Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvažena potpredsednice Vlade, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set četiri zakona iz oblasti energetike koji su jako važni za dalje unapređenje naše ekonomije, podizanje životnog standarda građana, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu kvaliteta života. Ovo su po mom ličnom mišljenju, jedni od važnih setova zakona koje ćemo razmatrati svakako u ovom sazivu, jer su oni i od strateškog i od nacionalnog značaja za dalji razvoj Republike Srbije.

Inače, kao što i svi znamo da bi neka ekonomije, pa i naša mogla uspešno da se razvija, jako je važno da se obezbedi energetska stabilnost i bezbednost, i na tome se zaista dosta radilo u prethodnom periodu. Već smo i ovde u sali plenuma diskutovali o tome da smo kao zemlja obezbedili još jedan važan priključak za snabdevanje gasom preko Balkanskog toka, čime nismo samo zemlja koja je krajnja destinacija, već i tranzitna zemlja koja će od toga imati prihode.

Ono što je važno da istaknem da se radilo dosta i na podizanju energetskih kapaciteta kada je u pitanju proizvodnja električne energije, toplotne energije i njena dalja distribucija i korišćenje, i radilo se naravno na daljem razvoju primene i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije. Tako da je izgrađen u prethodnom periodu i veliki broj vetroparkova i radilo se dosta na stimulisanju razvoja tehnologije kada je u pitanju proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.

Inače, ovaj set zakona koji je danas pred nama omogućiće da nastavimo dalju borbu za održavanje te energetske bezbednosti i stabilnosti i da podignemo na viši nivo naš sektor energetike i rudarstva time što ćemo, naravno, učiniti i privlačnim za nove investicije, za dalji razvoj i primenu tehnologija kada je u pitanju, pre svega, sektor obnovljivih izvora energije, ali ono što je jako bitno da ćemo raditi dalje na efikasnijoj i ekonomičnijoj eksploataciji korišćenja naših rudnih resursa i bogatstva koje imamo, o kome se već ovde i govorilo.

Ovi zakonski setovi predstavljaju polaznu osnovu da se krene sa reči na dela i da se sama oblast energetike i rudarstva, da zapravo ona krene putem energetske tranzicije i zapravo one će nam omogućiti da govorimo i u praksi o dekarbonizaciji i da u narednom periodu imamo razvoj naše ekonomije sa klimatski neutralnog aspekta.

Kada govorimo o energetskom i rudarskom sektoru, želeo bih čisto da spomenem da trenutno u bruto domaći proizvod učestvuje sa 5,5%, a implementacijom ovih setova zakona i podzakonskih akta omogućiće se da oni u narednom periodu zauzmu vrednost između 7% i 9%, što ako se slažete nije zaista mala vrednost.

Zahvaljujući ovim zakonima radiće se na novim investicijama koje nećemo gledati kao troškove, već kao ulaganja, time što će se raditi na izgradnji novih hidroelektrana, novih vetroparkova, podizanju kapaciteta kada je u pitanju primena solarne energije, odnosno izgradnja solarnih elektrana, elektrana na biomasu, i ono što je jako bitno govorimo i o toplanama koje će se takođe u narednom periodu razvijati, okrenuti na primenu ovog izvora energije.

Pored toga, podizaće se kapaciteti energetske efikasnosti zgrada i objekata o čemu ću, naravno, pričati nešto kasnije, kako individualnih domaćinstava i stambenih zajednica, tako i javnih uprava, i na taj način ćemo zapravo uspešno krenuti putem efikasnije i ekonomičnije korišćenja same energije.

Kada govorim o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, ona je novina u našem zakonodavnom sistemu, ali ne samo našem, već zapravo i u čitavom regionu, slobodno mogu da kažem i da smo ponovo po, eto, nečemu pioniri kada je u pitanju i energetika, i jasno dokazuje zapravo njena implementacija, ali i ostali zakonski akti koji su pred nama, da smo zaista na putu ka EU, ka evropskim integracijama, jer pre svega, primena ovih zakona će omogućiti implementaciju najnovijih direktiva iz EU, koja će omogućiti i dalji razvoj kvaliteta života građana.

Kao što je uvažena potpredsednica Vlade rekla, cilj jeste da do 2050. godine, barem minimum 50% proizvodnje električne energije ostvarujemo iz obnovljivih izvora energije i time ćemo pokazati na delima da smo uspešni u procesu dekarbonizacije.

