Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, znači, mi danas u ove tri tačke koje se tiču delegacije i sastava odbora ustvari govorimo sami o sebi i radimo na svojim poslovima, da tako kažem, skupštinskim.

Znači, jednostavno to se vidi iz sastava ovih odluka o delegacijama i odborima i ove odluke pokazuju da Skupština odlično radi i samo bih se na kratko na to osvrnuo.

Skupština, koliko ja pažljivo pratim, a pratim u poslednjih 20 godina, nikada bolje nije radila nego u ovih pola godine i to zbog toga zato što 243 nas radi konstruktivno i guramo Srbiju u jednom najboljem pravcu.

Istina je da u Skupštini imamo malobrojnu opoziciju, ima ih sedmoro, ali to nije naša krivica. Međutim, moraću da vas podsetim i da primetim da oni sada nisu tu. Evo, kamera neka pokaže da li je bilo kod od njih? Nije. Nego, da li su danas ceo dan tu? Pa, nisu, a da li su juče bili tu? Pa, nisu, a da li će sutra biti tu? Pa, neće, oni su tu samo u onim retkim prilikama kad mogu da steknu nekakav politički poen u nekakvom najgledanijem terminu, da izvrše neku kratku samopromociju i da najčešće napadaju državu Srbiju da je zločinačka, da je ubijala Bošnjake i Albance i sve ostale besmislice. Ali, to kažem što njih ima sedmoro je u stvari odlično, trebalo bi da ih bude i više, međutim ja ih pozivam da dođu da rade.

Međutim, to što opozicija nije brojnija to je kriv onaj kukavički Đilasovski deo politički stranaka koji nisu smogli snage da učestvuju na prošlim izborima, a onda danas te đilasovske kukavice osporavaju legitimitet ove Skupštine i prosto ja ću se u narednom delu govora osvrnuti na neke stvari koje se tiču ove Skupštine, tiču se naravno i delegacija i sastava Odbora, odnosno na onaj način da se nekada možemo zapitati, kao prošlog juna, tj. prošlog jula, prošle godine, da li će Skupština postojati. Ako Skupština ne postoji ne postoje ni delegacije, ne postoje ni odbori, ne postoji ništa, Skupština ne radi, a neko će reći – pa, šta sad? Pa, prošle godine Skupština u julu mesecu bila je napadnuta. Pre 21 godinu ova Skupština je bila napadnuta i spaljena tao su pokušali pre godinu dana u julu, pa nisu uspeli, tako da u narednih godinu dana, do proleća 2022. godine, traje naš mandat, pitanje je šta će biti.

Deo govora ću posvetiti onome koji ima stotine miliona, koje je opljačkao, usmerio isključivo na destrukciju i ove skupštine i države i Vlade i svega što postoji u ovoj Srbiji.

Sada kaže, taj deo Đilasovski poručuje Skupština to smo mi, kada mi nismo u Skupštini, onda Skupština nije legitimna. Pa kako crni vi, kada većina tih stranaka Đilasovskih ima uglavnom jedan posto.

O Skupštini Srbije mnogo bolje govori od njih borba protiv epidemije, govori vakcinacija, govori činjenica da je Srbija jedna od najuspešnijih država uopšte u ekonomiji u doba korone i koliko juče, američki ambasador Godfri, je odao počast Srbiji, na otpornosti njene ekonomije.

O Skupštini Srbije govore i neki ekonomski pokazatelji, prosečna zarada u Republici Srbiji, u martu 2020. godine iznosila je preko 60 hiljada dinara. Stopa nezaposlenosti je manja od 10 posto, govorim relevantno, decembar 2019. godine, to je pre korone, ali i u koroni, rekao sam , Srbija je jedna od najuspešnijih zemalja.

Ukupan broj nezaposlenih je smanjen sa tim delom ovde, da završim je preko 400 hiljada nezaposlenih ima manje, to su sve rezultati vidni.

O Skupštini Srbije, najbolje govori ogroman broj donetih zakona i propisa u ovih 9 godina i u ovom mandatu, u proteklih 6 meseci. To su temelji napretka Srbije.

O Skupštini Srbije, najbolje govore sve one nove bolnice, domovi zdravlja, vrtići, autoputevi, infrastruktura, fabrike, spomenici, milioni kvadrata, koji su izgrađeni širom Srbije, još nebrojano toga.

