Zahvaljujem se narodnom poslaniku Tomislavu Jankoviću.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice, koleginice Kovač.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mostovi su oduvek spajali ljude i povezivali ih zbog njihovih potreba. Tako je bilo, tako će i biti i zbog toga je ovaj Sporazum o kojem danas raspravljamo u ovom visokom Domu veoma važan, Sporazum između Republike Srbije i Saveta ministara BiH o rekonstrukciji i održavanju putnih međudržavnih mostova.

Taj Sporazum je važan iz dva razloga. Prvi je, po mom mišljenju, zbog jačanja regionalne infrastrukture, a drugi zbog jačanja bilateralne saradnje između Srbije i BiH.

Srbija i BiH treba da rade na jačanju političkog i parlamentarnog dijaloga, sa jedne strane, i sa druge strane na jačanju ekonomske saradnje i na zajedničkim nastupima, ekonomskim nastupima sa zemljama trećeg svete, kada je u pitanju ekonomsko tržište.

Zato su zajednički infrastrukturni projekti važni za povezivanje građana dve zemlje. Posebno bih istakla kao što su to i moje kolege do sada uradile, autoput Beograd Sarajevo, Srbija će tu svoj deo posla ispuniti, kada je u pitanju izgradnja 19 kilometara od Srbije prema Bjeljini, i izgradnja mosta na Savi.

Naravno kada je u pitanju izgradnja i gasovoda koji će od Inđije povezivati u balkanskom toku Srbiju i BiH, aerodrom na Trebinju, i mnogi drugi infrastrukturni projekti.

Srbija želi aktivnu saradnju sa centralnim, ali isto tako i sa entitetskim delovima BiH, želimo saradnju u oblastima koje su od značaja za obe zemlje, kao neko ko je rođen u Novom Pazaru, i čija porodica i dalje živi dole, u ovom delu Srbije, želim da istaknem, koliko je za građane, Raške, Sandžaka, važan dobar odnos između Beograda i Sarajeva.

Srbija želi da što bolje razume Bošnjake, da razume njihove potrebe i njihove prioritete i državne ciljeve, ali isto tako, Bošnjaci u BiH, treba da znaju da Srbija ima ustavnu obavezu da štiti Republiku Srpsku.

Srbija želi sestrinske odnose sa Republikom Srpskom, želi da intenzivira i ulaže u izgradnju ovog dela BiH, a na to nas obavezuju i specijalne veze, koje Srbija ima sa Republikom Srpskom.

Istakla bih dva važna regionalna događaja kao primer humanosti i solidarnosti između BiH i Srbije, a to su poplave koje su bile 2014. godine, i ova pandemija sa Korona virusom.

Takođe, veoma važno da istaknem da zbog zajedničke budućnosti i regionalne saradnje ostaje otvoren poziv za priključivanje BiH „mini Šengenu“, to bi veoma olakšalo kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala i sa ovim delom Zapadnog Balkana.

Ohrabruju dva veoma važna događaja koja su najavljena za buduću saradnju BiH i Srbije. Prvi koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom nedavne posete Sarajevu, to je zajednički samit dve države koji bi trebalo da se krajem leta i početkom jeseni održi ovde u Beogradu i koji bi trebalo da poboljša i otvori granice dve zemlje. Drugi je zajednička vojna vežba između Srbije i BiH, posle dužeg niza godina, koja bi trebalo da se održi na Manjači.

Na kraju, želim da istaknem i pošaljem poruku da Srbija želi što bolju i intenzivniju regionalnu saradnju i što bolje ekonomsko okruženje za sve zemlje u regionu. Tržište zapadnog Balkana je posle EU najvažnije za Srbiju. Zbog toga nam je i bitno međusobno poverenje i da održimo mir.

