Hvala, gospodine Miletiću.

Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.

Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, iako su današnje tačke dnevnog reda, možemo posmatrati kao proceduralne i formalne, čija se sadržina ne dovodi u pitanje, a odnose se na izmene članova u stalnim parlamentarnim delegacijama i skupštinskim odborima.

Ovo je odlična prilika da danas u Skupštini Republike Srbije govorimo i o parlamentarnoj dimenziji spoljne politike, koja je i te kako bitna i kroz čiji rad se doprinosi ključnim spoljnopolitičkim ciljevima naše države, pre svega, očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, zatim pregovaračkom procesu sa EU do sticanja punopravnog članstva, ali i očuvanju i nastavku i unapređenju dobrosusedskih odnosa, kao i čvršćem ekonomskom povezivanju sa najrazvijenijim i najznačajnijim zemljama sveta.

Prema našem najvišem pravnom aktu, Ustavu Republike Srbije, nadležnost u oblasti spoljne politike podeljena je na, kao što znamo, između bicefalne egzekutive, odnosno između predsednika Republike i Vlade sa jedne strane i zakonodavnog organa, odnosno Narodne skupštine sa druge strane.

Narodna skupština ima sve važniju ulogu u kreiranju i sprovođenju spoljne politike naše zemlje, ratifikuje međunarodne sporazume, kontroliše rad Vlade u oblasti spoljne politike i ostvaruje međunarodnu saradnju.

U pogledu parlamentarne diplomatije i koordinacije aktivnosti Skupštine, posebnu važnu ulogu ima Odbor za spoljne poslove, čiji je predsednik u prošlom, a i u ovom sazivu član poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, prof. dr Žarko Obradović.

Ovaj Odbor razmatra akte i druga pitanja iz spoljne politike, kao i pitanja koja se tiču međunarodnih odnosa sa drugim državama, institucijama i organizacijama.

Ukoliko posmatramo parlamentarnu diplomatiju kroz istoriju, njen značaj posebno kreće od kraja 19. veka, odnosno posebno važan korak u ovom procesu predstavlja stvaranje prve međunarodne parlamentarne organizacije, jer to je Interparlamentarna unija koja je formirana 1889. godine.

Srbija postaje član ove parlamentarne organizacije samo dve godine kasnije, a to je 1891. godine. U ovoj Interparlamentarnoj uniji vodi se dijalog o miru i saradnji među narodima, neguje se i unapređuje koncept predstavničke demokratije, ali takođe razmatrajući sva ona pitanja koja su važna za u međunarodne odnose i spoljne političke odnose.

Kao što sam rekla, imajući u vidu da parlamentarna diplomatija sve više dobija na značaju u međunarodnim odnosima, ali da uloga parlamenta u spoljnoj politici naše države takođe dobija na značaju, važna je zastupljenost Srbije i interesa Srbije u stalnim parlamentarnim delegacijama, gde imamo priliku da razmenjujemo i ideje, i stavove, i predloge, ali takođe i iskustva sa parlamentima svih onih zemalja koji imaju parlamentarne predstavnike u ovakvim telima.

Jedna od tih delegacija jeste i stalna delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO, čije ćemo članove i danas izmeniti ovde ovom tačkom dnevnog reda.

Ono što je posebno važno jeste da je za međunarodnu saradnju naše zemlje bitan i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Ovaj Odbor osnovan je sa ciljem da razmatra sva bitna pitanja koja se tiču Evrope i Srbije, odnosno posebno politička i ekonomska pitanja u procesu evropskih integracija naše zemlje.

Kada je u pitanju multilateralna diplomatija, posebno je važno da napomenemo veliki uspeh naše države 2019. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije bila domaćin 141. zasedanja Interparlamentarne unije.

Tada je Beograd bio centar sveta kada je u pitanju međuparlamentarna saradnja, jer je tom prilikom prisustvovalo čak preko 150 delegacija i celog sveta, imajući u vidu da je značajan podatak koji predstavlja da je bilo prisutno čak 80 predsednika parlamenata iz zemalja širom sveta.

Ono što je posebno važno jeste da je na ovom zasedanju, 141 zasedanju Interparlamentarne unije usvojena i Beogradska deklaracija kojom su poslanici potvrdili posvećenost miru i međunarodnom pravu, ali da će se parlamenti pridržavati načela iz Povelje UN i principa vladavine prava.

Međutim, pogrešno bi bilo reći da se parlamentarna diplomatija odnosi samo na prisustvo i na učešće na ovakvim događajima, koji bez sumnje i jesu prilika da se ostvare i bilateralni sastanci.

Konkretno na malopre pomenutom zasedanju Interparlamentarne unije u Beogradu bilo je realizovano preko 300 bilateralnih susreta. Ovi bilateralni susreti i dogovori važni su zato što ističu značaj parlamenta kao institucije koja sve više postaje važan akter u spoljnopolitičkim i međunarodnim odnosima.

Što se tiče poslaničkih grupa prijateljstva koje smatram da su izuzetno važne, one doprinose ostvarivanju interesa i prioriteta u ukupnim bilateralnim odnosima, a uloga srpske diplomatije koja je posebno došla do izražaja tokom prethodnih godina kada je 18 država članica UN povuklo, odnosno promenilo svoj stav o Kosovu i odlučilo da povuče ranije dato priznanje.

Nastavak te diplomatske aktivnosti vidimo i u odluci predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića, da se formiraju grupe prijateljstava sa ovim zemljama koje su povukle priznanje, tzv. samoproglašene države kosovo i na taj način iskažemo zahvalnost i poštovanje ovim državama koje su nam dale podršku u očuvanju i ispunjenju glavnog spoljnopolitičkog cilja naše države, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države.

