Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 116 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Anđelka Atanasković, ministar privrede, Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Petar Korović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku i Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja u Republičkom zavodu za statistiku.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Đorđe Todorović i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što krenemo u raspravu, samo da vas podsetim danas raspravljamo o ovom zakonu u pojedinostima i da će nakon toga biti glasanje o svim tačkama dnevnog reda, a to znači u popodnevnim satima, verovatno. Da ne preciziram sada tačno.
(Aleksandar Martinović: Kasnije popodne.)
Da, naravno, kada istekne vreme koje je predviđeno za diskusiju, a onda sutra, i time zaključujemo današnju sednicu, sutra imamo drugu, novu sednicu izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Idemo sada na amandmane.
Na naziv Predloga zakona amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Todorović.
Vlada je prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman sa ispravkom na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Podnosilac amandmana, Đorđe Todorović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, amandman koji sam podneo na naslov Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova, koji je podnosilac ovog zakona inače Republički zavod za statistiku predložio je Narodnoj skupštini, odnosi se na pomeranje popisa za 2022. godinu.

U tom kontekstu kompletna aktivnost, koja je inače ovim izmenama predviđena za pomeranje za oktobar 2021. godine, odnosi se na potpuno vremensko pomeranje za narednih 18 meseci kako bi se aktivnosti koje prethode ovom popisu, a tu govorimo o mesecima pripreme, mesecima organizacije, sprovela u delo tako da ne remete i da ne ugrožavaju zdravlje stanovništva, zdravlje popisivača i na koncu domaćinstava, odnosno porodica gde bi ti popisivači pristupili.

Tu imamo niz aktivnosti od pripreme, selekcije, preko obuke do sprovođenja ovih aktivnosti, odnosno popisa, pod tim podrazumevam mesece koji su pred nama kada bismo ovaj zakon usvojili, odnosno ove izmene usvojili onako kako je predlagač predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ideja je da ceo popis bude pomeren za narednih 18 meseci i da jednostavno daleko bolje i organizovanije pristupimo ovoj aktivnosti, jer postoji ozbiljan rizik od zaražavanja poput one legende o Scili i Haribdi, dva jaka problema koja mogu da se dese u narednom periodu, a tiču se pre svega selektovanja, organizovanja, obuke popisivača sa jedne strane, kao jedan ozbiljan problem koji može da ugrozi kompletnu aktivnost i da je prolongira što bi bilo veoma loše u smislu planiranja celokupne ove aktivnosti, a sa druge strane mogućnosti da domaćinstvo, odnosno porodice, i to sasvim opravdano, iz straha odbiju da prime popisivače. U tom kontekstu ne bismo dobili ni pravu sliku, ne bismo imali ni uspešno sprovedenu ovu aktivnost.

Ono što je važno da građani znaju, da smo mi predložili, ideja je da do bude oktobar 2022. godine, a pre svega da to bude sledeća godina po ugledu i na mnoge zemlje koje su odložile svoje popise poput Nemačke, Irske, Škotske, Rumunije, sa jednom malom razlikom. Oni su ovaj popis predložili za sledeću godinu i to prvu polovinu, dakle govorim o proleću, letu 2022. godine, a naša ideja je da to bude oktobar 2022. godine iz prostog razloga što su za proleće 2022. godine najavljeni, idu redovni predsednički i beogradski izbori.

U tom smislu hteo bih opet da naglasim da je sve ovo što radimo u skladu sa Rezolucijom UN koja kaže i obavezuje članice UN da popis sprovedu bar jednom u periodu između 2015. i 2024. godine. Poruka koju nedvosmisleno šaljemo ovim kaže da mi brinemo o zdravlju naših građana, mi brinemo o zdravlju i ljudi koji će biti u celom ovom procesu, a govorim o 15 hiljada popisivača koji će raditi 30 dana u tom periodu oktobar, od 1. do 30. Govorim o tome da smo daleko bolje organizovani u odnosu na one koji su sprovodili popis 2011. godine. Govorim o tome da i ovim pokazujemo ono što smo i zacrtali u šest osnovnih ciljeva koje je Vlada Republike Srbije proklamovala, o kojoj je govorio i predsednik Aleksandar Vučić.