U danu za glasanje sa svojim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima iz Srpske napredne stranke ću podržati ovaj sporazum.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre Momiroviću, poštovane uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, javljam se i podržavam Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i BiH, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju smo sproveli i sređivanju javnih finansija, koje su žuti tajkuni na čelu sa Draganom Đilasom uništili dok su bili na vlasti, stekli su se uslovi da možemo danas da razgovaramo na temu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o održavanju i rekonstrukciji 11 mostova na reci Drini.

Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i treba otpočeti sa implementacijom sporazuma odmah po izglasavanju ovog Predloga zakona. Smatram da kao država imamo odličan odnos, ili čak, jedan od najboljih u regionu sa BiH.

Citiraću gospodina Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, entiteta u BiH, koji je rekao: „Dobili smo od Republike Srbije za vreme predsednika Aleksandra Vučića, više pomoći nego od BiH za 20 godina.“

Navešću samo neke od pomoći naše države, kako u doba pandemije korona virusa, tako i pre pandemije i nadovezaću se na odličan govor naše koleginice Sanje Lakić i kazaću poštovanim građanima Republike Srbije da u prethodnih nekoliko godina Republika Srbija je pomogla Republiku Srpsku sa preko 59 miliona evra. Pomoć je išla u različitim pravcima. Republika Srbija je uputila više puta jednokratnu pomoć za izgradnju magistralnih puteva širom Republike Srpske. Uloženo je 150 hiljada evra u Dom kulture u Nevesinju i u Gradiškoj. Pomogli smo izgradnju doma zdravlja, vrtića i mesne zajednice u banjalučkom naselju Petrićevac, oko 800 hiljada evra. Godine 2020 smo uplatili preko pola miliona evra za domove zdravlja i škole u Šipovu i Mrkonjić gradu, i još mnogo toga.

Tokom pandemije korona virusa Republika Srpska je dobila najveću pomoć od Republike Srbije, dobila je 15 sanitetskih vozila za domove zdravlja u vrednosti od skoro 750 hiljada evra. Pomoć u maju 2020. godine, u prvom kontingentu dobila je 10 respiratora, 30 hiljada maski, 2000 zaštitnih odela, 50 hiljada rukavica, vizire, lekove itd.

Takođe, predsednik Aleksandar Vučić uručio je 2. marta ove godine Federaciji BiH u Sarajevu 10 hiljada „AstraZeneka“ vakcine protiv korona virusa.

Pitanje je poverenja jednih u druge. Ne živimo za to da ogovaramo jedni druge pred EU. Jedni drugima smo najpotrebniji, jer živimo jedni sa drugima, i jedni pored drugih i zato što nikog bližeg nemamo. Očekivali smo pomoć mnogo moćnijih od nas, ali oslanjamo se jedni na druge. Mi u Srbiji ne možemo biti srećniji ako ljudi u Sarajevu, ako ljudi u Banjaluci, u Tuzli, u čitavom regionu nisu srećni.

Takođe, predstavnici naše države dogovorili su sa članovima predsedništva Bosne i Hercegovine da se organizuje veliki samit Srbije i Bosne i Hercegovine u Beogradu na svim nivoima administrativne vlasti privrednika, da to bude najveći samit koji smo napravili, samit poverenja i otvorenosti, da vidimo mogućnosti da šire otvorimo granice jedni prema drugima.

Moram da kažem da je budžetom Republike Srbije za 2021. godinu određena pomoć za izgradnju aerodroma u Trebinju u iznosu od 25 miliona Evra.

Kako kaže predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, jačanjem saradnje sa Republikom Srpskom u isto vreme podrazumeva i jačanje saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, sa ciljem još boljeg povezivanja u interesu mira i stabilnosti u čitavom regionu.

U danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona i pozivam i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu da isto učine.

Zahvaljujem.

Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Jedan od izuzetno važnih sporazuma, jer, pre svega jača bilateralne odnose, a takođe i mnogo bolju saradnju u regionu.

Moram da napravim jednu malu digresiju, pa ću se obratiti ministru.

