Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Najpre bih želeo da se zahvalim gospodinu Dimitriju Poljanskom, predstavniku Rusije pri Savetu bezbednosti UN, a u vezi njegove reakcije na jučerašnje predstavljanje tzv. Kosova na sastanku u UN. Gospodin Poljanski je potvrdio tom prilikom stav Ruske Federacije da ne priznaje tzv. Kosovo, da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i podsetio da u Savetu bezbednosti postoji osam članica koje nisu i neće priznati nezavisnost naše južne pokrajine.

Čuli smo tom prilikom i predstavnicu tzv. Kosova koja je pričala o svemu i svačemu. Između ostalog, pričala je i o stanju ljudskih prava i ubeđivala nas kako, što se tiče tog segmenta na Kosovu, ljudska prava nisu nikada bila bolja, i to sve u trenutku dok svakoga dana svedočimo kontinuiranim napadima na pripadnike našeg naroda i dok KPS nasilno ulazi u Dom zdravlja u Štrpcu tragajući za vakcinama.

Srbija želi dijalog i želi dogovor sa privremenim vlastima u Prištini, ali, poštovane dame i gospodo, morate poštovati ono što ste dogovorili i ono što ste potpisali. Pre svega, morate poštovati Briselski sporazum i Vašingtonski sporazum i morate formirati zajednicu srpskih opština na KiM.

Sve ovo što Srbija radi u prethodnom periodu jeste apsolutno pokušaj da se spasi što se spasiti može i apsolutno je sve to u suprotnosti sa onim što propagiraju oni za čije vreme je proglašena nezavisnost Kosova, a to je da su SNS i Aleksandar Vučić dovedeni samo iz jednog razloga na vlast, a to je da priznaju nezavisnost Kosova. To slušamo već devet godina unazad.

Država u trenutku kada je proglašena nezavisnost Kosova nije učinila apsolutno ništa, apsolutno ništa da zaštiti ustavni poredak Republike Srbije. Svađali su se u to vreme premijer i predsednik ko će se više dodvoriti strancima. Tadić se više dodvorio i ostao na vlasti, jer, eto, njega je bilo briga za Kosovo, Koštunicu je malo manje bilo briga za Kosovo, ali u principu nije urađeno ništa. Kosovo je proglasilo nezavisnost i danas nam isti ti koji su u to vreme bili na vlasti sole pamet i drže moralne pridike šta i kako treba da radimo, a prespavali su dvehiljadite. Prespavali su dvehiljadite i bili toliko politički neuki da ili nisu hteli da znaju ili su se pravili ludi da vide kako se odvija situacija po tom pitanju i u kom pravcu ide rešenje kosovskog pitanja.

Imali su, doduše, tada dve genijalne ideje. Prva ideja je Vuka Jeremića da povuče tadašnje ambasadore naše države i svih onih država koje su priznale Kosovo. Mnogo su se oni tada potresli zbog toga, zaista, noćima nisu mogli da spavaju.

Druga ideja je bila još genijalnija, a ona se ticala toga da se postavi pitanje Međunarodnom sudu pravde – da li jednostrano proglašena nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom. Dve godine su nas ubeđivali kako će taj odgovor da bude dobar i povoljan za Srbiju. Naravno, slagali su nas.

Slagali su nas i taj put, jer je sud doneo takvo mišljenje da proglašenje, odnosno deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Slagali su nas i za ekonomsku krizu za koju su nam govorili da je šansa Srbije, pa su ostavili pola miliona ljudi bez posla. Slagali su nas i za akcije od 1.000 evra koje nikada nismo dobili.

Za sve to su nas slagali, poštovani građani Republike Srbije, i učinili su mnogo više za kosovsku nezavisnost, nego mnogi albanski lobiji koji su u to vreme radili na nezavisnosti Kosova po svetu. I onda se pitaju zašto su 2012. godine i nakon toga prošli onako kako su prošli na izborima. Sećaju se građani Republike Srbije svega toga i zbog toga su i poslali u političku prošlost i zbog toga su njihove stranke sada na nivou statističke greške, bez ikakvih mogućnosti da preskoče taj magični cenzus od 3%.

Skupštinski odbori imaju težinu i pomažu u radu parlamenta, ministarstava i drugih državnih institucija i njihove nadležnosti i uloga su definisane članom 44. Poslovnika. Narodni poslanici članovi tih skupštinskih odbora moraju biti časni i odgovorni i moraju biti posvećeni istini i pravdi.

Preko pojedinih skupštinskih odbora radi se i na povezivanju i jačanju saradnje i sa regionom, a pre svega sa našim susedima. To je sve ono na čemu Srbija insistira od dolaska SNS i Aleksandra Vučića na vlast. Naime, to je bolja saradnja sa svim našim susedima, građenje zajedničke budućnosti sa ostavljanjem pitanja koja nas opterećuju iz prošlosti sa strane, jer svakako je više onoga što nas povezuje od onoga što nas razdvaja.

Bili smo tu za naše komšije i tokom zemljotresa u Albaniji i Hrvatskoj, bili smo tu za vreme poplava, a tu smo sada i kada je vakcinacija u pitanju, odnosno imunizacija, kako našeg, tako i stanovništva u celoj Evropi.

Ono što mi je juče skrenulo pažnju jeste jedan tekst koji je objavljen u američkom „Fajnenšal tajmsu“, a sa kojim se apsolutno mogu složiti, ali je on nešto na šta do sada nismo navikli. Navikli smo u tim stranim medijima, na BBC i CNN da su Srbi uvek dežurni krivci, da su uvek označeni kao remetilački faktor u ovom delu Evrope, da su prikazivani kao krvoloci, kao koljači i sada dobijete jedan tekst tog američkog lista koji kaže da Srbija menja svoju reputaciju i da pokazuje neko svoje novo lice. To, pre svega, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj politici, saradnji sa svima, jer smo uspeli, za razliku od mnogih i jačih evropskih zemalja i naših suseda, da obezbedimo vakcine, kako za naše građane, tako i za ljude, odnosno stanovnike nekih susednih država. To ide toliko daleko u tom tekstu da oni upoređuju ovo vreme, zamislite, sa vremenom, zlatnim vremenom, nesvrstanih, kada je Beograd bio centar ovog dela Evrope i centar Balkana.