Parlamentarni odnosi su podignuti na viši nivo kada su u pitanju i tradicionalno bliske i prijateljske zemlje. Pre svega, tu mislim na Kinu i Rusiju. Važno je pomenuti Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Ruske Federacija, kao i Memorandum o razumevanju između Narodne skupštine i Svekineskog narodnog kongresa, ali i protokol koji je tada potpisan o uspostavljanju Komisije.

Ovakve aktivnosti diplomatski otvaraju prostor za unapređenje saradnje između radnih tela i poslaničkih grupa prijateljstava našeg parlamenta i parlamenta ove dve nama značajne države, prijateljske, Kine i Rusije, sa kojima negujemo tradicionalne dobre bilateralne odnose.

Ono što bih na kraju zaključila jeste da rezultati odgovorne i ozbiljne politike, imamo posebno priliku da vidimo u ovim vremenima kada je svetska zdravstvena kriza u pitanju i kada smo zahvaljujući uspešno diplomatskim aktivnostima rukovodstva naše države, ali i učvršćivanju veza sa tradicionalno prijateljskim zemljama imali priliku da obezbedimo sve što je neophodno da bismo se uspešno izborili i nastavili da se borimo protiv korona virusa.

Zbog toga poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je izuzetno značajno i da i mi narodni poslanici kroz učešće u stalnim parlamentarnim delegacijama damo svoj doprinos da bi naša zemlja imala bolju poziciju i bolji ugled, kako u regionalnim, tako i u međunarodnim tokovima i odnosima.

Mi ćemo danas podržati sve ove predloge odluka.

Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Radović.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Samo nekoliko konstatacija vezano za ovu tačku dnevnog reda koja je tradicionalna tačka u svakom sazivu parlamenta Republike Srbije. Naravno, važna je uloga svih delegacija i sastava delegacija, ali da se ne bi ponavljao sa svojim kolegama, da ne bi ovde uzimali suviše vremena, želeo bih nekoliko stvari da istaknem.

Ono što je možda najvažnije istaknuti u ovom periodu, s obzirom da i rad samih delegacija je sada u nekim vanrednim okolnostima zbog ukupnih okolnosti vezanih za pandemiju korona, pa tako su i same aktivnosti se svele na minimum, ono što je moguće u ovakvim okolnostima. Jasno je i da nema putovanja i svega ostalog, da građani Republike Srbije ne bi bili zabrinuti. Niko u ovom periodu niti troši bilo kakav novac, niti ima bilo kakvih putovanja ili bilo čega drugog. Pošto je puno takvih vesti, nažalost, izlazilo u određenim medijima, da je svrha svega toga upravo ono što ne bi nikada trebalo da bude svrha, ali nisam se javio da govorim zbog toga, već da kažem da u ovom periodu pandemije koronavirusa Srbija nije u smislu njene uloge, koja je i te kako važna, a pre svega ovim regionalnim inicijativama, regionalnim delegacijama, u svemu tome bila mirna, već mogu da kažem da je ovaj period upravo iskoristila na najbolji moguć način i dala najbolje moguće rezultate u kontekstu priče ne samo smirivanja situacije u regionu, koja je i te kako uvek napeta i uvek se podgrejava sa različitih strana, podstiče se situacija koja se tiče međunacionalnih sukoba i svega ostalog, glas koji dolazi iz Beograda, glas koji je dolazi od predsednika Aleksandra Vučića, od Vlade Republike Srbije, iza ovog parlamenta je bio glas pomirenja, regionalne saradnje, regionalnih inicijativa, ali, ono što je najvažnije, i pomoći u ovim najtežim situacijama.

Ne bih previše da uzimam vremena, ali Srbija upravo takvom diplomatskom aktivnošću, takvom inicijativom je bila lek na ljutu ranu koja se desila svim narodima na prostoru regiona.

Upravo iz tog razloga hoću da istaknem i određene stvari koje su i te kako važne bile u proteklom vremenskom periodu, iako i tih diplomatskih aktivnosti, bilo da su one bile na nivou Vlade ili na nivou parlamentarne diplomatije ili na nivou diplomatskih aktivnosti koje je imao sam predsednik Republike, bile na najvišem mogućem nivou u odnosu na period u kojem se nalazimo.

Ja bih istakao samo nekolicinu onih koji su jako važni bili i posebno bih istakao zvaničnu posetu predsednika Republike Srbije Bosni i Hercegovini u Sarajevu, kada je predsednik Republike Srbije prvo dozu donirao vakcine u Sarajevu. To su bile prve vakcine. Bilo je tamo raznih komentara posle toga, ali, u svakom slučaju, građani Bosne i Hercegovine, pogotovo građani Sarajeva, su dočekali to na onaj način kako i treba. S druge strane, kao što vidite, Srbija je nastavila da pomaže i u ovom periodu posle toga.

Ono na što bih se posebno osvrnuo tokom te posete su i same najave koje je predsednik Republike Srbije najavio u Sarajevu, pokrenuo određenu inicijativu sa članovima predsedništva Bosne i Hercegovine, o tome razgovarao i najavio, praktično, nešto što do sada nismo imali, a što je i te kako važno, a to je da imamo jedan veliki samit ekonomski, privredni Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Pored toga što imamo najbolju moguću robnu razmenu i sve ostalo i koja stalno raste i ona je u obostranoj koristi, možda u ovom momentu izgleda da Srbija ima malo više pogodnosti svemu tome, ali to je i te kako važno za privrednike iz cele Bosne i Hercegovine. Jedinstven i zajednički nastup, jedinstveni i zajednički projekti koji nemaju veze samo sa ovim zajedničkim infrastrukturnim projektima, već i sa svim ostalim ukazuju da je to upravo budućnost, a ono što je najvažnije od svega toga da su takve inicijative došle iz Beograda.

