Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 109 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 3. do 5. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, Predlogu odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto smo ovde predlagači gospodin Martinović i ja, ja nemam šta da obrazlažem, niti će, pretpostavljam, gospodin Martinović, pitam predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa da li žele reč? (Da)
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje stalnih parlamentarnih delegacija, kao i pitanje članstva, odnosno Odbora za stabilizaciju i pridruživanje su teme koje zapravo predstavljaju onaj aspekt delovanja u Narodnoj skupštini koji može biti vidljiv, ali i ne mora.

Dakle, postoji ono što se zove sama matica delovanja rada Skupštine, a to je ono što radimo obično svakodnevno ovde u plenarnoj sali, ali i ono što je zapravo nužno da odradimo. Međutim, postoji i onaj deo Narodne skupštine koji može biti pasivan, a može biti i jako aktivan.

Ovo što danas imamo pred nama jeste, dakle stalne parlamentarne delegacije je zapravo nešto o čemu bi trebalo da se meri stvarni kapacitet, i to onaj pojedinačni, kako u samim poslaničkim klubovima, tako i uopšte u celokupnom parlamentu.

Svakako da Narodna skupština ima svoju tradiciju po ovom pitanju i ima svoje aktivnosti. Istina, ono što jeste određeni otežavajući aspekt, odnosno otežavajuća okolnost kako bi ove delegacije funkcionisale u punom kapacitetu jeste ovo stanje u kome se nalazimo, dakle stanje kovid pandemije. Mi otprilike sada taj aspekt aktivnosti, ne samo pitanje stalnih parlamentarnih delegacija, već skoro sve one aktivnosti koje imaju veze sa međunarodnim aktivnostima u kojima po našim ovde propisima i programima sudeluju narodni poslanici su nekako svedeni na minimum. Međutim, razumemo potpuno da smo i mentalno opredeljeni, odnosno određeni da se bavimo onim što je najnužnije, da prosto omogućimo rad Narodne skupštine, odnosno da izvršavamo obaveze koje su nam predviđene ovde u Narodnoj skupštini, jer bez obzira na činjenicu da se nalazimo u nekoj vrsti neuobičajenog stanja, iako ono zvanično nije vanredno, ali činjenica je da nije ni potpuno redovno, niti je potpuno uobičajeno. Dakle, mi jesmo narodni poslanici, mi obavljamo te dužnosti i mi svakodnevno dolazimo na posao, na kraju krajeva i izvršavamo i svoja prava koja su nam predviđena po statusu narodnog poslanika. Građani imaju pravo da od nas traže puni kapacitet, svakako uvažavajući okolnosti u kojima se nalazimo.

Ono na šta bih ja hteo u ovom slučaju ukazati jeste da ne podlegnemo onom osećaju koji je prirodan za čoveka, a to je svakodnevno nadanje – e, sada će kovid sutra da prestane, pa ćemo mi da krenemo normalno da radimo. Dakle, vidite mi smo taj osećaj imali još pre godinu dana kada smo se suočili sa ovom krizom i onda smo nekako očekivali da bi ovaj mesec, da bi još tri meseca, pa sada će, pa pola godine, ali evo vidite i sami godina je dana i ne samo kod nas, kod nas mogu kazati da je nekako atmosfera ponajbolja i ne samo psihološki, iako je i taj psihološki aspekt vezan za ono sve što se čini na nivou države u pogledu preduzimanja svih mera i aktivnosti od imunizacije do delovanja na polju medicinske infrastrukture, pružanju usluga.

Dakle, ono što jeste dobro i što je svakako za pohvalu, da ova zemlja sa svojim rukovodstvom ide, mogu kazati, nekoliko poteza ispred okruženja, ali sigurno ide bar pola poteza ispred izazova što jeste zapravo nešto što je jako dobro. Ali, uprkos tome da smo u značajno boljoj situaciji od mnogih zemalja, skoro svih zemalja ili svih zemalja u okruženju i mnogih zemalja u Evropi, pa i šire, zapravo ne treba da bude razlogom da se nekako pasivno naviknemo na ovo stanje sa jedne strane, sve u nadi da će onog trenutka kada prođe, da se vratimo svim onim redovnim aktivnostima.

Hoću upravo ovim da sugerišem da pitanje orijentisanja na aktivnosti koje su na distanci i u pogledu delovanja prema međunarodnim faktorima, odnosno izvršavanja svojih obaveza i onoga što zadužujemo kao narodni poslanici, bilo u stalnim parlamentarnim grupama, bilo u grupama prijateljstva sa parlamentima drugih zemalja, bilo u kojim forumima koji deluju u okviru Narodne skupštine. Tako da bi zapravo trebalo ozbiljnije da se uključimo u neku vrstu preorijentisanja u tu distans komunikaciju, odnosno onlajn komunikaciju.

Zato ovom prilikom želim da pohvalim ono krilo Odbora za obrazovanje i nauku, koje smo odnedavno nazvali Pododborom za digitalizaciju i informatičko društvo, koje ne samo da smo osnovali da prosto kažemo da imamo, nego to zapravo funkcioniše, i to jako ozbiljno, kao što znate, imali smo jedno veoma ozbiljno javno slušanje nedavno ovde u Narodnoj skupštini, koje mogu kazati da je u potpunosti uspelo. Već se priprema i novo javno slušanje koje će verovatno biti upriličeno u Kragujevcu. Grupa okupljena u pododboru nadležnom za oblast informatičkog društva i digitalizacije na čelu sa koleginicom Raguš je za svaku pohvalu. Dakle, deluju veoma aktivno, imaju punu podršku Odbora, a i celokupne Narodne skupštine.

Ovim hoću kazati da se mi zapravo moramo se ozbiljnije preorijentisati prema digitalnoj komunikaciji, koja će svakako u značajnoj meri preuzeti mnoge aspekte komunikacije u narednom periodu, i ne samo zbog kovida, i ne samo zbog ovih problema koje je izazvala pandemija, već i zbog trendova koji su neminovni u pogledu činjenice da digitalno društvo sve više postaje ne samo neki paralelni proces, već postaje sastavni deo i jedne nove kulture komuniciranja, ali i sastavni deo svakodnevne potrebe.

Prema tome, ukoliko želimo, a verujem da je tako, održati korak sa izazovima posebno razvijenog sveta, onda očekujem od Narodne skupštine i njenog rukovodstva, ali i od ostalih nadležnih organa u Vladi, agencije koja je za to zadužena, što jeste bio slučaj sa ovim dosadašnjim aktivnostima, da zapravo pojačamo našu preorijentisanost prema digitalizaciji, a onda ćemo time otkloniti sve probleme ili veći deo problema upravo ovih barijera, nemogućnosti putovanja, nemogućnosti vršenja svojih funkcija, pogotovo mislim da je pored ovog što je danas osnov teme, ali mislim da su i pitanje grupa prijateljstva nešto što predstavlja neprocenjivo veliki resurs ove Narodne skupštine i celokupne države. Grupe prijateljstva su kod nas nekako isto tako pasivizirane, ostavljene su da prosto funkcionišu onako najčešće po inerciji gde se čeka da se, eto, nešto desi, da neka delegacija dođe, da predstavnici ili nosioci odgovornosti u tim grupama budu pozvani na neki događaj simbolički i otprilike se na tome to završi.

