Hvala.
Elvira Kovač, u ime Odbora za evropske integracije.

Zahvaljujem poštovana ministarko sa saradnicima, predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz ugla evropskih integracija, moram da naglasim da je među preporukama u izveštaju Evropske komisije koji je bio objavljen 6. oktobra prošle 2020. godine, za Poglavlje 15. koji se tiče energetike, stoji ocena Srbija je postigla izvestan napredak u oblasti energetske efikasnosti kroz usvajanje pravila o energetskom obeležavanju, ali da se očekuje usvajanje izmena zakona o efikasnom korišćenju energije, da je potrebno dalje usvajanje podzakonskih propisa, kojima će se postići potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU, naročito sa direktivom energetskim svojstvima zgrada, s toga svakako pozdravljamo da je donošenje zakona o energetskoj efikasnosti i racionalne upotrebe energije predstavlja jednu od ispunjenja, jednih od preporuka Evropske komisije navedenih upravo iz Izveštaja Evropske komisije od početka oktobra prošle godine, upravo za Poglavlje 15. energetika.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici je delimično usklađen, kao što smo o tome razgovarali na Odboru sa sekundarnim izvorima prava EU, zbog toga što je potpuna usklađenost moguća postići upravo ulaskom Republike Srbije u EU i donošenjem podzakonskih akata, određeno je u kom roku će se oni doneti.

Moramo naglasiti i da, iako još nije doneta odluka na nivou evropske zajednice kojim se precizira rok transponovanja nove direktive oblasti obnovljivih izvora energije za zemlje članice, za same zemlje članice još uvek nije doneta iz opšte obaveze koje proističu iz procesa usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, znači da se pravni sistem Republike Srbije uskladi.

Ne postoje prepreke, zapravo da se transponuje nova direktiva i donošenjem zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije izvršava se transponovanje ove politike u pravni sistem naše zemlje Republike Srbije.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u procesima pristupanja Evropskoj uniji najdalje navodi još neke zanimljive podatke koje bih želela da iznesem, na primer da su obnovljivi izvori energije činili 20,32% bruto finalne potrošnje energije, doduše to su podaci za 2018. godinu, što je ispod cilja koji je zapravo postavljen u pogledu nacionalnih obnovljivih izvora energije Republike Srbije, što je 27% za 2020. godinu.

Nadalje kada gledamo razne podatke iz Izveštaja o proizvodnji električne energije, pričamo o samoj EU za 2020. godinu, pokazuju da su obnovljivi izvori u koje spadaju kao što znamo energija vetra, Sunca, hidroenergija, biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije EU, to je famozna brojka od 38% struje generisano pomoću obnovljivih izvora, dok je sagorevanjem fosilnih goriva proizvedeno 37% električne energije, a treći izvor energije je u samoj EU čini nuklearne energija sa 25%.

Nadalje, spomenutim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima definisano je da se u pogledu uslova i načina kontrole i praćenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi primenjuju propisi, zapravo o zaštiti životne sredine, iz te oblasti.

Ovaj Predlog zakona, načelno obuhvata osnovne principe sadržane u direktivama, u više spomenutih direktiva koje su potrebne za donošenje, još jednom naglašavam, podzakonskih akata. Posle donošenja tih podzakonskih akata će zapravo biti potpuna usklađenost i preuzete sadržaj odredbi i uputstava EU.

Predlog zakona o energetskoj efikasnosti, racionalnoj upotrebi energije, regulativa EU u oblasti energetske efikasnosti velikim delom je izmenjena u pravcu povećanja energetske efikasnosti i u samoj EU i postizanja većih ušteda energije.

S toga kao, složićemo se svi, važnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena i upravo zbog ovih promena bilo je neophodno dodatno usklađivanje i našeg zakonodavstva.

Ono što sam spomenula i na samoj sednici Odbora za evropske integracije, moramo naglasiti da je EU u oktobru prošle godine, 2020. godine, objavila Strategiju masovne energetske obnove zgrada, s obzirom da se očekuje da se stopa renoviranja u narednih 10 godina minimum duplira.