Prema tome, to je potpuno inkompatibilno sa svim onim što smo mi čitali o različitim izveštajima, koji nažalost dolaze iz Brisela, jer poruke koje se ne upućuju samo iz Beograda nisu deklarativne prirode, već su inicijative koje su konkretne, gde druge narode, druge države u regionu pozivamo za jedan zajednički nastup.

Taj nastup ide u tom pravcu, možda je budućnost, a ja iskreno verujem da to nije daleka budućnost i da to vreme i te kako dolazi, jer to je naša diplomatija i naša zvanična politika Republike Srbije, a to je da kompletan ovaj region koji je ostao van EU, koji i deklarativno i stvarno pregovara sa ne samo institucijama EU, već i prilagođava svoju zakonsku regulativu njihovoj zakonskoj regulativi da svi u regionu u budućnosti imamo jedan glas prema Briselu.

To nisu modeli koji su novost u sadašnjim članicama EU. Ja ću uvek kao paralelu da ponudim tzv. višegradsku grupu četiri zemlje koje su pregovarale zajedno - Mađarsku, Poljsku, Češku i Slovačku prema EU, koje se dan danas drže kao jedan zajednički korpus u EU, koje su i te kako važan faktor u odlučivanju i svemu ostalom. Takođe, za predstavnike svih država Zapadnog Balkana na bazi inicijative koju Aleksandar Vučić svaki put istakne, čekamo susede i pružamo im ruku, dajemo podršku kada je najteže, mi kažemo idemo zajedno, idemo jednim glasom, idemo da pokušamo da stvari koje su u proteklom vremenskom periodu nas opterećivali, da ostavimo u prošlosti, da ih ne zaboravimo, ali da se okrenemo novim vrednostima, da se naši narodi, naši privrednici, naše poslovne inicijative povezuju, da imamo zajednički i tržišni nastup. S druge strane, kao jedno mnogo veće tržište, odnosno naša pojedinačna tržišta da budemo respektabilan faktor i da se pripremimo u kontekstu priče pregovora sa EU kao jednu test fazu da znamo da možemo odigrati tu jednu višu, značajniju utakmicu koja nas u budućnosti očekuje.

Iskreno verujem da smo mi u prvoj deceniji vladavine i da će nam trebati sigurno dve, tri decenije da završimo sve ovo što trebamo, ali na kraju tog puta verujem da Srbija ne samo kao što je ona to do sada igrala ulogu lidera u svemu, pa i lider u ovom pogledu koji se tiče onog što je najvažnije, da budemo i lideri u tim porukama koje podrazumevaju da uvek apelujemo na smirivanje situacije, da uvek apelujemo na saradnju i, kao što vidite, evo, i ovih dana kada smo dobili kroz medije i kroz druge neke informacije određene poruke i inicijative koje dolaze od jedne članice, u ovom slučaju reč je o Sloveniji, kako bi trebalo da izgledaju granice na Zapadnom Balkanu, niko iz Srbije se nije upecao na tu vrstu priče.

Mi poštujemo teritorijalni integritet svih država u regionu, ne uplićemo se u te vrste priče, ali ne treba zanemariti činjenicu da je od najviših zvaničnika Republike Slovenije došla takva inicijativa. Sada vidimo da su i neki dokumenti poluzvanični ili nezvanični otišli prema tome i na određeni način, ako bi govorio o svemu tome, moram da istaknem da Slovenija nije bilo koja država, Slovenija je neko ko će 1. jula da predsedava EU. Važne su te poruke da ih mi pratimo, ali te poruke nisu došle iz Beograda. Niko nije reagovao iz Beograda. Čak, suprotno, iz Beograda smo dobili poruke koje idu u pravcu regionalne ne samo stabilnosti, već saradnje.

Ovaj poziv na veliki samit u Beograd i na kontekst koji se tiče same priče „Mini Šengena“, Carinske unije sutra, nisu tako više daleka budućnosti i svi sada u regionu shvataju da je to budućnost i ta budućnost će, po meni, jako brzo doći i verujem da će Srbija u tom pogledu uraditi ono što je najvažnije, a to je da uvek bude neko ko će te inicijative pokretati, a s druge strane slati poruke mira, stabilnosti i saradnje. U to ime, živela Srbija i hvala vam!

Hvala, gospodine Šukalo.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanice, uvaženi građani Republike Srbije, naravno da podržavam sve ove predloge za sastave delegacija skupštinskih odbora. Smatram da su dobri. To je samo potvrda da mi ovde vodimo računa i o važnosti i o značaju svih tih delegacija i svih odbora, jer činimo sve što je do nas da parlament Srbije sa svim svojim odborima i delegacijama bude ono što jeste, jedna od najvažnijih institucija u našoj državi.

Na početku svog izlaganja moram da kažem da je pre deset godina tiho otišao veliki čovek, naš saborac i prijatelj, jedan od osnivača Srpske napredne stranke, veliki Brana Crnćević, majstor pisane reči, borac za bolju Srbiju i svedok jedne epohe. S tim u vezi, izdvojiću deo današnje izjave o Brani Crnčeviću predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koji je rekao: „A ja sam posebno ponosan zato što smo bili saborci, zato što sam imao čast da ga slušam i da od njega učim, da se sa njim posavetujem. Verujem da bi danas svim ovim malodušnicima rekao – sklonite se, dolazi budućnost“.