Zaista moram, gospodine predsedavajući, da malo skrenem sa teme, a mislim da je zaista bitno ovo što ću zaista pomenuti, a pre svega moram da se obratim svojim sugrađanima, svojim Pribojcima i svojim komšijama iz Prijepolja i Nove Varoši.

Naime, ukoliko neko nije ispratio, pre par dana su predstavnici naše tri lokalne samouprave potpisali vredan ugovor u Ministarstvu za ekologiju, odnosno sa ministarkom Irenom Vujović o projektu dodele 70 miliona dinara za realizaciju projekta zaštite reke Lim, odnosno postavljanje plutajućih brana i rečnih pregrada koje će služiti za prikupljanje ambalažnog otpada. Zbog čega je to bitno?

Bitno je zbog toga što smo početkom godine zaista imali jednu ekološku bombu na Potpećkom jezeru i na ovaj način ćemo pokazati brigu o limsko-drinskom toku koji je problem tri države, dakle, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Na ovaj način pokazujemo našu želju za saradnjom sa svojim susedima.

Takođe, ovom prilikom zaista, zbog ovog projekta, bih zaista želeo da se zahvalim i čestitam ministarki Vujović i došlo je vreme da u Priboju posle otvaranja slobodne zone, otvaranja radnih mesta, rekonstrukcije škola, domova zdravlja, rekonstrukcije sportskih objekata, pričamo o ekološkim problemima.

Ono što je jako bitno, što će Srbija u budućnosti nastaviti da razvija, nastaviti da napreduje i što će graditi nove autoputeve, nove železnice, nove škole, nove bolnice, što će snažiti svoju odbrambenu industriju, svoju Vojsku, ali ne da bismo ratovali. To vreme je iza nas, već da bismo imali određenu sigurnost i da bi građani naše zemlje bili sigurniji.

Kad govorimo o ratovima, o porazima, o prošlosti, kad govorimo, u nekom od prethodnih govora sam govorio i o ostanku mladih ljudi u ovoj zemlji, o podsticaju nataliteta, uvek se setim jedne dileme koju Kralj Aleksandar Karađorđević ima u delu „Aleksandar od Jugoslavije“, gde se on pita - da li su porazi to što su Obrenovići gubili ratove, a snažili Srbiju ili je pobeda to što je on dobio sve moguće ratove i što o njemu priča cela Evropa i ceo svet? Poštovane dame i gospodo, ubeđen sam da su porazi ono što ostalo daleko u prošlosti iza nas i da nas u budućnosti čekaju samo još veće i veće pobede. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama su danas izmene odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama. Položaj Narodne skupštine, utvrđivanju, praćenju spoljne politike i njen uticaj na spoljnu politiku je definisan Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom o radu Narodne skupštine i posebnim zakonom o spoljnoj politici.

Kao što znamo, spoljnu politiku vodi i utvrđuje Vlada Republike Srbije, a Narodna skupština po članu 99. Ustava ima nadležnost da potvrđuje međunarodne ugovore, da usvaja strategiju odbrane, odlučuje o promeni granica, nadzire rad službi bezbednosti i da kroz rad naših parlamentaraca u međunarodnim institucijama vodi dijalog sa ostalim parlamentima, odnosno sa parlamentarcima sa kojima se susreću u tim bilateralnim, multilateralnim kontaktima na međunarodnom nivou.

Naši poslanici preko stalnih delegacija Narodne skupštine važan su stub spoljne politike naše države, zato što kao legitimno izabrani predstavnici građana nose pun legitimitet i u saradnji sa ostalim parlamentarcima iz Evrope i sveta, naravno da predstavljaju građane Srbije i da na taj način i te kako pomažu vođenju spoljne politike našoj sveukupnoj diplomatiji.

Ono što je važno istaći je da danas kada govorimo o spoljnoj politici Srbija je uvažena država u celom svetu, u celoj Evropi. Naš glas se čuje. O te kako danas imamo mogućnost da branimo naše nacionalne interese za razliku od perioda od pre devet godina, kada kao što znamo i sami, niti smo imali spoljnu politiku, niti smo gde uspeli da sačuvamo vitalne nacionalne interese.

Da se podsetimo kako je to izgledalo, dovoljno je setiti se 2008. godine kada je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost, a mi reagovali sa dva i po saopštenja. Predsednik Tadić, tada predsednik Srbije, bio je u Rumuniji, u nekoj neslužbenoj poseti. Kažem još jednom, niti smo imali diplomatiju, niti smo mogli da odgovorimo, niti smo bilo kako uticali na to šta se dešava našoj državi i uopšte našim nacionalnim interesima.

Naravno da nismo pomagali kao slaba država našim sunarodnicima širom regiona. Sećamo se kako su 2011. godine postavili granicu između Srba i Srba na Jarinju i na Brnjaku. Sećamo se kako je Vuk Jeremić onim idiotskim pitanjem 2010. godine pred Međunarodnim sudom pravde praktično legitimizovao kosovsku nezavisnost, tako izmestio pregovore iz UN gde smo imali podršku naših prijatelja iz Rusije i Kine, upravo u zemlje EU gde nažalost naša pozicija nije toliko stabilna kao u UN.

Naravno da, se svi sa žalom sećamo kako je tada izgledala naša spoljna politika, kako su nam uništavali sve nacionalne interese, da se ne podsećamo kako su vojsku uništili, koja je takođe, ako pogledamo u širem kontekstu, jedan važan stub diplomatije. Kad imate jaku vojsku, naravno da je ona odvraćajući faktor od bilo kakvih pritisaka na spoljno-političkom planu. Oni su vojsku doveli do nivoa lovačkog društva. Nismo imali apsolutno nikakve nacionalne resurse u tom periodu da branimo naše interese koji su bili ugroženi i na KiM i drugde u regionu.

Mi danas imamo poziciju Srbije koja je neuporedivo bolja. Srbija je uvažen član međunarodne zajednice. Srbija danas može da štiti nacionalna prava i slobode i ovde nacionalnih manjina u Srbiji, ali i te kako traži da se poštuju nacionalna prava srpskog naroda u regionu. Mi smo uspeli da kada govorimo o spoljno-političkim uspesima, najvažniji su svakako, da smo doveli do toga da naša spoljna politika, naša spoljna diplomatija uradi sve da 18 država povuče nezavisnost KiM, odnosno nezavisnost koju su priznali za vreme dok je Boris Tadić bio na vlasti, dok je Vuk Jeremić vodio neuspešno našu diplomatiju, kada je čak 100 država priznale nezavisnost Kosova. Do danas 18 država povuklo je jednostranu proglašenu nezavisnost KiM i uspeli smo da sprečimo ulazak Kosova u Interpol i UNESKO.

