Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, čuli smo zaista konstruktivne diskusije kada je u pitanju odlaganje popisa stanovništva. Mislim da je to još jedan pokazatelj koliko je danas država Srbija odgovorna prema svojim građanima, odgovorna prema svojoj budućnosti, odgovorna sama prema sebi.
To je suštinska razlika između Srbije danas i Srbije kakvu ste imali, rekao bih od 2000. do 2012. godine. Danas vlast u Srbiji služi građanima, služi interesu građana Srbije i samo građanima Srbije. Danas vlast nije tu radi sebe, nije tu da zadovolji potrebe ministara, da zadovolji potrebe državnih sekretara, pomoćnika, zamenika ministara ili bilo kojih drugih funkcionera, danas vlast radi na zadovoljenju interesa građana Srbije u najširem smislu.
Tako imate rezultate o kojima možemo da govorimo do beskonačnosti. Ti rezultati su merljivi i oni su vidljivi. Kažu ovi vrli opozicionari okupljeni oko fašiste i naciste Dragana Đilasa da ljudi treba da gledaju svojim očima. Tačno je, ljudi danas u Srbiji gledaju svojim očima, zato njega i ne mogu da gledaju nikako. Kada vide to zlo na televiziji, oni promene kanal. Bojim se često da neki građanin kada vidi to zlo na televiziji, ne razbije sopstveni televizor od besa, koliko je to zlo otelo ne samo milione, nego godine života svima nama.
Koliko je to zlo zapravo zaustavilo Srbiju. Koliko je to zlo opljačkalo Srbiju, koliko je zlo kilometara, stotine kilometara autoputeva Srbiji uzelo da je Srbija kasnila čitavu deceniju ili dve decenije za svima ostalima u regionu, pa su nam svi pobegli. Svi su otišli daleko do Srbije. Standard u okolnim zemljama je bio mnogo viši nego u Srbiji, po 150, 200 evra u proseku je plata bila veća u državama susedima. Danas to više nije slučaj.
Danas Srbija gradi stotine kilometara autoputeva, pa kažu – šta će nam autoputevi, to nama nije potrebno. Pa naravno da nije potrebno kada oni idu avionima na Mauricijuse, na razno razne egzotične destinacije, njih Srbija i ne interesuje da je obiđu i da vide kako se u Srbiji živi. Njih ne zanima da li su putevi u Srbiji negde u toliko lošem stanju da su bezbednosno opasni za građane Srbije, nas to zanima i to zanima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zato i ide od mesta do mesta u Srbiji. Nekima je to smešno kada se ode u neko selo na istoku, na jugu, na severu Srbije, kažu – ma, ide u neku selendru, šta će tamo, tamo žive neki starci, tamo žive neki bezveze ljudi koji nisu fensi, nisu moderni, nemaju moderne telefone.
Pa naravno kod tih ljudi treba otići, tim ljudima moramo da pružimo nadu i ne samo nadu, jer sama nada po sebi ne znači ništa, već da im pružimo konkretne stvari koje će njima u budućnosti značiti da mogu da osete da država o njima brine. Tu brigu će da vide onda kada dobiju put, onda kada dobiju fabriku, onda kada dobiju vakcine, onda kada imaju moderan dom zdravlja, onda kada mogu svoju decu da zaposle, da ostanu u tom mestu da rade da bi se bavili poljoprivredom ili radili u fabrici, onda kada imaju uređenu školu, onda kada imaju i onaj toalet koji su oni ismejavali, onda kada deca ne idu u čučavac.
To je suštinska razlika između Srbije kakvu mi imamo danas i one Srbije koju smo imali do 2000. godine kada je poenta bila da društvenu i državnu imovinu rasprodamo, u redu privatizacija, to je OK, hteli smo slobodno tržište, hteli smo liberalnu ekonomiju, sve je to u redu, ali nije u redu da se opljačka država, nije u redu da se pod izgovorom reformi ekonomskih, društvenih, opljačka sve ono što je narod decenijama sticao od Drugog svetskog rada do, rekao bih, 2000. godine, sve što je odbranjeno, sve što je funkcionisalo i koliko-toliko, a radilo u onim teškim uslovima devedesetih godina, strašno teškim uslovima i ratova i sankcija i zločinačkog bombardovanja, sve te fabrike su to preživele, ali nisu preživele Đilasa i taj fašističko-nacistički režim DOS-a 2000. godine.
