Poštovane koleginice i kolege, nema sumnje da je odlaganje ovog zakonskog projekta veoma značajno, jer nam treba određen vremenski period da bi se dobro i kvalitetno pripremili. Kako kažu u nauci – organizacija je pola urađenog posla. Da bi uradili posao, moramo dobro da organizujemo, da se pripremimo i neće izostati rezultati.
Šta nam sve omogućava popis stanovništva, već su govorile moje kolege. Ima tu mnogo toga što mi moramo da menjamo i sa popisom i bez popisa. Pretpostavljam da smo svi svesni koliki nam je veliki problem u kadrovskoj strukturi stanovništva. Popis će sigurno sagledati i ovaj deo, ali mi ne moramo da čekamo na popis da bi popravili tu kadrovsku strukturu.
Današnje stanje u našem obrazovnom sistemu je takvo da svi teže da postanu inženjeri, pravnici, ekonomisti, magistri, masteri, doktori nauka itd, ali smo zaboravili jedan veoma značajan obrazovni deo, a to je kvalifikovana i visokokvalifikovana radna snaga.
Širom Srbije, posebno u Beogradu, velika je građevinska akcija, odnosno izgradnja građevinskih objekata i oni koji žele mogu da prošetaju Beogradom i drugim gradovima i da pogledaju na ogradama tih gradilišta, veoma često ćete pronaći oglas gde kaže – potrebni armirači, potrebni tesari, potrebni stolari, zanatlije i tako dalje. E, tu mi moramo da povedemo računa, tu smo se ogrešili u planiranju i vođenju tog dela obrazovnog sistema. Nama već sada nedostaje mnogo, mnogo tih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika.
Ono što smo propustili ne tera nas sada da sednemo i da kukamo i da plačemo, nego da gledamo da pomognemo i da stvorimo nove ljude koji će se baviti tim poslovima. Evo, ja ću dati jedan predlog, premda ministar Ružić nije tu, ali čuće on to. U Crnoj Travi postoji Građevinska škola i ta Građevinska škola ima velike kapacitete. Ima Dom učenika gde može da primi, internat i dom, gde može da primi oko sedamdesetak prolaznika.
Ja sam predlagao prethodnom ministru dajte da napravimo umesto što zatvaramo Građevinsku školu u Crnoj Travi, dajte da napravimo tamo "majstorsku akademiju" i da iskoristimo trenutak dok imamo stručne i kvalitetne ljude koji mogu da prenesu znanje novim naraštajima, koji mogu da ih obuče i nauče kako da rade kvalitetno taj posao. Ako budemo čekali još pet, deset ili više godina, ne da nećemo imati i te kadrove, nego nećemo imati ni one koji mogu da ih nauče i da im prenesu to znanje.
Kako je živela Srbija u nekim vremenima, prošlim? Naši mladi ljudi su odlazili širom Evrope i širom sveta, učili, sticali znanja i vraćali se u Srbiju da ta znanja prenesu naraštajima koji dolaze. A šta mi danas radimo? Mi danas naučimo, obrazujemo ljude i onda im otvorimo put u jednom pravcu da odu u Evropu, Ameriku, širom sveta da znanja koja su stekli ovde prenose drugima i da rade za druge, umesto da vrate svojoj otadžbini, da vrate svojim roditeljima, zemlji koja im je pomogla, jer kod nas je još uvek relativno jeftin taj obrazovni sistem, odnosno školovanje, čak jedan deo je i besplatan.
Moramo tu da se pokažemo u obrazovnom sistemu, da dođu velike promene i da stvorimo novu veliku grupu tih ljudi koji će se baviti zanatima i zanatstvom. Nemojte za 10 i 15 godina da dođemo u situaciju da ne znamo da promenimo ventil ili da nema ko da promeni ventil ili osigurač, a to će se desiti.
S druge strane, šta još moramo da uradimo, a tu takođe može taj popis da nam pomogne? Moramo da povedemo više računa o zdravstvenom sistemu o kome ja sada neću govoriti, jer o zdravstvenom sistemu je mnogo toga rečeno i ja se slažem sa tim. Naša je velika sreća što smo sačuvali taj primarni zdravstveni sistem i to je u ovoj muci koja nas je snašla pokazalo se kao veoma korisno i veoma dobro. Zato moramo da ga još ojačamo i da u budućnosti ne dozvolimo da imamo ovakva iznenađenja. Ali, imamo dosta problema i u oblasti kulture. A, kultura je ogledalo svake zemlje, ogledalo svake nacije. Moramo da sačuvamo naša kulturna dobra. Moramo jedanput već da donesemo taj zakon o pismu i ćirilici o kome se govori milion godina i kažu negde u nekom zapećku, u nekoj fioci stoji, nigde ga nema.