Mogu kazati, kao neko ko je u proteklom mandatu vodio grupu prijateljstva sa Državom Katar, mi smo, iako tada početnici, ne samo početnici kao narodni poslanici, već zapravo prvi put se uspostavljala ta grupa prijateljstva sa Državom Katar, pa je jako puno vremena prošlo dok smo uspostavili grupe sa obe strane, pogotovo i što su u pitanju svojevrsni oblici monarhija koji imaju svoje specifičnosti, ali već kada smo u drugom delu mandata uspeli krenuti, tada smo organizovali jednu veoma, veoma bogatu, ozbiljnu posetu gde je pet narodnih poslanika članova grupe prijateljstva sa Katarom putovalo, imao sam čast predvoditi tu grupu, bili smo primljeni na najbolji mogući način, imali smo na desetak veoma važnih sastanaka na državnom nivou. Ono što je bio utisak je da je ta zemlja iskazala poštovanje prema ovoj zemlji, preko poštovanja prema našoj delegaciji. U svim razgovorima se pokazalo da zaista tu postoji ozbiljna volja za saradnjom.

Mislim da je to svakako bio samo početak, istina, čak tada je zapravo bilo određenih problema u Golfskom zalivu, uključujući odnos okruženja prema Državi Katar, pa tad čak je nekako i atmosfera neuobičajena, ali s obzirom da sada ti problemi polako jenjavaju mislim da je odnos, recimo, evo sada ga navodim kao primer zbog tog iskustva, odnos Republike Srbije i Države Katar još jedna šansa nakon što se izuzetno dobrim pokazalo koliko je bilo korisno za ovu zemlju i za celokupne međunarodne odnose, pogotovo odnose između Srbije i muslimanskog sveta, koliko su se dobrim pokazali svi oni akti prijateljstva i partnerstva koji su već dali rezultate na investicionom polju i na raznim drugim poljima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sada to treba dalje širiti.

Evo, videli smo korake koji su napravljeni sa Bahreinom, to je izuzetno važno. Radi se o zemljama koje imaju ogromne resurse saradnje, pogotovo investicione. Tu je i Katar, bez obzira na njihove međusobne određene probleme. Mi treba da gradimo prijateljstvo sa svima, da ne ulazimo u lokalne probleme među njima i to se do sada radi dosta dobro, dakle, sada to sve treba ažurirati.

Svakako da mi nije tema Katar ili saradnja sa zemljama Golfskog zaliva, već mi je zapravo tema, u stvari ovim navodim samo primer koliko je moguće iskoristiti aktivnosti, odnosno potencijalne mogućnosti grupa prijateljstva. Ja bih zapravo sledeći ovo iskustvo pozvao narodne poslanike, pogotovo one koji su i formalno prihvatili da vode grupe prijateljstva, ako treba, spreman sam da im se stavim na raspolaganje, pogotovo kada su u pitanju grupe prijateljstva sa muslimanskim zemljama. Evo, budite komotni da nam se obratite, ja ću lično svo svoje iskustvo, s obzirom da sam saradnju sa muslimanskim zemljama razvijao skoro tri pune decenije, da ne govorim i o samom poznavanju, boravku i u zemljama Afrike i u zemljama Azije, tako da sam u prilici da pomognem svakom ko želi da pokrene aktivnosti saradnje, što će zasigurno biti na dobrobit.

Ne očekuje se uvek tu neka velika diplomatska akcija. Dakle, akti prijateljstva su najčešće pitanje simboličkog poštovanja, pitanje komunikacijskog uvažavanja, pitanje inicijative, od onog najsitnijeg kada su u pitanju određeni njihovi važni događaji, čestitke, preko toga da se, recimo, podrži i pozdravi neki lep gest koji su oni imali u toj zemlji. To su stvari koje oni jako poštuju, jako respektuju.

Recimo, ja sam nedavno u javnoj izjavi podržao promene koje se dešavaju u Državi Katar koje su pre svega obuhvatile poboljšanje Zakona o radu. Mene su neki pitali – dobro, ti se oglašavaš, šta nas briga o Zakonu o radu koji je usvojen u Državi Katar? Pa jako nas je briga zato što naše kompanije već idu, zainteresovane su da se pojavljuju tamo i jako je važno radnike koje vode odavde pod kakvim uslovima će oni tamo da rade. Dakle, to su sve i te kako važne stvari. Naravno, i neke njihove druge reforme koje oni sprovode, ali sam video koliko je to njima važno, koliko oni to sve prate, prenose u svojim medijima i sve to predstavljaju kao akte prijateljstva ove zemlje prema njima.

Ovo prosto delim sa kolegama narodnim poslanicima koji su već preuzeli ove odgovornosti, delim da prosto znate da može sa malo energije da se uradi puno ili ako ne može da se uradi puno u ovim okolnostima u kakvim je zemlja sada pod pritiskom pandemije, da može da održava kontinuitet komunikacije, da bi zapravo kada već dobijemo bolju situaciju mogli i aktivnije da krenemo.

Svakako da imamo ovde i temu programa stabilizacije i pridruživanja, još jedna tema koja se odnosi na naše korake prema EU. O temi EU nekako se oseća blaga depresija kada treba govoriti o EU. Već toliko godina na tom putu koji nimalo nije impresivan, koji, znate i sami šta nam je sve na tom putu činiti. Ja razumem kolege, nezavisno o ideološko-političkoj pripadnosti, što se nekako gubi volja na tom putu. I vi znate da mi tu imamo neke dve krajnosti kada je u pitanju politička javnost u Srbiji, dve krajnosti, od onih koji su evro fanatici, kojih je, istina je, nekako sve manje, pogotovo nakon svih ovih političkih procesa kod nas i pada uticaja određenih političkih uticaja i stranaka koji su bili zastupnici te ideje onako žučno i fanatično, kako se to kaže, pa do onih drugih koji su imali evropsku orijentaciju, umerenu, ali, tu ozbiljno pada energija, pada volja, što je za razumeti.

Sa druge strane imamo sve glasnije one koji su ili evro skeptici ili protivnici EU. Ali, kao i u svim drugim temama i dilemama, uvek je sredina najbolja. Uvek je negde istina tamo oko sredine. I mi bi trebali ipak da budemo oprezni prema svim krajnostima, a put sredine je zapravo taj put oko koga je, prvo, najviše istine, a s druge strane oko puta na sredini je zapravo uvek i najmanje rizika za jednu zemlju i za sve ono što činimo.

U ovom slučaju, kada je u pitanju put EU, kroz ovaj ili kroz sve druge programe, znate i sami koliko je prepreka kada su u pitanju poglavlja koja se otvaraju, kada su u pitanju i brojni izveštaji koje dobijamo i koji sadrže i mnoge prijatnosti, ali, nažalost, vrlo često i određene neprijatnosti. Ali, ono što bi nama trebalo da bude fokus na toj sredini je zapravo ono što trebaju da budu naše reforme, za nas i zbog nas, ono što su stvarne, kvalitativne reforme, ono što zaista mi treba da uradimo, jer uređenje naše državne administracije jeste zahtev EU, ali je to pre svega nešto što treba nama. Jer, uređenom administracijom mi ćemo osigurati kvalitetniji život naših kolektiviteta, naših pojedinaca, osiguraćemo kvalitetniji ambijent i za život i za investicije i za sve projekte, unapređenje i ambijenta i našega života.