Znači, do sada je država radila dosta na podizanju samog udela obnovljivih izvora energije. Nije to išlo nažalost dinamikom koju smo očekivali, jer pred nama su bili brojni izazovi koje smo rešavali i uspeli smo da ih rešimo i sada smo sigurni da ćemo uspeti da ciljeve koji su pred nama ostvarimo.

Ono što želim da kažem da samim ovim zakonskim rešenjima omogućiće se dalji razvoj same proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije putem omogućavanja fer tržišne utakmice koje će se kreirati zahvaljujući primene i fid-in premija koja će se pojaviti, sistema aukcija koje će biti među individualnim proizvođačima same te energije.

Inače, u prethodnom periodu, kao što znamo, korišćene su fid-in tarife, koje su zapravo imale za cilj da podstaknu sve one inovativne ljude, preduzetnike da se okrenu ka proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, ali nažalost ta tehnologija je bila poprilično skupa i ona je omogućavala da zapravo njima ta proizvodnja energije bude rentabilna i korisna.

Zahvaljujući razvoju tehnologije, tehnike, napretku nauke danas je ta tehnologija dosta pojeftinila. Omogućiće naravno država i dalje i stimulisati da ljudi krenu ovim vodama zato što energetika je jedan od značajnih sektora koji je bitan za razvoj preduzetništva i koji mnogim mladim ljudima može dati šansu da se dokažu kao uspešni ekonomisti i inovatori.

Ono što je jako bitno da napomenem da će država merama stimulisati i razvoj tehnologije u našoj zemlji, ne samo da budemo zemlja koja će koristiti već te takve tehnologije, već koja će ulagati u svoje laboratorije, institute i u mlade inovatore koji će zapravo razviti tehnologiju koja će moći i u svetu da se koristi.

Inače, kada govorim o ovim segmentima i ne samo o ovom zakonu, već i o drugom, što je uvažena potpredsednica rekla, govorimo o obaveznoj zaštiti životne sredine. To je jedna od važnih agendi, ne samo ovog ministarstva, već i svih da sva naredna zakonska rešenja koja će se odnositi na razvoj naše ekonomije moraju da budu i povezana sa zaštitom životne sredine.

Tako da, neće se dozvoliti da bilo koja investicija koja se implementira kada je u pitanju energetika, ugrozi životnu sredinu. Zato je ovim zakonom predviđeno da Vlada Republike Srbije neće dozvoliti izgradnju bilo kojih postrojenja koji će proizvoditi električnu energiju u zaštićenom područjima.

Naravno, ovde je stavljeno do znanja da ukoliko imamo projekte od javnog interesa koji su važni, da u tim slučajevima Vlada može doneti odluku za adekvatno obrazloženje da se tim velikim projektima može dati na značaju, a to smo spomenuli na javnoj raspravi da je u pitanju projekat „Đerdap 3“, koji će svakako biti važan za dalji razvoj naše energetike i održavanje same energetske stabilnosti u Republici Srbiji.

Ono što je jako bitno da ćemo ovim zakonskim rešenjem naterati lokalne samouprave da svoje planove razvoja kada su u pitanju katastarske parcele prilagode, jer nažalost imali smo prilike da su u nekim segmentima bili poprilično zastareli, da nisu obuhvatale sam ovaj segment zaštite životne sredine, čime ćemo i na taj način animirati lokalne samouprave da svoj deo posla odrade.

Ono što je takođe jako bitno da kažem, da za razliku od prethodnika koji su se našli pametni da organizuju nekakve ustanke ili bune za zaštitu životne sredine gde im je naglo skočilo interesovanje za prirodu, nisu se setili u vreme kada su oni bili na vlasti da bilo šta preduzmu. Ono što je u njihovo vreme bilo važno, nije bila priroda, nije bio čak ni ljudski život, bilo je zapravo da se radi katančenje privrede, da radite privatizacije fabrika da biste došli do kakvo-takvog novca koji biste onda izvlačili, plasirali na egzotične destinacije ili destinacije koje ne možete da očekujete da će se taj novac pronaći i da stvorite individualnu korist.

Mogu slobodno da kažem da koliko god se oni bunili ili govorili o tome, nikakve konkretne akcije ili dela nisu rekli, već su samo ukazali na ono na šta smo i mi sami svesni i zapravo što ćemo i ovim zakonskim rešenjima, ali i drugim zakonskim rešenjima u budućnosti rešiti, ali za razliku od njih ne na rečima, ne preko ulice, već konkretnim delima, projektima i rezultatima koji su vidljivi i koje će moći svi građani Republike Srbije da osete.