Sada da pređem na opasnosti koje prete ovoj Skupštini. Tajkun Đilas, koji poseduje stotine miliona evra i koje je usmerio na destrukciju je 3. aprila poručio da izbora neće biti, jer će on da organizuje ulicu, proteste i nasilno obaranje vlasti, ukoliko on ne pobedi na tim izborima.

To je pokušao i 2019. godine, kada su pokušali da napadnu i preuzmu RTS, to je pokušao i u julu 2020. godine, kada su napali ovu Skupštinu fašističkim napadima. U petak, 1. aprila, zamenik Dragana Đilasa, izvesni B. Stefanović, najavio je da će SSP poništiti sve odluke donete u poslednjih 9 godina, a ranije je potpredsednik te stranke, Marko, zvani „ trotinet Bastać“, najavio da će oni porušiti sve što je izgrađeno u poslednjih devet godina.

Kao što vidite, oni to ne kriju i sada imate izjavu Đilasovu, Stefanovićevu, imate i izjavu Bastaća. To je sve iz iste stranke. Dakle, to što oni najavljuju, to u praksi znači sledeće, da će srušiti sve novoizgrađene bolnice, i kliničke centre, ako dođe na vlast, da će poništiti sve odluke o nabavci vakcina i proizvodnja vakcina, ako dođe na vlast, da će srušiti sve novoizgrađene škole i vrtiće, ako dođu na vlast. Da će srušiti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Stefanu Nemanji, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Borislavu Pekiću, ako dođu na vlast, da će srušiti i onaj budući još neizgrađeni spomenik Nobelovcu Rabindranat Tagor, ako dođu na vlast, da će srušiti Beograd na vodi, ako dođu na vlast, da će sravniti sa zemljom rekonstruisani Trg Republike, ako dođu na vlast.

Da će u prethodno, ruševno stanje nerada vratiti i narodni muzej i Muzej savremene umetnosti i da će ih zatvoriti, ako dođu na vlast, da će preorati sve rekonstruisane ulice u Srbiji, da će srušiti sve nove proizvodne pogone širom Srbije, ako dođu na vlast i da će izbaciti, pazite, to su najavili, čućete kasnije, da će izbaciti sve strane investitore, ako dođu na vlast.

Đilas je 20. marta i 10. aprila je to ponovio, još jedan u nizu svojih genijalnih planova, plan za destruktivni dan posle, kada on kao najavljuje da će doći na vlast. Od kada se vratio na politiku, ovo je treći plan koji je on predstavio.

Godine 2018. predstavio je plan za bolji život, a nešto kasnije, mislim 2019. godine, programsku platformu. Pazite, da je Đilas zaista nešto hteo da uradi za građane Srbije, on je to mogao da uradio i iz opozicije od 2018. godine, u ove tri godine.

On poseduje stotine miliona evra. Da je građanima donirao, dragi moji, samo 1% svog bogatstva putem humanitarnih aktivnosti i donacija njegova popularnost, lična, ne bi iznosila 1%, a njegove stranke 3%, nego mnogo više.

Najbolju priliku da, pod znacima navoda, kupi naklonost građana Đilas je imao tokom prošlogodišnje i ove godine korone. Mogao je da donira građanima maske, rukavice, sredstava za dezinfekciju, respiratore, mogao je da donira novac za kupovinu vakcina. Najbolji primer je u tom smislu dao Novak Đoković koji je donirao Srbiji milion evra za kupovinu respiratora.

Za razliku od ovog konstruktivnog pristupa, Đilas je imao samo destruktivan. On je cinično donirao Srbiji onih 100 evra koje je dobio od države. On nije donirao Srbiji, u ovih godinu dana, niti bilo kada, nijednu masku, nijedne rukavice, nijedan respirator, a na vakcinaciju se ušunjao, iako je bogoradio mesecima protiv vakcinacije, a primio je upravo ono vakcinu koju je par meseci posle toga proglasio nepoželjnom, tj. rusku vakcinu.

Kada govorimo o Đilasovim planovima i obećanjima postavlja se najvažnije pitanje, a izneću vam neke od njih. Zbog čega sve to nije ostvario u onom periodu od 2004. do 2013. godine, kada je bio na vlasti? Odgovor je jednostavan, Demokratska stranka, čiji je on tada bio član, a i predsednik, je samo brinula kako da opljačka Srbiju, a Đilas se samo brinuo o nezakonitom sticanju 619 miliona evra.