Dakle, to je ono što treba uvek držati u prvom planu. Naravno da je i komunikacija sa EU i sa njihovim uslovima i zahtevima, ona svakako treba da bude pametna. Ja nisam za to da se poturamo pod šleper. Dakle, može šleper preći na vašu stranu, ali vi ako ste pametan vozač, treba da se sklonite, a ne da kažete – on je kriv i vi sa vašom „Fićom“ čekate šleper, koji vas pregazi, ali, vi ste na sudu u pravu, on je kriv. Dakle, pametna politika, pogotovo zemlje koja nije tako velika niti u stanju da se vojno i ekonomski nosi sa velikim silama ili regionalnim silama, zapravo treba da vodi pametnu politiku. Znači, skloniti se ispred šlepera, pa makar i ne bio u pravu, pametno primiti primedbe, pametno ih amortizovati, popravljati šta je moguće, izbegavati teške reči, izbegavati prkosne reči. Previše se prkosilo, vi to znate.

Ja sam možda od onih poslanika koji najviše potencira dostojanstvo. I ja vas potpuno razumem kada se osetite povređenim zato što ste dobili u nekom izveštaju kritiku za koju smatrate da nije osnovana ili neku oštriju lošu ocenu ili tešku reč, itd. Ali, prkosa je bilo dosta. Mi treba da budemo prkosni u onome što su naše stvarne vrednosti. Ono što su stvarne vrednosti, tu nema kompromisa. Principi, moralni, duhovni, etički, ljudski, tu mi treba da trošimo našu energiju prkosa. Ovo sve ostalo je diplomatija i treba da se prosto postavimo onako kako će nas manje koštati, a da što više dobijemo. Dakle, to je logika u međunarodnoj politici, odnosno diplomatiji.

U tom pogledu, ovo jeste proceduralna stvar, ali u svakom slučaju ove poruke smatram važnim kako bismo osvežili naš kvalitet i zapravo stabilnije hodali ovim putem koji nam predstoji. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, sastav delegacije Skupštine, kao i sastav skupštinskih odbora je u stvari rezultat jednog međustranačkog dogovora, dogovora stranaka koje su zastupljene u parlamentu i siguran sam da svaka stranka pažljivo bira kandidate koje će predložiti za članove sastava određenih delegacija i određenih odbora.

Ali, iako je ovo možda danas za nas rutinska stvar, ovo je ipak dobra prilika da razgovaramo o samom radu i značaju delegacija, o postignutim rezultatima i o ulozi parlamenta u spoljnoj politici.

Na dnevnom redu je izbor članova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pre svega u Parlamentarnoj skupštini NATO i biramo člana parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje. I kada govorimo o ovom odboru, parlamentarnom Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, on ima veoma važnu ulogu, posebno sada kada smo u vremenu gde vodimo pristupne pregovore sa EU i siguran sam da naše kolege koje su u ovom odboru na dobar način rade svoj posao, da u razgovoru sa kolegama iz evropskog parlamenta razmenjuju iskustva, usvajaju dobru praksu, da predstavljaju rezultate našeg rada, oblasti gde smo napravili pomake, naše planove za budućnost, ali da sa druge strane i prihvate na neki način mišljenje kolega iz evropskog parlamenta i da vidimo koje su to oblasti gde je potrebno ostvariti napredak.

Ranije sam govorio da mi u parlamentu često raspravljamo o zakonima i usaglašavamo na taj način zakonodavstvo naše sa zakonodavstvom koje je važeće u EU. Važno je da ubrzamo proces pristupanja EU. Sigurno da brzina procesa pristupanja EU u velikoj meri zavisi od nas samih, ali ne smemo da zanemarimo činjenicu i da se same institucije u EU reformišu s vremena na vreme. Postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, da li će EU funkcionisati po istom principu kao i do sada, da li će ostati isti kriterijumi na snazi kada se govori o proširenju EU, da li će se odluke u EU ubuduće donositi istom većinom, odnosno konsenzusom kao i do sada ili će biti potrebna nekakva kvalifikovana većina koja je drugačija od ove koja je sada. To su samo neka od pitanja na koja mi ne možemo da damo odgovor, za to su zadužene evropske institucije, ali u svakom slučaju na nama je da radimo najbolje što možemo da taj proces približavanja EU bude brži i da mi kao društvo na taj način idemo na bolje.

Govorimo danas i o članu delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO. Moramo da uzmemo u obzir činjenicu da kada govorimo o ovom pitanju, odnosno o saradnji sa NATO alijansom, da je ovo za nas jedno veoma osetljivo pitanja, osetljivo pre svega zbog uloge ovog vojnog saveza u dešavanjima u našoj zemlji od pre dve decenije i sa posebnom pažnjom treba da pristupamo ovom pitanju. Ne sumnjam naravno u sposobnost naših članova delegacije i da će oni na najbolji način zastupati interese naše zemlje, ali veoma je važno da istaknemo, kada govorimo o ovoj temi da smo se mi odlučili za vojnu neutralnost, a još je važnije da tu našu odluku poštuju najveće svetske sile, odnosno najveće vojne sile. Vojna neutralnost ne podrazumeva da nemamo nikakvu saradnju sa drugim vojnim organizacijama, odnosno sa drugim državama, ona podrazumeva da upravo imamo što bolju saradnju. Saradnju koja će biti pre svega u našem interesu, ali i u interesu druge strane.

To je jedna politika koja daje rezultate u praksi. Mislim da mi na taj način, pre svega jačamo sopstvenu bezbednost, ali i čuvamo stabilnost našeg regiona. Kada govorimo o toj stabilnosti, ona je važna, ne samo zbog vojne bezbednosti, i ne samo sa tog aspekta, važna je i za mnoge druge stvari. Kada imamo stabilan političko pravni okvir, to nam donosi stabilnost i na privrednom planu.

Upravo se aktivnosti skupštinskih delegacija, određenih odbora, to su zapravo aktivnosti koje su deo parlamentarne diplomatije. Normalno je da naša parlamentarna diplomatija bude usaglašena sa aktivnostima Vlade Republike Srbije, odnosno sa Ministarstvom spoljnih poslova, i upravo je na ovom polju veoma važna dobra, intenzivna saradnja predstavnika parlamenta i predstavnika Ministarstva spoljnih poslova.

Na planu međunarodnih odnosa, upravo je parlamentarna diplomatija ta koja zauzima jedno posebno, istaknuto mesto, gde se kroz kontakte predstavnika parlamenta održavaju i unapređuju međudržavni odnosi. S obzirom da parlamentarna diplomatija podrazumeva rad u velikom broju institucija, organizacija i inicijativa, to je u stvari prilika da se kroz niz dinamičnih spoljnopolitičkih aktivnosti, radi na unapređivanju globalne i regionalne saradnje.

Moram da istaknem i da je naša zemlja, član Interparlamentarne unije, kao najstarije parlamentarne organizacije. Mi smo punopravni član još od 1891. godine, tačnije dve godine od osnivanja Interparlamentarne unije, a isto tako pre dve godine smo, upravo ovde, u ovom domu, uspešno organizovali 141. zasedanje Interparlamentarne unije, gde je učestvovalo 150 delegacija, iz celog sveta, među kojima je bilo 77 predsednika i 60 potpredsednika parlamenata.