Dragi građani Srbije, uvaženi dragi narodni poslanici, moje drage kolege, budućnost ta za koju se borimo, budućnost za našu decu, budućnost za našu Srbiju je upravo ona budućnost i onaj put koji predvodi Aleksandar Vučić, koji je umeo i da se posavetuje i sa Branom Crnčevićem i svim dragim ljudima i uglednima i koji nisu više sa nama i koji su tu sa nama, jer upravo i naš predsednik Aleksandar Vučić voli da posluša savet, sugestiju ne bi li napravio nešto drugo, nešto novo, nešto što može da ulepša i poboljša život svih građana Srbije.

To samo govori koliko je naš predsednik odgovoran i mi kao narodni poslanici moramo prvenstveno da budemo i odgovorni i lojalni našoj državi i da radimo ono što treba da radimo u skladu sa Ustavom i zakonom.

Kada smo kod rada odbora i kad smo kod rada delegacija, kao član dva skupštinska odbora: Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, znam koliko ta dva odbora rade i koliko je dosta i dokumenata i sporazuma i zakona prošlo kroz naše ruke, kako kroz naše ruke tako i kroz ruke i mojih dragih kolega koji su u drugim odborima.

Kad smo kod odbrane i unutrašnjih poslov,a moram samo da istaknem koliko je urađeno u sektoru samoodbrane od 2012. godine do danas. Podsećam vas 2012. godine Aleksandar Vučić tada, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, je postao i ministar odbrane. On je u Ministarstvu odbrane, u Vojsci Srbije, uopšte u vojnom i odbrambenom sektoru zadesio jedan haos koji su pravili svi oni DOS-ovi ministri i svi oni DOS-ovi načelnici Generalštaba koji su radili sve, samo nisu radili u interesu građana Srbije.

Imali smo 2012. godine razorenu vojsku. Strašnu situaciju, što se tiče sektora odbrane. Imali smo period 2003. godine, kada je Boris Tadić bio ministar odbrane, kada su se topili tenkovi u Smederevu a posle zahvaljujući reformama i promenama koje je pokrenuo tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić, mi danas imamo ozbiljno jaku vojsku. Mi danas imamo ozbiljne rezultate što se tiče ulaganja u Sektor odbrane i bezbednosti.

Želim da podvučem da se Srbija ne priprema ni za kakav rat. Srbija čuva svoju teritoriju, sve građane bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost. Čuva svaki pedalj naše drage otadžbine Srbije. Sva ova ulaganja u vojsku od 2012. do današnjeg dana i što se tiče PVO sistema, i što se tiče novih tenkova i raznih, da sada ne nabrajam, pancira i kupovina aviona i povećanja plate našim pripadnicima vojske i što se tiče i druge opreme koja je nabavljena, to samo govori da je Srbija ozbiljna država koja ulaže u svoju odbranu.

Srbija ne ulaže u pripremu rata, ne. Srbija ulaže u mir. Srbija je garant mira na Balkanu. Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem je garant mira u jugoistočnoj Evropi. Zato Srbija ulaže u Vojsku. Zato Srbija ulaže u sistem bezbednosti i odbrane. Zato što želimo da imamo jaku vojsku, zadovoljnu vojsku sa konkretnim ulaganjima i korektnim platama. Zato što je nama na prvom mestu mir i stabilnost, nikako ne rat.

Vidite, prethodnih godina Srbija, a naročito u sadašnjem periodu, gradi mostove. Nekadašnji neprijatelji Srbije, tokom dešavanja devedesetih i nekih drugih godina, nisu više neprijatelji Srbije. Sada Srbija pruža svima ruku pomirenja, prijateljstva. Ako nam je neko nekada bio neprijatelj, on je nama danas partner zato što Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem gradi odnose i u regionu i u Evropi.

Održavamo redovno vojne vežbe, da ne govorimo o intenzitetu vojnih vežbi u periodu pre korone a i u sadašnjem periodu. Održavaju se zajedničke vojne pokazne vežbe i sa članicama NATO pakta i sa članicama ODKB i sa pripadnicima i američke i ruske vojske i sa pripadnicima vojske zemalja Evropske unije i sa našim dragim prijateljima iz Kine.

Srbija kao garant mira na Balkanu gradi mostove i sa zapadom i sa istokom. Srbija ide sigurnim putem, što se tiče evropskih integracija ka Evropskoj uniji, ali Srbija istovremeno održava i prijateljske odnose i sa zemljama arapskog sveta i Kinom, i Rusijom i Amerikom i zemljama koje su i članice i nisu članice EU. To pokazuju i sve ove zajedničke i vojne vežbe i svi ovi sporazumi.

Jedan od primera, što je posebno izdvojio moj dragi kolega Adam Šukalo, je što se tiče vakcinacije. Videli ste kako je Srbija sjajno odreagovala i pružila ruku i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj i svakoj zemlji u okruženju i Albaniji. Sve što možemo da pomognemo, što se tiče vakcinacije, kao kad je bila situacija prošle godine sa respiratorima, mi kao država Srbija smo na raspolaganju.

Zato uporno ponavljam – zato što je Srbija lider jugoistočne Evrope, garant mira i stabilnosti, ali Srbija to može da bude samo ako je predvođena Aleksandrom Vučićem koji vodi jednu mirnu, odgovornu, prijateljsku politiku, politiku pomoći i građanima Srbije i našim komšijama, politiku pružanja ruke, politiku stvaranja novih prijateljstava i partnera, politiku da nemamo ni jednog neprijatelja u svetu, samo novi prijatelji i novi partneri. To je politika mira. To je politika budućnosti. To je politika za naredni period i tako će i biti.