Da je sve to što Đilas obećava ogromna neistina potvrđuju mnoge nesaglasnosti ova tri Đilasova programa.

Evo, podsetiću vas. Programskom platformom SSP iz 2018. godine, Đilasovom, on je obećao 2,5 milijarde evra godišnje za pokretanje investicionog ciklusa, grubo rečeno, u privredi i infrastrukturi. Međutim, u planu za bolji život koji je izneo pre par nedelja stoji sasvim drugačije. Kaže Đilas – uložićemo jednu milijardu evra u privredu i infrastrukturu. Pa, kako smo došli od pre dve godine 2,5 milijarde, a sada samo milijardu? Ne vodi računa, niti je on mnogo čitao te svoje planove, niti ih je on napisao.

Znači, da su svi Đilasovi planovi čista neistina pokazuje Đilasovo obećanje plana za dan posle, to je sad ovaj najnoviji, gde svakom seljaku sada garantuje subvencije od 100 evra po hektaru. Međutim, on je zaboravio da je pre godinu dana planom za bolji život obećao mnogo veće subvencije seljacima, i to od 150 evra po hektaru. Pa, kako sad?

Dakle, ajde da svedemo malo račune. Znači, prošle su tri godine i imamo mnoštvo Đilasovih planova i moguće je izvršiti poređenje Đilasovih obećanja i Đilasovih ostvarenja. Iz tog poređenja se vidi totalni nesklad između sadašnjih Đilasovih obećanja i onoga što je radio dok je bio na vlasti.

Kratko ću samo pomenuti onaj period od 2004. do 2013. godine. Znači, Đilas je tada obećao, kao gradonačelnik, da će potpuno razviti grad, da će biti napravljen metro, opšti napredak, tri mosta, sve besplatno, itd.

Ostvario je sledeće – on se enormno bogatio lično, ostvario je prihode svojih firmi, dakle, lične prihode od 619 miliona evra, dok je vršio tri državne funkcije, i to na nezakonit način, a kumulativni dug Beograda je došao na kraju njegovog mandata do 1,2 milijarde evra.

Grad su potresale, setimo se, afere direkcija, bulevar, kontejneri, bus-plus, most, itd. Stopa zaposlenosti 2012. godine, je bila među najnižom u Evropi, iznosila je 44%. Stopa nezaposlenosti je opet bila među najvišim, iznosila je 25%, rekao sam sada je 9,7%. Prosečna zarada u julu 2012. godine, iznosila je 40.000 dinara, a sada je 60.000 dinara.

Idemo sad na period od 2013. godine, uglavnom od 2018. godine kada se on vratio u politiku. Đilas je 2018. godine obećao da će pobediti na gradskim izborima, i to ubedljivo, i obećao je brzi pad Vučića, i to ga citiram.

On je u svom programu tadašnjem za Beograd obećao da će sve biti besplatno, a u stvarnosti šta se dogodilo? Đilas je neslavno izgubio beogradske izbore, ne koristi mandate koje je dobio. On lično sedam godina ne dolazi na sednice Skupštine grada, a uzima, naravno uredno, naknadu.

Što se tiče sad novih Đilasovih obećanja, kratko ću. Znači, čuli ste, milijardu evra u bolji život ljudi, minimalac 350 evra, plata lekara početnika 1.000 evra, medicinske sestre 600 evra, učitelja 700 evra, smanjiće se porezi i doprinosi, pazite, za 50%... e sad, slušajte ovo, Đilas obećava da će sve što je prodato strancima biti vraćeno u državnu svojinu. Ne znam da li su Evropski parlament, Evropska komisija i Evropska vlada da li su čuli za ovo, da li je čula gospođa Tanja Fajon za ovo i da li će reagovati na ovo? Pa, nisu čuli, a verovatno i neće reagovati.

Đilas je obećao, što neverovatno zvuči, direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština. Pazite, zbog čega je to ukinuo kada je bio na vlasti?

Uvećava uspostavljene nezavisnost pravosuđa. Kad je on bio na vlasti otpušteno je, to smo danima ovde slušali po tim tačkama, 1.000 sudija i tužilaca. Kako sad obećava potpuno suprotno?