Svesni smo značaja spoljne politike, kao što sam već rekao, naročito u vremenu kada vodimo pristupne pregovore, sa EU, u vremenu jednih kompleksnih međunarodnih okolnosti i zbog toga ne treba zapostaviti ulogu parlamentarne diplomatije. Više ne živimo u svetu bipolarne međunarodne političke scene i moramo da uvažimo politički uticaj i SAD, i Rusije, i Kine, i država Briksa i naravno moramo da uvažimo i uticaj spoljne politike EU. Svedoci smo da u poslednje vreme, sve glasniji zahtevi da se naša spoljna politika usaglasi sa spoljnom politikom EU, i mislim da u svemu tome moramo da vodimo računa, pre svega o sopstvenom interesu, da pažljivo pristupamo ovom pitanju i najvažnije, da zaštitimo interese Republike Srbije, naravno naše delegacije, delegacije Narodne skupštine Republike Srbije imaju i te kako važnu ulogu, tu je pre svega delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Savetu Evrope i oni naravno kroz svoj rad i te kako mogu da iskažu naše interese.

Takođe, raduje i intenzivnija saradnja sa SAD, zbog događaja iz bliske prošlosti i ovo je jedno osetljivo pitanje, ali ne smemo da zaboravimo, da ti odnosi između Srbije i SAD datiraju mnogo duže, i da smo dugo bili u dobrim odnosima, da smo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili saveznici, i svakako da je u poslednje vreme načinjen jedan iskorak i da je intenzivnija saradnja sa SAD.

Posebno moramo da budemo obazrivi, posebno treba da budemo mudri, kada govorimo o pitanju KiM, tu nam je naravno potrebna međunarodna podrška. Zalažemo se za to da rešimo sve probleme na jedan civilizovan način, da budemo usmereni na rešavanje svakodnevnih životnih pitanja, pitanja koja se tiču života građana i onih u Zvečanu, u Prištini i u Beogradu i da dođemo do jednog rešenja koje će biti prihvatljivo za sve, a naravno to ne možemo bez podrške međunarodne zajednice.

Upravo je parlamentarna diplomatija polje koje daje više prostora onim državama koje su manje, državama sa manjim brojem stanovnika, da kroz taj rad iskažu neke svoje interese, da ukažu na neke konkretne probleme, da kroz razmenu iskustava sa drugim predstavnicima parlamenata, usvojimo neke dobre prakse, koje se mogu primeniti kod nas. Naravno, u parlamentarnim delegacijama, kao što sam već rekao, pošto je to dogovor svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu, ima i predstavnika i vlasti i opozicije. Tu se uglavnom iskazuju interesi na tri nivoa, sigurno svaki poslanik iskazuje svoj lični interes i neku svoju ambiciju u nastupu u međunarodnim delegacijama. Na drugom nivou iskazuju interes svoje političke partije, ali ono što je najvažnije, treba da se iskaže interes države i veoma je važno koordinirati rad članova delegacija.

Nažalost, često se o parlamentarnim delegacijama, u medijima, stvara predstava da one nisu korisne, da samo troše novac, ali ja ne mogu da se složim sa ovakvim stavom, sa ovakvom vrstom kritike, jednostavno mislim da rad delegacija daje konkretne rezultate. Često je taj rad ispod radara medija, zbog nekih drugih teme, koje zaokupljuju pažnju.

Naša je obaveza i da kroz tu spoljnu politiku, koju vodi Narodna skupština, sačuvamo kredibilitet institucije i da doprinesemo tome da se parlament u javnosti, sve više pominje u jednom pozitivnom kontekstu. Hvala.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS | Predsedava
Narodni poslanik, Slavenko Unković. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici.

Narodna skupština Republike Srbije je najvažnije zakonodavno telo, jedan od zadataka Narodne skupštine je kontrola izvršne vlasti, uključujući i evropske integracije i pregovore u procesu pristupanja naše zemlje EU.

Iako je proces pred prisutno prilagođavanje EU uglavnom u nadležnosti izvršne vlasti, uloga Narodne skupštine Republike Srbije ima svoje posebno i značajno mesto. Aktivnosti parlamenata država kandidata za pristupanje EU, uglavnom se svodi na usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, sa pravnim tekovinama EU, saradnju sa Evropskim parlamentom, saradnju sa parlamentima država članica, kao i praćenje i nadzor procesa stabilizacije pridruživanja i samog pregovaračkog procesa.

Stupanjem na snagu sporazuma o stabilizaciji pridruživanja, Srbija je započela sa ispunjavanjem svojih obaveza, a predviđeno je i formirana su neka nova tela. Na izvršnom nivou, to su Savet za stabilizaciju pridruživanje i Odbor za stabilizaciju pridruživanje, koji pomaže u radu Saveta.

Narodna skupština ima dobru saradnju sa Evropskim parlamentom, i sa parlamentima država članica, a saradnja je uspostavljena još od 2004. godine.

Što se tiče pregovaračkog procesa o pristupanju EU, on je počeo 2014. godine, tada je Narodna skupština usvojila rezoluciju o ulozi Narodne skupštine i usvojena su osnovna načela u pregovorima o pristupanju. Rezolucijom je propisano da je Odbor za evropske integracije, radno telo Narodne skupštine, koji će u saradnji sa predsednikom Narodne skupštine koordinirati proces praćenja pregovora, o pristupanju Republike Srbije EU.

Pored godišnjeg izveštaja o napretku Srbije, koji usvaja Evropska komisija, Evropski parlament usvaja izveštaj u formi rezolucije, koji predlaže izvestilac Evropskom parlamenta, za Srbiju. Rezolucija nema obavezujući karakter, ali može poslužiti, kao smernica u procesu evropskih integracija.

Rezolucija se tumači na razne načine, a ono što se može prihvatiti, kao primedba, jeste potreba veće saradnje i razgovora sa svim poslaničkim klubovima, u Evropskom parlamentu, pogotovo sa poslaničkim klubovima socijaldemokrata i zeleni. Rezolucija, sa jedne strane pozdravlja napredak u ekonomiji i regionalnoj saradnji, i otvorena za dijalog sa Prištinom, a sa druge strane kritikuje nedostatak u oblasti vladavine prava, slobode i medija.

Nikako ne mogu da stoje kritike, kada je u pitanju naša saradnja sa Kinom i Rusijom, pogotovo u vreme pandemije i svih problema koji su nastali. Da ne govorim o tome koliko su paradoksalne kritike u nabavci vakcina, iz Kine i Rusije, a sa druge strane pohvaljuju nas da smo dobro organizovali sistem, kada je u pitanju vakcinacija stanovništva.

Naravno, izveštaj nije za potcenjivanje, ali rezolucija ni na koji način nije obavezujuća za Srbiju. Politiku EU, prema Srbiji vodi prevashodno Evropska komisija i Evropski savet. Ministarka Joksimović nas je skoro upoznala da je došlo do nove metodologije pregovora i da su sada sva pregovaračka poglavlja grupisana u šest klasera. Kroz klasere se definišu i zajedničke politike EU i meri se koliko zemlje kandidata učestvuju u njima. Po toj novoj metodologiji, Odbor za evropske integracije i Narodna skupština Republike Srbije će dobiti pojačanu odgovornost.

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, gde danas menjamo sastav, odnosno neke članove je zajedničko telo koje je osnovano radi parlamentarnog nadzora nad primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali i političkog dijaloga na nivou Evropskog parlamenta i Narodne Skupštine.

