Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Samo informacija. Preostalo vreme od grupe za vas je šest minuta. To vreme niste trošili. Vreme ovlašćenog je minut i 40. To vreme ste koristili.
Reč ima ministarka.
Izvolite.

Hvala.
Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, zahvaljujem se, prvo, na podršci u vezi amandmana. Dva amandman je podneo naš predstavnik poslanik Đorđe, četiri amandmana Ministarstvo finansija, tako da je sve to opravdano, i sami ste svi to izneli, sa pandemijom, da jednostavno moramo to da odradimo zbog efikasnosti i zbog bezbednosti svih građana, i onih koji vrše popis i onih koji su naši građani i u seoskim sredinama i u gradovima.
Žao mi je što sada nije tu predstavnik Sandžaka. Jeste da je podržao listu, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da bi trebao kao poslanik da vrši malo agitaciju i usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer, jednostavno, kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju. To je stvarno šteta.
Ja sam ove nedelje planirala da obiđem Novi Pazar, Sjenicu i Tutin i iz tih razloga sam odustala. Jednostavno, Ministarstvo privrede i ako želi da pomogne, vi sami ne radite na tome da tražite pomoć u tom smislu da odgovorite na takav način.
Iz tih razloga vas molim da edukaciju svojih ljudi i stanovništva malo odradite da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata gde stvarno mogu da imaju vajde.
Jednostavno, ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da odvedem u takvu sredinu gde oni sami odbijaju. Čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše. To je ono što se tiče vas.
Što se tiče gospodina iz Negotina, ja za vikend idem dole, ali sam planirala Pirot, Babušnicu i Dimitrovgrad. Gledaću sledećom prilikom da i Negotin uvrstim, jer ne mogu stvarno sve da stignem.
(Ljubiša Stojmirović: Svrljig.)
Svrljig, jel da? Dobro, nema problema. Stvarno je Srbija ogromna, kada pogledate kartu ne deluje vam mnogo velika, ali imamo mnogo gradova, mnogo sredina u koje treba stvarno da uđu investicije, da se nešto pomogne i iz svog domena, iz Ministarstva privrede gledaću da obiđem svako mesto u Srbiji i svaki okrug, gde ćemo moći nešto da uradimo i da pomognemo.
Imate moje obećanje da ću sledećom prilikom da dođem i u Svrljig i javiću vam se sigurno.
Zahvaljujem se, takođe, i na podršci, što se tiče amandmana, i hvala vam na tome.

Zahvaljujem.
Reč ima Samir Tandir, pravo na repliku.

Želim da se zahvalim ministarki na osvrtu na moju diskusiju. Ja sam šef poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja. Lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić više je puta isticao to što ste i vi sada kazali. Znači, situacija u Novom Pazaru i Sandžaku, usled pandemije izazvane korona virusom, nije dobra, kao i u celoj državi.

Što se tiče vakcinacije, ključnu odgovornost snose ljudi koji rukovode zdravstvenim institucijama. Da li je tako? Znači, ne postoji izlaz iz ove situacije, a da se ne ide preko imunizacije, odnosno vakcinacije. To je svakom potpuno jasno. Znači, ono što struka kaže, ne mogu ja o tome da govorim. Mi moramo poštovati preporuke kriznog štaba, ljudi koji su stručno osposobljeni da menadžerišu ovom krizom.

Kada govorimo o toj odgovornosti, ja vas pozivam da posetite sandžačke opštine, posetite Prijepolje, Novi Pazar, Sjenicu, ali vas molim da iskoristite snagu svoga autoriteta i na Vladi i kada je prisutan ministar zdravlja. Više puta smo govorili, znači, 15 godina dva čoveka vode Zdravstveni centar Novi Pazar. Da vidimo ko vodi lokalnu samoupravu u Tutinu, a gde je ubedljivo najlošija situacija kada je u pitanju vakcinacija građana?

Znači, ne možemo da generalizujemo odgovornost. Ja preuzimam odgovornost za ono gde su kadrovi Stranke pravde i pomirenja. Ono gde nisu naši kadrovi ili su preko deceniju i po neki drugi kadrovi, oni moraju da preuzmu odgovornost i da izađu i pred vas i pred Vladu i pred građane i da kažu – ljudi, mi ne znamo ovo da radimo, znamo krizu koja je bila leto 2020. godine, ubedljivo je najgora situacija bila u Novom Pazaru.