Borimo se za naš narod u celom regionu i to je ono što je konstanta politike od kada smo došli na vlast. Kažemo, nismo legitimizovali kosovsku nezavisnost. Postigli smo neverovatan uspeh koji je predsednik Vučić u Vašingtonu izdejstvovao kada je sa svih strana bilo pritisaka da priznamo nezavisnost Kosova. Vašingtonskim sporazumom obezbedili smo da Srbija ostane čvrsto na svojim pozicijama, da ne priznaje kosovsku nezavisnost. Videli smo juče kada je Nikola Selaković prisustvovao panelu jednom digitalnom na jednoj onlajn sesiji način na koji se borimo za nacionalne interese. Ne dozvoljavate da vas bilo ko ponižava načinom da ističe zastave lažne države Kosovo. U saradnji sa ruskim ministrom spoljnih poslova ta sesija je prekinuta.

Bez obzira na sve teškoće sa kojima se Srbija suočava danas mi istrajavamo na traženju mirnih rešenja i dalje pokušavamo da budemo, ne samo da pokušavamo, nego sigurno i jesmo, faktor mira i stabilnost na celom Balkanskom poluostrvu i kada pogledamo sve ostale oko nas videćemo da danas zapravo jedino u Beogradu se čuju tolerantni tonovi. Ovde nema poziva na bilo kakve nacionalne sukobe, na mržnju, na bilo kakvu netoleranciju. Jedino u Beogradu se podstiče poziv na dijalog.

Videli smo na kraju krajeva i sada kada je bilo reči o vakcinama. To je po meni možda najznačajnija srpska pobeda kada je reč o diplomatiji u poslednje vreme. Dok je ceo svet kuburio sa vakcinama mi ovde imamo milion i po vakcinisanih. Prvi smo u regionu, drugi u Evropi i uskoro se očekuje da Srbija sa ovako visokom stopom vakcinisanih upravo izađe iz ove krize izazvanom pandemijom korona virusa, ali ono što sam posebno želeo da naglasim jeste činjenica da mi ne samo da smo imali dovoljno vakcina za naše građane, mi smo imali dovoljno vakcina da pomažemo i našim susedima u regionu bez obzira na razne disonantne tonove koji dolaze sa te strane ka Srbiji. Mi smo isporučili ogroman broj vakcina i Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, BiH. Pomogli smo apsolutno svima. Čak i Albancima na KiM ponudili smo vakcine i kontingent vakcina iz Srbije je otišao, odnosno iz Beograda je otišao za Prištinu.

Prema tome, mi danas pokazujemo kako se vodi jedna civilizovana politika. Danas je Srbija, da kažemo, uvažen član međunarodne zajednice i naravno da želimo svim našim parlamentarcima koji će biti birani u stalne delegacije Narodne skupštine pri međunarodnim organizacijama, koje danas ovde imamo na dnevnom redu, želimo im da brane poziciju naše države u tim organizacijama i da istrajavaju i dalje na svemu onome što je politika naše države.

Još jednom želim sreću svima koji će biti izabrani, a u danu za glasanje, siguran sam da će naša parlamentarna grupa i svi narodni poslanici podržati ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Narodna skupština je najviše zakonodavno telo jedne države, ali naravno ona ne bi mogla da funkcioniše ukoliko u svom sastavu ne bi imala skupštinske odbore.

Skupštinski odbori jesu radna tela Narodne skupštine na kojima se donose, razmatraju odluke, a zatim upućuju na plenum Narodne skupštine u kojima se one podrobno raspravljaju, a to su odluke koje su pre svega u interesu svih građana Srbije.

Isto tako želeo bih da vas podsetim da su u tim skupštinskim odborima bili oni koji su u prethodnom sazivu činili tzv. konstruktivnu opoziciju Srbije, onu konstruktivnu opoziciju Srbije koja je tokom prethodnog mandata napadala sve one koji su bili protivnici te politike i bili protivnici prosperiteta Srbije.

Mi smo svi bili svedoci različitih fizičkih i verbalnih napada kako na naše kolege dr Aleksandra Martinovića, gospodina Rističevića i druge, koji ni u jednom trenutku nisu želeli da odstupe od one politike koju mi sledimo, a to je politika Aleksandra Vučića i politika napretka Srbije. To su pre svega bili oni koji su mesto narodnog poslanika koristili za samopromociju, a nakon se pozivali na Ustav, zakon i druge međunarodne konvencije i odlazili svuda tamo gde su mogli da mole da se vrate na vlast. Oni su to radili. Oni su molili da se vrate na vlast zato što nisu imali program, nisu imali šta da ponude građanima Srbije.

Takođe, želim da kažem, svesni da ne mogu da osvoje ni onaj prag od 3%, oni su pozivali na bojkot izbora, na kojima je 21. juna 2020. godine lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ osvojila preko dva miliona glasova.

Te noći, kada su videli da Aleksandar Vučić ima apsolutnu podršku svih građana Srbije, pokušali su na različite načine, kroz njihove štampane medije i emisije da obesmisle politički proces, da obesmisle izbore, svesni da tada, a ni danas, ukoliko bi se sproveli izbori, ne mogu da dobiju ni 10% podrške građana Republike Srbije. A znate zašto? Narod ih ne želi. Narod ih neće. Narod je video sve one stvari koje su oni radili u prethodnom mandatu. Videli su sve one stvari koje su radili u pravosuđu, u zdravstvu, u prosveti, u obrazovanju. Oni te ljude ne žele više da vide na vlasti. Oni žele da vide na vlasti samo one ljude koji se bore za interese građana Republike Srbije, za njihove porodice i za bolje uslove u svim segmentima društva.

Ukoliko Srbiju posmatramo 2012. godine kroz prizmu pandemije korona virusa, Srbija je 2012. godina bila pacijent koji se bori za kiseonik. To kažem zato što su finansije Republike Srbije bile potpuno razorene. Mi smo imali tek samo onoliko novca da isplatimo jednu mesečnu zaradu i jednu mesečnu penziju. Do 2012. godine se sprovodila najkriminalnija privatizacija javnih preduzeća. O tome je govorila i Verica Barać u svom izveštaju.