Ono što je važan segment, napomenuo sam, jeste ta solarna energetika, odnosno korišćenje energije sunca. To nije nešto nepoznato, to je nešto što se već više decenija unazad koristi i ovim zakonom zapravo ljudi će biti stimulisani da se uključe u ovaj proces proizvodnje električne energije preko solarnih panela kao individualni proizvođači zato što se zakonom, kako ovim, tako i ostalim o kojima govorimo, definiše pojam kupac-prodavac.

U prethodnom periodu imali ste ljude koji su imali solarne panele na svojim krovovima, ali nažalost nije do kraja rešen način kako se tretira njihova proizvodnja električne energije. Zahvaljujući naporima koji se uložili, uvažena potpredsednice i vaš tim, do tog rešenja se došlo. Zahvaljujući pojeftinjenju same tehnologije i zahvaljujući razumevanju ovog problema vi dajte jednu stimulativnu meru koja će iskoristiti potencijale gde je proračunato da ima potencijal od 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji.

Samo kada bismo iskoristili 10% tog potencijala koji je adekvatno usmeren, naravno znamo kada su u pitanju solarni paneli da zavisi od položaja, orijentacije, nagiba itd, Srbija bi mogla da ima šest gigabajta električne energije što je znatno više nego što se danas proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a gde dominiraju hidroelektrane. Onda govorimo o velikom potencijalu koji nismo znali da iskoristimo u prethodnom periodu, ali koji će zahvaljujući ovom zakonskom rešenju i podzakonskim aktima koje ćete doneti i te kako rešiti.

Šta to znači? To znači da naši dragi građani koji budu postavili solarne panele, ali ne samo građani, industrijalci, stambene zajednice, koje sada postoje, deo potreba za električnom energijom ostvarivaće preko solarnih panela. U situacijama kad nisu u svojim domaćinstvima, kada su na odmorima, kada nemaju upotrebu električne energije, oni će više proizvesti nego što će potrošiti, doprineti našem sistemu, a zauzvrat imaće energetski kredit, što će zapravo značiti da će njihovi troškovi za električnu energiju biti umanjeni. Tako da je ovo zaista jedna odlična novina koju i te kako pozdravljam i siguran sam da će veliki broj građana pozdraviti i na ovaj način biti stimulisani da uđu u priču tog proizvođača potrošača.

Kada govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, važno je istaći da ste ovim zakonom dali još jedan značajan korak i ubrzanje kada je u pitanju rešavanje energetske efikasnosti i objekata, kako individualnih, tako i stambenih zajednica, zato što se ovim zakonskim rešenjem predviđa da uspostavljanje energetski efikasnih zgrada 50% će sufinansirati država, dok će 50% finansirati sama domaćinstva. Znači, ona će podrazumevati proceduru gde će samo domaćinstvo ili stambena zajednica koja želi da se prijavi na ovaj konkurs uraditi predračun troškova zamene stolarije, uređivanje fasada, obnavljanje kotlarnica i zapravo na osnovu toga konkurisati kod lokalne samouprave i države, koje će obezbediti sredstva kako bi se taj projekat realizovao i to će ostvariti zahvaljujući formiranju uprave za energetsku efikasnost koja će funkcionisati pri vašem Ministarstvu, umesto dosadašnjeg budžetskog fonda, koji je imao rezultate iza sebe.

I ono što je jako važno da kažemo, kao ste i sami naveli, da imate za cilj koji je vrlo ambiciozan i za koji imate i te kako podršku svih nas narodnih poslanika, da već u toku ove godine po završetku konkursa 10% tih domaćinstava se reši putem ovog konkursa koji će se objaviti.

Ono što takođe želim da kažem kada su u pitanju ova zakonska rešenja, stalno čujemo priče tih, da kažem, pametnih ljudi, koji kažu – pa znate, trebamo zameniti termoelektrane, idemo ka Evropskoj uniji, idemo na obnovljive izvore energije. Lepo je to i to je nešto ka čemu se radi, ali se ne radi preko noći, radi se strateški, radi se mudro, kao što i ova zakonska rešenja govore, zato što zakonom država ima interes da razvija tehnologije bazirane na vodoniku, jer vi električnu energiju koju proizvedete na ovaj način morate negde da skladištite, morate da nađete način kako ćete ga dalje plasirati prema domaćinstvima, tako da će ovim zakonskim rešenjima, rekao sam, i naučne institucije, ustanove i firme biti stimulisane da razvijaju domaću tehnologiju, a država će uložiti sredstva da se razvijaju sama ta područja skladišta koja su bazirana na vodoniku, kako bi se energija zadržala i na taj način smo putem zakonskih rešenja i proširili delatnosti u okviru sektora energetike kojima se ljudi mogu u budućnosti baviti, što je takođe jedan lep način da mladi ljudi koji imaju ideje, koji imaju energiju, i koji imaju ambiciju, uđu u preduzetničke vode i da daju značajan doprinos razvoju naše energetike.