Dakle o tome da se mi na sve moguće načine borimo protiv COVID-19, na sve moguće načine radimo na tome da očuvamo zdravlje naših građana, ali i ostalih ciljeva koji podrazumevaju i zaštitu nacionalnih interesa na teritoriji Kosove i Metohije, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv mafije, borba da samostalno donosimo svoje odluke, vladavina prava. Kao stub svega toga da jačamo i našu ekonomiju, da budemo faktor mira i stabilnosti u regionu, da pomažemo svakome kome je pomoć neophodna, a govorim o zemljama koje su upućene na nas, koje zavise od tamo nekog sporazuma da li će i koliko će desetina hiljada vakcina dobiti i koliko će dugo čekati na to. A mi smo pokazali zato što imamo snažnog lidera, zato što imamo čoveka koji ima odlične odnose. Imamo predsednika Republike Srbije koji je uspostavio daleko bolju saradnju sa zemljama poput Kine, poput Rusije, poput Amerike. Imamo na čelu države predsednika Aleksandra Vučića koji je obezbedio preko dva miliona vakcina i te vakcine pristižu i u daljim talasima i koji je obezbedio i tom regionu, a govorim i o Bosni i Hercegovini, govorim i o Severnoj Makedoniji i o ostalim zemljama u regionu, obezbedio vakcine za njihove zdravstvene radnike, obezbedio vakcine za sve nas. Nedavno se i vakcinisao, juče, je li tako, što je veoma važno. Šalje jasnu poruku da protiv ove bolesti, ove pošasti, ove pandemije možemo da se borimo samo vakcinama i to četiri proizvođača, što nigde u Evropi nema, samo u Srbiji, da možete da primite i rusku i kinesku i AstraZeneku i koju god hoćete vakcinu u Srbiji i da zbog toga budemo lider u regionu, da nas zbog toga hvale ovi iz regiona, da zbog toga, zamislite, čak i hrvatska štampa piše o tome da je Vučić lider i regiona i Evrope, što se vakcine tiče, tj. vakcinisanja.

Tako da, još jednom bih samo da naglasim, mi pomeramo rokove, pomeramo zato što brinemo o zdravlju naših građana, pomeramo da bismo uspešno sproveli popis stanovništva, jer mi želimo ovim ozbiljno da se bavimo, ozbiljno za razliku od onih koji su do 2012. godine vodili ovu državu, vodili je u propast i u ambis, pa smo zbog toga morali da sprovodimo i teške ekonomske reforme, da ojačavamo našu zemlju, kako bi danas bila lider ne samo u tom zdravstvenom sektoru, ne samo u vakcinisanju i nabavci vakcina, već i u ekonomskom smislu. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Todoroviću.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, javljam se po amandmanu. Amandman je tehničke prirode i poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će u Danu za glasanje podržati ovaj amandman.

Mi kao najjača bošnjačka stranka u Srbiji apsolutno podržavamo ovo pomeranje popisa stanovništva, smatramo da je ono i praktično i suštinski važno da se pomeri zbog svega navedenog što je predlagač i spomenuo. Pomeranje za jesen mislim da je neka optimalna vremenska distanca kada ćemo imati mnogo bolje uslove da se popis kvalitetno sprovede. Hoću da kažem da je popis stanovništva jako važan, suštinski važan da bi bilo koju strategiju na nivou države, na nivou autonomne pokrajine, na nivou gradova i opština doneli neophodne su tačne i precizne ulazne informacije i za to služi popis stanovništva.

Hoću da istaknem da mi kao politička grupacija smo prošli popis bojkotovali i ne samo što sam učestvovao aktivno u tom bojkotu popisa, već sam i pozivao druge. Zašto? Hoću da podsetim da smo tada odlučili na poziv tada muftije, danas akademika Muamera Zukorlića, lidera naše stranke, zato što 2010. godine tadašnji režim Borisa Tadića i Demokratske stranke nije priznao izbore rezultata za Bošnjačko nacionalno veće na kojim je lista Bošnjačke kulturne zajednice – Muftija Muamer Zukorlić, pobedila sa 50% podrške.

Zašto ovo govorim? Hoću da sve građanke i građani u Republici Srbiji, a posebno pripadnike mog bošnjačkog naroda podsetim u kakvim smo uslovima tada živeli, da nam tadašnja vlast nije dozvoljavala da mi na legalnim, legitimnim izborima izaberemo svoje predstavnike u nacionalnom savetu.