Nakon tih privatizacija, nakon tih reformi, 500 hiljada naših sugrađana je ostalo na ulici. Ti ljudi su svakodnevno razmišljali kako da prehrane svoju decu. Oni nisu razmišljali ni o čemu drugom. A tadašnji funkcioneri DS su se borili da što više novca oduzmu i da što više novca donesu u DS i na svoje bankovne račune.

Da ih tad nije zanimao interes građana nego isključivo njihov sopstveni politički interes pokazuje primer Miroslava Aleksića, današnjeg funkcionera neke male opozicione stranke koja čak nema ni 1% podrške, koji je svoju stranku iznajmio odnosno ustupio Vuku Jeremiću. A Vuk Jeremić je čovek koji se danas izdaje za velikog opozicionara i koji na Tviteru i drugim društvenim mrežama konstantno vređa one koji ne misle kao on. On se poziva na neki program „Dan posle“, on se poziva na lustraciju. A ja mislim da gospodin Vuk Jeremić i ne zna šta to znači lustracija.

Takođe, Miroslav Aleksić u jednom dnevnom listu, a podsetiću vas da je to bivši predsednik opštine Trstenik, izjavljuje, a to je verovatno upućeno svima nama koji sledimo politiku Aleksandra Vučića: „Oni verovatno planiraju da odu jednog dana kada ostave zemlju rasprodanu, reke stave u cevi i poseku šume, a nama da ostave da se patimo ovde. Srbija nije njihova više nego što je svih nas“. To je izjavio gospodin Aleksić. Ali, gle čuda, mi svi koji zastupamo interese građana Republike Srbije se nalazimo ovde u parlamentu. To građani mogu da vide. Mi se svakodnevno nalazimo ovde u parlamentu i donosimo zakonske akte, kako bi unapredili život u Srbiji. Mi donosimo zakone iz oblasti građevinarstva jer gradimo osam auto-puteva. Mi donosimo zakone iz oblasti zdravstva jer smo danas prvi u Evropi i regionu u postupku imunizacije i po broju vakcina.

Mi ne želimo, gospodine Aleksiću, nigde da idemo. Mi se ne plašimo svog naroda. Mi smo svakodnevno sa našim narodom. Mi svakodnevno pričamo sa našim narodom. Mi želimo da čujemo koji su to problemi koji taj narod tište i te probleme želimo da rešimo. Ali, očigledno je da vaši politički šefovi, Vuk Jeremić i Dragan Đilas, planiraju da odu. A to ne kažem slučajno.

Znate, kada neko planira da ode na put, on priprema određene količine novca kako bi tamo mogao da ostane što duže, a to Dragan Đilas radi. Novac koji ne pripada njemu, novac koji pripada svima nama ovde i svim građanima Republike Srbije, koji je pripadao javnim preduzećima, se našao na njegovim računima – 52 računa u 17 zemalja. Očigledno je da Dragan Đilas onoga trenutka kada mu Srbija više postane nezanimljiva i kada mu građani Srbije postanu teret, on će otići iz Srbije, otići će u te banke, uzeće taj svoj novac i nakon toga uživati i podsmevati se svima nama zato što smo verovali u njegovo politikanstvo. Verovali su mu mladi. Verovali su mu penzioneri. Verovali su mu radnici.

Gospodine Aleksiću, vi očigledno danas njemu verujete. Ali, nije tajna da su vas i Jeremić i Đilas nekoliko puta slagali i pokušali da vas nasukaju kao brod na stenu. I vi onda, nakon tih nastupa u medijima, pokušavate da tražite zaštitu od pravosuđa. Ali, hoću da vam kažem, pravosuđe danas nije kao što je bilo 2012. godine. Danas alibi za učinjena dela ili nedela nije članska karta opozicione stranke ili članska karta pozicione stranke. Danas građani očekuju da svi odgovaraju za svoja dela i svoja nedela.

Ja znam šta vas u poslednja dva meseca tišti. Tišti vas Zakon o poreklu imovine. Zakon koji je cela Srbija čekala 20 godina, pa ga nisu doneli ni Demokratska stranka, ni DSS i njihovi sateliti, donela ga je Srpska napredna stranka.

Vi ste 2007. ili 2008. godine, neće mi zameriti građani Srbije, i vaš premijer Mirko Cvetković izjavljivali kako ne postoji u ovom trenutku politički konsenzus da se donese zakon o poreklu imovine. Pa, eto, nekoliko godina kasnije, Aleksandar Vučić, tadašnji prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije stvara političku volju da se donese Zakon o poreklu imovine. Znajući da ćete zbog Zakona o poreklu imovine morati da odgovarate za sve one stvari koje ste radili prethodnih 12 godina, vi sada želite da utičete na funkcionere u institucijama kao što je podnošenje krivičnih prijava protiv direktora Uprave za sprečavanje pranja novca. Vi biste isto tako želeli da utičete na sve nas ovde da ne pričamo o svim onim stvarima koje ste radili. Ali, gospodine Đilas, vi to nećete uspeti. Nećete uspeti zato što mi stojimo postojano na putu politike SNS i Aleksandra Vučića, a to je bolji život za sve nas i za našu decu.

Takođe želim da vam kažem, kako to da od donošenja Zakona o poreklu imovine nijednog trenutka nijedan od vas nije izašao u medije kao što je uradio predsednik i rekao da želi da bude prvi na listi čija će imovina biti pod lupom poreske uprave? Niste smeli. I zato svakodnevno se upinjete da izmišljate neistine o predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom bratu Andriji Vučiću. Andreja Vučića pokušavate da predstavite kroz autoprojekciju vaših šefova i vaših šizofrenih ideja.

Ono što smo svedoci u poslednje vreme, pokušavate da napadate sve one koji žele dobro Srbiji. Isto tako pokušavate da napadate ministarku za ekologiju Irenu Vujović. Napadate za sve one stvari koje mi danas pokušavamo da rešimo a posledice su vaših nedela zadnjih 12 godina.