Nije zato odgovorna predsednica Vlade, iako su neki iz Novog Pazara pokušali da prebace odgovornost na Vladu, na predsednicu Vlade i predsednika država. Ne, prvenstveno je odgovornost na nama. I ako je Samir Tandir ili moja stranka negde rukovodi zdravstvenom institucijom, ja ću da preuzmem odgovornost i ako ne znam da je rešim ja ću da podnesem ostavku. Tako moraju svi da se pogledaju u ogledalo, da pogledaju ministre i Vladu i vas i da preuzmu odgovornost.

Prema tome, slažem se delimično, ali nema generalizacije. Ko ima odgovornost, čija stranka ima odgovornost treba da preuzme odgovornost. Hvala vam.

Hvala.
Obrisaću listu, da bi ministarka mogla da se prijavi za reč.
Izvolite.

Hvala.
Kada sam o tome malopre govorila nisam mislila direktno na vas, što je i normalno da ne možete kao jedinka da vršite pritisak. Konkretno sam mislila, to što se tiče predsednika države, premijerke i uopšte Vlade, država Srbija je uradila najviše, maltene, u svetu, što se tiče same vakcinacije, nabavke vakcina i svi nam zavide na takvom uspehu. Dakle, tu nema govora o nekoj krivici i prebacivanju krivice na Vladu i na predsednika i na premijerku.
Krivim opštine, ono što sam i rekla, da li su sad predstavnici opština, koja stranka, ja nisam ulazila u to, smatram da su odgovorni svi, ali ljudi ne mogu da se nateraju silom, već samo normalnom edukacijom. Znači, niko vas ne može da natera, ni zakon čak, da se vakcinišete ako vi to nećete, ali sam smatrala da bismo jednom dobrom edukacijom među stanovništvom, mogli da pomognemo. Vi morate da uradite između sebe edukaciju, da popričate o tome, jer očigledno je na vašem terenu najgora situacija što se tiče vakcinacije.
Prošlog četvrtka, kada smo imali pitanja, nismo ni stigli do toga, imala sam pitanja baš povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, ali nismo stigli do toga, nije ni bitno, ali hoću da vam kažem da imate mogućnost da koristite sredstva, da dobijate pomoć i sve, ali morate i vi da budete na liniji, da stvarno pomognete, što se tiče tog drugog dela, da bismo mi mogli vama da pomognemo. Mislim da ste me razumeli. Hvala.

Hvala.
Reč ima Samir Tandir, dva minuta.

Hvala, ministarki, na pozivu i ja ću inicirati sa svoje pozicije posetu Ministarstvu, razgovorima.

Znači, što se tiče pozicije i predsednika države i predsednice Vlade, kao građanin, kao Bošnjak, i kao musliman, mogu da kažem da je od demokratskih promena 2012. godine, preko 2014. godine, jer je ovo Vlada kontinuiteta, se permanentno radi na poboljšanju prilika u Sandžaku i poboljšanju stanja bošnjačkog naroda.

Rekao sam u prvom obraćanju da nama režim demokratske stranke i Borisa Tadića nije dopustio da formiramo Bošnjačko nacionalno veće. U takvim smo mi uslovima živeli i ti danas govore o poštovanju ljudskih prava, poštovanju Ustava, izbornim uslovima itd. Hajde, molim vas.

Što se tiče, hoću još jednom da podsetim, da je u jeku pandemije, krize, predsednik države donirao respiratore, da je nažalost od pojedinaca iz mog naroda to naišlo na osudu, ali hoću da vam istaknem da, nažalost, i dan danas ti neodgovorni pojedinci čine lokalnu vlast ili tek treba da uđu na vlast u Novom Pazaru. To su sad pitanja. To nije samo moja odgovornost, nego i odgovornost svih nas, pa da se pogledamo u oči. Ono što je odgovornost moja i moje stranke, ja ću da je preuzmem, ali zdravstveni sektor, nažalost, vode neki drugi ljudi. Ja onoliko koliko mogu sa ove pozicije da utičem, utičem, to znaju ljudi, i pozivam građanke i građane da uđu u proces imunizacije, jer ne postoji drugačije rešenje za ovu globalnu pandemiju.