Danas, hvala Bogu, situacija se drastično promenila. Danas težimo i borimo se da imamo suštinsku demokratiju. Danas ova Vlada radi apsolutno i permanentno na popravljanju uslova života i prava svih građanki i građana i zahvaljujući sporazumu koji je naša stranka, Stranka pravde i pomirenja potpisala sa najjačom strankom u Srbiji, SNS građanke i građani na prostoru dela zemlje odakle ja dolazim, znači, Sandžaka dobiće gasovod koji je predviđen ovim budžetom, doći do Tutina i Novog Pazara, a u narednim godinama to se odnosi i na druge sandžačke opštine. Nastavak izgradnje auto-puta i predsednik države i predsednica Vlade su ovih dana o tome govorili, to su neki preduslovi da bi taj deo zemlje, da bi sandžačke opštine doživele ekonomski razvoj i da ne bi imali iseljavanje i da ne bi imali tu crnu demografsku sliku gde ljudi iz tih gradova i opština odlaze.

Takođe, taj sporazum predviđa i zamenu visokonaponskih i niskonaponske mreže, jer ne možemo da govorimo o ekonomskom razvoju, ne možemo da pozivamo investitore ukoliko svaki drugi, treći dan kada padne kiša, kada padne sneg mi ne možemo da imamo redovno snabdevanje ni domaćinstava, a kamoli kompanija i njihovih pogona.

Ono što je jako važno jeste da svih ovih godina radimo na poboljšanju odnosna između bošnjačkog i srpskog naroda i između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine.

U danu za glasanje podržaćemo ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ono što je najbitnije za ministarku koju je Vlada ovlastila da danas bude ovde sa nama, hoću da kažem da će poslanička grupa JS da podrži ovaj amandmane i svakako da prihvatimo novi rok iz opravdanih razloga za odlaganje ovog popisa.

Ono što danas isto imam želju da kažem, obzirom da je 7. april, da je danas Svetski dan zdravlja, jedna mala publikacija koja je danas dostupna svima, pokazuje neke statističke podatke koji mogu da budu vrlo bitni i za temu o kojoj pričamo, a to je da je očekivano trajanje života, kada pričamo o Srbiji, kod žena 73,1 godinu, a kod muškaraca 78.3. U Evropi je malo drugačija slika. U Evropi muškarci žive 78,5 žene žive 84 godine. Znači, dame žive pet godina duže od nas muškaraca. Kada je u pitanju proporcija stope mortaliteta na hiljadu stanovnika između nas i Evrope, kod nas je nažalost 14,6 a u EU je 10,4.

Kada je u pitanju broj lekara, to je sada vrlo bitna statistika, pogotovo zadnjih godinu i po dana koliko traje ova nesrećna pandemija koja je totalno poremetila život, a i ona je danas tema našeg okupljanja, broj lekara u Republici Srbiji je 19.884. To je ozbiljan broj školovanih i osposobljenih ljudi da se bave svojim poslom. Imamo 1596 stomatologa i 1528 farmaceuta. Još samo jedan podatak, a to je da na 350 stanovnika u Srbiji imamo jednog lekara, da imamo 40.812 bolnički postelja i da imamo jednu postelju u proseku znači na 170 građana.

Ispostavilo se u ovoj pandemiji da je čak i tako ozbiljno organizovan sistem kao što je zdravstveni sistem Republike Srbije bio u jednom trenutku u problemu, ali brzom akcijom državnih organa, Vlade, predsednika Republike, za kratko vreme su napravljene i osposobljene kovid-bolnice i veliki broj kovid-ambulanti koji je umnogome olakšao muke svima.

Danas, s obzirom da pričamo o popisu stanovništva, hoću samo da napravim jednu malu paralelu. Imao sam sreću da pre tri godine u skupštinskoj delegaciji koju je predvodio profesor Žarko Obradović budem jedan od poslanika koji je posetio Kinu. Ono što je meni frapantno, to su sad činjenice koje svi znamo, ako ništa drugo bar iz geografije, da Kina ima milijardu i 389 miliona stanovnika. To deluje onako preozbiljno kad izgovorite kao cifru. Ono što je mene iznenadilo je da je u Kini tada kada smo bili gosti šef ili domaćin te delegacije rekao da Kini u tom trenutku fali 70 do 80 miliona radnika. To je posledica, naravno, te istorije kroz koju su oni prolazili, jednog perioda dok je predsednik Kine bio Mao Cedung, a onda u trenutku kada je gospodin Si Đinping preuzeo kormilo nad Kinom, Kina je postala jedan u svakom smislu te reči svetski tigar. Oni su postavili svoje srednjoročne i dugoročne planove kako da se izbore sa tim problemom nedostatka 70 miliona radnika.