Formiranjem Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje ispunjen je osnovni preduslov za nastavak saradnje Narodne Skupštine i Evropskog parlamenta, a samim tim i otpočinjanje procedure za uspostavljanje nove runde dijaloga o izbornim uslovima u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Parlamentarni odbor se dokazao kao dobar primer, kako formalna saradnja može uspešno da omogući i neformalne kontakte i interakcije između dve strane.

Članovi Odbora su zadnjih godina gotovo u istom sastavu, što je omogućilo parlamentarcima da uspostave poverenje, izrade lične kontakte kroz uspešnu saradnju.

Parlamentarni odbor čine poslanici Narodne Skupštine i poslanici Evropskog parlamenta. Prema Poslovniku o rad u sastaju se najmanje dva puta godišnje, jednom u Beogradu, jednom u Briselu.

Srbija ima svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupštini NATO-a. Danas neke od njih menjamo. Parlamentarna skupština NATO-a okuplja nacionalne parlamente, 28 zemalja članica NATO-a, kao i partnerskih zemalja. Predstavljaju značajnu vezu između NATO-a i nacionalnih parlamenata i važan je instrument parlamentarne diplomatije.

Srbija i NATO su razvili snažno partnerstvo u praktičnoj saradnji u protekloj deceniji. Ovo partnerstvo je zasnovano na razumevanju da smo susedi, da zajednički rad sa našim susedima na pitanju bezbednosti čini naše građane bezbednijim.

Godine 2018. Srbija je bila domaćin velike NATO vežbe za reagovanje u slučaju nepogoda koje je doprinela našoj zajedničkoj spremnosti da se suočimo sa vanrednim situacijama, kao što su poplave, zemljotresi, šumski požari i tako dalje.

NATO i Srbija su pre dve godine dogovorile i novi individualni Akcioni plan partnerstva za period 2019/2021 godina.

U ovom dokumentu sadržani su detalji koji predviđaju našu saradnju ove dve godine i način na koji će NATO pomagati Srbiji u njenim naporima pri sprovođenju reformi.

Treba napomenuti da stalno predstavništvo Srbije u Briselu predstavlja značajno diplomatsko telo i epicentar iz kog se odvijaju aktivnosti koje se tiču zastupanja interesa Srbije.

Predstavništvo omogućava redovne političke i stručne dijaloge između institucija Evropske unije i Srbije, i kao takvo predstavlja osnovni komunikacioni kanal između Beograda i Brisela.

Pre par meseci ministar Selaković nagovestio je osveženje i podmlađivanje srpske diplomatije, što je za svaku pohvalu. Sigurno je potrebno svežih i energičnih kadrova koji će biti dostojni predstavnici jedne moderne demokratske Srbije.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove pomenute izmene i predloge.

Zahvaljujem.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, najpre moram da se na samom početku složim sa vašim izlaganjem i rečima kada ste rekli da je saradnja veoma važna i da se malo energije može da se uradi puno, naročito kada govorimo o aktivnostima poslaničkih grupa, prijateljstava i naročito kada govorimo o parlamentarnoj diplomatiji i parlamentarnoj saradnji.

Ja ću početi sa tim da se začeci srpske diplomatije javljaju još u srednjevekovnoj Srbiji, krajem 12. i tokom 13. veka, i nastanak moderne srpske diplomatije neraskidivo je povezan sa Srpskom revolucijom 1804. godine koja je predstavljala jedan od najznačajnijih događaja. Tada se javljaju i začeci prve srpske diplomatske službe.

Posle sticanja autonomije u Srbiji počinju da pristižu i prvi evropske diplomatski predstavnici koji su tada imali rang konzula. To je bio važan korak u uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa najuticajnijim evropskim silama 19. veka.

Zakonom, diplomatskim zastupništvima i konzulatima srpskim u inostranstvu iz 1879. godine Srbija je počela da grdi osnove svoje moderne diplomatije, što je od velike važnosti i značaja.

Kolega je maločas govorio o Interparlamentarnoj uniji. Tačno je mi smo postali član 1991. godine, 1879. godine osnovana je Interparlamentarna unija i to je najstarija međunarodna parlamentarna organizacija, koja predstavlja, rekao bih, najveći forum parlamentaraca u kojem se vodi dijalog o miru i saradnji među narodima, neguje i unapređuje koncept predstavničke demokratije, uspostavljanja kontakta i saradnja, razmena iskustava među parlamentima, parlamentarcima, razmatraju pitanja od međunarodnog značaja, odbrani i promociji ljudskih prava, pre svega.

Podsetiću da je Srbija 2019. godine bila domaćin 141. zasedanja Interparlamentarne unije koji je okupio, čak 150 parlamentaraca iz čitavog sveta, što je predstavljalo važan uspeh parlamentarne diplomatije.

U tom momentu Beograd je bio svetska prestonica svi diplomatskih dešavanja i tada je usvojena Beogradska deklaracija posvećena očuvanju i jačanju međunarodnih prava, pre svega, regionalnoj saradnji.

Pored Interparlamentarne unije Narodna skupština Republike Srbije učestvuje i ima svoje predstavnike u još deset parlamentarnih delegacija, i naravno da ne umanjujemo važnosti i značaj nijedne od ovih delegacija, svaka od ovih delegacija ima određenu važnost i značaj.

Srbija je, takođe, članica Ujedinjenih nacija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Partnerstva za mir, kao i Sporazuma CEFTA, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju, Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Takođe, ima status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji u ODKB.

Zamajac modernom razvoju parlamentarne diplomatije su dale globalizacije, jačanje parlamentarizma i multilateralizma, moderne komunikacije, i pre svega, otvorenost parlamenata.

Zbog toga parlamenti kroz svoje bilateralne i multilateralne kanale redovno razmenjuju iskustva, nastoje da usaglase stavove i usvoje ciljeve i smernice.

Narodna skupština Republike Srbije Ustavom definisana je kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, koja jačanjem parlamentarne diplomatije razvija međunarodnu saradnju u cilju upravo očuvanja i razvoja mira, stabilnosti, dobrosusedskih odnosa, ravnopravne saradnje sa narodima i državama, kako našeg regiona, tako i sa narodima i državama sveta.

Imajući u vidu i rastući značaj parlamentarizma i parlamentarne diplomatije u globalnom kontekstu, želim da naglasim da parlamentarna komponenta odnosa predstavlja važan aspekt u rešavanju brojnih, aktuelnih izazova, pre svega savremenog doba, rekao bih.

Početak ovog veka obeležili su događaji koji su izmenili svet i pokazali nemogućnost predviđanja rizika i pretnji, koji prevazilazi okvire država, koji prevazilazi okvire regiona, koji prevazilaze okvire kontinenata, kao što je slučaj sa pandemojom izazvanom korona virusom.

Pored toga, svet se suočava i sa brojim drugim izazovima, poput ekonomske krize, nestabilnosti, migracija, terorizma, globalnih klimatskih promena i drugih koji prete da promene dosadašnje stanje stvari i zahtevaju kako odgovore, tako i dijalog svih, zajedničko zalaganje za solidarnost u cilju očuvanja zajedničkih vrednosti.

Ova pitanja se ne mogu posmatrati odvojeno, to je, prosto i činjenično, jer utiču na sve i imaju višestruke posledice, što ukazuje na povezanost, što ukazuje na isprepletanost i što ukazuje na međuzavisnost država.

Zbog toga više nego ikada postaje imperativ da se na svim nivoima razmenjuju informacije, ostvaruje saradnja i pruža jedna, pre svega iskrena, rekao bih pomoć i podrška u cilju pronalaženja odgovora na postojeće, ali i na one buduće izazove.

