Reč ima potpredsednica Narodne skupštine i narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želela da se izvinim najvećoj poslaničkoj grupi, pošto nije praksa da posle njihovog ovlašćenog predstavnika još neko od ovlašćenih predstavnika dobije reč, ali to je upravo zbog toga što sam ja lično kao član jedne od delegacija, o kojima danas raspravljamo, odnosno članica, trenutno i paralelno na onlajn sednici odbora pa nisam stigla ranije. S toga se zaista izvinjavam. Nije to bio moj plan. Zaista sam planirala da govorim ranije.

Kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SVM kada već raspravljamo o tri tačke, a jedna od toga je, mi to zovemo POSP ili Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, ću pokušati nekako da približim građanima i medijima, šta je zapravo POSP i njegov značaj, jer mislim da se malo bavimo time i vrlo malo ću govoriti o delegacijama. Neko od uvaženih prethodnih govornika je rekao – mogao bih satima. Ja kao neko ko je 14 godina npr. u delegaciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bih mogla satima da pričamo o ovim temama i raduje me što do sada ovo nije bila praksa, ali što danas imamo priliku da pričamo i o značaju parlamentarne diplomatije, a i da naglasimo značaj recimo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i samog Parlamentarnog odbora.

Težnja Republike Srbije da postane članica EU predstavlja rezultat zaista snažne privrženosti idejama, vrednostima i dostignućima na kojima je zasnovana EU. Članstvo u EU, kao što to često čujemo i što je činjenica, je strateški cilj Republike Srbije, koji zapravo istovremeno predstavlja i sredstvo pomoću kojeg Srbija modernizuje kako svoj pravni, tako i svoj ekonomski i institucionalni sistem.

Pristupanje podrazumeva prihvatanje prava i obaveza na kojima se zasniva Unija, kao i njenog institucionalnog okvira pod nazivom, kao što mi to često koristimo, pravne tekovine EU. Pored toga, nije dovoljno samo usaglašavanje zakonodavstva, već pristupanje podrazumeva i blagovremeno i delotvorno sprovođenje ovih zakona, uključujući i efikasnu potpunu primenu usklađenih zakona.

Kao što sam spomenula, jedan od najznačajnijih osnovnih dokumenata je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Potpisivanjem tog sporazuma Republika Srbija se zaista obavezala na postepeno usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovima EU, kao i njihovu doslednu primenu.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili SSP je prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima potpisani su još 2008. godine, tačnije 29. aprila 2008. godine. Narodna skupština Republike Srbije, ovaj visoki dom je u septembru, 9. septembra 2008. godine ratifikovao SSP. Poštujući upravo obaveze preuzete sporazumom Republika Srbija je odlučila da odmah na početku sledeće godine, 2009. godine i to 30. januara, sa svoje strane otpočne tzv. jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i liberalizaciju trgovine sa EU.

Posle određenih procedura sa strane EU sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu konačno 2013. godine i to 1. septembra 2013. godine, čime je naša zemlja, Republika Srbija dobila status države pridružene EU.

Zašto o tome govorim povodom ove tačke? Upravo zbog toga što je saradnja ovog doma, Narodne skupštine Republike Srbije sa Evropskim parlamentom institucionalizovana, postojala je naravno i do tada u nekoj drugoj formi, ali tada je podignuta na viši nivo, viši institucionalni nivo upravo uspostavljanjem POSP ili ti Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbija i Evropski parlament upravo tada stupanjem na snagu SSP 2013. godine - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sa jedne strane evropska zajednica, njene države članice, a sa druge strane je Republika Srbija.

Prema članu 12. SSP-a politički dijalog na parlamentarnom nivou se odvij u okviru ovog spomenutog parlamentarnog odbora, koji nije ni klasičan odbor, a nije ni klasična delegacija, već nešto između i nešto specifično. Njega čine poslanici kako Evropskog parlamenta, tako i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije u istom broju, 15 i 15 članova, u skladu sa dogovorom, kao što smo to čuli u jednom od prethodnih izlaganja, u skladu sa dogovorom političkih grupa. Naravno, uvek je predstavljena pozicija i opozicija.

Kada su normalna, kako bi mi rekli mirnodopska vremena, ovaj parlamentarni odbor se sastaje najmanje dva puta godišnje. Praksa je da se on sastaje jednom u Strazburu, a jednom u Beogradu. U poslednjih godinu i po dana, svi znamo zbog pandemije virusom korona, se i sednice ovog tela organizuju u onlajn formi. Poslednja sednica je bila u ovom sazivu u januaru ove godine, kada su naši članovi delegacija, pošto Narodna skupština Republike Srbije radi, bili prisutni ovde, ali se nisu videli fizički, već u onlajn formi sa predstavnicima Evropskog parlamenta, pošto su njihova pravila takva da oni još uvek ne putuju.

Praksa je da se na kraju svakog sastanka POSP-a donese zajednička deklaracija i preporuke koje se upućuju, što je izuzetno značajno, Savetu za stabilizaciju i pridruživanje, kao i zvaničnim institucijama kako Republike Srbije, tako i EU.