Zašto ovo kažem? Juče sam imao priliku da budem u delegaciji koju je predvodio Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, koja je ugostila jednu privrednu delegaciju iz Egipta. Kad smo u razgovoru sa njima pričali o nekim sličnim situacijama, konstatovano je da je u Egiptu broj stanovnika utrostručen u zadnjih 60 godina i da je najveći godišnji rast bio 1987. godine, tad je procenat rasta bio 2,8%. Statistika pokazuje da petinu populacije čine osobe starosti od 18 do 29 godina.

Kad se vratimo na statistiku koja je činjenično stanje kod nas u Srbiji, mi smo nacija koja stari, i to nekako u kontinuitetu od 1992. godine. Imamo iste probleme, naravno, borimo se, bori se Vlada sa njima, bore se politike koje vodimo sa njima, ali činjenice pokazuju da je na osnovu, ovo pričam o podacima Zavoda za statistiku Srbije, na osnovu podataka o procenjenom broju stanovnika za 2019. godinu prosečna starost žena je 44,7 godina, a muškaraca 41,9 godina. U poređenju sa podacima popisa iz 1921. godine, iako to deluje daleko, ali videli smo šta se desilo u Egiptu iz prethodnog primera, prosečna starost je povećana za skoro 16 godina kod žena, odnosno 14 godina kod muškaraca. To je ono što će svakako da nam stvara probleme u budućnosti.

Država se bori protiv toga i ono što ja stalno navodim kao jedan primer je to da lokalne samouprave moraju da se uključe mnogo aktivnije u jednu takvu borbu. Činjenica je da se sve kasnije stupa u brak. Ta starosna granica u odnosu na vreme od pre nekih 20 godina je sigurno otišla za 10 godina naviše, što sigurno da nije dobro.

Kada pričamo o tim idejama borbe sa lokala, ja ću da vam navedem jedan primer, ne znam koliko ste to tada uspeli da ispratite, ali krajem 2011. godine Dragan Marković Palma je organizovao jednu neobičnu ekskurziju. Sto neudatih i sto neoženjenih iz Jagodine starijih od 30 godina je u organizaciji grada Jagodine odveo četiri dana u Grčku. Veliki broj stanovnika, s obzirom da su te informacije dobili iz medija, je to ismevao, a ono što je najinteresantnije, i to je jedna mala, a velika pobeda, je da je sklopljeno 30 brakova i da se tada rodilo 30 dece iz tih veza.

Od te godine, 2012. godine, Jagodina je jedini grad koji iskače iz republičkog proseka u smislu da svake godine upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Ovo bi trebalo da bude jedan apel za sve naše kolege koji se bave politikom na lokalu, koja naravno nikad nije ni laka, niti lakša od ovog posla koji mi radimo, da moraju da budu kreativni. To ne znači da svi treba da prepisuju i da rade isto, ali svako u svom mestu, u regionu u kome živi treba da nađe neki način i neku mogućnost kako da se ljudima izađe u susret.

Iz svega ovoga navedenog i iz svih ovih podataka dolazimo do zaključka da je ovaj popis najsigurniji i najtačniji pokazatelj kako treba da se ponašamo i u kom pravcu treba da kreiramo naše politike.

Sam popis kao, hajde da kažem, jedna organizacija 15.000 popisivača, što je ozbiljan broj popisivača, obučenih ljudi da se bave tim poslom, nije lak. To nije ni jeftina stvar, naravno, treba platiti te ljude. U budžetu su obezbeđena sredstva za finansiranje i to je sve bilo spremno i bukvalno smo mogli da startujemo sa tim popisom, ali se desilo šta se desilo. Ovo sad može da bude, kako je kolega malopre rekao, i prednost. Znači, da možemo da imamo još dovoljno vremena da se bolje organizujemo i možda čak, gledao sam pitanja sa probnog popisa koji je rađen, ima nekih tridesetak pitanja, kad se već angažuje armija ljudi, 15.000 ljudi je stvarno armija ljudi, kad se uključe u jedan tako ozbiljan posao, možda treba razmišljati koja su to još interesantna pitanja koja treba dodati. Sad su ovo radili stručni ljudi, možda je ovo što ja pričam u domenu njihove struke neozbiljno, ali kada angažujete toliki broj ljudi i s obzirom na to da imamo dovoljno vremena do tih priprema, možda treba razmišljati o tome.

Vi ste neko ko dolazi iz privrede, tu ste se dokazali, pokazali ste koliko vredite i sami ste svesni da ta statistika uvek može da vam pomogne u kreiranju svakog plana, jer ako nemate plan i neki cilj, sve što radite gubi smisao.