Vi nama pričate o rekama, pričate nam o jezerima, pričate nam o lošem vazduhu, a ne pričate o vašem ministru Oliveru Duliću koji je vodio tadašnje ministarstvo. Ne pričate o Duliću koji je za skoro dve godine dao milion evra na iznajmljivanje panoa za akciju „Očistimo Srbiju“. O tome ne pričate. Vi svoje ne želite da napadate a naše želite da napadate. E, pa, znate, gospodine Jeremiću, Đilasu, Aleksiću, mi naše ljude poštujemo. Mi naše ljude volimo. Mi smo ovde svi na jednom zadatku.

Takođe, ono što želim da nastavim, jeste da Irenu Vujović, ne možete da napadate zato što je na načelu ministarstva šest meseci, a za tih šest meseci uradila mnogo. Uradila je mnogo, kao i predsednica opštine Savski Venac. Kako to da ne napadate, kako to da niste izašli da je napadate kada je očišćeno Potpećko jezero? Kako to da niste rekli da je dobro da se zamene sve individualne kotlarnice i da se sprovede postupak pošumljavanja?

Ali, sigurno, ministarka Vujović bi vam bila dobra, kada bi vašim firmama davala milion evra, pa da vi vaše firme oglašavate na bilbordima Dragana Đilasa, i kada bi vam dala određene projekte da te projekte ne opravdate. E, pa to tako ne može. To je moglo do 2012. godine. Mogla je vaša bratija da se dogovara i mogli ste da delite novac između sebe, a taj novac kasnije da iznosite van Srbije.

Želeo bih da poručim gospodinu Aleksiću, pošto ste bivši predsednik opštine Trstenik, za vreme vašeg mandata defakto svi ljudi u Trsteniku su živeli loše. Ali, moram da vas podsetim da je postojala jedna fabrika u Trsteniku, fabrika „Petoletka“, koju je tadašnja direktorka te fabrike, današnja ministarka privrede, i želeo bih da vam poručim, nemojte da se bavite politikanstvom i izmišljanjem, iskoristite ovaj period da naučite kako funkcioniše lokalna samouprava i pokušajte da ne vršite zloupotrebe i pokušajte da naučite da narod želi rezultate, bolji život, a ne laži.

Narod ne želi pretnje i politikanstvo. Ugledajte se na Aleksandra Vučića, i pokušajte makar da radite jednog dana u nedelji duže od šest sati i da ga ne napadate, kako bi ućarili jeftin politički pojen. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je, koleginica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovan predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, lista Aleksandar Vučić – Za našu decu nema dileme i naravno da će podržati sve predložene kandidate, koji će biti izabrani u parlamentarnim delegacijama i skupštinskim odborima. Sa nadom da će odgovorno, marljivo i vredno raditi svoj posao, u skladu sa Ustavom, sa zakonom, sa Poslovnikom Narodne skupštine, a za dobrobit građana Republike Srbije i za dobrobit same Republike Srbije.

Ono što želim da istaknem, to je da je strateško opredeljenje SNS i naše poslaničke grupe, približavanje, odnosno ulazak u EU, kao punopravne članice EU i na tom putu, koje smo inače označili kao strateško opredeljenje, vredno i marljivo radimo i usvajanjem i donošenjem zakona, usklađivanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali takođe i u cilju ostvarivanja standarda, vrednosti i svega onoga što baštini EU. Zašto? Zato što želimo bolji kvalitet života i bolji životni standard svakog građanina Republike Srbije.

Sve vreme, od dolaska na vlast 2012. godine, SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakog dana vredno i naporno radi kako bi život svakog građanina u našoj zemlji bio kvalitetniji i bolji.

Šta smo nasledili 2012. godine? Zatekli smo Srbiju koja je bila jedna kuća ruševina, kuća koja nije imala ni temelje. Do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće u liku i nedelu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, šireći laži i obmane prema građanima, ekonomsku krizu proglasilo je za našu veliku šansu.

Naravno da je to bila velika šansa za žutog tajkuna Dragana Đilasa, za Vuka Jeremića kada su zgrnuli ogromne milione narodnih para u svoje privatne džepove i na svoje privatne račune, ali za građane to je značilo odlazak na ulicu 500 hiljada ljudi, 500 hiljada radnika, a gradovi u njihovo vreme nazivani su jednim imenom - dolinama gladi. Petsto hiljada zaposlenih ljudi ostalo je bez posla, ali taj broj treba pomnožiti sa četiri, jer naravno svi su oni imali svoje porodice i izdržavali su i druge članove porodice.

Što se tiče njihovog vremena, vremena vladavine do 2012. godine, a što se samog položaja Srbije tiče u međunarodnim odnosima, moram da istaknem da je Srbija tada bila unižavana, da je bila ponižavana, jer žutoj tajkunskoj vlasti nije bilo stalo do ugleda Srbije, bilo im je stalo jedino do svog ličnog bogaćenja.

Danas je Republika Srbije, zahvaljujući odgovornoj politici i Vlade, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića, uvažavana i poštovana svuda, kako u Evropi, tako i u čitavom svetu. Održavamo prijateljske i gradimo prijateljske odnose i prijateljske veze sa svim zemljama kako EU, tako i našim tradicionalnim partnerima. Tu pre svega mislim na Rusku Federaciju, na Kinu, ali i sve druge zemlje sveta, a naravno sve zarad boljeg pozicioniranja Republike Srbije i zarad boljeg života naših građana.

Ono što je takođe uporedivo i što se može uporediti, to je da u vreme žutog tajkunskog preduzeća nije imalo dovoljno novca ni za isplate plata ni penzija, jer privreda jednostavno nije radila. Ono što su generacije stvarale decenijama, oni su na te fabrike stavili katance i lance. Da bi održali socijalni mir oni su dizali skupe, komercijalne kredite kako bi isplatili penzije. Kamate na te skupe komercijalne kredite kretali su se između sedam i osam procenata, ali naravno ni to ih nije mnogo doticalo, jer te kamate ponovo su vraćali građani Republike Srbije, odnosno zaduživali su ih unapred.

Danas se penzije isplaćuju iz realnih prihoda, iz realnih izvora. Danas je u Srbiji samo Aleksandar Vučić otvorio preko 230 fabrika. Samo u gradu Nišu lično on je otvorio šest novih fabrika, a navešću da je i u grad Kraljevo doveo takođe fabrike u kome su zaposleni građani grada Kraljeva, a inače žuto tajkunsko preduzeće zatvorilo je sve fabrike. Jednu od najvećih fabrika "Magnohrom", sem što su stavili katanac na njega, čak su i delove iz fabrike "Magnohrom" iznosili prodavajući i rasformirajući svu onu imovinu i prodajući je za jeftine pare koja je bila u krugu fabrike "Magnohrom".