U nekoliko rečenica, još da spomenem obavezno, da ne zaboravimo i bespovratna sredstva EU, a moram da spomenem i uspešni primer mog rodnog grada, grada Zrenjanina. Naime, tamo su prošlog meseca otvorili prvu „pametnu zgradu“ u Banatu. Pokretanjem regionalnog centra za energetsku efikasnost prvog takve vrste u celoj Republici Srbiji obeležen je završetak jednog uspešnog IPA projekta prekogranične saradnje Rumunija – Srbija – „Pametna i održiva potrošnja energije“.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima Veroljub Arsić, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da po današnjem nekom mišljenju i standardima koji postoje u Srbiji rudarstvo i energetika i zaštita životne sredine ne idu nekako zajedno. Tako je bilo mišljenje, tako preovladava i mislim da smo sa ovim zakonima napravili jedan od prvih koraka da pokažemo da je to i te kako moguće.

Zato je Odbor za privredu, rudarstvo i energetiku organizovao javno slušanje po pitanju donošenja ovih zakona, ne samo iz razloga da poslanici koji treba da se izjasne, pre svega da diskutuju, a kasnije izjasne o ovim predlozima zakona, budu upoznati šta su to novine koje ovi zakoni donose, već i radi toga da bi naša stručna javnost, a kasnije i građani šta nas to očekuje kada ove zakone usvojimo.

To je bilo 9. ovog meseca. Već 10. aprila, ovde ispred zgrade Narodne skupštine održan je nekakav performans pod nazivom „Ekološki ustanak“. Čini mi se da organizatori nisu ni hteli ni da znaju, ni da čuju o čemu je to Odbor raspravljao kada je bilo to Javno slušanje.

Isto tako, nisu hteli ni da znaju, ni da pročitaju šta to piše u ovim zakonima o kojima danas raspravljamo, niti smo mi kao predstavnici građana dobili bilo kakvu inicijativu sa bilo kakvim zahtevima koji se postavljaju pred ovaj parlament i nas narodne poslanike. Onda, mogu da raspravljaju ako taj uslov nije ispunjen, a to je osnov, onda je to isključivo bio jedan politički performans određenih ljudi koji, pod izgovorom zaštite životne sredine, žele da spreče dalji razvoj Srbije.

Zato što, kada pročitamo bar ono što su oni dostavili medijima, više od 95% njihovih zahteva je sadržano u ovim zakonima. To bi naš narod rekao – zašto kucate na otvorena vrata.

To je, ja mislim, jedan od razloga zašto nisu ni hteli na neki drugačiji način da izrade neki svoj politički stav po pitanju ove oblasti.

Naravno da baš iz ovog razloga koji sam rekao na početku, do sada je bilo mišljenje da energetika, rudarstvo ne idu sa zaštitom životne sredine. U ovim zakonima mi sada treba da pronađemo meru, odnosno zakon treba da odredi meru u kojoj bi smo mogli da koristimo naša prirodna bogatstva, dakle rudna bogatstva, da kasnije dođemo i do energije koja nam je neophodna radi razvoja ne samo privrede i ekonomije, nego društva i u celini, a da pritom ne ugrozimo našu životnu sredinu.

Mislim da je ovo jedan dobar korak da imamo neka potpuno nova zakonska rešenja. Zakon o obnovljivim izvorima, odnosno Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je jedan potpuno novi zakon u Republici Srbiji i na potpuno drugačiji način tretira ovu temu koja je do sada na određeni način bila regulisana i Zakon o energetskoj efikasnosti, da onu energiju do koje dolazimo, za sada relativno lako ali u budućnosti neće biti tako, na jedan racionalan, ekonomičan način koristimo i na taj način damo doprinos i svojoj energetskoj efikasnosti, energetskoj sigurnosti, a kasnije i zaštiti životne sredine.

Nadam se da ćemo u nastavku debate po ovim predlozima zakona pokazati da je moguće koristiti i energiju, odnosno proizvoditi je, koristiti prirodna rudna bogatstva i zaštiti Srbiju u ekološkom smislu i sredinu u kojoj živimo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Prvo, zaista želim da se zahvalim Odboru i vama, gospodine Arsiću, zato što mislim, odnosno ne mogu baš da se setim koliko zakona je u prethodnom periodu bilo i, pre svega na Javnom slušanju koje smo organizovali, pored svih procedura koje smo ispoštovali kada smo predlagali, odnosno kada smo počeli da se bavimo izmenama i dopunama ovih zakona i kada smo počeli da se bavimo stvaranjem novog zakona o obnovljivim izvorima energije, i drago mi je da smo imali i Javno slušanje zakona, takođe i veliki broj ljudi koji je bio onlajn i koji su slušali i gledali, postavljali mnoga pitanja.
Takođe ću se složiti sa vama, pre svega, klima je javno dobro. Zaštita životne sredine je jedna održiva energetika, to znači energetika koja treba da obezbedi energetsku bezbednost zemlji su generacijska pitanja i mislim da moraju da idu zajedno.
Kada govorimo o ekološkom protestu, pod znacima navoda ga često stavljam, koristi se klima u političke svrhe. To jeste i može da bude ozbiljan problem. Da ne bih dužila o tome, dovoljno je pogledati šta je ostalo iza ekološkog protesta iza protestanata. Ostalo je uglavnom đubre koje je „Gradska čistoća“ Beograda skupljala.
Prema tome, ako želimo stvarno i istinski svi, pa i oni koji napadaju vlast zbog zaštite životne sredine, a nisu u pravu, jer su svi zakoni o izmenama i dopunama, ako zaista se želi da se brine o životnoj sredini, onda svako od njih i svako od nas treba o toj životnoj sredini da brine 24 sata, a ne da to koriste u političke svrhe, jer to nikome neće doneti dobro.
Zakon o obnovljivim izvorima energije koji ste pomenuli je upravo zakon koji treba da nam omogući taj jedan preokret u tome da postignemo energetsku bezbednost, ali na zdrav i održiv način.
Još jednom se zahvaljujem vama kao predsedniku Odbora i svim članovima Odbora koji su bili na usluzi, sa nama zajedno radili i na kraju organizovali Javno slušanje.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Novi zakoni iz oblasti energetike, kako smo mogli da čujemo i danas u ovom uvodnom delu, odnosno u predstavljanju zakona će postaviti osnov za nove investicije, ali, sa druge strane i unaprediti zakonodavni okvir u ovoj oblasti i naravno doprineti usklađivanju pravila Srbije sa regulativom EU i obavezama koje smo preuzeli prema Energetskoj zajednici.

Pre svega, radi se o korišćenju obnovljivih izvora energije sa ciljem da se do 2040. godine oko 40% energije dobije iz obnovljivih izvora. Solarna energija će biti jedan od pokretača razvoja energetskog sektora u Srbiji i pospešiti privlačenje investicija u oblasti energetskog sektora.

Ostaje nam da nešto više u raspravi u načelu čujemo o tome od same potpredsednice Vlade, ali i od narodnih poslanika, da razmenimo mišljenja i znanja sa vama i da, pre svega, upoznamo građane sa novinama i sa predlozima zakona koji će važiti u našoj zemlji.

Svakako, smatram da ove predloge treba podržati u danu za glasanje, naročito zato što ste i sami rekli da se nalazimo u trenutku kada se nalazimo na prekretnici u razvoju energetike u oblasti energetike i rudarstva u našoj zemlji.

Meni je na kraju samo ostalo da posle mojih kolega koji su jako stručni u ovoj oblasti, za razliku od mene, ipak pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge zakona u danu za glasanje.

Hvala.

Zahvaljujem se predsednici Odbora.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine dr. Muamer Zukorilić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade i ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti rudarstva i energetike sa jasnom ambicijom da konačno iskoračimo u osavremenjenju, modernizaciji energetskog sektora i konačno uhvatimo korak sa izazovima vremena, prostora, potrebama zemlje, potrebama građana, a i svakako zahtevima i potrebama tržišta. Zato ove zakone treba podržati. Svakako, pred nama su brojne rasprave i mogućnosti da eventualno još neku novu ideju ugradimo, odnosno da eventualno neku primedbu, koja je argumentovana, i uvažimo.

Pitanje rudarstva, pitanje ruda i energetike je zapravo jedno od strateških pitanja za svaku zemlju, tako da su i ovi zakoni, možemo slobodno kazati, zakoni strateške prirode za budućnost zemlje, za njen razvoj, za njenu stabilnost i svakako njenu sigurnost.

Rudna bogatstva su nekako božjom voljom podeljena po zemaljskoj kugli, ispod kore zemaljske kugle, nekada po nekoj logici, a nekada i bez logike.

Mnogo zemalja ili većina zemalja, ukoliko su darovane bogatstvima ispod zemaljske kore, obično su im uskraćena bogatstva iznad zemaljske kore i obrnuto,. Ukoliko su obdarena bogatstvima zelenila i prirode iznad zemlje, obično su uskraćena za bogatstva unutar utrobe zemaljske kugle. Jedan deo zemalja je uskraćen i sa jednog i sa drugoga nivoa, ali naša zemlja i retke zemlje su one koje su darovane bogatstvom i unutar zemaljske utrobe i iznad njene površine i to je nešto što treba vazda istaći i biti potpuno svestan, ali ponajpre i iznad svega biti krajnje odgovoran u upravljanju tim resursima, bogatstvima, odnosno blagodetima.

Zapravo, uspešan narod, uspešna zemlja, uspešna vlast je ona koja pokaže svest i odgovornost u rukovanju tim blagodetima i tim potencijalima.

U svetim knjigama je zapisano da je sve ono što je u zemlji i na zemlji podređeno čoveku, potčinjeno čoveku. Neki ljudi su to razumeli kao neograničeno pravo da koriste neodgovorno, uništavaju, ne misleći šta će biti posle. Međutim, ta podređenost bogatstava, zemaljskih bogatstava čoveku, nije neograničena. Ona je usklađena sa onim principom da prava i obaveze uvek idu u ravnoteži. Što su veća prava, veće su i obaveze i odgovornosti. Zato čovek kao pojedinac, ali isto tako kao i kao kolektivitet može i ima pravo upravljati bogatstvima zemlje, eksploatisati ih, koristiti za svoje potrebe, ali isključivo u stepenu i kapacitetu sopstvenih odgovornosti, gde će zapravo to činiti na najbolji način, da pre svega eksploatiše onoliko koliko je neophodno, da to sve čini profesionalno i plemenito i da sve to bude za korist i u korist postojećih i budućih generacija.

Danas u svetu imamo mnogo modela kako se eksploatišu, koriste i iskorišćavaju rudna bogatstva. Imamo drastičnih primera. Imamo afričke zemlje koje su najbogatije, recimo, sa rudama dijamanata, a u toj zemlji ne možete kupiti ni jedan jedini dijamant, dok imate na drugoj strani razvijene zapadne zemlje koje u svom rudnom potencijalu nemaju ni gram dijamanta, a poznate su svetske zemlje ili sile prometom i ponudom dijamanata. Ne treba detaljisati u razumevanju ove poruke. Zapravo je u pitanju znanje i neznanje, odgovornost i neodgovornost.

Mi zasigurno nećemo biti, pre svega, zemlja koja će samo biti prostor za eksploataciju naših bogatstava sa strane. To svakako ima intenciju i ovaj zakon, ali isto tako to ne znači da ćemo biti zatvoreni za strane investicije koje su zainteresirane za eksploataciju rudnih bogatstava u skladu sa zakonima koje ćemo mi, nadam se, ovih dana usvojiti.

Zapravo, ono što bi trebalo da bude zlatni put naš u strateškoj orijentaciji jeste neka sredina, jer mi moramo naći, s obzirom na i naše interese i naše mogućnosti i nemogućnosti, neku meru između sopstvene eksploatacije, strane eksploatacije i dostupnosti stranih investitora za eksploataciju ruda, ali veoma oprezno, veoma selektivno, precizno uređeno i krajnje odgovorno i u pogledu odnosa nas u smislu tih bogatstava prema sadašnjim, ali isto tako i prema budućim genracijama.

Čovek je stvoren od zemlje i zapravo je ta veza njegova sa zemljom takva i sve što treba biološkom biću čoveka je u zemlji. Sve što treba njegovoj duši je na nebu ili dolazi sa neba i zapravo najlepši najbolji život je kod onih koji uspevaju da naprave harmoniju između upravo ovih relacija.

Eksploataciju i korišćenje zemaljskih bogatstava upravo treba urediti. To je intencija i ovih zakona, principima i normama koji će štititi i ono što je u zemlji od prekomernog, neodgovornog korišćenja i eksploatacije i od rušenja harmonije onoga ispod zemlje i iznad zemlje, a to je energetika i ekologija. Isto tako, i u pogledu opasnosti od rušenja i ugrožavanja harmonije između onoga što je u zemlji i onoga ko upravlja zemljom, a to je čovek, a to je opet poštovanje božijih i ljudskih zakona humanosti koji će štititi čoveka. U harmoniji i skladu između ta tri ugla, između te tri relacije, onoga što je u zemlji, onoga što je iznad zemlje i onoga ko raspolaže zemlje upravo ovaj zakon u meri u kojoj pospeši, a prema onome što sam imao uvid na osnovu ponuđenog i na osnovu obrazloženja, zapravo ovaj zakon ima nameru, ima težnju, ima intenciju da zapravo uspostavi tu harmoniju i taj balans između ta tri faktora. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati donošenja ovog zakona.

Svakako da moramo biti svesni da ovo nije kraj puta, da kada se iskoračuje, kada se pravi iskorak ove vrste u pogledu reorganizacije, pre svega u zakonodavstvu, zakonodavne reorganizacije u uređenju ovog prostora, kada se to čini po prvi put, nek odmah budemo spremni za godinu ili dve da primetimo šta su nedostaci u praksi. Jer, to je činjenica, da kad se napravi ozbiljna reorganizacija i ozbiljan iskorak, da ćemo se na implementaciji ovog zakona, na novinama koje će se pojaviti sa raznim investitorima, raznim ponudama, da ćemo dobiti i nova iskustva. To nije ništa strašno, što ćemo za godinu ili dve dana ponovo dorađivati ove zakone, oni su živa materija i tako i treba posmatrati.

Čestitam ministarstvu i samoj ministrici na hrabrosti na iskoraku, jer mi, evo, imamo problem u Narodnoj skupštini na kolegijumu da nam ne pristižu dovoljno intenzivno predlozi zakona iz Vlade koliko mi ovde u Skupštini radimo. Zato mi je drago da smo ovako efikasno jednu vrlo tešku materiju dobili u dobrom roku i da možemo ovih dana i taj posao uspešno okončati.

Kada je u pitanju energetika, iako izgleda da imamo iskustva, nisam siguran da isto tako možemo proći sa površnim intervencijama. Postoji tu, istina, ozbiljno iskustvo ove zemlje kada je u pitanju energetika, bilo da je u pitanju vodoenergetika, termoenergetika, pre svega električna energija, ali ipak smo preduboko u 21. veku i mogu reći da prilično kasnimo u tom suočenju ili spremnosti da se suočimo sa tom nonsesnom strateškom orijentacijom da nam je električna energija bila ključni energent, da nam je najskuplji energent bio u ulozi najjeftinije i najmasovnije upotrebe energenta. Dakle, to je prosto nešto što je nemoguće da opstane.

Definitivno mi je drago da ovim zakonom i tu otvaramo nove mogućnosti i da ćemo, neću reći se odmah obračunati, jer će trebati mnogo vremena da i praktično sve to zaživi, jer prosto postoji navika u domaćinstvima i to najsiromašnijim da je, kako se to kaže kolokvijalno – struja sve i sve, gde niko ne razmišlja da je zapravo ta struja najskuplji energent i šta je sve potrošeno ili u vodosistemu ili u termosistemu da se dođe do najskupljeg energenta koga mi koristimo za najjeftinije, za najmasovnije, za ono što koriste i domaćinstva.

Ako ništa, barem smo pokazali, ili ovim zakonom pokazujemo, odlučnost da konačno ne zabijamo glavu u pesak, jer je decenijama zabijana glava u pesak. Ovo što ja govorim nije otkriće, nije nikakva genijalnost, ovo svi znaju. Ali, ovde nije trebalo otkriti i reći – eureka, ne valja ovo što radimo sa strujom, već je samo trebalo da se nađe potencijala na nivou vlasti, pre svega izvršne, ali isto tako i zakonodavne i niko se od nas ne može potpuno ukloniti od odgovornosti, dakle, trebalo je to i to je ono što se sada čini. Tu glupost ili taj promašaj koji je bio višedecenijski i koji nam nanosi ogromne štete, da zapravo konačno kažemo stop, da otvorimo novu stranicu i da krenemo da remontujemo sistem, da remontujemo društvo. Ali, ne možemo remontovati sistem, reformisati ga, ukoliko ne remontujemo naše glave i našu svest i ukoliko ne pokažemo odlučnost da krenemo sistemski, a to je ovo što danas činimo i što svakako pozdravljam.

Ono što mi je takođe pozitivan utisak kada su u pitanju ovi zakoni jeste ponovno potenciranje na aspektu obnovljive energije i nešto što zaista jeste budućnost i što ne spada u one proevropske floskule koje treba da ispunimo zato što nam neko traži, već zato što to zaista jeste naš interes, personalni, kolektivni, porodični, ljudski, društveni i svaki drugi koji zapravo jeste možda i najvažniji u onom segmentu koga sam malo pre pomenuo u pogledu uspostave harmonije između energenta, između čoveka, između rude, između ovog nadzemaljskog blaga a to je zdrava okolina, odnosno kvalitetan ambijent za život.

U tom pogledu mi je drago da će ovi zakoni olakšati zapravo sve one investicione aktivnosti, domaće, strane, bilo koje, koje će nam omogućiti da što brže pređemo ili prelazimo ili bar onima koji žele da pređu na mogućnosti obnovljive energije, zdrave energije, odnosno ekološke energije, što pre to bude ostvarivo.

Evo, imamo i radosnu vest, lično sam bio učesnik tih razgovora, uskoro će Pešter, Pešterska visoravan, jedna od najlepših visoravni u ovoj zemlji, na području opštine Sjenica, dobiti najveći solarni park na Balkanu. Razgovori su duboko u toku, već dogovori načelni i postignuti i već određeni koraci u opštinskoj vlasti u Sjenici postignuti. Mi ćemo tamo dobiti najveći ekološki solarni park na području jugoistočne Evrope. Evo kako je moguće kada, recimo, dobijemo promenu lokalne vlasti u jednoj maloj, siromašnoj opštini, ali isto tako investitori koji su čekali 30 godina da dobiju domaćina koji će im omogućiti da bez ikakvih, da kažemo, uslova koji nisu profesionalni, da ne kažem neke teže reči, ali ljude primiti i olakšati im birokratski, olakšati im etički, olakšati im profesionalno da mogu pregovarati.

Istina, upravo je bio onaj sudar na tom području, ovde je neko od narodnih poslanika, čak sam i ja o tome nešto govorio, tu je bio sukob oko onih 800 hektara koji su bespravno bili poklonjeni nekom privatnom tajkunu, bez ijednog pravnog osnova. Sada je opštinska vlast uspela da zaustavi tu zloupotrebu i da omogući investitorima da po zakonitim, po standardima tržišnog privređivanja, dakle, ljudi su čak kupili zemlju, nisu tražili od opštine nikakve poklone, ništa što bi bilo na štetu građana. Ja sam čak u tim razgovorima posebno insistirao, pošto ne poznajem materiju, na garancijama i dokazima o mogućim štetnim posledicama i zaista sam bio uveren da taj solarni park nema apsolutno nikakve štetne efekte za taj prostor, pošto se radi o ekološki bitnom i veoma važnom prostoru.

Naravno da sada mi tu imamo dva koncepta. Neko je imao ideju da gradi novu termoelektranu, recimo, kod rudnika Štavalj, što bi bilo profitabilno i profitno, ali ukoliko vi na jednom takvom ekološki bitnom prostoru, kao što je Pešterska visoravan… Mislim da je upravo ovo budućnost. Naravno da će se eksploatacija rudnika Štavalj nastaviti, da se ona treba modernizovati, da se ona treba unaprediti, ali mislim da ne treba da podležemo tom banalnom izazovu interesa – hajde da imamo termoelektranu tu gde je rudnik, to će biti najjeftinije, uzimaćemo pare. Međutim, šta je sa trovanjima, šta je ostalim ekološkim rizicima, rizicima i opasnostima.

Tako da će naša orijentacija, naravno, tamo gde možemo lokalno uticati, ali i ono što nam, verujem, omogućuju ovi zakoni, za šta ćemo zasigurno imati podršku Vlade, s obzirom da je ona svoj kurs zapravo pokazala kroz predlog ovog zakona… Bitno nam je da one načine energetske eksploatacije, organizacije i svega onoga što smo imali treba polako da potiskujemo iza nas. To ne znači da sada treba da zapostavimo sve ono što je klasično postojalo i konvencionalno dokazano.

Kada je u pitanju energetska mreža, meni je drago da smo postigli strateške dogovore sa vladajućom većinom ovde. Kada je u pitanju obnova elektromreže i niskonaponske i visokonaponske u Sandžaku, stanje je stvarno očajno, stvarno je glavni dovod, kako su mi objasnili, do Novog Pazara ispod svakog nivoa, a zamislite onda kada se to dalje distribuira prema Tutinu, Sjenici i dalje u kakvom je stanju ta mreža.

Da ne govorim o problemima zapuštenosti od elementarnoga održavanja, čak se i godinama nije ni čistio onaj koridor gde prolaze dalekovodi od šume, pa onda i 10 santimetara snega, prosto spusti granu, koja napravi spoj i izazove probleme. Vi ste imali jednu praksu da svakodnevno i kod najmanjeg snega nestane struje i da je nema po nekoliko dana itd. To smo već govorili, neću da ponavljam, već prosto podsećam da sada, ulaskom u ove velike iskorake i reformu ovu, zakonodavnu reformu, i ono što je orjentacija u pogledu obnovljivosti, obnovljivosti energije i sve ovo što ćemo ovim zakonima, ako Bog da, uspešno obaviti i iskoračiti, dakle to ne znači da ćemo zaboraviti ono što su dnevni problemi, ono što je obaveza nadležnih organa - obnova elektro mreže i ono sa čime se građani suočavaju. Svakako da pomenem, što je opet strateška vena, ili arterija, kako god, gasovoda koji ide od Kopaonika preko Novog Pazara, Tutina, Sjenice i dalje, kako smo se dogovorili, prema Priboju, dakle, to će već biti, ono što nas može delegirati za prostor koji više neće biti ekonomski zapostavljen, na kome će se moći, uz svakako autoput i sve druge saobraćajne investicije, doći na jednu pozitivnu nulu i postati privlačan prostor za investicije.

U tom pogledu naša puna podrška. Hvala vam.