Mi u poslaničkog grupi SVM smatramo da je POSP odličan način za jačanje institucionalnih veza. Dakle, POSP je platforma za bolje razumevanje političkog pravca Srbije, promovisanje stavova našim parlamentarnih stranaka u smislu poštovanja standarda i vrednosti EU, kao i, još jednom bih naglasila, strateškog cilja Republike Srbije, a to je članstvo, punopravno članstvo u EU.

Još nekoliko stvari da objasnim. Znači, parlamentarni Odbor za stabilizaciju i pridruživanje je zapravo formiran na osnovu Odluke konferencije predsednika Evropskog parlamenta od 3. oktobra te 2013. godine, koju sam spomenula, ali i Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o utvrđivanju sastava POSP-a od 6. novembra 2013. godine, kao i samog SSP-a, iliti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Na ovaj način i sam parlamentarni odbor, ali i sama Narodna skupština, znači plenum, imaju jaču i direktnu vezu sa kolegama iz Evropskog parlamenta. Ovo je dobar način, mogućnost da informacije iz Srbije dolaze direktno do evropskih zvaničnika bez bilo kakvih posrednika.

Praksa je takva, i to je zaista i funkcioniše, da parlamentarnim odborom naizmenično predsedavaju član Evropskog parlamenta i član našeg odbora iliti predsednik koji je već dugi niz godina, sada i potpredsednik Narodne skupštine, dr Vladimir Orlić. Sednice, kada su normalna vremena, traju čak i dan i po i zaista se naizmenično vrši predsedavanje od strane predsedavajućeg sa strane Evropskog parlamenta i našeg.

U poslednje vreme, kažem, ove onlajn sednice su nažalost kraće i poslednjom prilikom nismo doneli ni zajedničku deklaraciju, ali se nadamo da ćemo za nekoliko meseci uspeti da nastavimo normalan rad i da ćemo i u ovom sazivu i u ovoj godini najpre imati minimum dve sednice ovog tela.

Svrha parlamentarnog odbora jeste parlamentarna kontrola celog procesa i, ono što je takođe izuzetno značajno, davanje demokratskog legitimiteta putem upoznavanja Narodne skupštine sa svim elementima procesa.

Kao što je to poznato i kao što je aktuelno, u poslednje vreme se dosta pričalo o tome. Kada već pričamo o Evropskom parlamentu i pošto je pre svega nekoliko nedelja doneta Rezolucija iliti Izveštaj Evropskog parlamenta u Srbiji, znači postoji izveštaj Evropske komisije godišnji o tzv. napretku koji se objavljuje u septembru, oktobru i na osnovu toga posle i Evropski parlament priprema izveštaj koji je krajem marta, 25, 26. marta je usvojen i Rezolucija o Srbiji, u ovom slučaju.

Rezolucije Evropskog parlamenta, značajno je naglasiti, nema obavezujući karakter, ali zaista služe kao važne politike poruke, kako samoj zemlji koja se nalazi u procesu evropskih integracija, znači u našem slučaju za nas, tako i zemljama članicama EU.

Mi u SVM smatramo da je proširenje izuzetno dobro, najznačajniji alat zajedničke spoljne politike EU, ali nažalost svi moramo biti svesni toga da proširenje trenutno nije prioritet i da kako EU, tako njeno najznačajnije telo, Vlada, kako vam se sviđa, Evropska komisija se bavi samim sobom, traženjem rešenja za vlastite probleme koji su počeli, prvo ekonomskom, pa nekom unutrašnjom krizom, što je sve pojačano naravno i migrantskom krizom, Bregzitom, odnosima sa SAD, ovde spomenutom Rusijom i Kinom i nažalost u poslednjih, sada već možda i godinu i po dana, sa pandemijom Kovid 19.

Integracija Republike Srbije u EU je zaista kontinuirano glavni spoljno politički prioritet i strateško opredeljenje Republike Srbije. To je jedan od onih procesa koji uživa podršku većine građana još uvek. Naravno da je ona dosta opala u poslednje vreme, ali pošto imamo redovna istraživanja koja organizuje Ministarstvo za evropske integracije znamo da je podrška građana uvek oko 50%, da li je to 51,52, 53% i mislim da je značajno naglasiti da u ovo sazivu Narodne skupštine Republike Srbije sve parlamentarne stranke koje su ovde su za priključenje Republike Srbije u EU.

Smatram da je značajno naglasiti da svi mi u tom procesu imamo odgovornost. Odgovornost da budemo svesni svoje uloge u ovom procesu, odgovornost da se ponašamo u skladu sa jasnim nadležnostima i obavezama koje proizilaze iz izbornog legitimiteta. Ispunjenje političkih kriterijuma, jer o njima se najviše priča nije samo preduslov za pristupanje EU, već ispunjenje političkih kriterijuma bi trebala da bude i odluka svakog funkcionalnog društva. Politički kriterijumi obezbeđuju najvažnije faktore, a to je poverenje građana u svoje institucije na kome još uvek treba da radimo nažalost. Poverenje građana i u samu Narodnu skupštinu Republike Srbije je dosta nisko.