Želim da posebno naglasim da se Srbija zalaže za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima, sa kojima se sve države suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese i svake pojedinačne zemlje.

U suočavanju sa izazovima Srbija odgovorno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, na evropskom i naravno na globalnom planu.

Upravo kriza izazvana korona virusom pokazala je i regionalni i međunarodni ugled Srbije, pandemija je dokazala uspešnost srpske spoljne politike, oslanjanja na Kinu, oslanjanja na Rusiju, naravno i na EU, ne želim to nikako da zanemarim.

Narodna skupština se principijelno i dosledno u skladu sa državnom politikom Republike Srbije zalaže za ostvarivanje načela jednakosti, kao i slobodne ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni, bez korišćenja sankcija kao instrumenta prinude.

To se posebno odnosi na parlamentarne institucije i organizacije. Smatramo da se u njima moraju tražiti rešenja, pre svega kroz dijalog, jer dijalog svakako nema alternativu, koji se uvek iznova mora potvrđivati kao najbolji i jedini ispravan put za pronalaženje rešenja, za ono što jesu u datom trenutku otvorena pitanja.

Srbija je rešena da se i ubuduće dosledno i bezuslovno zalaže za poštovanje fundamentalnih principa međunarodnih odnosa, da odgovorno i solidarno, pre svega, razvija saradnju na svim nivoima, sa svim našim prijateljima, kao i zainteresovanim partnerima. Pozicija Republike Srbije je u tom pogledu vrlo transparentna i usmerena na postizanje vrhunskog cilja, aktivno i progresivno delovanje u pravcu očuvanja i promovisanje mira i stabilnosti.

Rezultat našeg prijateljstva je profilisane Srbije kao, pre svega, odgovornog, kao pouzdanog, kao sigurnog, kao stabilnog, kao predvidivog partnera u međunarodnoj zajednici, spremnog da učestvuje u svim važnim i značajnim razgovorima.

Tačno je da je strateško opredeljenje Srbije i jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije članstvo u EU, ali je tačno i da Srbija kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva ima i jačanje i održavanje odnosa sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama. Dakle, EU, ali uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ja sam o tome govorio i tokom jučerašnjeg dana. Dakle, Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija. Narodna skupština Republike Srbije je potvrdila tu odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija, ali to da li ćemo postati član i kada će Srbija postati član EU ne zavisi od toga definitivno šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji.

Iako smo tokom prošle godine bili u potpunosti spremni za otvaranje poglavlja, nisu, nažalost, otvorena poglavlja. Nije nam drago kada pojedini evropski parlamentarci kažu da im je drago što u prethodnoj godini Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, ali, naprotiv, i nasuprot tome, mi ćemo nastaviti svoj put evropskih integracija. Nastavićemo kao i do sada da potvrdimo svoj međunarodni kredibilitet time što ćemo obaveze koje smo preuzeli na putu evropskih integracija nastaviti da realizujemo, ali za to, ponoviću, potreban je dobronameran partnerski odnos. Dakle, mi se pregovora nikada nismo plašili, ali ne pregovaramo i ne razgovaramo iz straha.

Kao jedno od ključnih pitanja javlja se pitanje južne Pokrajine Republike Srbije, Kosova i Metohije. S tim u vezi, naglašavam da će Republika Srbija nastaviti da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet, braneći pri tome univerzalne principe međunarodnog prava.

Posebno bih istakao da je Srbija, upravo zahvaljujući uspešnoj politici predsednika Aleksandra Vučića u prethodnom vremenskom periodu, kao i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, za rezultat imala to da je 18 država otpriznalo nezavisnost Kosova i to je ogroman uspeh i veliki rezultat politike kontinuiteta i orijentisanosti ka budućnosti.

Nije ovde suština u brojkama, nije ovde suština u tome da je danas ta brojka, kada govorimo o Skupštini Saveta bezbednosti UN, ispod polovine, suština je u tome da konačno neko shvati da bez Srbije nema kompromisa i rešenja kada govorimo o pitanju Kosova i Metohije i suština je u tome da neko shvati da konačno Srbija ima pravo i mogućnost nešto da kaže, a ne da gleda samo kako joj oduzimaju deo po deo teritorije.

Istakao bih da parlamentarni aspekt bilateralne i multilateralne saradnje je veoma važan, jer parlamentarci kao direktni predstavnici građana, sadržajnom saradnjom i kvalitetnim parlamentarnim dijalogom mogu dati izuzetan doprinos unapređenju odnosa zemalja, kao i inicirati i stimulisati saradnju tamo gde ona nije dovoljno razvijena.

Parlamenti imaju važnu ulogu u unapređenju i održavanju mira i bezbednosti usled svoje ključne pozicije u demokratskim društvima, jer putem međuparlamentarnog dijaloga unapređuju saradnju među državama i narodima, čemu je parlament Republike Srbije i u potpunosti posvećen.

Verujem da će parlamentarci dati svoj doprinos jačanju mesta i ulozi parlamenta u međunarodnoj politici.

Ovde je bilo nekoliko konstatacija sa kojima na samom kraju moram u potpunosti da se složim, da se ozbiljnije preusmerimo na saradnju putem, pre svega, poslaničkih grupa prijateljstava u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer zaista kroz nešto malo možemo mnogo toga da učinimo i mnogo toga da uradimo, pre svega, kao predstavnici građana.

Takođe, želim da kažem da Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik multilateralne i bilateralne saradnje ima sa dve države i on je jedinstven u odnosima sa te dve države. To je sveukupnim Narodnim kongresom Narodne Republike Kine i sa Državnom Dumom, odnosno Ruskom Federacijom, gde ima Komisiju za saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i Državnom Dumom Federalne Skupštine Ruske Federacije kolika se ta, kolega je maločas govorio o tome da treba da prilagodimo spoljnu politiku, da imamo uvek, da ne kažem imperativ, ali uvek imamo određene sugestije i predloge od strane EU da svoju spoljnu politiku treba da prilagodimo EU, ali opet mislim da potpuno, to je jasno, i predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vode jednu izbalansiranu spoljnu politiku, Srbija je samostalna, nezavisna država i vodi spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana, jer period pandemije je upravo pokazao da onda kada je najteže vi možete da se oslonite na dve stvari. Prva stvar su sopstveni resursi i druga stvar su odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Za Narodnu skupštinu Republike Srbije ovo predstavlja, kada govorimo o najvišem obliku bilateralne saradnje veliku čast i veliko zadovoljstvo, ali naravno da je Narodna skupština Republike Srbije otvorena za saradnju i sa parlamentima drugih država, jer, kažem, saradnja je ključ svega.

Zahvaljujem.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS | Predsedava
Narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o izboru članova parlamentarnih odbora i delegacija, na samom početku moram da istaknem da će poslanička grupa Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ove predloge. Kao i uvek do sada, podržaćemo i predloge koji dolaze sa naše strane ili koalicionih partnera, ali isto tako podržaćemo i ubuduće i predloge koji dolaze od strane opozicije, jer je to pokazatelj demokratije u praksi, jer je to, kao što je kolega prethodni govornik istakao, pokazatelj dogovora, dobre saradnje i pokazatelj jednog osnovnog parlamentarizma, gde svake stranke mogu biti zastupljene u različitim odborima ili delegacijama.