Vi ste bili vrlo uspešan privrednik, a danas ste ministar. Vrlo ste mlad čovek. Ja sam oduševljena vašom posvećenošću. Svuda vas ima, što znači da se radi i gradi, što je dobro za Srbiju. Samo tako nastavite. Prosto sam morala tako nešto da kažem, jer mi je drago da ste primenili ono što primenjuje naša Vlada, a to je rad, red disciplina. Samo napred.

Što se ovog Sporazuma tiče, naime, radi se o 11 mostova, o održavanju mostova. Republika Srbija će održavati šest mostova, pet će Bosna i Hercegovina.

Izuzetno važno, most spaja, ili bi bar tako trebalo da bude, po meni, uvek spaja, samo možda od 100% jedan slučaj da ne spaja, kod Srpske napredne stranke će spajati, jer mi vodimo jednu pravu, dobronamernu politiku, kako u regionu, tako i spoljnu politiku.

Ne zna se koliko smo sporazuma potpisali. Šta to znači? To znači samo jačanje bilateralnih odnosa i stvaranje prijatelja. To se najbolje može videti kroz silne države sa kojima smo napravili sporazume.

Narodna Republika Kina, sa puno poštovanja ali i prijateljstva, kao i partnerstva sa odnosima prema Narodnoj Republici Kini, od koje imamo samo blagodeti. O tome ću kasnije. Takođe, tu je Rusija, zatim, kompletan nesvrstani blok i sa njima, pa onda Izrael, sa njima imamo izvanredne odnose i sve ostale zemlje na svetu, Indija.

Tako se radi, pravimo prijatelje, što se videlo kad je trebalo da dobijemo vakcine. Upravo danas je došlo još pola miliona vakcina iz Narodne Republike Kine. Mislim da je Srbija u ovom momentu ukupno dobila oko tri miliona vakcina. Dakle, 2.600.000 ljudi se vakcinisalo, a revakcinisanih je 1.100.000.

Još jednom, moram da kažem nešto što je izuzetno važno, što se danas nije spomenula, a to je da je naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić danas vakcinisan. Zašto ovo govorim? Zato što su u januaru mesecu ostaci od opozicije govorili da mi nikada u životu nećemo dobiti vakcine, a evo, na današnji dan preko tri miliona vakcina i to četiri vrste vakcina, da ljudi biraju kojom će se vakcinom vakcinisati. Niko u svetu nema četiri vrste vakcina, ljudi moji. Tako se radi.

Imamo tu sreću, ali to nije faktor sreće, to je mudra politika našeg predsednika, jer pravi spone, pravi te mostove figurativno, pravi sporazume. E, zato mi danas možemo da se pohvalimo i hvalimo se, pa su nam skrenuli pažnju da se ne hvalimo. Mi se ne hvalimo, samo iznosimo činjenice da smo najbolji u regionu.

I to ne kažem samo ja, to su rekli i ljudi iz Zagreba i ljudi iz Sarajeva i čitav region. Mi poklanjamo te vakcine ljudima koji nemaju vakcine, jer nije sreća u tome da samo mi budemo zdravi, već čitav region, čitav svet. A kako će biti zdravi? Tako što se svi vakcinišu.

Zašto je važno što sam rekla da je predsednik vakcinisan? Zato što je masa ljudi govorila da vakcine ništa ne valjaju, ko zna šta će nam se desiti, da gospodin predsednik nikada neće da se vakciniše, itd. Evo, dušebrižnici, vakcinisao se i to u Rudnoj Glavi, u selu koje se nalazi pored Majdanpeka, da vide ljudi u istočnoj Srbiji da je predsednik vakcinisan. Ako pogledate danas vesti, videćete koliko je ljudi stalo u red jer veruju predsedniku Republike.

Što se gospodina Vučića tiče i njegove miroljubive politike, ne znam odakle da krenem. Verovatno bih trebala da pričam pet dana šta je sve uradio, pošto sam juče čula da ga opozicija naziva čovekom koji gubi pamćenje. Ne bih da govorim ružne reči, to je moj predsednik koji je izuzetno vredan poštovanja i ja mislim da svi ljudi koji su danas ovde sa pijetetom i poštovanjem govore o njemu. Mislim da će on ući u istoriju kao najbolji predsednik ikad. A zašto?