Još malo o samom Evropskom parlamentu. Svesni smo da su poslednji izbori za Evropski parlament bili u maju 2019. godine i da je ovaj novi tzv. sada možda ne toliko novi, ali novi saziv Evropskog parlamenta koji traje od 2019. do 2024. godine dokazuje da su ipak bez obzira na evroskepticizam koji se pojavio u samim zemljama članicama EU, da su ipak proevropske snage i dalje jake. One jesu dobile većinu, mada je trenutna koalicija u Evropskom parlamentu vrlo šarolika. Ipak mora da se naglasi da trenutni, aktuelni, dakle Deveti saziv Evropskog parlamenta ima prilično izmenjenu strukturu i u samom Evropskom parlamentu, kao i ovde u Narodnoj skupštini 60% ovde narodnih poslanika, a tamo tzv. MEP, članove Evropskog parlamenta su novi, znači prvi put se nalaze na toj funkciji. To znači da je novi saziv od 2019. do 2024. godine Evropskog parlamenta doneo i dosta promena po pitanju ljudi, osoba koje se bave Srbijom, koji prate. Znamo da je dugi niz godina sadašnji predsednik Afeta, njihovog Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister bio izvestilac za Srbiju, međutim u ovom sazivu imamo novog izvestioca koji je iz Slovačke, ponovo iz Evropske narodne partije Vladimir Bilčik.

Kada govorimo o ulozi Narodne skupštine, u procesu Evropskih integracija Republike Srbije, jasno je da Narodna skupština u ovom procesu ima najpre kontrolnu ulogu, ali i zakonodavnu u smislu ispunjavanja svojih obaveza, usklađivanja zakonodavstva i spomenutom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i obaveze iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU i mi konstantno pratimo u kom procesu je on zapravo ispunjen.

Posebno važan aspekt rada Narodne skupštine o kojem danas razgovaramo je i izuzetno značajna parlamentarna diplomatija koja otvara prostor ponovo za politički dijalog i za razmatranje zaista raznovrsnih pitanja iz procesa evropskih integracija, a i šire.

Kroz parlamentarnu diplomatiju se olakšava proces približavanja EU u saradnji pre svega, najpre, sa državama regiona, susedima, državama članicama EU, ali i sa parlamentarnim skupštinama kako evropskih, tako i međunarodnih organizacija. Ovde se u prethodnim izlaganjima pominjalo nekoliko, ne bih da merim značaj, mi sada na dnevnom redu imamo upravo Delegaciju u NATO, ali znam da su svi poslanici bilo novi, bilo stari, izuzetno posvećeni i poslu u tim delegacijama.

Meni je žao što mediji, javnost ne prate dovoljno taj posao koji je značajan, već obično napadaju poslanike koji su u tim delegacijama, zato što troše mnogo novca za putovanja, hotele itd. Možda to nije aktuelno u poslednjih godinu i po dana, ali verovali ili ne, bez putovanja mi radimo u tim delegacijama, i to u on-lajn formi već nekoliko meseci u ovom sazivu.

Polako da zaključim, pošto sam se u izlaganju o samom POSP-u, Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje evropskim integracijama, najviše bavila naravno i evropskim integracijama, želela bih još jednom da podsetim na mnogo značajniji Izveštaj Evropske komisije od Izveštaja od Evropskog parlamenta, iliti rezolucije Evropskog parlamenta, koji je poslednji bio objavljen u oktobru prošle godine. Ovaj visoki dom je raspravljao o njemu krajem decembra ove godine.

Samo da spomenem, još jednom da podvučem one preporuke ili ako tako želimo, kritike, koje su se odnosile na samu Narodnu skupštinu i da delimično i odgovorim na njih. Jer, u tom Izveštaju Evropske komisije je rečeno, deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, da je potrebno pojačati kontrolnu ulogu nad izvršnom vlašću, što mi verujem, konstantno radimo, pojačati efikasnost nezavisnost i transparentnost parlamenta, kao i da je potrebno nastaviti posvećenost međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije, koji je u toku 2019/20. godine vođen uz posredovanje Evropskog parlamenta. Podsetila bih sve nas da se ovaj dijalog nastavlja sledeće nedelje.

Takođe, su pohvaljeni u ovom Izveštaju i koraci preduzeti ka rešavanju nedostataka u radu, kao što je smanjenje hitnih postupaka. Mi od početka ove godine nismo stavili ništa na dnevni red po hitnom postupku. Takođe tu je navedeno da je potrebno nastaviti sa praksom razmatranja izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela, što smo radili krajem decembra i pošto su već neki izveštaji u skupštinskoj proceduri, što ćemo i nastaviti da radimo, i da matični odbori formiraju zaključke na osnovu ovih izveštaja, a mi treba i da pratimo izvršenje preporuka i zaključaka iz tih izveštaja, kao i da je potrebno nadgledati implementaciju ovih preporuka ispunjavanja od strane izvršnih organa.

U sklopu svoje kontrolne uloge Narodne skupštine pomenuta su i javna slušanja, jer imali smo jedan period pre dve godine, kada je bio izuzetno nizak broj javnih slušanja u Skupštini. Mene raduje što ovih nedelja možemo da vidimo, ovih dana, da uglavnom u pripremnoj, a kasnije u implementacionoj fazi nekih zakona, je sve češća praksa da matični odbori, kompetentni odbori, ovde u Skupštini organizuju javna slušanja i da zaista postoji širok dijalog.

Da zaključim, naravno, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati ove usklađene predloge. Zahvaljujem.

Pošto više nemamo prijavljenih predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, sada prelazimo na listu govornika.
Narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, akademiče Zukorliću, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o sastavu delegacije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

Jasno je iz samog naziva da je stvar proceduralna i tehnička, i Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji glasaće za predloge, takođe i naš poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke podržaće ovu tačku.