Ono što je isto vrlo bitno, što građane imamo dovoljno vremena sada još detaljnije da upoznamo, to je da u periodu popisa svako je dužan da daje tačne informacije. Znači, građani koji se ispituju moraju da daju tačne informacije i postoje ukoliko se ne pridržavaju tog pravila ozbiljne finansijske kazne i svakakve druge koje je zakon propisao, a isto tako i za popisivače koji ne budu radili svoj posao adekvatno pripremama i obukama kroz koje prolaze, i oni dolaze u situaciju da mogu da budu kažnjeni.

Znači, svakako vremena za pripremu ima. Iskren da budem, Boga molim da i taj rok koji nije mali na koji smo odložili ovo bude rok u kome ćemo da se izborimo protiv ove pandemije i ovog virusa i da ćemo moći da uradimo taj popis. Kolega je malopre rekao da nas čekaju izbori. Imaćemo mi tu još dosta aktivnosti u narednom periodu. Ono što je najbitnije, to je da svakako veliki broj ljudi treba da prihvati poziv za vakcinaciju. Jedna smo od retkih zemalja koja ima tu mogućnost, ovih dana smo svi pričali o tome, i to je jedini način da probamo da se izborimo sa ovom pandemijom koja nas je okupirala.

Još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će svakako podržati ove amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, samo da bih objasnila koliko smo u stvari odgovorno radili kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na odlaganje popisa. Počeću od toga da Zakon o popisu se planira deset godina unapred. Znači, mi smo imali zadnji popis u Srbiji 2011. godine. Kada imate popis planiran za 2021. godinu, onda Zavod za statistiku treba mesec dana ranije da pošalje ukoliko želi da odloži iz opravdanih razloga, da uputi zahtev Vladi, odnosno Skupštini za odlaganje tog samog procesa mesec dana pre isteka važenja, odnosno od početka aktivnosti koje se odnose na sam popis, a to je minimum mesec dana pre početka samog popisa.

Nas je, naravno, život demantovao u smislu toga da možete nešto da planirate. Pa tako koronu niko nije mogao da planira da će ona trajati tri, četiri godine u ovom intenzitetu, odnosno da prošlu godinu smo imali sa tako jakim efektima gde je ceo svet i kompletna privreda sveta stala, ali se Srbija tu izborila sa svim izazovima koje je svaka država za sebe našla način kako će da se bori. Očito smo mi tu uvek bili snalažljiviji kao narod, pogotovo što smo imali odgovorne političare i predsednika države koji je na adekvatan način uspeo da dobrim bilateralnim odnosima i sa istokom i sa zapadom jednostavno zada određene udarce pandemiji Kovid-19 na način na koji je to u interesu svih građana Srbije.

Ti rezultati su se pokazali ne samo u ekonomiji, već i u postupcima lečenja svojih građana. Ono što mislim da nijedna država nije uspela to je da sagradi nove bolnice u vreme pandemije, pogotovo kada je ekonomija bila u padu u svim razvijenim državama.

Zašto ovo sada sve govorim? Zato što popis kao jedan od važnih postupaka koji se odnosi na ne samo politička kretanja, ne samo socijalna kretanja, ne samo ekonomska kretanja je jedan od najvažnijih procesa koji treba na određeni način planirati na adekvatan način.

Petnaest hiljada popisivača treba da uđe u svaku kuću, u svako domaćinstvo u Republici Srbiji. Ukupno 20.000 hiljada ljudi radi popis. Znači, to je nešto što smo dobili kao informaciju od Zavoda za statistiku.

Ono što su oni uradili, to je da su shvatili da takav proces treba odložiti za, pre svega septembar mesec, a onda su paralelno sa zakonom koji su poslali ovde, poslali i Kriznom štabu na mišljenje.

Ono sa čim mislim da je dobro uspostavljena komunikacija između naših poslanika, Vlade Republike Srbije, Kriznog štaba, to je da u tim razgovorima i inicijativama se shvatilo da i taj septembar, odnosno oktobar mesec, kada treba da se završi taj postupak ove godine, je suviše kratak. Jednostavno, to treba ostaviti za oktobar sledeće godine, 2021. godine, iz mnogo razloga.

Jedan od najvažnijih uzroka je ono što je borba sa pandemijom i kod nas je to u stvari, završetak postupka vakcinacije, i to je onaj plan koji kaže da premijerka Ana Brnabić, predviđa za kraj aprila meseca da 40% stanovništva bude vakcinisano.