Trenutno se gradi osam auto-puteva. Završio je Koridor 10, naravno, Vlada, ministarstvo, gospodin predsednik. Znači, završio je Koridor 10. Gradi se Koridor 11. Gradi se Moravski koridor. Gradiće se „Karađorđe“, gradiće se Fruškogorski koridor, gradiće se auto-put od Beograda do Zrenjanina, gradiće se auto-put prema Sarajevu. Grade se auto-putevi. To su spone. Tako će doći investitori.

Zatim, evo meni kaže moja uvažena koleginica iz Priboja, gospođa Milanka Jevtović, da je su samo u Priboju renovirane tri škole. Po čitavoj Srbiji je masa škola renovirana. Sećate se kako su se smejali, opet dušebrižnici, što renoviramo toalete. A šta treba, deca da nam se vrate u srednji vek? Imali smo, što kaže moj kolega, čučavce. Treba deca da se porazboljevaju? Bilo – ne ponovilo se. Nisu ulagali 20 godina, 50 godina u škole.

Renoviramo šta god možemo i koliko god možemo. Izgrađujemo bolnice. A šta bi bilo da nismo izgradili ove dve kovid bolnice, koje su, nažalost, pune, jednu u Batajnici sa 930 ležajeva a drugu u Kruševcu sa 500 ležajeva? Sad počinjemo da gradimo takođe kovid bolnicu u Novom Sadu. Napravljeni su projekti za Kragujevac, za klinički centar. Napravili smo Klinički centar u Nišu. Praviće se ponovo klinički centar u Novom Sadu. Završićemo za godinu dana naš Klinički centar koji se gradio, ja mislim, 50 godina.

Samo Vučić, predsednik Vučić, završava sve što je neko nekad možda započeo, nekad nije. On je uradio više od svih ostalih, 20, 50 puta više. I to je istina. Mi se ne pravimo važni, jer je to ružno, nego pričamo činjenice. Iznosimo činjenice da ljudi znaju kako stoje stvari.

Setimo se samo 2008. godine. Otpušteno je 400 hiljada ljudi. Godine 2008. i 2009. otpušteno je hiljadu sudija, tužilaca, a danas zaposlenih 320 hiljada, i brojkom i slovima. Bilo je nezaposlenih 26% ljudi, danas 7,3%. Doći ćemo mi i do 5% za par godina. Do 2025. godine prosečna plata će biti 900 evra. Danas je 540 evra, a setimo se 2012. godine – 320 evra. Hajmo da se setimo minimalnog ličnog dohotka. Bio je 16.200. Koliko je danas? Danas je 32.600.

Znači, na svim nivoima, u svim strukturama radimo. Pogledajte samo „Beograd na vodi“, šta su nam sve radili. Prvo su pričali da nemamo projekat, da izmišljamo, da smo potkupljeni, a danas je to jedno od najlepših mesta za život, najlepša promenada u Evropi, fantastično. Samo gradimo i radimo.

Mogla bih ja ovako još mnogo toga, ali, ima još dosta kolega.

Nisam spomenula mali Šengen, izuzetno važan sporazum baš za regionalni razvoj, za povezivanje ljudi, a to znači da je napravljen sporazum između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Data je ruka i BiH i Crnoj Gori da radimo zajedno.

Zašto smo napravili mali Šengen? Za brži regionalni razvoj. Najnormalnije je da će neko ko je ogromni investitor da uloži u region, a ne u pojedinačne zemljice. To je pod jedan. Pod dva, to je slobodan protok robe, kapitala, ljudi i ono što je najvažnije, prepoznavanje kvalifikacija. Ljudi, mi danas nemamo zanate.