Onda potpuno da bude nejasno građanima Srbije i našim prijateljima iz celog sveta, pa da li neko može da bude normalan u Srbiji, da se bavi politikom, da kritikuje takvu politiku, takvu politiku mira, stabilnosti, jačanja i ekonomije i zdravstvenog i vojnog i odbrambenog i prosvetnog sistema, politiku građenja novih puteva, ulaganja u infrastrukturu, građevinu i saobraćaj? Takvu politiku mogu samo da napadaju oni ljudi poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Dragana Šolaka, Vuka Jeremića i Marinike Tepić.

Svi ovi napadi od strane Marinike Tepić i ovih njenih nabrojanih šefova sada u ovom trenutku, pa znate li zbog čega su oni sada aktuelni, dragi građani Srbije? Zato što žele da skrenu pažnju javnosti sa Đilasovih lopovskih malverzacija i sa Đilasovih pedeset i nešto računa u 17 država. Žele da mediji ne govore o tome i javnost. Dakle, sada kada su istrage u toku, kada ne samo cela Srbija, ne samo ceo Balkan, nego ceo svet zna ko su i šta rade protivnici Aleksandra Vučića u Srbiji, to su oni ljudi kojima je finansijski interes na prvom mestu, ne zdravlje građana Srbije, ne državni i nacionalni interes, ne da se pomogne i građanima i komšijama, ne da se pružaju ruke pomirenja, nego da se pružaju ruke u kofere para, da se platnim karticama uzimaju milioni, da se tim istim rukama Dragana Đilasa i njegovih saradnika prikriju sve malverzacije, da se sakrije sav novac koji je pokrao od građana Srbije tokom DOS-ove vlasti, tj. vlasti DS.

Naravno, da ne samo građani Srbije, nego i naši prijatelji i partneri i u regionu, u Evropi i celom svetu jasno vide i sada jasno znaju da Srbija ima samo jednu politiku, a to je odgovorna politika Aleksandra Vučića, a ona druga politika, to je politika tajkuna Dragana Đilasa kome je cilj, i njemu i njegovim saradnicima, da otme od građana, ne nove milione, nego nove desetine i stotine miliona evra.

Eto, dragi moji građani, znaju, ne samo vi koji živite u Srbiji, nego to sada zna i EU i ceo svet i, naravno, da oni koji žele dobro Srbiji će uvek podržati politiku Aleksandra Vučića, jer Aleksandar Vučić uvek u ovim trenucima, pored svega nabrojanog, vodi našu Srbiju u sigurnu budućnost, u budućnost koja će nam omogućiti i nova radna mesta i nova ulaganja i što se tiče pomenutog sistema bezbednosti i odbrane i, naravno, zdravstva i što se tiče socijalne politike, povećanja plata i penzija, ulaganje u infrastrukturu, ulaganje u dobre odnose sa našim komšijama, ulaganje u sve ono što nam može doneti dobro, a može nam doneti dobro samo ova odgovorna politika predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala i živela Srbija!

Hvala gospodine Mrdiću.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo o odborima i s obzirom da vodim Odbor za privredu, šumarstvo i vodoprivredu nekoliko rečenica ili nekoliko minuta potrošiti na taj odbor koji je po meni i po onima koji su članovi tog odbora i vredno rade najvažniji odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zašto kažem da je to najvažniji odbor? Zato što su se Narodna skupština Republike Srbije i država Srbija opredelile za ulazak u EU. Rekao sam evropsku, nisam rekao ropsku, nego evropsku.

Dakle, kao predsednik Narodne seljačke stranke još 1990. godine kao programski cilj u program moje stranke uvrstili smo ulazak u Evropsku zajednicu. Evropska zajednica je prerasla u EU. Mnoge zemlje na Balkanu i okruženju su ušle u EU, Srbija do sada nije iz poznatih razloga.

Država se opredelila za EU, a budžet EU u 45% slučajeva ide u poljoprivredu i ruralni razvoj. Zato mi u Odboru za poljoprivredu smatramo da je u Narodnoj skupštini jedan od najvažnijih odbora, a mi tvrdimo i najvažniji, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je uzgred, da kažem, nadležnim i za prehrambenu industriju.

Samo ću vas podsetiti na podatak da od 45% budžeta EU koji se izdvaja za zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku 365 miliona na sedam godina, oko 52, 53 miliona godišnja EU izdvaja za poljoprivredu, što na 104 miliona hektara obradive površine iznosi negde oko 500 evra, ako uzmemo hektar kao jedinicu po kojoj ćemo računati ono što poljoprivrede zemalja EU dobiju.

U ovom trenutku u Srbiji na 3,5 miliona hektara podrška, iako je veća u odnosu na 2012. godinu gotovo tri puta, je ipak samo 100 do 120 evra po hektaru, što znači da je četiri do pet puta manja nego što podršku uživaju poljoprivrednici u EU.

Recimo, Češka je za 15 godine od EU za poljoprivredu dobila 15 milijardi 76 miliona. Petnaest milijardi i 76 miliona je dobila za poljoprivredu Češka u razdoblju od 15 godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, Hrvatska ima milion 164 hiljade hektara obradivih površina. Hrvatska dobija, da budem precizan, 778 miliona 441 hiljadu evra podsticaja ili 600 evra ako uzmemo hektar kao jedinicu za merenje za deobu sredstava koje dobija iz budžeta EU ili 600 evra više po hektaru više nego što to dobijaju srpski seljaci.

Recimo, ako su žuti skakavci pojeli 10 godina vođenja svoje politike, ukoliko kasnimo zbog žutih skakavaca 10 godina, mi smo na takav način oštetili srpsku poljoprivredu za 12 milijardi evra.