Ti ljudi su uspeli da unište ono što nije uspeo ni NATO da uništi 1999. godine i zaista su oni u tome umetnici, može da im se oda ogromno priznanje. Sve ono što je u Srbiji funkcionisalo je nestalo nakon 2000. godine, počišćeno je. Imali su akciju koja je jedan, rekao bih, bezbroj naravno primera, ali jedan od lepših primera toga kako oni doživljavaju i tu pravnu državu koju danas traže, ali oni bi hteli znate kakvu pravnu državu, takvu u kojoj sud sudi onako kako Đilas kaže, onako kako Marinika sroči ili iskokodače, oni bi takvu pravnu državu hteli, u kojoj će oni ljudi koji rade u interesu građana da idu u zatvore, a oni će da idu na Mauricijus da nose novac građana Srbije.
To je za njih pravna država, gde se nikada ne otkrije pljačka, gde se nikada ne otkrije odakle ti automobil, odakle ti vila, odakle ti stanovi, odakle ti milioni, gde se nikad ne otkrije odakle ti svi ti računi, gde se nikad ne otkrije zašto si sam od sebe kupovao firmu na raznorazne načine.
Takvu pravnu državu hoće oni koji sebe danas nude građanima Srbije zajedno sa fašistom i nacistom, slobodno mogu da kažem, Draganom Đilasom, koji je upravo pravi primer čoveka koji baštini ideologiju Adolfa Hitlera i to smo videli, malo pre smo čuli i kako je fašistička Nemačka 1941. godine namerno bombardovala biblioteku da bi se zatreo trag srpskoj kulturi, istoriji, tradiciji i našem postojanju.
Primer toga, upravo je primer toga pokazao Dragan Đilas u Knez Mihailovoj kada su njegove pristalice palile knjigu o Beogradu. Pazite, ko god da je autor knjige o Beogradu, kako god da se zove čovek koji je autor, u ovom slučaju autor je bio zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, rekao bih u momentu je taj čovek zamenik gradonačelnika kad Beograd nikad naprednije nije išao napred i nikad brže napred.
U tom momentu ti zlotvori pale knjigu o Beogradu, u momentu kad u Beogradu imate rekordan broj zaposlenih ljudi, kada Beograd ne kasni ni sa jednim socijalnim davanjem svojim građanima, kada Beograd zida desetine novih vrtića, kada u Beogradu imate, rekao bih, svakog dana nova i nova radna mesta, kada se u Beogradu postiže izuzetan rezultat i po pitanju vakcinacije, borbe za zdravlje, život ljudi. Njima je ideja da pale i uništavaju.
Pa kažu, mi ćemo sve one fasade koje ste uradili, sve trgove koje ste napravili, mi ćemo to da vratimo onako kako je bilo nekada. Pa, zamislite samo Karađorđevu ulicu, dole, kakva je bila nekad u koju ne daj Bože da prođete za vreme Dragana Đilasa noću, tamo niko osim onih najgorih prostitutki, narkomana i ološa poslednjeg nije zalazio u taj deo grada, bolje da ne govorim kako se zvao taj deo grada u to vreme. U parku kod Ekonomskog fakulteta, ne daj Bože da je neko išao tad noću, prolazio tim delom grada.
Danas imate politiku koja vodi Srbiju napred, politiku koja zapošljava ovu zemlju, preko 300.000 i to je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izneo taj podatak pre dve večeri, preko 300.000 radnih mesta, novih radnih mesta, ne tako što je neko otišao iz zemlje pa se smanjio broj nezaposlenih, nego novozaposlenih 300.000 ljudi, vrlo precizno i to ne može niko da negira, za to postoje podaci, to je proverljivo i onda tajac.
Onda na njihovim društvenim mrežama, onda na njihovim portalima vidite, te večeri nema ništa novo, ne znaju šta da kažu. Uhvatio se Dragan Đilas, stavio nitroglicerin pod jezik, ne zna šta da radi, koje novo zlo i glupost da smisli, kako na novi način da pokuša da uvredi i da zapreti nekome, kako da opsuje, gde da prolije svoje lažne suze, na koji način da napadne nekog od funkcionera SNS, pre svega predsednika Republike, jer je on glavna meta tim zlotvorima.
Onog momenta kada bi srušili Aleksandra Vučića, tog momenta bi Srbija stala i tog momenta ništa u Srbiji više ne bi bilo isto, već bi krenulo sve unazad 10 puta brže i gore nego što je bilo pre.