I ono što je još mnogo važno, a spomenuto je, to je da će 900 evra biti 2025. godine, a već 2026, 2027. godine, sigurna sam da će biti tako, prosečna plata će biti preko 1.200 evra i garantujem, mladi ljudi se već vraćaju u Srbiju, da će tada svi ljudi koji rade van zemlje za istu tu platu i muče se, mnogo su im veći troškovi, doći u našu maticu, u našu najlepšu zemlju na svetu i živeti mnogo bolje nego što žive tamo. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ljiljani Malušić.
Reč ima ministar Momirović.

Poštovana Ljiljana, hvala vam na ovim lepim rečima.
Iskren da budem, ja sam se javio za reč negde na polovini vašeg izlaganja, ali vi ste zaista toliko sadržajno i sveobuhvatno pokrili ne samo ovu temu nego i šire aspekte ekonomske i u samoj Srbiji i naših odnosa sa BiH, da zaista ne bih imao mnogo šta da dodam.
Ali, voleo bih da napomenem još jednom da je zaista velika privilegija imati priliku da sediš ovde i slušaš kako vi kao narodni poslanici, moje kolege, se obraćate. Ne govorim sad samo o vama, ali i kolega Bošković, koji je zaista izneo onako taksativno sve elemente koji pokrivaju ovaj sporazum u širem smislu, vezano za naše donacije i naš odnos prema BiH u prethodnoj godini, iskreno, i ja sam mnoge stvari zaboravio i bilo mi je više nego korisno da se podsetim u stvari koliko smo mi do sada izlazili u susret, pomagali regionu, iako i mi, tek sada, poslednjih godina, izlazimo iz neke, uslovno rečeno, zaostajalosti. Kao što ste napomenuli, kolika je bila prosečna plata, a kolika je sada? Možda bih mogao da dodam da je stopa nezaposlenosti bila preko 25% a danas je ispod 9%. To su sve neverovatni rezultati.
Koleginica Sanja Lakić je imala zaista jedan dirljiv i čvrst govor, koji nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.
Dodao bih možda jednu stvar koju nisam rekao a provlačila se ovde, odnosi se na auto-put Beograd-Sarajevo. Kao što znate, po sporazumu koji je postigao naš predsednik Republike sa turskim predsednikom Erdoganom, mi gradimo auto-put Beograd-Sarajevo iz dva pravca. Jedan je preko Kuzmina, Sremske Rače, koji treba da ide preko Bijeljine, dole od Tuzle ka Sarajevu, a drugi ide od Požege, Užica, Kotromana, pa onda kroz bosansku stranu, nisam siguran kako će oni rešiti, tu ima nekih dilema. Mi ovaj deo od Kuzmina do Sremske Rače, u pitanju je 18 km kroz Republiku Srbiju, ćemo završiti 2023. godine. Radovi na mostu idu jako dobro. Pre sedam dana smo otvorili radove na trasi. To je zaista jedan ne preveliki, u smislu dužine auto-puta, ali jako kompleksan deo auto-puta i jako kompleksan most.
Ugovorna obaveza naša kada treba da se završi je 2024. godina. Međutim, kada smo seli zajedno sa predsednikom, kao što je inž. Mrkonjić pričao, on je nama postavio neke nove rokove, odnosno nama i našim partnerima da mi to možemo i moramo da završimo pre roka, odnosno 2023. godine, a ove godine na leto završavamo projektovanje dela od Požege, Užica do Kotromana. To je 60 kilometara, izuzetno teška deonica koju planiramo, takođe, da vrlo brzo stavimo u funkciju.
U ovom obimu auto-puteva ja često kada pričam o njima pomislim da li je ovo stvarno, realno, da nisam postao neki trećerazredni političar koji priča izmišljene priče, međutim ovo su sve realne stvari. To što niko, pa verovatno ni ja ne mogu ni da poverujem u svoje reči, u ono što radimo, vidim i ne verujem, to samo govori koliki je uspeh ovog našeg sistema i uspeh predsednika Republike, koji je pokrenuo sve ove projekte.
Da se mi razumemo, ovi projekti bi mogli bez svakog od nas iz Vlade, ali oni ne bi mogli bez predsednika Republike. I, kada sam već kod njega i kada ste vi već pomenuli da se on vakcinisao danas, ja bih želeo da pozovem sve građane Republike Srbije, ako želimo da pobedimo u ovoj odlučujućoj borbi u ovom trenutku, svi moramo da se vakcinišemo, naročito ljudi stariji od 65, odnosno 55, pa onda ispod 45 godina.
Zamolio bih građane ove zemlje da ne podležu nadriantivakserskoj priči i naših kolega iz opozicije i nekih sumnjivih likova. Ovo je priča koja je odlučujuća borba za budućnost ove zemlje, zdravlja nacije i ekonomije ove zemlje.
Ako sebe brzo vakcinišemo, moći ćemo i naše komšije da vrlo brzo vakcinišemo. Zahvalnost još jednom za lepe reči, pozvao bih sve građana da što pre uđu u proces vakcinacije. Vakcina ima dosta, vakcina ima najviše u Evropi, jedino u Srbiji vi možete da birate vakcine, iskoristite to pravo. Negativni efekti vakcinacije ne postoje. Vakcinisali samo tri miliona ljudi skoro. Ne postoji ni jedan izraženi negativni efekat. Molim vas, ako ne zbog vas, zbog naše države, zbog građana, zbog budućnosti, zbog naše dece, zaštitimo našu zemlju i zaštite sebe. Hvala.