Inače, Đilas obećava potpunu depolitizaciju službi bezbednosti. Samo da vas podsetim, bivši šef službe bezbednosti već pet godina radi kao njegov ćata, kao njegov službenik čija je glavna funkcija da ode u Trst i da jede Kapreze salatu tamo na rivi u Trstu. Divno. To je depolitizacija? Dobro.

Obećava i zakon o lustraciji. Obećava inače da ćemo svi mi ići u zatvor kada on dođe na vlast. Obećava sudove revolucije.

Zbog čega, na kraju, sve to Đilas nije sproveo dok je bio na vlasti? Pa, zbog toga što je sve to bilo neistina što je govorio onda i sve što sada govori je, takođe neistina.

Konačno, Đilas je rekao, i to je više puta ponovi ove godine, da će izbori biti održani do kraja ove godine. Ja vam garantujem, i svi vam mi garantujemo i garantujemo građanima, redovni izbori će biti održani na proleće 2022. godine.

Inače, to što Đilas kaže da će izbori biti održani ove godine je kontradiktorno njegovim istim pretnjama kada preti da izbora neće biti.

Da završim sa Đilasovim ostvarenjima. U periodu od 2014. godine do danas, Đilas je nezakonitim poslovima preko ofšor kompanija izbegao plaćanje poreza čime je oštetio državu za desetine miliona evra i budžet. Đilas ima ostvarenje jedno od najvećih, 53 tajna računa na kojima ima 68 miliona evra u 17 država.

Završavam. U doba vlasti Borisa Tadića i Dragana Đilasa, sve je bilo na ponižavajućem nivou. Njihov režim je ponižavao sve građane Srbije, ponižavali su i ovu Skupštinu.

Srbija u to doba nije bila pristojno društvo. Sada jeste. Pristojno društvo je ono društvo čije ustanove ne ponižavaju ljude. Civilizovano društvo je ono društvo čiji članovi ne ponižavaju jedni druge. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo.

Srbija je sada, u Vučićevo doba, u naše doba, i pristojno, i civilizovano i pravedno društvo. U Vučićevoj Srbiji postoji sklad između obećanja reči i dela.

Živela Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Upravo je Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje jedan od ključnih tela za praćenje sporazuma i sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pored Saveta za stabilizaciju i pridruživanje i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, pa i ova odluka pokazuje da nam je stalo da na najbolji mogući način ispunjavamo naše međunarodne obaveze i da predstavljamo našu zemlju.

Kada govorim o ovoj temi, želim, pre svega da se osvrnem na kritike koje stižu od pojedinih predstavnika bivšeg režima, na račun Evropskih integracija Srbije.

Smešno je kad od njih koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun Evropskih integracija Srbije, s obzirom da su upravo oni izneverili proces evropskih vrednosti, Evropskih integracija i proces koji je danas stabilan zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić prodavali su godinama maglu o evropskim integracijama, bez bilo kakvih suštinskih reformi.

Za vreme umišljenih nosioca evropske ideje izgubili smo više od decenije u procesu evropskih integracija, a upravo zbog te lažne evropske politike ova grupica je sebe srozala na nivo statističke greške. Ali, koliko su lažni evropejci Dragan Đilas i Vuk Jeremić najbolje pokazuje podatak da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU.

Moram da napomenem da je najveći i suštinski napredak u procesu evropskih integracija napravljen u periodu od 2014. godine, odnosno od Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić. Zahvaljujući toj vladi mi smo propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak koji je ostvaren ogleda se u broju održanih eksponatornih i bilateralnih skrininga, odbora i pododbora i sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferenicja, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Kada govorim o procesu evropskih integracija, moram i da napomenem da je u prethodnih sedam godina bila borba za svako novo poglavlje, a to samo oni koji ne razumeju dešavanja u EU u smislu unutrašnjih procesa u EU, samog procesa pregovora i političkih uslova mogu olako da kritikuju.

Moram da napomenem da je zbog početka migrantske krize 2015. godine, kada smo i otvorili prva poglavlja, došlo do otpora nekih važnih članica EU prema politici proširenja. Na politiku proširenja uticao je i Bregzit, s obzirom da se EU prvi put u svojoj istoriji suočila sa situacijom da jedna članica napušta Uniju

Dosta toga se promenilo u prethodnom periodu u procesu evropskih integracija, ali i dalje se menja sa novom metodologijom koja klasterskim pristupom grupiše poglavlja, ali je takođe važno da naši građani znaju da na samo članstvo u EU ne možemo direktno da utičemo. To je politička odluka članica EU, koja ne zavisi neophodno ni od naših reformi, ni od naše spremnosti, već od političke odluke članica EU i same EU.