Što se tiče rezultata, mislim da su oni više nego jasni kada je u pitanju broj vakcina, broj respiratora i da tu treba skinuti kapu državnom vrhu i predsedniku i predsednici Vlade, ali moramo da vidimo ko nam vodi zdravstvene ustanove na lokalu, ko je taj u Tutinu koji vodi zdravstvene ustanove, ko vodi lokalnu samoupravu i ko sada treba da uđe ponovo na vlast u Novom Pazaru. To su isti oni koji su kritikovali predsednika Vučića kada je donirao respiratore Novom Pazaru. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, nema sumnje da je odlaganje ovog zakonskog projekta veoma značajno, jer nam treba određen vremenski period da bi se dobro i kvalitetno pripremili. Kako kažu u nauci – organizacija je pola urađenog posla. Da bi uradili posao, moramo dobro da organizujemo, da se pripremimo i neće izostati rezultati.

Šta nam sve omogućava popis stanovništva, već su govorile moje kolege. Ima tu mnogo toga što mi moramo da menjamo i sa popisom i bez popisa. Pretpostavljam da smo svi svesni koliki nam je veliki problem u kadrovskoj strukturi stanovništva. Popis će sigurno sagledati i ovaj deo, ali mi ne moramo da čekamo na popis da bi popravili tu kadrovsku strukturu.

Današnje stanje u našem obrazovnom sistemu je takvo da svi teže da postanu inženjeri, pravnici, ekonomisti, magistri, masteri, doktori nauka itd, ali smo zaboravili jedan veoma značajan obrazovni deo, a to je kvalifikovana i visokokvalifikovana radna snaga.

Širom Srbije, posebno u Beogradu, velika je građevinska akcija, odnosno izgradnja građevinskih objekata i oni koji žele mogu da prošetaju Beogradom i drugim gradovima i da pogledaju na ogradama tih gradilišta, veoma često ćete pronaći oglas gde kaže – potrebni armirači, potrebni tesari, potrebni stolari, zanatlije i tako dalje. E, tu mi moramo da povedemo računa, tu smo se ogrešili u planiranju i vođenju tog dela obrazovnog sistema. Nama već sada nedostaje mnogo, mnogo tih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika.

Ono što smo propustili ne tera nas sada da sednemo i da kukamo i da plačemo, nego da gledamo da pomognemo i da stvorimo nove ljude koji će se baviti tim poslovima. Evo, ja ću dati jedan predlog, premda ministar Ružić nije tu, ali čuće on to. U Crnoj Travi postoji Građevinska škola i ta Građevinska škola ima velike kapacitete. Ima Dom učenika gde može da primi, internat i dom, gde može da primi oko sedamdesetak prolaznika.

Ja sam predlagao prethodnom ministru dajte da napravimo umesto što zatvaramo Građevinsku školu u Crnoj Travi, dajte da napravimo tamo "majstorsku akademiju" i da iskoristimo trenutak dok imamo stručne i kvalitetne ljude koji mogu da prenesu znanje novim naraštajima, koji mogu da ih obuče i nauče kako da rade kvalitetno taj posao. Ako budemo čekali još pet, deset ili više godina, ne da nećemo imati i te kadrove, nego nećemo imati ni one koji mogu da ih nauče i da im prenesu to znanje.

Kako je živela Srbija u nekim vremenima, prošlim? Naši mladi ljudi su odlazili širom Evrope i širom sveta, učili, sticali znanja i vraćali se u Srbiju da ta znanja prenesu naraštajima koji dolaze. A šta mi danas radimo? Mi danas naučimo, obrazujemo ljude i onda im otvorimo put u jednom pravcu da odu u Evropu, Ameriku, širom sveta da znanja koja su stekli ovde prenose drugima i da rade za druge, umesto da vrate svojoj otadžbini, da vrate svojim roditeljima, zemlji koja im je pomogla, jer kod nas je još uvek relativno jeftin taj obrazovni sistem, odnosno školovanje, čak jedan deo je i besplatan.

Moramo tu da se pokažemo u obrazovnom sistemu, da dođu velike promene i da stvorimo novu veliku grupu tih ljudi koji će se baviti zanatima i zanatstvom. Nemojte za 10 i 15 godina da dođemo u situaciju da ne znamo da promenimo ventil ili da nema ko da promeni ventil ili osigurač, a to će se desiti.

