru u vas u Ministarstvo koje vi predvodite, ali pre svega u Vladu Srbije i politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Morate to da razumete iz prostog razloga što poslanici dolaze iz raznih krajeva naše zemlje i do 2012. godine većina tih krajeva je bila apsolutno zapuštena. Njihova infrastruktura je bila zapostavljena i nije čudo da u 21. veku za neke građane Srbije je svakodnevnica bila da nemaju asfalt. Nažalost takvu situaciju nam je ostavila Demokratska stranka i tada režim Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Sve ovo što smo danas čuli govori u prilog tome da je Srbija za vrlo kratko vreme postala, ne samo lider u regionu, već je postala jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi i jasno je sebe pozicionirala kao zemlju u koju vredi ulagati, zemlja koja nudi perspektivu i budućnost deci i generacijama koje dolaze i postala je zemlja koja više ne kleči i ne savija se ni pred kim, ali je uvek tu za pruženu ruku i za ruku pomirenja sa svakim.

Danas smo čuli mnogo stvari koje se tiču odnosa između Srbije i Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, ali i odnosu Srbije sa ostalim zemljama u regionu. Nažalost, mislim da niko to od kolega poslanika nije pomenuo, 2015. godine u julu mesecu predsednik Aleksandar Vučić je napadnut u Srebrenici kada je još jednim gestom, ljudskim gestom, pokušao da pokaže da je Srbija uvek spremna za pomirenje, za dijalog. Međutim, tamo je naišao na golu borbu za život, ali nažalost do dana današnjeg niko nije odgovarao za to. Niko u Srbiji nije zlopamtilo, niti je predsednik Aleksandar Vučić to uzeo nekome za zlo, već nekoliko nedelja, možda mesec dana kasnije imali smo uzvratnu posetu predstavnika BiH Beogradu.

Kada pričamo o donacijama, mislim da je već mnogo toga rečeno i Srbija će nastaviti da gradi i škole i vrtiće i da ulaže u infrastrukturu u Republici Srpskoj, a to danas možemo zato što je naša ekonomija jaka i stabilna, a sve zahvaljujući odgovornoj politici koju sledimo, a koju nam je trasirao predsednik Aleksandar Vučić.

Što se tiče mostova, mostovi nisu samo nešto što fizički vidimo, nisu to ni kilometri, nisu to ni tone uloženog materijala. Mostovi su, pre svega, odnosi između ljudi i mostove gradimo mi sa ove strane i svako drugi sa one druge strane. Dokle god ima prostora za dijalog i pomirenje, Srbija će uvek biti ta koja će pružiti ruku pomirenja.

Međutim, ostalo je još minut i po, pa ću završiti uskoro, kada pomenete most u Beogradu i u Srbiji, nikako da taj most nas ne podseti na most Dragana Đilasa koji je preplaćen više puta, koji je duplo više puta plaćen u odnosu na most u Francuskoj, koji je opet duplo puta duži. Ono što nama ostaje kao boljka velika jeste činjenica da kada smo pitali zašto su se na taj način ophodili prema budžetu Beograda, prema budžetu Srbije, nismo dobili odgovor, a danas, vidimo poslednjih nedelja, poslednjih meseci, da li je nešto dva puta, da li je nešto tri puta preplaćeno najbolje pokazuju računi na Mauricijusu, u Hong Kongu, u Švajcarskoj gde se budžet grada Beograda i građana Srbije, preko Dragana Đilasa i njegovih firmi, osiromašio.

Nisam slučajno upotrebio taj termin duplo puta. Ako je neko pratio pažljivo sednice Skupštine grada, to je termin koji je najčešće Dragan Đilas upotrebljavao kao gradonačelnik, jer sve što je radio, radio je duplo, pa jedan deo ostane u troškovima, a drugi deo završi kod njega.

E, da nam se nikad više duplo puta, kako on to kaže, ne bi ponovilo, zato su građani Srbije jasno njega poslali u političku istoriju i političku prošlost.