Proces proširenja EU prevashodno je uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. Proces evropskih integracija zavisi najmanje od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana, tu drugu stranu čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje se protive proširenju EU.

Bez obzira na to, Srbija se danas tretira kao ozbiljan partner, a da to nisu samo prazne priče pokazuje i Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, gde je prepoznala Srbiju kao lidera na putu ka EU.

Moram da napomenem i da smo mi jedini kandidat koji je formirao posebno Ministarstvo za evropske integracije, što pokazuje našu posvećenost ovom procesu, ali želim da istaknem i da su evropske integracije proces za celo društvo, za celu Vladu i za svakog od nas koji svojim radom može da doprinese da dostignemo postavljeni cilj, a to je, pored članstva u EU, da možemo da kažemo da stojimo rame uz rame sa najvećim i najjačim državama EU.

Mislim da je upravo proces vakcinacije pokazao da je Srbija ozbiljna država u kojoj postoji sistem i koja i danas, kada nismo u EU, može bez problema da parira članicama EU.

Moram da istaknem i da visoko cenimo što je sama EU, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava u prethodnom periodu, uspela da održi pitanje proširenja na dnevnom redu u svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove metodologije pregovaračkog procesa.

Kada govorim o novoj metodologiji, moram da istaknem da, iako nismo bili u obavezi da prihvatimo novu metodologiju, mi smo to učinili, jer želimo da pokažemo da je Srbija spremna za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Što se tiče same metodologije, ona menja proces evropskih integracija, uvodi novi pristup, tako da više nije fokus na pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja sada postaju sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost, inkluzivni rast, zelena agenda i infrastruktura, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

U većini klastera Srbija je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će ceniti i vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na svom evropskom putu.

Na samom kraju, želim da napomenem da članstvo u EU, kojem težimo, nije zarad samog članstva, već zarad naše budućnosti i zarad novih generacija koje dolaze. Cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera na tom putu.

Naš cilj je izgradnja moderne države kao kredibilne i uspešne članice EU, koja će moći da doprinese daljem razvoju evropske ideje, a siguran sam da ćemo u tom putu uspeti zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Vesna Marković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Jedna od tačaka današnjeg dnevnog reda je i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Najpre želim da objasnim koju ulogu ima ovaj odbor u procesu evropskih integracija Srbije. Odbor se sastoji od poslanika Evropskog parlamenta i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Sastaje se dva puta godišnje i na tim zajedničkim sastancima mi razmatramo napredak Srbije u procesu evropskih integracija, tačnije pratimo sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Bavimo se i svim aktuelnim temama, poput dijaloga Beograda i Prištine, pretpristupnoj pomoći EU Srbiji, spoljnoj, bezbednosnoj politici, ali i predstavljanju benefita od članstva u EU građanima Srbije. Na kraju svakog sastanka mi usvajamo zajedničku deklaraciju.

Zašto je rad ovog Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje važan? Jedan od razloga je to što mi možemo u direktnom razgovoru sa kolegama iz Evropskog parlamenta da razmatramo teme koje su za nas izuzetne značajne, a što ne uključuje, naravno, samo dešavanja u Srbiji, već i dešavanja unutar same EU, koja svakako utiču i odražavaju se i na dešavanja u našem regionu.

Članstvo u EU je naš glavni spoljno-politički cilj, pre svega zbog uvođenja standarda najrazvijenijih zapadnih zemalja u sve oblasti našeg društva i Narodna skupština u tom procesu ima veoma značajnu ulogu i to ne samo zbog usvajanja zakona, odnosno prilagođavanja standardima EU u toj oblasti, već ima veoma razvijenu parlamentarnu diplomatiju, odnosno saradnju sa kolegama iz drugih parlamenata.

Izdvojila bih sastanke Odbora za evropske integracije sa kolegama iz Odbora za evropske poslove zemalja članica EU dva puta godišnje. Zatim bih izdvojila sastanke sa kolegama iz parlamenata iz regiona takođe sa istim odborima. Svi mi u našem regionu imamo isti cilj, a to je članstvo u EU. U različitim smo fazama ovog procesa, ali možemo međusobno da razmenimo svoja iskustva, ali na taj način da pokažemo svi zajedno da nam je na prvom mestu regionalna saradnja, mir, stabilnost, našeg regiona, da je to zaista visoko na listi naših prioriteta.