Najveći kritičari državnog vrha i predsednika države i Vlade, kada je u pitanju međunarodna politika, ne mogu da nađu ama baš nikakvu osnovu za kritiku. Kada govorimo o saradnji sa međunarodnim institucijama, ono što je uloga parlamenta, parlamentarnih delegacija, grupa prijateljstva jeste da tu politiku međunarodnu koju kreira predsednik države, koju sprovodi i Ministarstvo inostranih poslova, da mi svakako pratimo i da intenziviramo tu saradnju na toj razini na kojoj parlamentarne delegacije i mogu.

Svakako, opseg delovanja je jako veliki. Kao što znamo, u najvećim odnosima između najvećih državnika, ta lična nota je jako prisutna i zato je jako važno da naši parlamentarci budu uključeni i da zaista predstavljaju državu i ono što su naši interesi.

Svakako je dobro da imamo prijatelje i na istoku i na zapadu, da smo popravili i podigli na najveći mogući nivo kada je u pitanju odnos prema Rusiji i Kini, kada je u pitanju odnos prema muslimanskom svetu koja je razvojna šansa naše ekonomije, gde su naše kompanije tradicionalno prisutne, međutim i SAD, a pogotovo Evropa i EU su nešto što mora da bude strateško opredeljenje, pogotovo EU gde mi ne pripadamo samo geografski, EU je nešto čemu mi moramo da pripadamo prvenstveno vrednosno.

Tu parlament, ovaj saziv i svaki drugi ima ključnu ulogu i kada je u pitanju usvajanje zakona, znači za implementaciju mi nismo odgovorni, Vlada je odgovorna, ali brzina kojom mi usvajamo zakone, zakoni koji poštuju proceduru i javnost ima 15 dana da se upozna sa njihovim sadržajem. Mislim da ovaj parlament to i ovaj saziv apsolutno poštuju.

Ono što je osim međunarodne saradnje jako važno, i hoću da pohvalim, ovaj saziv jeste dislociranje sastanaka, kolegijuma van ove zgrade i van Beograda. To se desilo u Valjevu. Očekujem da se to desi i u sandžaku, da se održi ta sednica i u Novom Pazaru i drugim krajevima naše zemlje. Zašto? Jako je važno da građanke i građani u našoj zemlji upoznaju se sa radom parlamenta i da se što češće resorni odbori održavaju van Beograda. Jako je važno da se o radu parlamenta, o našim nadležnostima, da se upoznamo šta su problemi građanki i građana, jer ja se sećam tog kolegijuma u Valjevu, mislim da su to ta pitanja sa terena ljudi iz baze suštinska pitanja koja ovde treba da delegiramo i kada je plenum u pitanju i kada su u pitanju pitanja Vladi, predsednici Vlade i resornim ministarstvima.

U danu za glasanje glasaćemo za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, govorili su moje kolege o važnosti ove teme o kojoj se nije često razgovaralo u parlamentu, ne zato što nije postojalo razloga, nego zato što se uvek neke stvari čine malo važnijim.

Međutim, ja zaista mislim i podržaću sve diskusije koje su išle u tom smeru da je jako važno voditi računa o tome ko su članovi i ko čini sastav delegacije i odbora i za to postoji mnogo razloga.

Imamo primere iz prakse koja govore u prilog tome koliko je važno kada su to dobro izabrani ljudi i imamo primere iz prakse koji govore u prilog tome koliku štetu plaćamo kada se neprofesionalno ljudi odnose prema pozicijama za koje su dobili poverenje bez razlike da li mi ovde govorimo o poverenju koje su im ukazali građani birajući ih za narodnog poslanika ili o poverenju koje im ukažemo mi kao njihove kolege. Čini mi se da je kolega Jovanović govorio o tome da se partijskim konsenzusom uglavnom dogovori ko će biti u sastavu delegacije.

Zašto su ti ljudi važni osim ovoga o čemu je govorila potpredsednica Skupštine, i to jeste bio jedan onako širok presek svega toga što predstavljaju i delegacije i pre svega rad naše delegacije kada je u pitanju Evropski parlament.

Ali, ono na šta želim da stavim akcenat opominjući sve nas, i to ne radim prvi put, i neću to raditi poslednji put, govoriću o tome kada god budem imala šansu, jeste da moramo da se okrenemo oko sebe i malo pogledamo neke primere koji nam ukazuju na jedan naš nedostatak koji nikako da otklonimo, a to je na činjenicu da smo često u nekom periodu iza nas imali na ovakvim pozicijama ljude koji su ne koristeći svoje vreme i svoj položaj da govore jednu istinu o Srbiji, dovedeni bili u situaciju da inače sa jednom težnjom i okruženjem i međunarodnog faktora da budemo satanizovani mi svojim ćutanjem doprinesemo da to tako u dobroj meri i izgleda.

Imali smo tako neki pokušaj, ako se sećate, tužbe, koji nam se vratio kao bumerang. I da ne bih analizirala koliko je to bio pre svega diplomatski promašaj i pre svega pogrešno pitanje, ja ću reći šta su posledice svega toga.