Takođe, moram da istaknem da je u vreme žutog tajkunskog preduzeća prosečna plata bila 320 evra, danas je ona 540 evra. Naravno, planom "Srbija 2025" cilj je da te plate 2025. godine budu 900 evra, a penzije 440 evra.

Kada je u pitanju minimalna zarada u vreme žutog tajkunskog preduzeća ona je iznosila 16.200 dinara, danas ona iznosi 32.126 dinara. Danas su penzije sigurne, stabilne, isplaćuju se iz realnih izvora prihoda i isplaćuju se po novom švajcarskom modelu.

Takođe, želim da istaknem da je 2014. godine kad je predsednik Republike bio premijer, bilo neophodno i nužno da se preduzmu mere finansijske konsolidacije, koje jesu bile bolne, ali jedino moguće kako bi se izvršio ekonomski oporavak zemlje i kako bi Srbija dobila svoje temelje, a ekonomija jeste temelj svake države.

Moram da istaknem takođe da u to vreme 60% penzionera, to su oni sa najmanjim penzijama, ni za jedan jedini dinar njima nisu smanjene penzije. Znači, vodilo se računa o tim najsiromašnijim i najugroženijim.

Da žuto tajkunsko preduzeće nije vodilo računa ni o radnicima, ni o mladim ljudima koji treba da dobiju posao govori i podatak da je u njihovo vreme nezaposlenost bila 26%. Samo u vremenu od 2008. godine do 2012. godine Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić podigli su nezaposlenost za 10%. Na sreću, 2012. godine građani su odlučili da vršenje vlasti preuzme SNS. Danas je nezaposlenost jednocifrena i ona je oko 9%. U vreme vršenja njihove vlasti, odnosno vlasti žutog tajkunskog preduzeća, oni su zaduživali kako našu sadašnjost, tako i našu budućnost, a to se vidi po visini javnog duga, jer smo nasledili javni dug od 79%.

Danas je taj javni dug ispod nivoa Mastrihta, bez obzira na epidemiju kovida-19, koja je takođe proizvela ekonomsku krizu, i taj nivo javnog duga je 57,6%. Ne zadužujemo svoju decu, ne zadužujemo svoju budućnost i danas u Srbiji postoje najveća ulaganja u kapitalnu infrastrukturu, odnosno u kapitalne investicije. Plate i penzije su povećane. Navešću da je plata danas medicinske sestre jednaka plati lekara specijaliste koja je bila u vreme vršenja vlasti žutog tajkunskog preduzeća, znači jednaka plati lekara iz 2011. godine.

Kada su u pitanju one najranjivije društvene grupe, a tu pre svega mislim na trudnice, na decu, na ljude socijalno materijalno ugrožene, moram da kažem da žuta tajkunska vlast nije prezala da otima i od ove kategorije stanovništva. Naime, samo u gradu Beogradu Dragan Đilas ostao je trudnicama dužan 400 miliona dinara, ostao je dužan na ime jednokratnih novčanih pomoći, a to su pomoći koje se isplaćuju onim najsiromašnijim građanima za kupovinu i nabavku osnovnih životnih namirnica – 120 miliona.

Danas nijedno socijalno davanje ne kasni, nijedno socijalno davanje nije smanjeno. Srbija danas nije ista kao pre 10 godina zahvaljujući digitalizaciji i elektronskoj razmeni podataka. Usvojen je Zakon o socijalnim kartama, koji takođe smatramo vrlo važnim iz razloga što će se formirati jedinstvena baza podataka korisnika novčane socijalne pomoći i članova njihovog domaćinstva. Zašto je to važno? Zato što ova Vlada vodi odgovornu socijalnu politiku, odgovornu finansijsku politiku, odgovornu ekonomsku politiku i zato što je važno da sredstva koja su namenjena za socijalnu zaštitu dođu u prave ruke, odnosno dođu u ruke onih najsiromašnijih. Zato je i te kako važan Zakon o socijalnim kartama koji smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini.

Takođe, i te kako je značajan Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je prvi preventivni zakon u cilju zaštite svih žrtava porodičnog nasilja, i te kako je važan sa aspekta siromašnih, sa aspekta žrtava trgovine ljudima, sa aspekta žrtava porodičnog nasilja, kao i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji je takođe stupio na snagu i koji se primenjuje.

Žuto tajkunsko preduzeće, u liku i nedelu Dragana Đilasa i njegovih pajtaša, otimalo je i od dece. Otimalo je i od dece da bi se lično bogatio Dragan Đilas. Napravio je lažni ugovor u kome stoji da se kuća Velikog brata, inače prvi rijaliti program koji je doveo u Srbiju Dragan Đilas, gradi iz razloga opšteg društvenog interesa, jer je to predviđeno kao dnevni boravak za decu. Bruka i sramota! Ništa bolja situacija nije sa njegovim pajtosom u Vojvodini Pajtićem, koji je za renoviranje i obnovu dvorca Heterlend uzeo 156 miliona, a naravno novac nije utrošen za renoviranje dvorca Heterlend, već su iza njega ostale samo ruševine. Danas se na obnavljanju tog dvorca radi i on će služiti za boravak i odmor sve dece iz Srbije.

Ono što želim da kažem takođe a što se odnosi na odgovornu spoljnu politiku i naše Vlade, ali pre svega našeg predsednika Aleksandra Vučića, to su dobri prijateljski, partnerski i odnosi poverenja sa najjačim ekonomijama sveta, pre svega mislim, kada je Evropa u pitanju, sa Nemačkom, jer Nemačka u našoj zemlji investira i u tim kompanijama radi 65.000 građana Srbije. Kada je u pitanju Francuska, takođe, zahvaljujući dobrim prijateljskim i odnosima od poverenja između Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Makrona, danas u Srbiji u francuskim kompanijama je zaposleno 15.000 ljudi. Zahvaljujući čeličnom prijateljstvu između Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga, prvi kontigent pomoći u nekoliko aviona u vreme pandemije kovida stigao nam je upravo iz Kine, kako u medicinskoj opremi, tako i u lekarima koji su došli da pomognu u suočavanju naših zdravstvenih radnika sa nevidljivim virusom smrti kovidom-19.