Po hektarima smo slični Bugarskoj, nešto imamo više hektara nego Bugarska. Bugarska raspolaže sa 3,3 miliona hektara obradivih površina, a za poljoprivredu dobije 785 miliona evra direktnih plaćanja i 359 miliona evra za ruralni razvoj i zaštitu životne sredine u poljoprivredi. Ukupno Bugarska dobije na godišnjem nivou milijardu 144 miliona evra, dok mi iz nacionalnih naših sredstava, koja su dva i tri puta veća nego do 2012. godine, dobijamo skromnih 350 miliona evra.

Znači, bugarski poljoprivrednici kojih registrovanih ima svega 70.000 prosečno dobiju od EU 11.000 evra. Naši poljoprivrednici kojih ima 350.000 u Registru poljoprivrednih gazdinstava prosečno dobiju 1.000 evra. Dakle, bugarski poljoprivrednik, bugarsko poljoprivredno gazdinstvo prosečno dobije 10.000 evra više godišnje nego što to dobije poljoprivrednik u Srbiji.

Od ovih izgubljenih 11 milijardi koje su pojeli žuti skakavci zato što se nisu približili dovoljno EU, što kasnimo 10 godina, srpski poljoprivrednici su izgubili 11 milijardi evra ili, da to prevedem u traktore - 600.000 traktora srednje snage su izgubili srpski poljoprivrednici u roku od 10 godina koliko, po meni, objektivno kasnimo zbog divljih pljačkaških, predatorskih privatizacija u vremenu od 12 godina, kada se nije vodilo računa o tome da se dostigne proklamovani cilj, odnosno da jednoga dana uđemo u EU, nego se samo o tome pričalo i pljačkala zemlja.

Nadalje, da kažem da u ovom trenutku koristimo IPARD sredstva, ali nedovoljno. Nama je, a svakako članovi odbora znaju, odobreno da u petogodišnjem periodu iskoristimo 175 miliona evra iz IPARD sredstava, a to su sredstva koja treba da nas pripreme, našu poljoprivredu, da uđemo nešto spremniji, sa poljoprivrednom politikom, odnosno da budemo prilagođeni zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici. Od EU treba da dobijemo 175 miliona nepovratnih sredstava, ali po zahtevima. U ovom trenutku imamo odobrenih zahteva iz IPARD-a svega 40%, a ulazimo u petu godinu korišćenja IPARD-a 2. To su bespovratna sredstva EU.

Bojim se i pokušavamo da animiramo poljoprivrednike da nećemo iskoristiti sva sredstva, što znači da ukoliko neko želi da nam da 175 miliona evra, ukoliko ne iskoristimo to znači da će ostatak sredstava, a bojim se da će to biti najmanje 20%, 30% tog novca, da će biti zadržano u EU jer oni nama ne mogu dati ono što mi kroz zahteve ne budemo potraživali.

Iza IPARD-a 2 trenutno pregovaramo sa EU, odnosno sa Evropskom komisijom o IPARD-u 3, koji treba da da još izdašnija sredstava za koji će se verovatno sledeće godine već početi podnositi zahtevi za tu meru, ali se bojim, pošto nismo iskoristili sve mere iz IPARD-a 2, da ni u IPARD-u 3 naši poljoprivrednici neće iskoristiti sva ta sredstva.

Meni nije baš najjasnije zašto po pitanju nacionalnih zahteva, nacionalnih mera mi ne iskoristimo svih 350 miliona godišnjih mera podsticaja koje daje država Srbija, a ono što nas časti EU, a to je negde oko 40 miliona na godišnjem nivou, kroz mere IPARD-a, mi nećemo povući, iako su ta sredstva bespovratna, iako su to sredstava evropskih poreskih obveznika, a ne poreskih obveznika u Republici Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbija, a to je cilj moje stranke, verujem da taj cilj delimo svi, da se u poljoprivredu godišnje, u srpsku poljoprivredu godišnje ubacuje preko milijardu evra, što po površini i po broju poljoprivrednika u Republici Srbiji nama sledi onog trenutka kada se spremimo i uđemo u EU.

Kašnjenje svake godine ulaska u EU srpsku poljoprivredu košta 1,1 do 1,2 milijarde evra i da to prevedem – u srpskom budžetu je 9% srpskog budžeta, a u ovom trenutku se za srpsku poljoprivredu iz nacionalnih mera izdvaja manje od 5%.

Subvencije nisu samo razlog zbog čega ovo govorim, da subvencijama samo poljoprivredni proizvođači dobijaju više novca, subvencije utiču i na prehrambenu industriju, utiču i na stratešku sigurnost od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka i garantuju prehrambenu sigurnosti i konkurentnost naše poljoprivrede i prehrambene industrije u državi.

Dakle, ukoliko podsticaji budu veći, naša prehrambena industrija će imati sirovinu koja će biti znatno jeftinija, jer kod podsticaja u evropskim vrednostima vi dobijate jeftiniji poljoprivredni i prehrambeni proizvod, odnosno, prehrambena industrija dobija jeftinu sirovinu i može da bude konkurentnija na našem tržištu, okolnim tržištima, pa i na tržištu EU. Jedan sam od onih koji se zalažu da naši srpski poljoprivrednici ostvare milijardu evra podsticaja na godišnjem nivou, jer će to osnažiti poljoprivredna gazdinstva, i da vam kažem da mere evropske poljoprivredne politike ne prouzrokuje samo novac u seljačkim džepovima, već se deo novca odvaja i za ruralni razvoj, i time se utiče na demografiju. Ukoliko podižete prehrambenu industriju, ukoliko podižete ruralni turizam, recimo na selu, ukoliko koristite mere ruralnog razvoja, onda vam to garantuje da postojeće stanovništvo bude malo ravnomernije raspoređeno u Srbiji i to daje neku demografsku meru u Republici Srbiji, posebno u krajevima koji su demografski veoma ugroženi, a radi se o pograničnim područjima i područjima u zoni prema našoj južnoj pokrajini, jer većina naseljenih mesta ispod 100 stanovnika, kad stavite na geografsku kartu se nalazi uzduž naših graničnih područja i uzduž te administrativne linije, za koju mislim da će jednog dana nestati.