Moglo se na tu temu govoriti i iz potpuno drugih uglova, moglo se govoriti na način što se za nešto pripremite, moglo se i mora se govoriti pre svega, i to je opomena za sve vas, pa i vas uvažene kolege koje danas biramo, odnosno koje ćemo izabrati u danu za glasanje, kojima ukazujemo poverenje pre svega svojim diskusijama, moramo se izmestiti iz onog što je lično, koliko god da nekada imamo samo takav pristup.

Šta znači kada po svaku cenu želite da makar i nečemu što niti je država niti će ikada biti date na važnosti, danas pišu novine, jučerašnja sednica Saveta bezbednosti i izvesna predstavnica kosovskih tzv. institucija u UN. Toliko je neistina izgovoreno juče, ali sa toliko težnje da se ubedi međunarodna javnost da je to tačno, da ja ostajem po ko zna koji put potpuno šokirana. Stavljen je akcenat na nekakvu torturu nad aktuelnim premijerom tzv. vlade Kosova Aljbinom Kurtijem, za koga kaže da je neprestano maltretiran u zatvoru više od dve godine kao student. Ne vidi se na njemu to maltretiranje, pre se vide neki drugi nedostaci, ali, da ne preuzimam ulogu onih koji su za to išli u školu. Onda se govori o 20 hiljada silovanih albanskih žena, o čemu je bezbroj puta spinovano, govoreno, iznošene kojekakve laži, ali i demantovano.

Onda se navodi primer nekakvih narodnih poslanica u aktuelnom sazivu tzv. skupštine tzv. Kosova koje su žrtve ne znam kakvog nasilja i ne znam kakvog genocida. Ali se u završnici kaže, savetodavno u odnosu na Srbiju i na parlament Srbije, da bi morali da izađemo iz prošlosti, mračne, „jer sebe držimo u mraku i to nas vodi u rasizam, fašizam i genocid“. Pa se još i kaže da ćemo to uraditi brže ako raščistimo sa ratnim zločincima, a ne da nam oni sede u parlamentu sada.

Ja ne znam, uvažene kolege, ko je od vas ratni zločinac, od nas, očigledno bi mogao da bude bilo ko i nije ova diskusija apsolutno važna, niti je persona koja je govorila važna, ovde se radi o diskusiji koja je izgovorena na sednici Saveta bezbednosti i tu je ta opasnost. Neko se ne libi da ni jednog trenutka izgovori laž. Moje suštinsko pitanje – zašto onda imamo problem da u određenom momentu kao predstavnici svoje države kažemo istinu? Zašto onda ne uradimo to, nego ostavljamo sebi prostor da se nekome dopadnemo ili ne dopadnemo?

Da bismo se istinama bavili, ja ću probati da pomognem svima nama koji jesmo članovi delegacije, svima nama koji jesmo predstavnici na ovaj ili onaj način i na kraju svima nama koji, rekao je neko od kolega pre mene, jesmo članovi poslaničkih grupa prijateljstava za koje mislim da su takođe jako važne i mislim da ste o tome govorili, potpredsedniče, upravo vi. Važno je razgovarati sa našim kolegama, jer taj direktan kontakt ume da razbije predrasude. Imali smo sjajno iskustvo kada je Poslanička grupa prijateljstva sa Emiratima u pitanju, zajedno smo u tome učestvovali. Postoje između nas razlike, ali razlike o kojima moramo da razgovaramo i razlike koje moramo da prevaziđemo.

Vraćam se ponovo na ovu diskusiju, ne zato što je važna nego zato što Kosovo onlajn objavljuje 14. 04. da je mladić napadnut i to u trenutku kada je bio u društvu devojke i sestre, one nisu povređene, ali on jeste. Napadnut je kada se vraćao kući, nešto pre 22 časa. Znači, ne govorimo ni o kakvom vremenu koje je ne znam kako kasno. Napala su ga, kako navodi, trojica Albanaca. Moj predlog za sve ove koji bi da se na međunarodnom nivou bave politikom a nisu izašli iz svoje mesne zajednice – improvizovali su državu, pa bi bilo dobro da makar povedu računa kako funkcioniše taj divlji zapad na čijem su čelu. To je za nas važno zbog naših predstavnika, zbog ljudi koji su nealbanci, zbog ljudi koji su izloženi raznoj torturi i to više nema veze ni sa verom ni sa nacijom. Ja mislim da oni lagano upadaju u jedan vrtlog koji kaže da se i među sobom obračunavaju na jedan brutalan način, čak i među samim albanskim stanovništvom, u zavisnosti od toga kakvoj političkoj opciji pripadaju.

Ono što je za mene apsolutna vest jeste podatak koji sam, i još jednom, to ne radim prvi put, drugi put ću pohvaliti Kancelariju za Kosovo i Metohiju u ovom sazivu zato što sam u dva navrata postavila pitanje i u oba slučaja dobila odgovor koji je po meni istorijski dokument. Setićete se ko je bio u sali da sam pitala da li slučajno poseduju podatak koliko je to srpskog zemljišta uzurpirano na KiM, koliko zemljišta ne može da bude obrađivano ili vlasnici čak i ne znaju šta se sa tim zemljištem dešava i ko ga obrađuje i dobila jedan sjajan odgovor, prepun podataka, evo, to izgleda ovako, na četiri pune strane A-4 formata i on je zastrašujući.