Zašto o ovome svi sada pričamo i ponavljamo? Zato što se očito pokazalo da je postupak vakcinacije jedan od glavnih činilaca sa kojima se pokazuje da broj zaraženih pada, i da privredne aktivnosti i sve aktivnosti u društvu omogućavate da idu nekim svojim normalnim tokom ukoliko imate proces vakcinacije na određenom nivou.

Dobro je, i to na svakom koraku treba da ponovimo, što smo jedina država koja ima mogućnost da odabere jednu od četiri vakcine za svakog građanina Srbije, pa čak smo toliko demokratično društvo da nemamo ništa protiv da postoje i oni koji kažu da neće da se vakcinišu, iz ko zna kojih razloga. Na nama svima je da govorimo građanima zbog čega je važno da se vakcinišemo, i to pokazuju brojke.

Kad pričamo o statistici od prekjuče na juče, vi vidite da je broj zaraženih počeo da pada. Recimo, procenat zaraženih u odnosu na testiranih koji je iznosio negde 33%, gotovo za dan dva je pao na 22%. To govori o tome da država reaguje zaista onako kako građani zahtevaju.

Zašto ovo govorim? Zato što smo mi do sada imali prijavu vakcinacije, e sistem, najsavremeniji softver, ali se pokazalo da ljudi u ruralnim područjima ne mogu da se vakcinišu niti mogu da se prijave, jer nisu dovoljno edukovani kad su u pitanju digitalne tehnologije.

Država je automatski napravila timove koji će ići po selima i promovisati postupak vakcinacije, napraviti timove od jednog lekara i dve medicinske sestre, i svako ko bude želeo da se vakciniše imaće prilike.

S druge strane, danas su javili da će postupak vakcinacije bez prijave biti omogućen na određenim punktovima. Znači, veliki punktovi koji su do sada radili idu po principu prijave i e-vakcine, ali drugi punktovi, novi, koji se otvaraju dozvoliće jednostavno svim zainteresovanim građanima da priđu, da se prijave, pokažu svoja dokumenta i vakcinišu se.

To znači da upravo ovaj postupak vakcinacije ide ka tome da se ispuni plan Vlade Republike Srbije koji su zacrtali u sprovođenju ovog postupka, a to je da do maja meseca negde imamo preko dva miliona ljudi koji će biti revakcinisani.

To je težak rad, videli ste, na terenu sa ljudima, to je težak proces, ali svi učestvujemo u tome, svako sa svog stanovišta. Jednostavno, je vrlo važno govoriti ljudima koliko to dobro u stvari, donosi svima nama.

Mislim da je za nas kao građane Srbije važno da kažemo da smo i kao narodni poslanici jednostavno prepoznali potrebu da ove predloge koje je naš poslanik predložio za odlaganje popisa stanovništva koji se odnosi na septembar 2021. godine, za sledeći, odnosno oktobar 2022. godine mi prihvatimo kao predlog, zato što takav predlog će doneti mnogo toga da se u ovoj državi sredi.

Pogotovo da dobijemo jednu mnogo bolju i realniju sliku kad je u pitanju demografija, kad su u pitanju demografska kretanja, kad su u pitanju određene potrebe stanovništva, jer negde za ovih godinu dana budućih, o kome govorimo će mnogo toga se rešiti kad je u pitanju i ova pandemija, ali i način funkcionisanja same privrede i društva.

Na kraju krajeva, i sistem funkcionisanja svih oblasti koje nisu privredne aktivnosti, a to je obrazovanje, kultura, onaj deo koji se odnosi na zdravstvo, koje je nama od velikog značaja, pokazuje u stvari i napredak samog društva kada imate odgovornu državu koja se brine o svojim građanima.

To je za nas od krucijalnog značaja, to je važno da svaki građanin Republike Srbije jednostavno zna, kojim putem ide i kako se država brine o njemu kad su ugroženi određeni interesi, kad je ugroženo njihovo zdravlje, kad je ugrožena ekonomija, da u datom trenutku pored očuvanja zdravlja, vakcinacije imate mere ekonomske politike koje jednostavno gledaju da zaštite i tu privredne delatnosti. Imate mere socijalne politike, znači određena socijalna davanja. Imate mere koje se odnose na povećanje plata i penzija.