Nažalost, ono što je pokazatelj demokratije i demokratičnosti nije uvek i sa neke druge strane baš takav. Mi smo imali priliku, doduše na nekim nižim nivoima odlučivanja, na primer, kada su u pitanju opštinske skupštine ili Skupštine grada Beograda, imali smo priliku da vidimo da je Dragan Đilas zajedno sa svojim saborcima bio protiv takvih predloga. Čak i u nekim situacijama koje su protokolarne, gde je neophodno da odluke Administrativnog odbora, kada je u pitanju dodeljivanje mandata odbornika, potvrdi i Skupština, on i njegovi odbornici su bili protiv, iako su u suprotnoj situaciji, odnosno u drugim ulogama, kada je bilo neophodno potvrditi mandate odbornicima njegovog Saveza, odbornici SNS glasali za.

To vam samo pokazuje šta je demokratija za njih, kako vide demokratiju i kako vide uopšte funkcionisanje parlamentarizma. Kada sve ovo uzmete u obzir, postavlja se samo jedno pitanje – na šta bi ličila njihova demokratija, na šta bi ličio parlamentarizam da su u nekom slučaju oni većina danas i da li bi uopšte neka novo opozicija imala pravo da postoji, a kamoli da diskutuje o nečemu, kamoli da se ne slaže sa njihovim mišljenjem, delovanjem ili njihovim idejama?

Posebno je bitno naglasiti da odbori u okviru Skupštine Srbije imaju svoju posebnu težinu i oni u mnogome mogu pomoći u funkcionisanju i olakšati funkcionisanje nadležnih ministarstava i državnih organizacija, ali isto tako i državnih organa. Članom 44. Poslovnika o radu Narodne skupštine definisana su sva prava i obaveze skupštinskih odbora.

Kada govorimo o tome moramo da istaknemo jednu jako bitnu stvar, a to je da ljudi, koje budemo delegirali danas u ove odbore, moraju pre svega biti savesni, moraju biti odgovorni, moraju biti posvećeni ovom poslu i moraju se uvek voditi istinom, pravdom, ali iznad svega interesima Republike Srbije i svih njenih građana.

Kada već govorimo o istini i pravdi ne možemo da se ne osvrnemo na jednu činjenicu, a to je da u našoj zemlji danas postoji stranka koja se zove Stranka slobode i pravde na čijem čelu je Dragan Đilas. Gde ćete većeg paradoksa od ove činjenice da se njegova stranka zove Stranka slobode i pravde, a da je on sinonim i za neistinu i za nepravdu.

Sve ovo ne govorim ja, ne govori ovo ni gospodin Martinović, ne govori ovo gospođa Božić, Orlić, Jovanov, ne govorimo mi ovo. Ovo govore činjenice koje mi samo prenosimo građanima Srbije. I ako sve te činjenice nismo dovoljno puta ponovili, evo sada možemo u najkraćem da prođemo kroz neke činjenice i da prođemo kroz neke stvari kojih smo svi danas svesni.

Pitanje za građane Srbije je jako prosto. Da li je nepravda kada se u vreme vlasti Dragana Đilasa zatvaraju fabrike, 500 hiljada ljudi, pola miliona ljudi ostane bez posla, a firme Dragana Đilasa iz dana u dan samo rastu i dobijaju 619 miliona prihoda na kojekakvim računima, kojekakvim poslovanjem, najčešće vlast sa državnim i institucijama i sa državnim televizijama najpre?

Da li je nepravda kada u tim istim firmama zaposleni kod Dragana Đilasa imaju plate između hiljadu, dve hiljade evra ili čak tri hiljade evra, dok građani Srbije u tom periodu do 2011. godine rade za 15 ili 20 hiljada evra, a te plate, ogromne plate u Đilasovim preduzećima se isplaćuju od budžeta građana Srbije koje su njima otete?

Da li je nepravda i to, a složićete se da jeste, kada sve propada u našoj zemlji, sve se gasi, kada se sve urušava, Dragan Đilas igra zanimljive geografije tako što obilazi raznorazne svetske destinacije i tamo seje milione dolara od Mauricijusa preko Švajcarske do Hong Konga?

Da li je nepravda i to kada vi, kao gradonačelnik, nakaradnom odlukom oštetite 15 hiljada porodica, duplo im naplatite vrtiće, a onda svom gradu ostavite na taj način štetu, pa je ova gradska vlast danas isplatila više od 30 miliona evra i na taj način, zbog vaše nepromišljene odluke, vi ste uskratili grad Beograd za negde oko 15 novih vrtića?

Da li je nepravda i to, ali složićete se da jeste, da grad Beograd zadužite za milijardu i 200 miliona evra dok paralelno sa tim, u kojekakvim nameštenim tenderima, bratsko, drugarskim, burazerskim kombinacijama, kako narod kaže, proneverite na desetine miliona evra?

O ovoj nepravdi ja mogu govoriti još mnogo i mogu da potrošim, ne vreme samo naše poslaničke grupe, već celo vreme predviđeno za raspravu i opet ne bi bilo dovoljno vremena da ispričamo o kakvoj nepravdi se radi, kakvu je nepravdu počinio Dragan Đilas prema građanima, ne samo Beograda, već prema svim građanima Srbije.

Kada govorimo o neistini, a taj isti Dragan Đilas je samo u poslednjih mesec dana izgovorio deset krupnih neistina. Od toga kako on nije govorio da se neće vakcinisati, pa se ipak vakcinisao, kako je pričao da on nikada nije rekao da nema račune u Švajcarskoj, a ipak ima, pa tako sve u krug, u krug, u krug, dok se sam ne zaplete u svoje laži, pa onda poturi svog zaposlenog Mariniku Tepić da nastavi sa izmišljanjem, pa tako pokušavaju da isfabrikuju neku novu aferu, a sve od nemoći da se na bilo koji način suprotstave odgovornoj, jakoj, stabilnoj i naprednoj politici Vlade Srbije, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića.

Koliko je laži i neistina ušlo u njihov svakodnevni život i koliko više ne znaju šta će sami od sebe da učine, govori i činjenica da su čak na svom sajtu, u svojim čuvenim programima „Imamo plan za dan posle“, „Imamo plan za dobar život“, „Imamo plan za jaču ekonomiju“, pokazali svo svoje licemerstvo i pokazali koliko su spremni da lažu čak, gde možete da utvrdite klikom miša na računaru da ustanovite o kakvim se lažima radi, pa da pođemo redom.

„Imamo plan za dan posle“, pored uvodne bajke, dakle, sve je kod njih bajka nekakvih emotivnih izjava, pronalaze sebi za pravo i kažu ovako – investiraćemo 500 miliona evra u bolji život ljudi kroz modernizaciju i gradnju novih škola, bolnica, domova zdravlja, vrtića, regionalnih puteva, komunalne infrastrukture i kanala za navodnjavanje. Dakle, oni koji su našu zemlju upropastili, koji nisu bili u stanju, ne dom zdravlja, jednu ambulantu da prekreče, sada obećavaju da će uložiti nekakvih 500 miliona evra za bolji život.

Ne želim da pričam o putevima, jer putevi u vreme njihove vlasti su više ličili, bili su kaldrma i ličili su na one, nekada se to zvao, seoske puteve ili put koji nije definisan planom. Oni sada obećavaju građanima da će uložiti 500 miliona evra.