Prvo, u tri navrata je sam UNMIK pravio određene agencije i organizacije koje bi trebale da se bave upravo pitanjem imovine na KiM. U sva tri slučaja to je bio jedan potpuno bezuspešan pokušaj. Prva agencija koja je napravljena jeste DSI – Direkcija za stambeno-imovinske poslove i prema navodima oni su je napravili upravo tada da bi pokazali koliko je zapravo albanskog nekog zemljišta neuknjiženo pod pritiskom loših zakona Republike Srbije, itd, iz 90-ih.

Šta je praksa pokazala? Praksa je pokazala da je od 2000. do 2006. godine ukupno predato 29.155 zahteva za povratak nepokretne stambene imovine, kuća i stanova. Ono što je važno jeste da se albanskih zahteva u tom slučaju koje su kategorizovali kao slučaj A, pošto su zahtevi nealbanaca kategorizovani kao kategorija C, dakle, u A kategoriji su imali svega 1.212 prijava. Napravili su agenciju koja ih je demantovala. Pa su onda DSI zamenili Kosovskom agencijom za imovinu 2006. godine, sa zadatkom da rešava slučajeve uzurpacije imovine. Kosovska agencija za imovinu je, za razliku od prethodne, bila nadležna i da pored kuća i stanova rešava i o uzurpiranom zemljištu i poslovnim prostorima, pa se onda upalo u vrtlog u kome je 42.116 zahteva podneto od strane Srba i nealbanaca koji su živeli na KiM. Od svih ovih slučajeva o kojima ja ovde govorim, sve tri agencije koje su napravljene rešile su jedan. Ja ne umem to da pretvorim u procente i ne govorim slučajno o ovome.

O ovome govorim svima članovima delegacija, svim članovima parlamentarnih grupa, svim članovima i grupa prijateljstva, jer ovo jesu podaci koje je u obavezi svaki narodni poslanik države Srbije da naglas kaže – osim što imamo uzurpiranu teritoriju, mi imamo, po ovim podacima, preko 54% zemljišta što u državnoj, što u privatnoj svojini koja je apsolutno uzurpirana. Ovo nije podatak koji nema naš tim za tehnički dijalog. Sigurna sam da ga ima, samo nisam sigurna u kom će trenutku neko imati svest da o ovome mora da se razgovara.

Sva ovo pričam, ne zarad nas koji u većini slučajeva ovo znamo, gotovo sam sigurna da nema narodnog poslanika u Republici Srbiji koji ovo ne zna, nego zarad javnosti, koja bi danas mogla da ne razume zašto razgovaramo o važnosti predstavnika Republike Srbije u delegacijama, koja ne razume koliku štetu može da nanese, neko ko ne poznaje problem, neko ko problemom ne želi da se bavi i neko ko svoju poziciju koristi isključivo za samoreklamu.

Koliko god da ova moja priča, u ovom trenutku deluje suvoparno, vrlo je u temi, ovo je pitanje svih pitanja Republike Srbije, ovo je najotvorenija rana koja Republike Srbije ima i ovo je tema na kojoj svakodnevno pokušavaju da na spočitavaju koje kakve budalaštine, vraćajući nas u nekakvu prošlost koju improvizuju ili kreirajući neku budućnost koja bi se njima dopala. Iz ovakvih podataka, zapravo izvire snaga da odbranimo sve ono što branimo na dnevnom nivou, da se odbranimo i od čestitki za Dan državnosti, koje su nedvosmisleni i koji znaju da nam objasne kako je naš zadatak samo da prihvatimo nešto, a ne zaboga da ni u jednom trenutku kažemo šta je druga strana ove medalje.

Šta bi se desilo, kada bi smo govorili o žrtvama, u srpskom parlamentu? Ne mislim da za tim nema potrebe, nego ja prosto nemam, nažalost vremena, zato što će iza mene govoriti i moja koleginica Dijana, o opet ne manje važnom segmentu cele ove priče. Mi moramo da postanemo svesni činjenice, da koliko god imali političke razlike, ideološke razlike, a imamo ih i prirodno je da ih imamo, jednoumlje ne vodi ničemu, postoje teme oko kojih moramo biti i jednoglasni i izričiti, i one se zovu i nacionalni interes i nacionalni stav. Ovakve stvari bi morale da budu nacionalni stav. Ako to ne nosimo iz kuće, kao vaspitanje, onda bi to morali da uvežbamo, kada sebi dozvolimo luksuz da preuzmemo neku funkciju, pa da onda ne napravimo krupne greške, koje ni 10 godina posle ne mogu da se isprave, nego nam se vraćaju, kao defakto stanje, zaboga presuda međunarodnog suda, samo zato što smo neuki, nemušti postavili naopako pitanje.

Ceo prvi deo moje diskusije se, odnosio upravo na to. Od naših otvorenih pitanja koje su vrlo precizna i vrlo teška, mi smo postavljali nemušta, a tamo gde pitanja nema, gde države nema, tamo gde se masa stvari nije dogodila, spinuje se već 30 godina, kontinuirano. Možda nije loše da ponekada u momentu i prepišemo određene stvari, ne zato što su pametne, nego zato što mi se čini da je ovo vreme u kome i to pije vodu.