Vama, poštovani ministre želim mnogo uspeha, želim mnogo napretka i želim da imamo što više ovakvih sporazuma u narednom periodu, jer ćemo na taj način raditi u interesu, ne samo naše zemlje, već u interesu celog regiona, jer je pre svega to interes naše dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Na listama više nema prijavljenih za reč.
Ovlašćenih predstavnika nema prijavljenih u sistemu.
Reč po članu 96. ima ministar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, hvala vam, biću zaista kratak.
Hvala Aco puno, Olja hvala. Sa velikim zadovoljstvom ću doći u Pirot. Imamo zaista puno tema koje treba da otvorimo. Na žalost ili na sreću, toliko ima projekata koji se odnose na ove strateške koridore da je jednostavno teško voditi svoje vreme poslovno, da kažem, maksimalno efikasno, jer dan je opet jako kratak.
Da bi se sve ovo postiglo, mi nažalost moramo da nadoknadimo decenije izgubljene, naročito u ono vreme posle 2000. godine kada je u realnosti trebalo da bude najviše urađeno, jer su prilike bile takve da su zaista sve ove stvari ili mogle da se realizuju ili da uđu u neku završnu fazu realizacije.
Tu smo gde smo, šta da radimo, moramo sada ovo da uradimo. Nismo mi birali vreme, nismo mi birali okolnosti. Okolnosti i zemlja nas je stavila pred ovaj izazov i samo je na nama da li ćemo ga mi ispuniti ili ne.
Čulo se zaista jako puno govora ovde, jako kvalitetnih od starijih kolega, kolege Arsića koji je zaista imao, on je iskusan političar koji ume zaista svoje misli jako jasno da izloži ubojito, do mlađih kolega. Ja zaista moram da izrazim jedno zadovoljstvo i ponos što imam priliku da ovde govorim, jer ako se zamislimo sada, da li bilo gde u regionu ovaj nivo diskusije možete da čujete.
Mi danas pričamo na izgled o jednoj relativnoj, jednostavnoj temi, hajde uslovno da tako kažem, pričam o 11 mostova na tri reke i o načinu na koji će oni biti održavani. Ali, mi u stvari pričamo o budućnosti naše zemlje, našeg regiona, saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, budućnosti „mini Šengena“, da li mi sebe vidimo da živimo zajedno i da zajednički napredujemo i svi ovde ili većina, govorimo bez strasti, bes srdžbe, iako smo svi mi svesni da je sigurno 500 hiljada pripadnika srpskog naroda u prethodnih 20 godina pobeglo iz svojih kuća i svoj novi dom našlo ovde posle stotinu godina života, da li u Bosni i Hrvatskoj ili gde god.
Ja ovde nisam osetio srdžbu, ja sam ovde osetio perspektivu, pruženu ruku, ljubav. Sve one rezultate koje mi danas postižemo, nije bitno da li su to infrastrukturni projekti, putevi, pruge, vodni saobraćaj, vakcine, mi našim prijateljima iz regiona kažemo - budite deo ovoga, mi pružamo ruku, ne možemo mi da se odvojimo i isečemo od vas, neprirodno je da mi imamo administrativne barijere na prelazu između Srbije i Bosne i Hercegovine. To ne može da funkcioniše. To nije normalno. To niko ne želi.
Želeo bih da zaključim taj nivo razgovora, taj nivo vizije, taj obim mladih ljudi koji su spremni da se za svoju zemlju žrtvuju, koji sede u ovoj Skupštini, to je ono što plaši mnoge, to je ono u čemu mnogi vide problem, Aleksandar Vučić pod jedan, je onaj u kojem vide problem, zato što on pravi ovaj naš sistem daleko boljim od svih zemalja u regionu, koliko god oni formalno bili u nekim integrativnim procesima ispred nas. U realnosti ili ćemo mi vući region ili će svi stagnirati.
Hvala vam puno i još jednom vas pozivam da podržite ovaj zakon, on je u interesu naše zemlje, naših građana, ali i naših partnera u regionu. Hvala.

Hvala vama, gospodine ministre i hvala svima koji su učestvovali u raspravi i zaključujem jedinstveni pretres.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.