Evropska unija garantuje nešto što mi Srbi treba da prepoznamo. Kao što znate većina zemalja koje su ušle u EU sa nekadašnje bivše SFRJ, a radi se o Hrvatskoj i Sloveniji, oni su ta većina koja je ušla, dakle, nije za to da Srbija uđe, a čak i BiH, koliko vidim, bi se nameračila i Crna Gora, da one uđu, a da Srbija ne uđe. Mislim da je to razlog da spreče Srbe da ponovo žive u jednoj državnoj, složenoj, ali u jednoj zajednici država i da opet posle Jugoslavije, svi Srbiji budu na određen način i pod jednom kapom. Mislim da je to razlog zašto se određene zemlje na Balkanu protive, one koje su ušle u EU, a Boga mi, i one koje misle u EU, nisu za to da Srbija uđe što bi pogodilo naše poljoprivrednike, a na određen način bi sprečilo ujedinjavanje srpskog naroda na Balkanu, kroz zajednicu država koja se zove EU.

Uglavnom, cilj naše poljoprivredne politike je dobar i za Srbiju, a dobar i za srpski narod koji živi na Balkanu i u EU, da kažem da je veliki deo srpskog naroda već ušao u EU, deo po deo, pa, hajde da se ujedinimo zajedno sa tim narodom koji je već ušao u EU, i tamo privremeno i povremeno radi, hajde da se ujedinimo zajedno sa njima, da podignemo standard u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i da naše plate, kroz ove podsticaje u poljoprivredi znatno budu unapređeni i prestali bi razlozi da Srbi vrše migracije iz evropske Srbije u neke druge evropske zemlje. Zato mislim da niko od narodnih poslanika nema ništa protiv da Srbija zbog poljoprivrede, zbog značajnih fondova što pre uđe u EU, ali da pri tome, nikome od nas ne pada na pamet da Srbiju zbog toga svedemo da bude mala poput Crne Gore. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedničke Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas su pred nama predlozi iz izmene sastava delegacija Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog trenutne globalne situacije koju je prouzrokovana korona virusom, naše delegacije ispunjavaju sve obaveze, međutim, većina tih sastanaka se obavlja on lajn. Svima nam je jasan negativan uticaj korona virusa. Mi smo pričali prethodne nedelje o popisu, i o tome kako su i određene članice EU, poput Nemačke i Rumunije i odložile popis za 2022. godinu, upravo zbog nemogućnosti sigurnog održavanja popisa, realizacije popisa zbog korona virusa.

Neophodno je da stvorimo jedno sigurno okruženje u okviru koga možemo da sprovedemo naše aktivnosti i sve naše aktivnosti kao i ranije. Da bismo to uradili, neophodno je da strateški pristupimo rešavanju ovog problema kao što je Republika Srbija i uradila. Borba u kojoj se Republika Srbija snažno bori protiv korona virusa je dvostruka. Sa jedne strane borimo se za spašavanje života, a sa druge strane se borimo za pravljenje tog jednog sigurnog okruženja.

Kada je u pitanju borba za spašavanje života ne smemo zaboraviti nabavku respiratora. Na samom početku ove pandemije, kada i mnoge razvijenije i bogatije države nisu uspevale da nabave dovoljan broj respiratora, Srbija je to uspela da uradi. Zbog toga smo dali sve od sebe da obezbedimo respiratore onda kada ni bogatije zemlje to nisu uspele da urade. Kada je u pitanju dinamika vakcinisanja mislim da svaki put treba sa ponosom da iskažemo da je Srbija lider ne samo u regionu, već u svetu. Ono što su činjenice i one pokazuju to da Srbija ide napred, ide u susret promenama i spremno dočekuje apsolutno sve nove izazove i zbog toga Srbija nije više beznačajna ni na mapi sveta, ni na mapi Evrope, već imamo prijatelje, kako na istoku, tako i na zapadu.

Zalaganjem predsednika Aleksandra Vučića i njegovim načinom vođenja spoljne politike, ali i dobrim odnosima i sa istokom i sa zapadom, danas imamo mogućnost kao jedna od retkih država na celom svetu da se naši građani vakcinišu sa jednom od čak četiri različite vrste vakcina.

Ponosan sam na to što mogu da danas u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije kažem da je Srbija jedan od lidera u pogledu vakcinacije, već sam rekao ne samo u regionu, već u celom svetu.

Ukoliko pričamo o regionu, važno je da se osvrnemo na ono što je ministar lončar pričao sinoć i što je izjavio sinoć, a to je plan nabavke vakcina i broj nabavljenih vakcina koji pokazuje da smo jasno odlučili da se suprotstavimo ovom korona virusu i da se trudimo da napreduje ne samo Srbija već i čitav region. Ono što je ministar Lončar sinoć najavio i to je važno za građane Republike Srbije, jeste 100 miliona evra novih investicija u medicinu. Kupiće se i novi skeneri i rendgeni i monitori i sanitetska vozila i u toku ovog perioda mi smo pravili i nove laboratorije, ali i dve kovid bolnice koje su zaista mnogo pomogle u okviru naše borbe protiv korona virusa.