Zaista ću završiti da ne pretera sa vremenom koje ću iskoristiti, ali osim što ću naglasiti da, a to je rekao i predsednik poslaničke grupe, poslanici SPS će svakako podržati predlog. Još jednom apelujem da se po svaku cenu izdignemo iznad partijskih razlika. Ovo ne govorim samo zbog nas koji smo u sali, ovo govorim zbog svih ostalih koji ovo prate preko tv ili imaju svoje izvestioce sa zasedanja Skupštine. Hajde da se sklonimo iz dnevnog politikanstva kada postoje neke važne teme i da postanemo ozbiljni predstavnici našeg naroda zato što je Srbija ozbiljna zemlja. Ako sa neozbiljnih pozicija računamo na glas, teško da ćemo do njega doći. Ako do njega i dođemo, onda to ume da bude skupo plaćeno i žestoko kažnjeno.

Dakle, hvala vam na pažnji, hvala vam na razumevanju kada je u pitanju ova tema, ali ću vam se naročito zahvaliti ako jednoga dana zaista pokažemo da smo se izdigli iznad svega onoga što su greške koje su iza nas. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovani narodni poslanici, vrlo je važno doneti odluku o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pored ostalog i zbog međunarodne aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije kako bi jačale međunarodni ugled naše otadžbine.

Moram da kažem da bivša vlast, oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i Borisu Tadiću, nam je ostavila pored ostalog zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski devastiranu. Danas je ta zemlja, Srbija ekonomski, infrastrukturno, industrijski na zavidnom nivou. Bivša vlast Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju sa urušenom vojskom Srbije, svela je na vatrogasno društvo. Danas je vojska Srbije na zavidnom nivou i garant mira i naših građana i naše otadžbine. Bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju sa najgorim zdravstvom u Evropi, bili smo poslednji, 36 na rang listi. Danas je to zdravstvo među 15 najboljih zemalja u Evropi. Bivša vlast Dragana Đilasa ili za Evropu Đilaša, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju ekonomski uništenu pljačkaškom privatizacijom, dovedeno do bankrota. Danas je ta zemlja, Srbija ekonomski stabilna i stabilnim finansijama. Bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju bez nade i vere njenih građana u budućnost. Danas je ta vera naših građana na solidnom nivou, kada je u pitanju budućnost.

Na kraju, bivša vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, ostavila nam je zemlju Srbiju sa prevelikom zaduženošću i na kraju, ostavila nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas je zaduženost na evropskom nivou, a međunarodni ugled naše otadžbine na zavidnom nivou.

Međutim, politika SNS i njenog predsednika, Aleksandra Vučića povratila je taj međunarodni ugled naše zemlje, zato je razmena iskustava parlamentaraca izuzetno važna za sve zemlje, posebno je važna u ovim teškim pandemijskim vremenima, zbog Kovida-19. Naše iskustvo i naše zemlje je izuzetno bitno za zemlji u okruženju i za ostale svetske zemlje kao iskustvo drugih zemalja za nas.

Naši poslanici trebaju pored ostalog u tim međunarodnim institucijama da promovišu našu zemlju, onakvu kakva ona zaista jeste i zato je izuzetno važno ko su predstavnici, slažem se sa prethodnom narodnom poslanicom, ko su predstavnici u tim međunarodnim organizacijama.

Iskustvo govori da nisu bili najbolji, a evo ja ću dati i primer, vlast bivša Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, nije promovisala našu zemlju onako kako je zaista trebalo i kako će oni promovisati našu zemlju, kad njihov opozicioni predstavnik blati srpski narod i državu, ovde u zemlji, kako će oni kad se nađu kao narodni poslanici ili članovi interparlamentarnih delegacija promovisati našu zemlju.

Njihov saborac Petričić kaže, evo primera da vidite šta kaže za naš narod i građane Srbije i za našu zemlju, citiram – ovaj narod je neprosvećen i naivan. Srbija je zemlja u kojoj živi glupo i slepo roblje, završen citat.

Je li to gospodine Đilasu, Vuče Jeremiću i Borise Tadiću, vaš odnos prema srpskom narodu i prema srpskoj otadžbini, kada nazivate srpski narod neprosvećenim, naivnim i glupim i slepim? Hoćete li tako promovisati našu zemlju, ako ne daj Bože dođete sutra na vlast?

Ili drugi primer. Kako nas je predstavljao Đilasov, odnosno Đilasov Jeremić u Ujedinjenim nacijama? Setite se, prebacili su pregovore iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju. Jel tako su nam predstavili i doveli Euleks, a i postavili ono nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu i time zabili nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Kada sam već kod ovog nesrećnog Vuka Jeremića, dozvolite da kažem da i kao Đilas tako i Vuk Jeremić vodio je računa dok je bio u međunarodnim organizacijama, u ovom slučaju u Ujedinjenim nacijama, samo o svom vlastitom džepu. On je uporedo osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, umesto da se bori za međunarodni ugled naše zemlje, on je dobio na račune 200.000 dolara iz Mongolije. I danas se bavi politikom, taj Vuk Jeremić član međunarodne bande lopova i prevaranata, jer do danas nije objasnio građanima Srbije na ime kojih usluga je dobio taj novac?

Isti Vuk Jeremić je u vremenu od 2013. godine do 2017. godine dobio čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora.