Na kraju, želim da kažem da politika Aleksandra Vučića nema alternativu, to je politika mira, stabilnosti i ekonomskog napretka zarad građana Srbije i zarad naše budućnosti. Ponosno sledimo tu politiku. Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi poslanici, dragi građani Republike Srbije, mi danas govorimo o sastavu delegacija, kao i o članovima skupštinskih odbora. Neko reče da je to tehničko pitanje. Pa možda, ali je vrlo važno koga stavljamo u ove delegacije. Rečeno je da treba da budu ljudi intelektualci. Svi smo mi ovde intelektualci, ali je najvažnije da onaj ko bude u sastavu delegacija bude patriota, znači da voli svoju zemlju, jer reč ima moć. Izgovorena reč ima pozitivno ili negativno dejstvo. Od nas samih zavisi da li ćemo jačati ili ćemo slabiti bilateralne odnose. Velika je čast biti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, velika čast, ali i odgovornost. Moramo voditi računa šta govorimo. E zato je važno ko je u ovim delegacijama.

U Skupštini postoji 11 delegacija. To su pre svega delegacija u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja, ali i delegacija u Interparlamentarnoj uniji, delegacija u Parlamentarnoj dimenziji Centralnoevropske inicijative, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Mediterana, delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje.

Zašto ovo navodim? Zato što smo svuda prisutni od naše izgovorene reči možemo da napravimo haos, a možemo da napravimo boljitak, jačamo bilateralne odnose. Pa, setimo se kako su Srbi bili, mi, većinski narod u ovoj prelepoj zemlji, bili satanizovani 90-ih godina. O nama se govorilo da smo silovatelji, da smo ubice. Pa, to nije tačno. Ovo je prelepa zemlja sa divnim narodom, da nije toliko dobro živeti u Srbiji, pa zar bi imali 22 saveta nacionalnih manjina.

Ovde ljudi žele da žive. Ovde ljudi se vraćaju. Govorili su iz opozicije da je za vreme gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije, otišlo 400.000 ljudi. Laž, notorna laž, otišlo je 2008. i 2009. godine, jer su svi dobili otkaze, 400.000 ljudi je dobilo otkaze, 1.000 sudije je dobilo 2008. i 2009. godine otkaze. Znači, zato su ljudi otišli da obezbede svojim porodicama elementarne uslove za život, a kada je došla pandemija, vratilo se u Srbiju 400.000 ljudi. Zašto? Zato što imamo dobar zdravstveni sistem, zato što smo lideri u regionu što se tiče razvoja, zato što vodimo miroljubivu politiku, zato što je Srbija jedna slobodna suverena zemlja, zato što je naša politička opcija ili spoljnopolitički cilj EU, ali je neutralnost vojna.

Zahvaljujući harizmi, dobroj diplomatiji, mudrosti predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, mi danas u svetu imamo prijatelje, pravimo prijatelje. Mi imamo izvanredne odnose sa Narodnom Republikom Kinom, odnose pune poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva. Takođe, sa Ruskom Federacijom, sa Indijom, sa Brazilom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Francuskom posle 30 godina, zahvaljujući dobroj diplomatiji, odnosno mudroj politici gospodina predsednika Aleksandra Vučića. Zatim sa Nemačkom, sa drugim zemljama. Mi svima pružamo ruku pomirenja.

Mi smo danas faktor stabilnosti u regionu, pravimo velike projekte o tome ću kasnije, ali moram samo da napomenem još, da kad građani Republike Srbije vide da u sali možda ne sede svi poslanici, da znate da mi imamo pored ovih delegacija, imamo odbore, imamo 20 odbora, pa smo na tim odborima, ovde se stalno radi. Takođe imamo sa 152 zemlje, postoje grupe prijateljstva, lično sam predsednik Grupe prijateljstva sa Indonezijom tom, nama samo fizički dalekom, ali izuzetno bliskom zemljom koja nije priznala tzv. nezavisno Kosovo, jer tako nešto ne postoji, već postoji Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, a to je AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija.

Znači, imao sa 152 zemlje, to nikada nije bilo, razvijamo, povezujemo se sa ljudima, vodimo dobru, moćnu, stabilnu politiku, spoljnu politiku i to je vrlo važno. Mi smo faktor stabilnosti u regionu, a jedan od najvećih projekata od mase projekat, ja ću nabrojati samo neke, su na primer „Mini Šengen“, znači, četiri vrste sloboda. To je uradio ko, nego predsednik Aleksandar Vučić. Mi smo napravili Sporazum „Mini Šengenom“ i implementirali, pre svega, sa Severnom Makedonijom, zatim, sa Albanijom i Republika Srbija, ali smo pružili ruke i ostalim republikama bivšim, kao što su Bosna i Hercegovina, kao što je Crna Gora. Ko god želi trebalo bi da se pridrži ovo „Mini Šengenu“, jer to su četiri vrste sloboda. Protok robe kapitala ljudi, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Izuzetno moćna stvar koju je uradio naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, koji gde god se pojavi menja imidž Republike Srbije u svetu.

Napravili smo masu projekata, jedan od najvećih je „Beograd na vodi“. Setimo se samo šta je bilo na sada, najlepšoj Promenadi, najlepšem naselju u Beogradu, a to je bila jedna žabokrečina, jedan zmijarnik, ljudi tuda nisu mogli da prolaze, a danas je najlepša promenada u ovom delu sveta.

Digitalizacija je jedan od velikih projekata, zatim gasna interkonekciju, što znači preko koje ćemo ostvariti energetsku stabilnost. Zatim izgradnja osam autoputeva, već smo izgradili Koridor 10, povezali se Severnom Makedonijom i sa Bugarskom. Napokon, posle 50 godina jedino je, eto, ova Vlada na čelu sa predsednikom uspela da završi taj auto-put. Takođe, radimo Koridor 11, radićemo put prema Sarajevu, radićemo put prema Prištini, auto-put naravno, radimo Moravski koridor, radimo Fruškogorski koridor, radi se Karađorđe koridor, zatim, radimo brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i mnogo toga.

O tome kako nam je zdravstvo bilo, mogu samo da kažem, sećamo se svi da je do 2012. godine bilo pretposlednje što se tiče usluga infrastrukture u zdravstvu u Evropi, a danas smo bolji od mnogih zemalja EU, što je za svaku pohvalu.