S druge strane, šta još moramo da uradimo, a tu takođe može taj popis da nam pomogne? Moramo da povedemo više računa o zdravstvenom sistemu o kome ja sada neću govoriti, jer o zdravstvenom sistemu je mnogo toga rečeno i ja se slažem sa tim. Naša je velika sreća što smo sačuvali taj primarni zdravstveni sistem i to je u ovoj muci koja nas je snašla pokazalo se kao veoma korisno i veoma dobro. Zato moramo da ga još ojačamo i da u budućnosti ne dozvolimo da imamo ovakva iznenađenja. Ali, imamo dosta problema i u oblasti kulture. A, kultura je ogledalo svake zemlje, ogledalo svake nacije. Moramo da sačuvamo naša kulturna dobra. Moramo jedanput već da donesemo taj zakon o pismu i ćirilici o kome se govori milion godina i kažu negde u nekom zapećku, u nekoj fioci stoji, nigde ga nema.

Mi smo počeli mnogo da kvarimo naš jezik. Upotrebljavamo previše tih stranih reči. Ja razumem da je došla digitalizacija, da je to jedna nova era u poslovanju, ali moramo da svoje reči i svoj jezik poštujemo.

Juče je bilo 80 godina od zločinačkog bombardovanja fašističkih sila Srbije, odnosno Beograda. Tom prilikom Nemci su kao legitimni cilj odredili i Narodnu biblioteku, biblioteku koja je čuvala kulturnu građu Srbije, koja je čuvala stotine hiljada knjiga koje su govorile o našoj kulturi, o našoj prošlosti.

Ne mogu da shvatim nekoga ko je spreman da uništava knjige. Knjiga nam je osnova znanja, knjiga je osnova mudrosti. Iz nje smo sve naučili, sa njom smo išli u bolju budućnost.

I šta se nama dešava? Eto, to je jedan primer kako smo mi neodgovorni prema svojoj kulturi, prema svojoj tradiciji, prema istoriji. Naša biblioteka koja je tada uništena na Kosančićevom vencu, kako izgleda danas? Jedna rupa najobičnija na kojoj ima malo tog građevinskog materijala i ništa dalje.

Nije velika mudrost, nije ni veliki izdatak sagraditi tu biblioteku i pokazati i tim našim neprijateljima, zlotvorima da nisu uspeli da unište taj kulturni duh Srbije i na kraju krajeva vratiti tu biblioteku na mestu gde je nekada i bila. Imamo dosta te kulturne građe koja može da bude pohranjena u tom objektu.

Juče sam gledao na televiziji, bio je čovek koji je direktor biblioteke, govorio je o tome i nažalost nekako povezano sve se dešavalo 6. aprila. Dana 6. aprila je sagrađena, 6. aprila srušena, 6. aprila ovo, 6. aprila ono. Dajte da iznenadimo Srbiju, da iznenadimo našu kulturu, da napravimo tu biblioteku. Kažu da je to neko zdanje na dva sprata, da napravimo i da je otvorimo, eto 2003. godine neka bude 6. aprila.

Neko će reći - za to su potrebna sredstva, ovo-ono. Ja mislim da je to najmanji problem, evo sada ću vam reći i zašto. Svih ovih meseci, pa i godina i dana čitamo, razgovaramo i pričamo o borbi protiv kriminala i tu se spominju neki ljudi koji su enormne sume novca na račun Srbije prebacili sebi na svoje račune, neću da im spominjem imena, ima ih na svim stranama, i stvorili ogromna bogatstva. Dajte neka oni probude u sebi taj duh poštovanja zemlje koja im je omogućila da stvore toliki kapital.

Onako kako je kapetan Miša Anastasijević otečestvu ostavio mnogo zadužbina, tako i oni neka naprave tu biblioteku. Ima ih desetine, ima ih stotine koji mogu bez da osete, da odvoje makar po milion evra i ne biblioteku, nego mnogo toga možemo sa tim novcem da napravimo.

Ne odnosi se to samo na pojedina ministarstva. Trenutno su ministri tu, ne zna, jedan, drugi, teći, peti, ali ministarstva su isto živ organizam. Posle jednog ministra dolazi drugi ministar. Svi moramo da se trudimo da vodimo računa i o zdravstvenom i o obrazovnom sistemu, i o kulturi i da pokažemo svima da je Srbija ne mala, kako oni kažu, nego da je to zemlja velikih, mudrih, pametnih i poštenih ljudi.

Nadam se da će i ovaj popis pripomoći tome i da ćemo svi mi, svako na svoj način, neko što će stalno ovako da bude dosadan kao ja i da priča o tome, neko finansijski, neko će stručno da to uradi i izgradi i da pokažemo da ne može niko da uništi ni našu kulturu, ni naš slobodarski duh.

Izvinjavam se još jednom ako sam bio dosadan i hvala vam na pažnji.