Zahvaljujem se ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre, lepo je videti kako pažljivo pratite ovu skupštinsku raspravu i obraćate pažnju na sve ono što vam govore narodni poslanici, ali lepo vas je i videti da obilazite gradilišta u Srbiji. Energično ste krenuli, pa nadam se da će to tako i da ostane, tj. nadamo se da će to tako da ostane i do kraja mandata. To je dokaz da sledite politiku koju je projektovao predsednik države još 2014. godine i u svakom slučaju pohvalno za vas.

Što se tiče Sporazuma, odnosno Zakona koji je danas pred nama, vi ste, ministre, ovde na kraju ovog sporazuma naveli razloge zbog kojih bi ovaj sporazum trebao biti potvrđen, u ovom uvaženom domu, odnosno zbog kojih bismo mi trebali da za njega glasamo. Formalno ispravni i tačni i formalno dovoljan motiv da ih mi u ovom uvaženom domu izglasamo.

Međutim, razlozi i motivi zbog kojih ćemo mi glasati su mnogo širi od onoga što ste vi naveli na kraju ovog zakona, a ovi razlozi i ovaj zakon su, pre svega, jedan mali segment jedne sveukupne politike koju ova država, na čelu sa predsednikom, vodi od 2014. godine, a tiče se, između ostalog, i brige o našem narodu u regionu i regionalne saradnje u celini.

Ta briga svoj vrhunac doživljava u poslednje tri, četiri godine. A, zašto u zadnje tri, četiri godine? Srbija je posle ozbiljne fiskalne konsolidacije, kroz koju je prošla, stvorila mogućnosti da, pored toga što će pomoći građanima koji u njoj žive, pomogne i našim sunarodnicima, u regionu. Znači, korist od napretka Srbije počeće da osećaju svi koji Srbiju doživljavaju svojom zemljom, a i oni kojima ona nije matična država. Svedoci smo poslednjih dana kada je pitanju vakcinacija i mnogo drugih stvari. Korist se ogleda i kroz rekonstrukciju ovih mostova o kojima danas govorimo.

Ovo je, ministre, dokaz jedne ozbiljne politike, kada je u pitanju regionalna saradnja. Ovo je dokaz da Srbija staje na čelo regionalnih odnosa, da je Srbija zemlja koja promoviše mir i saradnju u regionu i da je Srbija zemlja koja brine o svom narodu, svakako ne narušavajući teritorijalni integritet, Ustav i zakone svih drugih zemalja, tj. onih gde naš narod živi. Ovo je dokaz da Srbija pruža ruku, njen predsednik, a i srpski narod svima na Balkanu.