Još treba istaći da je vrlo važno za spoljnu politiku biti umrežen, ali u smislu puno informacija i dobrih odnosa sa svim zemljama u svetu. To se pokazalo kao izvanrednim. Evo i zašto, jer se nekako mnogo brže i bolje snalazimo u svakoj krizi, a drugo vrlo je važno jer smo zahvaljujući konekcijama, dobro vođenoj spoljnoj politici dobili vakcine kad niko nije, zahvaljujući upornosti i istrajnosti ove Vlade i predsednika. Mi smo među prvima dobili vakcine. Mi smo se među prvima vakcinisali. Mi danas imamo tri miliona vakcinisanih ljudi, imamo preko milion i trista revakcinisanih. Dobićemo, sigurna sam, a i rekao je gospodin Vučić, predsednik ove divne zemlje, da ćemo uvesti još 12 miliona vakcina. Mi smo zemlja puna empatije, to se pokazalo u primeru davanja vakcina našim susedima, jer vrlo je bitno da imamo dobre susetske odnose kao što i imamo i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi to danas imamo. Dali smo vakcine Severnoj Makedoniji, pomogli i uvek ćemo dati kad god imamo. Treba biti dobro svima u regionu, a ne samo nama. Dali smo vakcine Crnoj Gori, dali smo Bosni i Hercegovini, dali smo i Albaniji i opet ćemo dati.

Mnogo toga može da se kaže i ja ću kada govorimo o spoljnoj politici, nisam rekla da je izuzetno važno da imamo odlične odnose sa Pokretom nesvrstanih koji je stvoren za vreme stare Jugoslaviji ili SFRJ. Danas održavamo odlične odnose sa svim zemljama. To je vrlo bitno i mi prosto svuda u svetu pravimo prijatelje.

Što se ekonomije tiče, ne može se uporediti ekonomija 2012. godine i 2021. godine. Mi smo lideri u regionu. Setimo se samo 2012. godine, već sam pričala o otpuštanju, otpušteno je 400 hiljada ljudi. Mi smo danas zaposlili više od 300 hiljada ljudi. U Srbiju se vratilo zadnjih godina 90.000 mladih ljudi. Pa, zašto? Pa, zato što su videli koliko mora da se radi u drugim zemljama, a da istu tu količinu energije ulože ovde, bili bi isti rezultati, a pri tom, Vlada je napravila program, specijalne projekte za zapošljavanje mladih ljudi i odvojila pola milijardi evra ili 500 miliona evra za upošljavanje tih mladih ljudi. Mi danas zapošljavamo mladi kadar. Evo, danas u parlamentu sedi više od polovine mladih, kreativnih, pametnih ljudi koji su takođe u ovim delegacijama, velike patriote, obrazovani ljudi i sigurna sam da će naša spoljna politika biti sve bolja i bolja.

Treba samo istaći da je velika promena dolaskom 2012. godine SNS, doduše došli smo mi 2010. godine u pojedinim opštinama, kao što su opština Zemun i Voždovac, pa onda 2012. godine na republičkom nivou i od tada polako i sigurno ide boljitak Republike Srbije u svakom segmentu, ekonomije ponajviše.

Danas su nama vrlo zadovoljni naši penzioneri jer su penzije povećavane, tri, četiri puta. Dobiće penzioneri poklone, dobijaju stalno i treba, oni su stvorili ovu zemlju i ja sam uvek za to. Plata prosečna je bila te 2012. godine 320 evra, danas je prosečna plata na nivou Srbije 520 evra, na nivou Beograda 540 evra sa tendencijom da 2025. godine to bude 900 evra. Projekcija 2027. godine je da to bude 1270 evra. Eto, zato se mladi ljudi vraćaju, jer ovde svu svoju kreativnost mogu da ispolje i da naprave od ove zemlje ono što treba da bude.

Nadam se da će gospodin Vučić biti na vlasti, ne nadam se, nego sam sigurna, sve dok on to bude želeo i jedino on bude želeo, jer u ovom momentu 58% građana glasa za SNS. Zahvaljujući, naravno gospodinu Vučiću njegovoj harizmi, mislim da on vuče 98% ako ne i 100% i mi na terenu jedno dva posto.

Zatim, vrlo je bitno da u parlamentu uvek budu mladi, kreativni ljudi koji će braniti politiku SNS, a dešavalo se, rekla sam, bilo ne ponovilo se, da ljudi koji su u delegacijama govore ružno o svojoj zemlji.

Znate, pošto reč ima moć, zamislite onaj koji to sluša, šta misli o tome koji priča. Znači, bilo ne ponovilo se. Sigurna sam, da su ljudi koji su u ovim delegacijama, em što su velike patriote i vrlo sposobni ljudi i da u svakom momentu zastupaju na najreprezentativniji način politiku Republike Srbije.

Moram da se osvrnem još na dve stvari, a to su Đilas i njegova ubitačna politika svih ovih godina. Na 53 računa u 17 zemalja širom sveta od naših bratskih bivših republika, pa širom sveta, 67 miliona evra što je neverovatno, ali je istina, i sigurna sam da će organi koji su zaduženi za proveravanje imovinskog stanja i svega ostalog da reaguju i da će svi, a ne samo Đilas, nego i ako ima iz svih političkih opcija da budu tamo gde im je mesto, iza rešetaka. I, ne samo 67 miliona na 53 računa, nego plus 619 miliona koje je zgrnuo u Republici Srbiji, ali je zato ostao dužan porodiljama, onda smo pretplatili vrtiće u njihovo vreme, pa smo vratili na normalne cene, pa onda silne afere od afere autobusi, afere tramvaji, afere podzemni kontejneri, afere Pazl grad na Voždovcu, koji je potpuno bio nebezbedan za našu decu na samom trotoaru bez nus prostorija, katastrofa jedna, pa onda replika Beograda, pa ne znam čega nema, ostavio dugove grada Beograda milijardu i 200 miliona evra. Bilo ne ponovilo se.

Sigurna sam da će ovi mladi ljudi koji su sa nama i mi da vodimo politiku, onako da sledimo gospodina Vučića, Vladu Republike Srbije i da će ova zemlja za koju godinu biti najpoželjnija zemlja za život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.