Međutim, bez obzira na sve unutrašnje izazove sa kojima suočava EU, ali i na zajedničke izazove kao što je pandemija Kovida-19, migrantska kriza, teroristički napad i brojni drugi izazovi, mi zaista imamo veoma dobru saradnju u gotovo svim oblastima. Ja ću navesti sada neke od primera koji se odnose na borbu protiv pandemije koronavirusa, a to je da je EU na početku pandemije u aprilu mesecu prošle godine donirala 4,9 miliona evra pomoć Srbiji za borbu protiv koronavirusa, od kojih je jedan deo uložen u dopremu medicinske opreme, kupovinu respiratora, maski, testova, zaštitne, laboratorijske i druge neophodne medicinske opreme.

To je samo deo sredstava koje EU pruža Srbiji u okviru podrške za hitne, kratkoročne i srednjoročne mere za suzbijanje posledica pandemije.

Ove godine, 19. marta, predstavnicima zdravstvenih ustanova u Srbiji su uručeni ključevi 20 sanitetskih vozila, koja su nabavljena kroz program donacije EU. Početkom aprila dobili smo donaciju u vrednosti od 490 hiljada evra za 26 različitih zdravstvenih institucija širom Srbije. Nedavno smo dobili prvu isporuku vakcina iz sistema „Kovaks“, a to je 57 hiljada doza vakcina „Astra Zeneka“.

Samo u sektoru zdravstva EU je donirala i dala u zajam 450 miliona evra u protekle dve decenije, i to za modernizaciju zdravstvenog sistema. Pored saradnje u oblasti zdravstva, koje je u ovom trenutku prioritet, navela bih još neke primere naše saradnje.

Mi smo nedavno u Narodnoj skupštini usvojili Sporazum o zajmu u iznosu od 1,7 miliona evra za uvođenje širokopojasnog interneta. Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za ekonomski investicioni plan EU za zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomija i izvorima novog rasta. Ovaj projekat je važan za klaster 4, koji se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor. Kroz ovaj projekat smo dotakli ciljeve razvojnih politika iz tri klastera o kojima ćemo u budućnosti pregovarati sa EU.

Pored ovog projekta, Ministarstvo za evropske integracije pripremilo je i 12 velikih infrastrukturnih projekata, i to u okviru Investicionog plana za zapadni Balkan. Mogu da kažem, na osnovu svega ovoga, da je Srbija na vreme prepoznala šta su razvojni instrumenti i nove vodeće politike EU, a svakako jedna od najznačajnijih koja povezuje sve ove oblasti o kojima sam govorila je i digitalna agenda za zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija 2018. godine. Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.

Reforme koje mi sprovodimo nisu samo posao parlamenta, koje se odnose na pridruživanje Srbije EU, već je to posao cele Vlade i tim procesom koordinira Ministarstvo za evropske integracije, a kada su u pitanju IPA fondovi, ministar za evropske integracije koji je ujedno i nacionalni IPA koordinator.

Iako Srbija pregovara po, mogu da kažem, najtežoj metodologiji i po veoma strogim kriterijumima, naši pregovori su ipak specifični u odnosu na sve druge zemlje kandidate, pre svega jer napredak u svim oblastima se prati uporedo sa napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine. To, naravno, nijedna druga zemlja, kao što sam rekla, nije imala.

Do usporavanja procesa proširenja, koji se odnosi samo na Srbiju već i na druge zemlje u regionu koje pretenduju da budu članice EU, došlo je ne samo zbog pandemije, već i zbog kritičkog odnosa jednog dela zemalja članica EU prema proširenju.

Ja se nadam da će u narednom periodu doći do usaglašavanja stavova unutar EU, ne samo po pitanju proširenja, već i po brojnim drugim pitanjima koja su nama isto tako važna.

Evropska unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, sa kojom imamo razmenu od 68%. Najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, u samom vrhu su Italija i Nemačka i meni je izuzetno drago što za vreme pandemije nije došlo do usporavanja ove vrste saradnje.