To je ono što pokazuje da u svakom segmentu društva mi moramo da budemo krajnje odgovorni. Statistika nam pomaže u celom tom procesu. Zato je važno da ona bude krajnje realna. To je ono zbog čega smatramo da je predlog koji se odnosi za odlaganje popisa za 2022. godinu, za oktobar mesec vrlo važan i važna odluka ne samo za parlament ovde koji će doneti tu odluku, već za sve građane Srbije.

Zbog toga svi oni predlozi koji su na 26. sednici Odbora za finansije kao predlozi odbora išli su, u stvari, usaglašavanje ovog suštinskog predloga da odlažemo popis za oktobar 2022. godinu i da taj proces moramo krajnje na odgovoran način da pripremamo.

U tom procesu svi učestvuju, mnoge institucije i mislim da i mi kao narodni poslanici na ovaj način učestvujemo, da jednostavno stvorimo odgovorne uslove za sprovođenje ovakvog postupka.

U danu za glasanje podržaćemo ove predloge za koje smo glasali na Odboru.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi doktore Orliću, uvažena ministarka privrede, poštovane kolege, javio sam se po amandmanu kao poslanik i član poslaničkog kluba Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka.

Mislim da ovo što je gospodin Todorović, kolega Todorović, predložio, baš i potrebno zbog toga što je veoma bitno da se uradi popis stanovništva, na način da to bude sigurno, tačno, da znamo ko je gde, i ko je odakle otišao, da se vidi kakvo je stanje u svim delovima naše zemlje Srbije i demografsko i privredno i poljoprivredno i u svakom delu da znamo koliko je ljudi bilo, koliko je ostalo, koliko je ljudi umrlo, koliko se dece rodilo.

To je neophodno za sve nas, posebno je to bitno za nas i sa jugoistoka Srbije, da se vidi koliko je vrlo mali broj dece rođeno, da se vidi koliko je ljudi umrlo, kolika je razlika u broju rođenih i broju umrlih, što je sve na štetu nataliteta i pronatalitetne politike.

Ja sam iz jedne male opštine Svrljig, gde je to očit primer, gde se, kao i prethodni popis koji je rađen, vidi velika razlika, preko 25% ljudi je manje nego što je bilo pre popisa. Očekujem da će i sada biti isto, što znači da ovaj naš predlog amandmana koji je Vlada usvojila i koji ćemo mi izglasati ovde danas na Skupštini, bilo bi dobro da se to usvoji i popis stanovništva će biti produžen za period od 18 meseci.

To je stvarno ispravno zbog ove situacije u društvu, pandemije, zbog velikog broja ljudi koji su zaraženi, zbog velikog broja ljudi koji shvataju neke stvari neozbiljno, zato što naša zemlja Srbija i naš predsednik i Vlada su obezbedili veliki broj vakcina. Ljudi su počeli da se vakcinišu, što je ispravno.

Iskoristio bih priliku, danas je svetski Dan zdravlja, i čestitao bih zdravstvenim radnicima i zahvalio im se što rade za narod, što rade za sve. Hvala vam, dragi doktori, drage sestre, dragi vozači, svi koji ste u zdravstvenoj zaštiti Srbije. Vi ste sada naša jedina odbrana od ove pandemije. Ali, tu smo i mi, koji moramo potencirati da se radi imunizacija, tu smo mi koji moramo biti primer da je potrebno da se ljudi vakcinišu, da se što veći broj vakciniše i da to uradimo što pre, i prvu vakcinu i revakcinu, i da na taj način suzbijemo ovu zarazu, zaustavimo njeno širenje i spasimo i naše stare ali i sve naše ljude u Srbiji.

Mi smo vodeća zemlja u svetu gde se vakcinacija radi na ovakav način. Imamo sada i mogućnost da se i u seoskim područjima radi vakcinacija, da se ide na teren, jeste da imamo problem zdravstvenih ambulanti, zdravstvenih domova zdravlja, zato što imamo nedovoljan broj doktora, nedovoljan broj radnika. Takav primer je i u mojoj opštini, gde ima mnogo manji broj doktora i sestara i radnika koji rade na terenu, gde se zatvaraju ambulante, a to je sve na štetu naših seoskih područja.

Mogu da podsetim, to svi znamo, koliko je veliki problem u tim rubnim područjima naše zemlje, gde je i opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i veliki broj takvih opština, a to važi i za Rašku oblast i za ostale delove Srbije, gde ima veoma stara populacija ljudi. Tu moramo dati mogućnost da mogu ljudi da se leče, da se obezbedi dovoljan broj ekipa zdravstvenih radnika, a posebno sada, kada je ova pandemija.