Poštovani građani i do dana današnjeg Vuk Jeremić nije objasnio na ime čega je to dobio, a evo ga preti da neće izaći na izbore, već da će ulicom pokušati da osvoji vlast, ali se prevario u tom svom računu.

Nadalje, Vuk Jeremić je 4,5 miliona dolara dobio od fantomske energetske kompanije, kompanija koja posluje u Šangaju i Hong Kongu. Evo ga ovde sa Draganom Đilasom. Pa i Đilasovi su računi u Hong Kongu.

Znači, sarađivali su već u to vreme zajedno sa međunarodnom bandom lopova i prevaranata, gde su operisali njihovi bliski saradnici, pogotovo Vukovi prijatelji i saradnici uhapšeni su kasnije u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrih Ho i Šeif Tidijangadio. Evo to su njihovi poslovni partneri i tako su uništavali finansijski i ekonomski sistem naše zemlje i predstavljali nas u međunarodnim organizacijama.

Taj nesretni Vuk Jeremić je dobio 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara. Ja ga sada pozivam da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio toliki taj silan novac iz inostranstva.

I da ne oduzimam dalje vreme, poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici dok se naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno bori i vraća međunarodni ugled naše zemlje Srbije provodeći politiku mira, ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu, politiku stabilnosti, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, politiku zdravlja svih naših građana i u okruženju, dotle Dragan Đilas i Vuk Jeremić vode računa samo kako će prikriti svoje račune, a Dragan Đilas na 53 računa i 17 zemalja opljačkani od građana Republike Srbije.

Poštovani potpredsedniče, dr. Orliću, kao i moje kolege narodni poslanici SNS, glasaću za ove odluke. Hvala lepo.

Zahvaljujem profesore Atlagiću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. st.2 i 3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna Skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da što pre donese odluke iz dnevnog reda današnje sednice.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr. Orliću. Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao i moje kolege, prethodni govornici i prof. Atlagić i svi ostali, govoriti o bitnim stvarima svih naših odbora i delegacija, koje deluju na teritoriji celog sveta, gde je zadatak nas kao narodnih poslanika i predstavnika tih tela, jeste da u svakom mestu, trenutku, promovišemo i radimo u interesu građana Srbije, u interesu svih ovde koji živimo u Srbiji, i mi ćemo to raditi, a inače, do današnjeg dana, ima veliki pomak naše zemlje u svetu, pomak na bolje, pomak na to što je veoma dobro, gde je sve to započeo tadašnji premijer, a sada predsednik Srbije, gospodin Vučić, zajedno sa Vladom, gde imamo jaku opoziciju, i na istoku i zapadu, gde nas uvažava svaka zemlja u svetu, gde se u svakom trenutku pokazalo šta znači imati jake lidere i ljude koji promovišu i rade za Srbiju.

To se sada vidi kada je najteža situacija, kada je pandemija vidi se koliko je naših sugrađana i ljudi koji žive u Srbiji, koliko su vakcinisani i kako je obezbeđena vakcina, na koji način a to sve znači da imamo veliku podršku u svetu.

Ja sam kao član delegacije bio zajedno sa gospodinom Bečićem, veoma aktivan, to je Parlamentarna delegacija Crnomorske ekonomske saradnje, gde smo imali niz susreta i govorili o problemima koji su isti ili slični, što se tiče svih tih naših zemalja, u kojima sarađujemo.

Inače sam i u delegaciji u grupi prijateljstva predstavnika sa Slovenijom, gde stvarno pokušavam sa svojim kolegama iz Slovenije, da neke stvari promenimo na bolje, zato što je Slovenija, jedan od bitnih zemalja koja nama pomaže i u upošljavanju ljudi i otvaranju radnih mesta, saradnja dveju vlada, saradnja našeg predsednika, što je istovetno saradnja i naše Grupe prijateljstva sa Slovenijom, gde su njihovi članovi delegacije iz Grupe 50, Srbija, bili kod nas, nisu bili kod njih, i gde zajedno radimo u interesu naših dveju zemalja.

Mislim da ćemo u narednom periodu tako nastaviti da radimo. Svi ovi naši ljudi koji će do današnjeg dana, o kojima se sada govori, biti izglasani, da budu članovi ovih delegacija i ovih tela i siguran sam da će se stvarno zalagati i boriti za interes naše zemlje Srbije, a sve zbog toga da bi svakom građaninu naše zemlje, bilo bolje, pa da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, da li živi u Raškoj, Prijepolju, u Subotici, Beogradu, svima treba biti dobro, a sada je najbitnije da svi naši građani koji nisu vakcinisani, da se vakcinišu, od ove pandemije, od Kovida.

Još jednom ću pozvati sve svoje prijatelje, sve ljude koji žive na selu i sve građane Srbije, da se odazovu vakcinaciji i da se vakcinišu, jer to je jedini lek i spas od ove pandemije i od Korone.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, poštovani potpredsedniče Skupštine, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, koji je izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasati za predlog kandidata za delegacije, jer misle da je to potrebno i da nastavimo ovim tempom da radimo u interes naše zemlje Srbije, da budemo prepoznatljivi, jer smo mi sada ovde lider na Balkanu, ali kako ide, imamo šanse da budemo i u zemljama koje su lideri u Evropi.

Pozivam sve kolege da glasaju za ove predloge.

Hvala.