Avaj, nije to uvek tako kada je u pitanju druga strana. Pitate me zašto? Pa, evo vam poslednji primer u Crnoj Gori. Naime, tamošnji premijer je podneo inicijativu za smenu jednoga ministra koji pripada korpusu srpskog naroda zbog neslaganja o nekim događajima iz bliže istorije Balkana. Naime, tamošnji premijer Krivokapić je juče podneo inicijativu za smenu ministra pravde Leposavića koji je izneo stav o krvavim događajima iz 1995. godine u Srebrenici, a koji je tačno onakav kakav je stav srpskog naroda u celini i onoga u Crnoj Gori, ali i srpskog naroda koji živi u Srbiji i Republici Srpskoj.

Sakrio se premijer Krivokapić obrazlažući ovu svoju inicijativu iza odluke suda, ali svi znamo da je suština sasvim druga. Suština je ućutkati politike i političke stavove srpskog naroda u Crnoj Gori. To je prava suština te inicijative – ućutkati srpski narod.

Kada se već poziva na odluke suda, onda svako zdravorazumski može da postavi pitanje – šta je sledeće? Sud je osudio Gavrila Principa 1915. godine i Gavrilo Princip je umro u tvrđavi Terezin u Češkoj 1918. godine ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata kao osuđenik, terorista. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili Srbin iz Crne Gore koji bude negirao odluku tadašnjeg najveće sudske instance da je Gavrilo Princip terorista?

Kada su u Osmanskom carstvu ljudi nabijani na kolac po odlukama kadije, tadašnjeg sudije, to je bilo po odlukama najveće sudske instance tog vremena. Da li je na redu neki novi ministar ili neki novi Srbin u Crnoj Gori koji će reći da su ti ljudi bili žrtve i borci za slobodu srpskog naroda i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i u BiH, na Balkanu uopšte, a ne osuđenici?

Kada su 1942. godine u okolini Kolašina vršeni zločini i punjena pasja groblja to je bila sudska odluka najvažnije sudske instance toga vremena. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili neki novi Srbin iz Crne Gore koji kaže da su to bili mučenici, žrtve zločina, a ne osuđenici?

Mogli bi mi dugo nabrajati ovde i izneti kontra argumente za ono što danas čini premijer Crne Gore. Međutim, verovatno ništa drugo i ne možete očekivati.

Nažalost, moram priznati, o tome je juče govorio predsednik države i sam sam se nadao nešto drugačijim odnosima sa novim crnogorskim vlastima. Ispostaviće se da nisu baš tolike nade bile osnovane, a šta je drugo bilo i očekivati od Zdravka Krivokapića koji će predsednika susedne države, srpskog predsednika povezati sa kriminalom i čiji će to prvi politički potez, spoljnopolitički potez biti kada dođe na vlast? Šta drugo očekivati od njega kada je istrajao u progonu srpskog ambasadora iz Podgorice, onda je logično očekivati zabranu političkog stava srpskog naroda u Crnoj Gori?

No, bez obzira na politiku, delovanje, stavove Zdravka Krivokapića ili bilo kog drugog političara u regionu, ruka Srbije ostaje pružena.

Kao što juče reče predsednik – nećemo se stideti da u skladu sa međunarodnim pravom pomognemo naš narod gde god on živeo, pa i u Crnoj Gori, možda i pogotovo u Crnoj Gori. Ako li suprotna strana ili neki drugi, da ne kažem tako tešku reč, suprotna strana ima nameru da čini nešto isto ili slično, evo mu primera u srpskom predsedniku i srpskoj Vladi, evo mu primera u jednom ovakvom zakonu kao što je danas u srpskom parlamentu. I nek bude i pola od toga, bićemo zadovoljni.

Ministre, hvala vam, zakon ćemo svakako podržati u danu za glasanje.