Mislim da će se vrlo brzo postići taj broj koji treba da bude odrađen imunizacijom – dva miliona i više ljudi, do kraja ovog meseca ili početkom maja meseca. Ja sam u to siguran, zato što su naši zdravstveni radnici, zato što najveći broj naših građana je video da je imunizacija nešto što je jedino, a koja se dobija putem vakcine. Vakcina je spas za situaciju u našoj zemlji.

Još jednom, pozivam sve moje prijatelje, sve građane, sve ljude koji žive na selu i od sela na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji, da se vakcinišu, da zaštite sebe, da zaštite sebi svoje najbliže i na taj način biće sigurnija budućnost za sve nas.

Uvažena ministarka, što se tiče ovog popisa stanovništva, to je veoma bitno, ali još je bitnije kad to uradimo, da se mnogo veći broj ljudi zaposli. Konkretno, vaše ministarstvo radi ono što je potrebno. Ja vas pozivam da obiđete i opštinu Svrljig i ostale opštine na jugoistoku Srbije, jer, verujte mi, tamo je veoma teška situacija.

Mi smo do 2000. godine imali veći broj radnika nego broj stanovnika. Posle 2000. godine sve je otišlo na nešto što nije dobro – uništene su fabrike, privatizacija je urađena na štetu radnika, stečajni upravnici su radili na štetu radnika i društva, a sve je to doprinelo tome da sada imamo potrebu da vaše ministarstvo koje vi vodite i vi sada stavite akcenat na takve opštine i da putem određenih mogućnosti, kroz subvenciju u upošljavanju, kroz oslobađanja za naše privredne subjekte, da se omogući da se dovede neka investicija kod nas u Svrljigu.

Juče je naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, primio vakcinu u Rudnoj Glavi, u Majdanpeku, i tamo je obećao da će uraditi nešto, da će dobiti određeni broj radnika neka firma.

Ja vas pozivam da dođete u Svrljig, da se tamo pomogne malo tim ljudima, da se tamo otvore neki privredni subjekt, gde bismo uposlili ljude, jer stvarno veliki broj naših ljudi ide iz te naše sredine ne samo u velike centre, Niš, nama je Niš najbliži, nego i van granica Srbije. Da bismo imali dobro stanje i popis stanovništva, naši ljudi treba da ostanu. Ali, mi moramo uposliti ljude.

Ja sam siguran da vi imate veliko iskustvo. Mi se znamo od ranije, kada sam bio kod vas u Trsteniku, zbog nekih potreba u vezi poljoprivrede i zato mislim da bi bilo dobro da obiđete jednu sredinu, opštinu Svrljig, a tu je i opština Babušnica, opština Pantelej, to je opština sa teritorije grada Niša koja je isto nerazvijena. Svi mi imamo potrebe da vaša pomoć dođe, da se obezbedi makar jedna investicija i uposli 150 do 200 ljudi. Mi se sada trudimo da obezbedimo zonu industrije, da na tom mestu ima zainteresovanih privrednika, da dođu i otvore firme, ali, uz vašu podršku biće mnogo lakše.

Dragi moji sugrađani, dragi moji prijatelji, drage kolege, ja mogu da kažem još nekoliko stvari vezano za ovu imunizaciju, za vakcinaciju. Mislim da je to veoma bitno. Ali, s druge strane, ja sam kao pravoslavni vernik čovek koji će uvek pomenuti za nas crveno slovo, danas su Blagovesti, blag dan, današnji dan je dan kada treba neki veliki poslovi da se rade, danas naše mlade žene i mlade mame imaju mogućnost da i u narednom periodu dobiju decu i ovo crveno slovo je vrlo bitno. Ovog trenutka svim našim pravoslavnim vernicima čestitam Blagovesti, sa željom da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.

Uvažena ministarka, kolege poslanici, građani Srbije, siguran sam da ćemo mi imati mogućnost da zaustavimo ovu pandemiju, da obezbedimo radna mesta, da pojačamo natalitet i da omogućimo da se naši stari ljudi osećaju sigurnije, a to možemo kada smo složni i na ovaj način, kada razmišljamo samo pozitivno.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke i ispred poslaničkog kluba Stranka pravde i pomirenja-Ujedinjena seljačka stranka glasati za predlog amandmana i za odlaganje popisa stanovništva, zato što je to neophodno, zato što je to potrebno. Još jednom – poziv svima da se vakcinišu.