Zato jeste zadatak svih nas, ne samo ovde, jer mi ćemo ovde, svako od nas, održati neki svoj govor, to će neki građani koji prate prenos čuti, neko će to pogledati na društvenim mrežama, tu će se završiti priča. Ali, poenta svih nas ovde koji jesmo narodni poslanici, da svakog dana razgovaramo sa ljudima, da im govorimo kolika je opasnost da se u Srbiji to zlo vrati ne daj Bože. I šta bi nas čekalo kada bi fašisti, kao što je Dragan Đilas, u rukama zajedno sa jedinom knjigom koju oni vole i čitaju – „Majn kampf“, se vratili ne daj Bože na vlast, kako im kaže ona njihova – vratite se prvo u Beograd molim vas. Tu vide najviše para. Oni bi tu, ne bi oni da idu u sela po Srbiji, ne bi da idu tamo gde je najteže. Oni bi prvo u Beograd da dođu, da zgrabe beogradsku kasu.
Milijardu i 200 miliona je prošli put ostavljen dug, sada bi otišao na deset milijardi kada bi oni bili, da ovo što je puno isprazne, da potroše, da novih 30, 40 stanova steknu što brže, da nove vile, nove automobile, nove desetine miliona, da pronađu neke nove destinacije, jer je zaboravio više gde su mu sve računi, ovih pedesetak računa koje ima po inostranstvu. Da se nastavi tamo gde se stalo, samo sada brže, jer je svestan da bi ljudi to brže i otkrili.
Znači, ljudi, ja vas molim građani Srbije, da budemo svi svesni opasnosti koja nije mala, opasnosti koja vreba sa druge strane u šarenoj laži Dragana Đilasa, u toj otrovnoj jabuci koju nam nudi ta veštica u liku Dragana Đilasa. On nudi Srbiji otrov, metaforički rečeno otrov, u koji bi Srbija i ekonomski, a bogami i biološki pitanje je kako bi opstala, jer bi onaj najveći deo mladih ljudi koji se danas vraća u Srbiju, koji vidi da je Srbija danas možda i najsigurnija zemlja u Evropi u mnogo čemu, i koji vidi nova radna mesta ovde, koji vidi da u brojnim privatnim kompanijama plata nije 200 evra kako Đilas govori, nego je plata i po 1.000, 1.500, po 500 evra zavisi od toga kakvu stručnu spremu imate. Ti mladi ljudi bi odustali od povratka u svoju zemlju, oni ljudi koji žive ovde i školuju se bi jedva čekali da spakuju svoje kofer i da odu. Kada nema mladih ljudi u ovoj zemlji onda nema ni opstanka te zemlje.
To je opasnost i to je onaj otrov koji Srbiji nudi Dragan Đilas, da otera sve što je pametno odavde, da se ono pametno sa stečenim znanjima u Srbiju ne vrati, da ovde ostanu samo njegovi poslušnici, njegovi kriminalci, njegovi huligani, njegove ubice i svi oni koji slede tu fašističko-nacističku ideologiju koju on propagira i oživljava u Srbiji.
On se, ljudi, nije setio juče, 6. aprila i niko se od te opozicije nije setio da kaže da je neko uništio biblioteku 1941. godine. Nije se setio niko od njih da odnese venac, da upali sveću u pomen tim žrtvama koje su pale od 1941. do 1945. godine. Niko se tih ljudi nije setio.
Njih je sramota da govore o srpskim žrtvama. Njih je sramota svega što je srpsko. Njih je sramota Srbija. Jedini cilj njih, jedino čega se ne stide to je da kradu, a onda i da lažu, a ko krade i ko laže znamo da je vreme napokon u Srbiji došlo i da odgovora za sve to i da ide u zatvor.
Drago mi je što se prvi put u Srbiji vode istrage protiv takvih lopuža, protiv takvih kriminalaca i takvih zlotvora kakav je Dragan Đilas i kakvi su brojni tajkuni i kakvi su brojni kriminalci, i što je Srbija danas jača od svakoga ko bi pokušao da na nju udari i što je jača od svake mafije, od svake organizovane grupe, što ni jedan organizovana kriminalna grupa u Srbiji više neće biti nikada, ponavljam, nikada u stanju da ugrozi državu Srbiju.
Živela Srbija i živeo predsednik Aleksandar Vučić.