Mi smo počeli mnogo da kvarimo naš jezik. Upotrebljavamo previše tih stranih reči. Ja razumem da je došla digitalizacija, da je to jedna nova era u poslovanju, ali moramo da svoje reči i svoj jezik poštujemo.
Juče je bilo 80 godina od zločinačkog bombardovanja fašističkih sila Srbije, odnosno Beograda. Tom prilikom Nemci su kao legitimni cilj odredili i Narodnu biblioteku, biblioteku koja je čuvala kulturnu građu Srbije, koja je čuvala stotine hiljada knjiga koje su govorile o našoj kulturi, o našoj prošlosti.
Ne mogu da shvatim nekoga ko je spreman da uništava knjige. Knjiga nam je osnova znanja, knjiga je osnova mudrosti. Iz nje smo sve naučili, sa njom smo išli u bolju budućnost.
I šta se nama dešava? Eto, to je jedan primer kako smo mi neodgovorni prema svojoj kulturi, prema svojoj tradiciji, prema istoriji. Naša biblioteka koja je tada uništena na Kosančićevom vencu, kako izgleda danas? Jedna rupa najobičnija na kojoj ima malo tog građevinskog materijala i ništa dalje.
Nije velika mudrost, nije ni veliki izdatak sagraditi tu biblioteku i pokazati i tim našim neprijateljima, zlotvorima da nisu uspeli da unište taj kulturni duh Srbije i na kraju krajeva vratiti tu biblioteku na mestu gde je nekada i bila. Imamo dosta te kulturne građe koja može da bude pohranjena u tom objektu.
Juče sam gledao na televiziji, bio je čovek koji je direktor biblioteke, govorio je o tome i nažalost nekako povezano sve se dešavalo 6. aprila. Dana 6. aprila je sagrađena, 6. aprila srušena, 6. aprila ovo, 6. aprila ono. Dajte da iznenadimo Srbiju, da iznenadimo našu kulturu, da napravimo tu biblioteku. Kažu da je to neko zdanje na dva sprata, da napravimo i da je otvorimo, eto 2003. godine neka bude 6. aprila.
Neko će reći - za to su potrebna sredstva, ovo-ono. Ja mislim da je to najmanji problem, evo sada ću vam reći i zašto. Svih ovih meseci, pa i godina i dana čitamo, razgovaramo i pričamo o borbi protiv kriminala i tu se spominju neki ljudi koji su enormne sume novca na račun Srbije prebacili sebi na svoje račune, neću da im spominjem imena, ima ih na svim stranama, i stvorili ogromna bogatstva. Dajte neka oni probude u sebi taj duh poštovanja zemlje koja im je omogućila da stvore toliki kapital.
Onako kako je kapetan Miša Anastasijević otečestvu ostavio mnogo zadužbina, tako i oni neka naprave tu biblioteku. Ima ih desetine, ima ih stotine koji mogu bez da osete, da odvoje makar po milion evra i ne biblioteku, nego mnogo toga možemo sa tim novcem da napravimo.
Ne odnosi se to samo na pojedina ministarstva. Trenutno su ministri tu, ne zna, jedan, drugi, teći, peti, ali ministarstva su isto živ organizam. Posle jednog ministra dolazi drugi ministar. Svi moramo da se trudimo da vodimo računa i o zdravstvenom i o obrazovnom sistemu, i o kulturi i da pokažemo svima da je Srbija ne mala, kako oni kažu, nego da je to zemlja velikih, mudrih, pametnih i poštenih ljudi.
Nadam se da će i ovaj popis pripomoći tome i da ćemo svi mi, svako na svoj način, neko što će stalno ovako da bude dosadan kao ja i da priča o tome, neko finansijski, neko će stručno da to uradi i izgradi i da pokažemo da ne može niko da uništi ni našu kulturu, ni naš slobodarski duh.
Izvinjavam se još jednom ako sam bio dosadan i hvala vam na pažnji.