Molim vas da obratite pažnju na cifru od 500 miliona evra. Dakle, ovo je prva stranica.

Onda garantuju, zamislite oni garantuju, iskorenićemo stranačko zapošljavanje, pa vi ga brendirali, vi napravili stranačko zapošljavanje. Kako ste zapošljavali ljude, od mame, tate, brata, sestre, kuma, pa samo još niste zaposlili mačke da vam love miševe po opštinama, ali morale su da budu članice DS.

Juče smo čuli kako su vaše stranačke kolege birane na mesto sudija i vi ćete sada kao da se borite protiv toga. Gde je kraj licemerstvu?

Kaže – izabraćemo specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije javnih funkcionera, predsednika Republike itd. Gospodo, što ovo niste uradili dok ste bili na vlasti, šta ste čekali do sada? Pravilnije je pitanje – zar to niste smeli da uradite da ne biste ugrozili svog Dragana Đilasa? Ako odemo još dalje, da li ovo znači da će Đilas hipotetički sam sebe da hapsi kada dođe na vlast? Hajde molim vas, nemojte tako grubo da se šalimo, u ovo niko ne može da poveruje.

Zabraniti bavljenje javnim poslom onima koji su bili u službi kriminalnog režima. Gospodo, dragi poslanici, svi koji danas ovde sedite, to što nema nikakve veze sa kriminalnim režimom, to što oni pokušavaju sve nas da satanizuju, vi ćete, gospodo draga, biti diskriminisani i vama će, pazite sad, biti zabranjeno da se bavite bilo kakvim javnim poslom. Dakle, samo zato što su vas građani izabrali, a oni to posmatraju, jel te, da ste deo kriminalnog režima, vama će biti zabranjeno da se bavite javnim poslom.

Pazite ovo sad – usvojićemo zakon o poreklu imovine kako bi svakom ko se nelegalno obogatio na račun naroda imovina bila oduzeta. Nisam verovao da ću ovo reći, ali se slažem sa vama u ovom delu. Propustili ste jednu stvar – Zakon o poreklu imovine je usvojen, primenjuje se od 12. marta, ali se slažem ovde sa vama. Apsolutno se slažem da sva imovina koja je nelegalno stečena, a nadam se da će to građani Srbije jako brzo videti delovanjem nadležnih institucija da bi trebalo da se vrati narodu. Ovo što je Dragan Đilas oteo od narod, mislim da bi bilo dobro i ovaj predlog bih uvažio, da se vrati građanima.

No, dobro, idemo dalje. Kaže sad „Imamo plan za dobar život“, opet ide deo bajke, lekari će imati platu 1.000 evra, 2011. godine plata lekara je bila 52.000, a danas je 106.000. Medicinska sestra će imati platu 600 evra, a dok su oni bili na vlasti, kada su bili u prilici da to urade, bila je plata 29.000 dinara, danas je 54.000.

Nastavnik će imati 700 evra 2011. godine u njihovo vreme, dakle, dok je Đilas mogao sve ovo da sprovodi bila je 38.000 dinara, dok je danas 60.000. Takođe kažu, minimalna plata od 350 evra u njihovo doba 2011. godine 172 evra, a danas 273 evra.

Dakle, gospodo, sve ovo što danas pričate kao bajku, imali ste prilike da uradite kad ste bili na vlasti, međutim, brojke kažu suprotno.

Molim vas obratite pažnju sad. Dakle, ovo je drugi ogranak istog sajta, iste promocije, istog plana i programa - uložićemo milijardu evra u bolji život ljudi kroz modernizaciju, gradnju, dakle sve ono isto samo ovaj put milijardu evra.

Za sam kraj, plan za jaču ekonomiju i sad sve to ide isto u krug, ponavljaju iste cifre. Međutim, vojnik će imati platu 600 evra. Godine 2011. je imao 276 evra, dok je danas 360, podoficir 2011. godine 370 evra, danas 486, oficir 558 evra 2011. godine, danas 680 evra. Pitam vas - što ovo sve o čemu danas pričate niste tada uradili? I ponovo ću vas to pitati.

Međutim, za sam kraj ovih njihovih bajki vraćaju se na staro i kažu – investiraćemo 500 miliona evra u bolji život ljudi kroz modernizaciju i gradnju novih škola, bolnica, domova zdravlja. Dakle, ljudi moji, na istoj stranici u istom programu jedne iste stranke na tri klika daleko ljudi pronevere 500 miliona evra. Prvo kažu - investiraćemo 500 miliona, pa kažu milijardu, pa onda kažu 500 miliona evra.

To vam je politika kad se naviknete da se igrate sa milionima, kad se naviknete da ih proneverite tako lako, evo čak i u programu ste u situaciji da proneverite 500 miliona evra, pa se pitamo odakle onoliki novac Draganu Đilasu.

Ono što želim takođe da istaknem danas jeste činjenica zašto se njihov plan i program zove „Za dan posle“. Ljudi, vi predstavljate i ono pre, nažalost, ružnu prošlost Srbije do 2012. godine. Nije Srpska napredna stranka nasledila u duhu vaših bajki Snežanu i sedam patuljaka, već je nasledila Demokratsku stranku i vaš režim. Ako ćete već jezikom bajki i crtaća, vi možete samo da nas podsećate na Alibabu i 40 razbojnika u kome, nema sumnje, zna se ko je Alibaba.

Samo nam objasnite zašto vam se kampanja ne zove danas - nova šansa za Demokratsku stranku? zašto vam se kampanja ne zove - da nastavimo tamo gde smo stali? zašto ne kažete - da se vratimo tamo gde smo bili 2012. godine? Pa, nećete to nikada uraditi zato što znate da i ovaj 1%, ako toliko i imate, ne biste dobili kada bi iskreno izašli pred građane Srbije i rekli istinu, a to je da ste vi odgovorni za upropašćavanje naše zemlje u svakom pogledu i svakom smislu.

Uveren sam, time ću završiti, uveren sam da građani Srbije na predstojećim izborima kada budu glasali za neku od lista, vodiće se svim ovim stvarima i neće dozvoliti da ih jeftina demagogija, sitno politikanstvo i pokušaj Dragana Đilasa da igra na kartu zaboravnosti ili ne znam kakve kolektivne amnezije, da ih sputa i da ih dolaskom na vlast vrati u ona mračna vremena bede i sirotinje kada je sve propadalo, a samo se on bogatio.

Zato sam uveren da na sledećim izborima koliko god se trudili da lažima, neistinama, izmišljotinama pokušaju da uprljaju rezultate i umanje rezultate koje postiže Vlada Republike Srbije na čelu sa odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića u tome neće uspeti i da na taj način Dragan Đilas i ostali njegovi zaposleni i saborci, ta bulumenta bivšeg režima DS, neće biti u prilici da učestvuje u daljem unižavanju naše zemlje, kao što su radili u periodu dok su bili na vlasti, jer, ne zaboravite, kojekakvim pljuvanjem naše zemlje i po stranim ambasadama i kukanjem na različitim adresama oni i dan danas kao opozicija čine sve da učine štetu našoj zemlji.

Ljudima koji će biti danas izabrani u sastave ovih odbora i delegacija želim mnogo uspeha, želim da rade predano, posvećeno i kao što sam malopre rekao, želim im da rade pre svega uvek, jedino i samo u interesu građana Republike i naše Srbije. Hvala vam. Živela Srbija.