Na kraju, naš cilj, naš interes je jedinstvena i stabilna EU, jer stabilna EU znači mir i stabilnost u našem regionu i obrnuto.

Ja sam sigurna da ćemo mi kao narodni poslanici iskoristiti sve prednosti parlamentarne diplomatije i da ćemo kroz delegacije i odbore, čiji sastav danas usvajamo, dati svoj doprinos u ovom procesu. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić, uz komentar da je ostalo samo dva minuta za vašu poslaničku grupu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dva minuta je jako malo vremena, ali može da se iskoristi.

Kao što reče koleginica Marković, jedna od tema jeste i sastav parlamenta Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i hteo bih da kažem da taj odbor koji jeste sredstvo za olakšavanje Srbiji ulaska u EU nije nastao za vreme vlasti bivšeg režima zato što je bivši režim, koji sada predvodi Dragan Đilas, EU imao samo u pogledu obećanja građanima da će jednog dana, kada se to nekim slučajem desi, dok su oni na vlasti, Srbija postati punopravan član EU.

Jako je kratko vreme od dva minuta da pričam o tome šta se sve dešavalo po pitanju evropskih integracija koje je sprovodio Dragan Đilas, ali mogu samo da kažem jednu stvar, da je za vreme vlasti Dragana Đilasa Beograd godinu dana bio bez gradonačelnika zato što Dragan Đilas, kada je bio na vlasti, nije smeo da izađe na izbore Aleksandru Vučiću koji je tada bio opozicija, lice u lice, da izađu pred građane Beograda i da građani Beograda izaberu gradonačelnika.

Zato nas uopšte ne čudi što Dragan Đilas ne želi više da izlazi na izbore i traži da ga neko drugi kroz neke prelazne institucije dovede na vlast, da bi nastavio započeti posao, a to je da bude još bogatiji nego što je bio kada je gubio vlast.

Hvala.
Da li još neko ko ima vremena želi da iskoristi to vreme?
Reč ima Aleksandar Mirković, dva minuta.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom kraju današnjeg zasedanja moram da se osvrnem na činjenicu da je danas konstruktivna rasprava samo pokazala koliko je poslanicima u ovom parlamentu zaista stalo da sve odluke koje se donose i da se o svakoj odluci vodi diskusija, pa čak i o ovim rešenjima za koje jedan deo opozicije i jedan deo medija, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, smatraju da su nebitne.

Naime, tokom današnjeg zasedanja, dok smo mi ovde diskutovali i o odborima i o delegacijama, dok su poslanici iznosili svoje viđenje funkcionisanja rada samih odbora i delegacija, dok smo slušali konstruktivne predloge, kritike, zamerke, dok smo slušali šta bi moglo bolje, šta može drugačije i šta je do sada urađeno, zamislite u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, nama poslanicima se danas stavlja na teret to što smo diskutovali o odborima i o kadrovskim rešenjima. Dakle, sada je problem, naime, poslanici su danas više sati diskutovali o odborima i o kadrovskim rešenjima, iako je do sada bila praksa da se izmene delegacija samo konstatuju.

Hajde, ljudi, sada se dogovorite između sebe. Kada diskutujemo ne odgovara, kada nema diskusije opet ne odgovara, pa da li postoji jedna stvar koja će biti izrečena u ovom parlamentu, a da vi nećete odmah to iskoristiti da napadnete narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije? Hajde mi odgovorite samo na jedno pitanje – šta danas nije bilo u redu? Dakle, sada je problem što poslanici rade i zasedaju. Ne znam šta još možemo da očekujemo, ali činjenica je da samo odgovoran pristup svakog narodnog poslanika koji je danas učestvovao u ovoj diskusiji i bio danas u sali je pokazatelj koliko je nama istinski stalo do svih građana Srbije i do naše zemlje.

Ono što je posebno na ponos svima nama, ni u jednom izveštaju, koji su do sada podneli mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, nisam čuo nešto što je ovde rečeno neistina i da je laž. To najbolje govori kako su oni vodili Srbiju nekada, a u kom smeru se sada Srbija kreće. Hvala i podržite ove predloge. Kandidatima želim mnogo uspeha u radu. Hvala i živela Srbija.

Hvala.
Da li se još neko javlja?
Ako ne, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem sredu, 14. april 2021. godine, sa početkom u 17 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
To je za pet minuta.
(Posle pauze.)