Ali, ništa od toga neće biti potrebno, ukoliko ne radimo i na zadržavanju lekara i medicinskog osoblja. Moramo da vodimo računa da nastavimo da ulažemo i dalje u zdravstveni sistem da ne bismo došli u situaciju da imamo zdravstveni sistem, da imamo izgrađeno apsolutno sve, ali da nema ko da radi. S tim u vezi, u prethodnom periodu u nekoliko navrata su povećane plate u zdravstvenom sektoru. Svim naših herojima zdravstvenim radnicima i u narednom periodu će se raditi na dodatnom povećanju plata, ali i na dodatnom obrazovanju, što je jako važno.

Ministar Lončar je takođe podsetio na neke važne stvari i ja ću to i pročitati, kako ne bih pogrešio. U martu 2010. godine medicinska sestra je imala 30.159 dinara platu, dok u martu 2021. godine medicinska sestra ima platu 56.874 dinara. Lekar specijalista je u martu 2010. godine imao 62.763 dinara platu, dok u martu 2021. godine ima 111.191 dinar. Ukoliko pričamo o Kovid sistemu i lekarima i medicinskim sestrama, lekar specijalista u Kovid sistemu ima 182.000 platu, dok medicinska sestra ima 79.278 dinara platu.

Dakle, vidimo koliko se povećalo za ovih 11 godina, a naši zdravstveni radnici najbolje znaju koliko se povećalo u prethodnih godinu dana. Dakle, kao što smo već videli mi jesmo lideri u regionu po raznim segmentima, međutim ujedno razumemo i da je važno da se ceo region razvija, jer kada se razvija region i Srbija napreduje. Ukoliko pričamo o regionu, moramo da prihvatimo da je problem koji je prouzrokovao korona virus globalan i da jedino kao region možemo da se zajedno borimo protiv njega i moramo da budemo jedinstveni.

Smatram da je period od prethodnih godinu dana pokazao da Srbija nedvosmisleno gleda u budućnost. Mi smo donirali, to mislim da svi znaju ali nije loše ponoviti, našim komšijama vakcine onda kada im je to bilo najpotrebnije, otvorili smo čak i naše granice za komšije iz regiona da se vakcinišu u Republici Srbiji i pokazujemo da se borimo i za Srbiju i za region, jer nam je važno da spasimo živote i da pokažemo da svi u regionu treba da gledaju u budućnost.

Ipak čujem pojedine komentare na to što je Srbija donirala, ja neću govoriti ni koliko ni kome, govoriću uopšteno, određeni broj vakcina pojedinim državama u regionu. Kaže – pa, šta je to, zar samo toliko? Ili – šta je to, samo toliko? Samo toliko znači upravo toliko spašenih života. I ukoliko smo mogli da pomognemo, kao što neki maliciozni komentari kažu, samo toliko života, meni je drago, jer smo mi upravo spasili upravo toliko i života naših komšija.

Mi poslanici se bavimo takvim poslom da nam je neophodno da budemo u stalnoj komunikaciji sa našim sugrađanima i ja znam koliko su naše komšije i iz BiH i iz Crne Gore i iz Severne Makedonije ponosni na nas i koliko su nam zahvalni što smo im pomogli upravo onda kada je bilo najpotrebnije. A pravo prijateljstvo se meri i ogleda upravo u delima a ne samo u rečima.

Međutim, apsolutno uvek postoje ljudi kojima baš sve smeta i koji su kritičari bez ikakvog pokrića ili onako kritikuju da bi se izborili možda za koji lajk više na društvenim mrežama, pošto im se politika najviše zasniva na društvenim mrežama i evo, ako se setimo samog početka vakcinacije, prva osoba koja se vakcinisala u Srbiji je bila premijerka Ana Brnabić. Tada su oni koji očigledno Republici Srbiji ne žele apsolutno ništa dobro govorili kako ili nema dovoljno vakcina ili ima dovoljno vakcina ali će se samo vlast vakcinisati. Naravno, činjenice su pokazale i pokazuju i dan-danas da je stvar upravo drugačija.

Predsednik Aleksandar Vučić se tokom prethodne nedelje vakcinisao jer je njegov stav bio da se vakciniše onda kada se vakciniše i narod i ono što je jako važno jeste da je upravo tada Srbija oborila rekord u vakcinaciji – 75 hiljada ljudi, govorim o rekordu u Srbiji, u toku jednog dana, 75 hiljada građana Republike Srbije se vakcinisalo.

Ono što je jako interesantno je da su se vakcinisali pojedinci iz opozicije, i to upravo oni kojima sve smeta. Naravno, oni sve kritikuju, ne rade ništa, o tome ne moram ni da pričam. E, sada, da ne biste mislili da je loše to što su se oni vakcinisali i da treba samo vlast da se vakciniše, kao što su oni naglasili, dobro je što su se i oni vakcinisali, jer to govori da su bar u nekom pogledu odgovorni i da vode računa o životima, makar svojim.

Ono što je potpuno legitimno i što razumem i verujem da razumeju apsolutno svi jeste što oni mogu da budu opozicija SNS i to je apsolutno u redu, ali ono što niko, apsolutno niko ne sme, to je da bude opozicija Srbiji.

Ono što nas motiviše da radimo još jače, još više, još marljivije, još upornije, jeste upravo to što građani Republike Srbije vide da je Srbija nepovratno otišla napred i da niko više ne može da je vrati.

Na nama je da nastavimo da radimo savesno i odgovorno i da se borimo da Srbija u narednom periodu napreduje još više. Takvo okruženje, okruženje koje je sigurno i okruženje u kom napredujemo privlači i nove investicije i otvara nova radna mesta i, naravno, implicira da se i poboljšava životni standard građana Republike Srbije.

U danu za glasanje, kao deo poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ja ću podržati predloge odluka o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem.