Zahvaljujem.

Reč ima Đorđe Komlenski.

Ili se nismo razumeli, ili sam možda ja ostao nedorečen, ali na samom početku ja sam rekao da je električna energija strateški proizvod i da sam siguran da smo se mi svi složili da se to ne može menjati i da je Srbija uvek mora imati.

Ono o čemu sam govorio, govorio sam jednostavno o nekim iskustvima koja treba da nas podsete da ako ikome padne napamet u budućem vremenu, ne govorim o vama, jer nismo mi svi večni, ni mi kao poslanici, niti neko u ministarstvu, ali za buduća vremena da se zna da je to nešto što je stvar strateškog opredeljenja i sa čime se ne može i ne sme igrati. Jasno je da je to jedan dodatan razlog i motiv zašto se sve ovo podržava.

Drago mi je što ćemo rešiti pitanje ovih elektromontera, ali, kažem vam, još se kroz praksu mora tražiti načina da se vodi računa o teško obnovljivim resursima, a to je o ljudima, da li su oni elektromonteri, da li su termoinženjeri, da li su elektroinženjeri, jer jednostavno prethodni period od 90-ih do 2010. godine nam je izbacio jednu i po generaciju koja je kroz praksu danas mogla da bude u najboljim, najzrelijim godinama i najsposobnija da nosi kompletan posao.

Još uvek ima vremena se to sanira, prema tome, kroz praksu se o tome mora voditi računa. Više je to posao za rukovodstvo, slažem se, ali to mora biti opredeljenje o kojem mora voditi računa i ministarstvo jer i od toga zavisi da li će i ova četiri zakona biti pravi temelj da postignemo ono o čemu govorimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Ministarka Mihajlović.

Kada govorimo o ljudskim resursima, ja se tu sa vama potpuno slažem. Bila sam zaposlena u EPS 1998, 1999, 2000. godine itd. i odlično znam kakvu struku ima Srbija u elektroenergetici i samo ta struka je mogla 1999. godine da za 15 minuta dobijemo električnu energiju kada su nas gađali grafitnim bombama. Da nije bilo te struke koja je svuda bila nakon toga poznata po svetu mi struju ne bi imali mesec dana. Tako da sa strukom se potpuno slažem.
Ono na čemu moramo svi zajedno da radimo, a na čemu mi se čini da nismo radili, jeste kako vodimo računa o toj struci i ko je gde i kako zaposlen. Pomenuli ste „Protent“. Mi danas u EPS zajedno sa Elektrodistribucijom Srbije i svim zavisnim preduzećima brojimo 41.500 radnika.
Nije problem da imamo veliki broj radnika. Pitanje je tačno odnosa tih radnika, pitanje je za koliko zavisna preduzeća iznajmljuju svoju radnu snagu matičnom preduzeću, pitanje je koliko ima administracije, koliko istinski ima onih koji su nam potrebni da vode ta preduzeća. To je nešto sa čime će se sama EPS u vremenu ispred nas suočiti, a mi moramo kao država i kao ljudi koji smo odgovorni da vodimo računa o tome, jer od toga zavisi takođe stabilnost našeg elektroenergetskog sistema. Ljudski resursi su broj jedan. Ako njih budemo izgubili, slažem se sa vama, nema EPS-a. Ali sa druge strane, mi smo odgovorni za to kako izgleda sama struktura u EPS i moramo da povedemo računa u narednom periodu. Nadam se da se sa tim slažete. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Tijana Davidovac.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije omogućiće značajnu uštedu, ali i sigurnost snabdevanja energijom, što će značajno smanjiti uticaj energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, ali i doprineti i racionalnom korišćenju prirodnih i drugih resursa. Danas čovečanstvo koristi i znatno više energije nego ikada ranije, ali i ekološke posledice korišćenja raznih izvora su veoma nepovoljne po životnu sredinu.

Pošto ne postoji ni jedan izvor energije ili kombinacija nekoliko različitih izvora koji nisu štetni po životnu sredinu, najvažnija stvar koju ljudi mogu da urade jeste da štede energiju, jer samo tako ćemo postići održivi razvoj civilizacije.

Upravo uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koja će imati svojstvo pravnog lica, omogućiće da se podsticajna sredstva, osim jedinicama lokalnih samouprava dodele i drugim korisnicima, što do sada nije bilo moguće.

Posebno je značajno što će sredstva biti dostupna građanima kroz modele finansiranja u koje će biti uključeni jedinice lokalnih samouprava, privredni subjekti koji izvode radove na energetskoj sanaciji i bankarski sektor.

Predviđeno je da se sredstva dodeljuju za projekte u stambenom sektoru koji podrazumevaju izolaciju kućnih objekata, zamenu stolarije, uvođenje kotlova na gas i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni kolektori za grejanje potrošne vode, toplotne pumpe i kotlovi na biomasu.

Osnivanjem uprave uspostaviće se održiv mehanizam finansiranja energetske efikasnosti, što predstavlja uslov za dobijanje bespovratnih sredstava Evropske unije iz IPA fondova za investicije u ovu oblast. Pilot projekat za dodelu sredstava građanima očekuje se tokom godine, dok se veće investicije očekuju početkom naredne godine.

Prema raspoloživim podacima u Srbiji se potroši od tri i po do četiri puta više energije za stvaranje jedinice bruto nacionalnog dohotka, nego u zemljama Evropske unije, a ukoliko poredimo potrošnju toplotne energije po domaćinstvima, procenjuje se da je u Srbiji prosečna potrošnja 214 kilovat časova po metru kvadratnom, dok je prosek na nivou Evropske unije skoro duplo manji oko 112 kilovat časova na godišnjem nivou.

Uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti omogućiće sprovođenje dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu Nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije, što podrazumeva energetsku sanaciju u skladu sa novim propisima o energetskim karakteristikama zgrada u periodu od 2021. do 2050. godine.

Investicije bi iznosile nekoliko stotina miliona evra godišnje u periodu od 10 godina. Ovim sredstvima bi se energetski saniralo ukupno oko 100 miliona kvadrata stambenog prostora, a na godišnjem nivou ušteda energije bi iznosila oko 500.000 megavata uz smanjenje emisije CO2 za ceo period od 37% u odnosu na emisiju iz 2020. godine.

Na taj način učešće investicija u BDP-u iznosila bi 1,7% što bi otvorilo blizu 160.000 radnih mesta, odnosno na svaki milion evra investicija, otvorilo bi se sedam novih radnih mesta.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaće predloženi set zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege stvarno čovek nema šta novo i epohalno da doda posle ovako dobrih diskusija i kvalitetnih diskusija celoga dana. Bilo je tu i sukobljenih mišljenja, ali uz obrazloženje i jedne i druge strane.

Ono šta bih ja posebno istakao u ovom trenutku to je ono što sam i u prethodnom sazivu više puta pominjao. Ova Vlada, predsednik Republike i ova skupštinska većina stvarno sprovode ono što su bile naše krilatice i u onim izborima prethodnim i u ovim zadnjim, za budućnost i za našu decu. Upravo to govori i ovaj set zakona, ova dva zakona i dve izmene i dopune već postojećih zakona. Pričamo o budućnosti, pričamo o onome šta čeka Srbiju u nekom periodu koji nam sleduje i pričamo o tome da za razliku od ljudi koji zloupotrebljavaju ekologiju, pre svega ekologiju i zelenu energiju sa nekim protestima koji se završavaju sa političkim zahtevima. Ne, za razliku od njih koji su u nekom prethodnom periodu očistili Srbiju, očistili su je stvarno, očistili su je od novca, od preduzeća, od fabrika, od mladih koji su u tom periodu odlazili u inostranstvo.

Mi gledamo u budućnost i pričamo o budućnosti. Tu bih se složio sa kolegom Goranom Kovačevićem – polako, i ovo jeste mali korak kako je rekla gospođa ministarka – mali korak u svim ovim zakonima za opet našu budućnost.

Da se ne bih ponavljao, ja ću samo pomenuti nešto šta sam ja doživeo kao član Odbora za privredu. Bio sam u parlamentarnoj delegaciji koja je bila u Saveznoj Republici Nemačkoj i tamo smo videli sve ono šta oni predviđaju iz adnjih 25, odnosno 30 godina već rade na tome, a to su zeleni gradovi.

Bili smo u jednom gradiću do Berlina gde smo videli sve te benefite obnovljivih izvora električne energije. Znači, od hlađenja, zagrevanja stambenih jedinica, od autobusa, automobila koji se kreću na solarni pogon, pa do milion nekih novih stvari. Šta je problem i za Nemačku? To je ono u šta i mi ne smemo i ne želimo da uđemo u ovom trenutku, znači energetska zavisnost.

Srbija mora da bude stabilna, da bude energetski nezavisna i zato se slažem sa Goranom kada kaže – polako. Polako sa termoelektranama. Jeste naš cilj, jeste naš zadatak da u jednom trenutku nemamo termoelektrana i da nemamo tu proizvodnju, i u Nemačkoj je to slučaj. Najskuplja električna energija se proizvodi upravo iz termoelektrana. Niko kod njih još uvek nije zatvorio ni u Šlajziju, ni u Roru, ni bilo gde jedan rudnik, jer i od tih rudnika žive neki Nemci koji izdržavaju svoje porodice, a to je isti slučaj i u Srbiji.

Znam da su dobronamerne i primedbe gospodina Janeza Kopača i Evropske energetske zajednice, ali ne treba žuriti. Treba tražiti sve te nove načine u proizvodnji pre svega električne energije i mislim da upravo ovaj set zakona donosi ono, a što je to i gospodin Komlenski malopre u svom izlaganju pomenuo, da i mi kao privatna lica, kao domaćinstva proizvodimo određenu količinu električne energije. Opet ću se vratiti na neki inostranstvo, na dobar primer iz inostranstva, ja sam u Italiji gledao da svaki autoput snabdeva, odnosno samog sebe opslužuje električnom energijom preko solarnih panela. Znači, nema objekta koji radi na, kako se već zove, onaj njihov energetski proizvođač.

To sam primetio u tržnim centrima. Svaki tržni centar je napravio parkinge pokrivene i svi ti parkinzi su u stvari pokriveni sa panelima za solarnu energiju, pa se na taj način snabdevaju i svi ti tržni centri.

Kada pominjemo vetroparkove, Srbija je već krenula u jednu agresivnu, hajde da kažem, kampanju otvaranja vetroparkova, ali i to sam primetio kao problem u Nemačkoj. Oni na severu imaju milione i milione vetroparkova i šta se desi? Desi se da debalans u proizvodnji i tražnji. Onda u onom periodu kad vam ne treba električna energija vetroparkovi stvaraju ogromne količine energije, vi skidate cenu, što opet nije dobro za onoga za onog ko je uložio i koji je investirao u to, a u onom trenutku kada vam ta energija treba, vi je nemate. Oni to pokušavaju da reše, a mislim da možemo i mi u projektovanju zgrada u budućnosti, kada budemo radili, da sve bude i grejanje i leti hlađenje na istom sistemu i sa istog izvora energije i onda ne bi bilo debalansa.

Da ne dužim, jer ima još iza mene kolega koji bi rekli neku reč, u svakom slučaju ja i moja poslanička grupa glasaće za ove dobre zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bojaniću.
Reč ima Nataša Jovanović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, jako se radujem zato što je vrlo konstruktivna i vrlo kvalitetna ovde diskusija u parlamentu. Znači da svi shvatamo značaj ovih zakona koji su pred nama.

Energetsku efikasnost i treba posmatrati kao sredstvo za ostvarivanje sveukupne efikasnosti iskorišćavanja resursa, jer će se poboljšavanjem energetske efikasnosti ostvariti ciljevi održivog ekonomskog razvoja i ublažiti klimatske promene.

Mi smo, kao što znate, 18. marta usvojili Zakon o klimatskim promenama, jer smo svesni vremena u kome živimo i koliko je ugrožena flora i fauna i celo čovečanstvo.

Mi jesmo mali, ali pokazujemo da smo mnogo odgovorniji od mnogih velikih zemalja kojima je kapital ispred svega, pa po cenu uništenja planete. Onako kako pokazuju projekciju u našoj budućnosti u nekim naučnim emisijama ili u filmovima, zaista mi se ni najmanje ne sviđa. Zato činimo sve ono što je u našoj moći da sprečimo katastrofalan scenario. To upravo i radimo kroz Zakon o ekonomskoj efikasnosti. Osnova za razumevanje koncepta energetske efikasnosti je svakako tok energije, od primarne energije koja je sadržana u energentima do korisne energije koju društvo troši u raznim aktivnostima.

Energetska efikasnost je sve ono što u vezi sa sprečavanjem energetskih gubitaka iz sistema, gubici nastaju u transformaciji, prenosu i distribuciji energije, kao i kod konačnog potrošača. Često bi se moglo izbeći nepotrebno korišćenje energije boljom organizacijom, boljim energetskim menadžmentom i promenom ponašanja potrošača, dakle, i promenom stila života, što je, morate priznati, i najteži deo.

Da bi se neprekidno poboljšavala energetska efikasnost treba upravljati potrošnjom energije, a za to su potrebni, znanje, adekvatna merenja i informacione i komunikacione tehnologije. To se zasniva na činjenici da treba odrediti cenu energije koja bi tačnije održavala stvarne troškove, koji uključuju, između ostalog, uticaj na životnu sredinu, zdravlje i geopolitiku. Zatim, porast broja stanovnika i sve veća potražnja za građevinskim uslugama i višim nivoom komfora, zajedno sa povećanjem vremena koje se provodi u zgradama, u kućama, pokazuju da će trend rasta energetskih potreba u budućnosti se nastaviti.

Ova pandemija koja je zadesila svet to je još više ubrzala, zato jer je sada sve više ljudi u zatvorenom i potrošnja energije je sve veća. Po zvaničnoj statistici Evropske unije, na zgrade odlazi oko 40% ukupne potrošnje finalne energije i oko 36% ukupne emisije SO2.. To je najveći sektor potrošnje finalne energije iza koga slede saobraćaj 33%, industrija 24%. Iz tog razloga energetska efikasnost u zgradama predstavlja danas veoma, veoma bitan cilj energetske politike na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Zelena gradnja je koncept koji se odnosi na celokupan proces kako osmišljavanja, projektovanja, izgradnje i funkcionisanje nekog objekta koji se zasniva na principu održivosti. To mogu biti ulaganja u već postojeće fabrike koje čuvaju prirodne resurse, zatim distribuciju, obnovljive izvore energije i sl.

Ova četiri zakona iz domena energetike su vrlo obimni i kompleksni. Želim zaista da pohvalim vas, ministarka, kao i vaše saradnike, na efikasnosti u radu. Zatim, u prošlom mandatu potpredsednica Vlade, kao što i znate, kolege, je bila, pored ministra finansija Siniše Malog i pored ministra prosvete Mladena Šarčevića, zaista najviše ovde kod nas u Skupštini, zato što je bila vrlo vredna, ali tradicija se nastavlja, novo ministarstvo i iskusna, neću reći stara, ministarka i zaista opet je ovde pred nama zaista sa četiri inovativna zakona za našu zemlju.

Želela bih i da ukažem na probleme koje možemo naći u praksi kada želimo da proizvodimo sopstvenu električnu energiju pomoću solarnih panela. Prvi korak je projekat i lokacijski uslovi i rešenje u uslovima gde se tačno postavljaju paneli, da li je to krov ili je to zid, zatim dobijanje uslova od Elektrodistribucije, a tek nakon toga se instaliraju paneli i priključuju na instalaciju domaćinstva. Ako bi ovo omasovili, a postupak bio lak i jednostavan, možemo da proizvedemo čak 10% energije iz termoelektrana. Znači, nama je cilj ne pojedinačno, nego omasovljenje ovoga.

Ono što me plaši jeste da distribucija na lokalu će toliko zakomplikovati postupak, kao i sve do sada, iskreno. Zato Zakon o obnovljivim izvorima energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije su vrlo napredni, ali samo treba obratiti pažnju na tok same operative.

Ja sam iz Mladenovca i iz iskustva znam da do sada tamošnja poslovna jedinica toliko zakomplikuje stvari i kada nešto ne znaju, oni samo kažu – nismo nadležni, onda dolaze građani kod nas poslanika da rešavamo te probleme. Samo, znači, ja sam sigurna da ste vi veoma, kako da kažem, ušli u suštinu svega i da polako će sve to da se rešava, samo da se obrati pažnja na tu operativu, kako bi građani došli brzo i lako do rešenja.

Model sufinansiranja koji je obezbeđivao 15 miliona evra namenjenih za povećanje energetske efikasnosti u iznosu od 50% za stolariju, izolaciju fasade ili krova je naišao zaista na veliko interesovanje građana i vidite da je to dosta propraćeno u medijima. Koliko sam ja razumela na istom onom javnom slušanju na kome sam bila jeste da lokalna samouprava opredeljuje deo svog budžeta, raspisuje konkurs i građani se javljaju sa zahtevom i profakturama za stolariju ili fasadu. Tako da, 25% se refundira iz sredstava lokalne samouprave, a 25% Ministarstvu energetike preko Uprave za energetsku efikasnost.

Šta je u stvari ovde sporno? Šta ako lokalna samouprava nema sredstava da raspiše konkurs u ovoj godini, s obzirom na velika sredstva koja se odvajaju i za suzbijanje pandemije i za druge stvari i građani će biti nezadovoljni i očekuju realizaciju odmah po usvajanju zakona.

Plaši me da sve ovo o čemu danas pričamo, što je pozitivno i zaista odlično i za pojedinca i društvo u celini, ako se ne razradi do najmanjih detalja postupak, da će to ostati mrtvo slovo na papiru i samim tim jer će se budžet usmeravati na neku drugu stranu. Ja sam potpuno svesna zaista važnosti ovoga o čemu danas pričamo, ali priznaćete da to zaista nismo svi. Kao primer, što je rekao kolega Komlenski, evo, trgovci koji podižu cene i što bi ekonomisti rekli – to je psihološka cena. Čim su pročitali u novinama da će biti veća tražnja i ne znajući ovaj deo koji je ministarka kasnije pojasnila da to neće ići tako nabavka, oni su odmah podigli cene.

Ono što garantuje uspeh primene ovog zakona je u stvari – misli globalno, a deluj lokalno. Znači da od Vlade, preko Ministarstva, preko grada, opština, pa sve do građana mora se razraditi jasan putokaz i sama edukacija službenika koji će ovaj deo posla obavljati, jer to jedino garantuje efikasnost i opštu primenu. Nama je bitno omasovljenje domaćinstava koja će biti energetski efikasna kroz uštedu i proizvodnju zdrave zelene energije. Toliko od mene. Hvala vam što ste saslušali moje sugestije.