Uvažene kolege su spomenule racionalizaciju kada je u pitanju potrošnja energije na nivou domaćinstava, putem gašenja sijalice, itd. Ja bih čisto spomenuo jednu odličnu ideju koju Republika radi, a koju je i grad odakle sam ja došao uspešno sproveo i mogu da se pohvalim da je Kruševac prvi grad koji je celokupnu javnu rasvetu zamenio led rasvetom, koja je dokazana kao energetski efikasnija, kao štedljivija i nešto što čuva životnu sredinu, pa zahvaljujući javnom privatnom partnerstvu koje je sprovedeno, koje je odobreno od stane Republike Srbije, u prethodne četiri godina zamenjeno je više od 12.000 svetiljki na teritoriji grada Kruševca, kako urbanog područja, tako i seoskog područja.

Sam projekat se realizuje na period od 15 godina, a prognoza i ono što se vidi kao rezultati jeste da je ostvareno čak 79% uštede električne energije, što za ovaj period iznosi 200 miliona dinara, to su sredstva koja će otići u neke ulice, otići u infrastrukturu i rešavanje drugih problema i što ja jako bitno da kažem je da je emisija CO2 gasa smanjena za tri do četiri puta. Tako da je ovo poziv i drugim lokalnim sredinama, već vidimo da su krenule tim koracima, da rešavaju ovaj važan problem i na taj način će doprineti značajno našoj energetskoj stabilnosti.

Kada govorimo o daljim zakonskim rešenjima, o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvažena potpredsednica je rekla da imamo rudno bogatstvo preko 200 milijardi dolara, koje je i te kako važno da ekonomično i na pravi način utrošimo i upravo ovo zakonsko rešenje daje prioritet našim proizvođačima da rade na istraživanju, da naš institut to radi, što je jako bitno, nećemo više dozvoliti da to izvozimo kao sirovinu, već ćemo koristiti u našoj zemlji kao sirovinu za proizvodnju proizvoda višeg nivoa stepena obrade i tehnologije, koje ćemo zatim plasirati dalje. Tu su uvažene kolege spomenule jadarit, odnosno pitanje proizvodnje litijumskih baterija, što je, ja mislim, jako važan projekat koji država treba da uradi, jer vidimo da se razvijaju tehnologije i električnih automobila i da idemo u pravcu racionalne upotrebe električne energije.

Zahvaljujući ovom zakonskom rešenju, učešće samog sektora rudarstva sa sadašnjih 1,9 otići će na 4%, koliko se očekuje. Ono što je jako bitno, akcenat se stavlja i na razvoj humanog resursa kada je u pitanju rudarstvo, iz razloga što će se formirati posebna komora vezana za inženjere rudarstva i geologije. Jako je važno da napomenem da se ide u pravcu razvoja e-dozvola, što je inače jedan jako važan projekat koji je uvažena potpredsednica realizovala u prethodnom sektoru gde je bila ministar, po čemu je Srbija danas deveta na Duing biznis listi. Tako da apsolutno nemamo dilemu da će uvažena potpredsednica sa svojim timom uspeti ovaj projekat razvoja e-rudarstva i e-energetike da sprovede, što će omogućiti da vi elektronskim putem aplicirate za dozvole, da umesto 150 dana čekamo u proseku 15 dana na dobijanje dozvole i da će uputilac zahteva za dobijanje dozvole u svakoj fazi znati gde se taj segment realizuje.

U svakom slučaju, kao što vidimo, sama zakonska rešenja su jako bitna jer su uvela i novine koje su od strane Evropske unije dovedene putem određenih, da kažemo, njihovih sugestija. Ono što je jako bitno, opet napominjem, još jedan jasan dokaz da smo kao Republika Srbija jasno na putu ka Evropskoj uniji je zato što sve ono što je dobro, što je jako, korisno, želimo da implementiramo i u naš sistem zarad građana, jer su nama građani na prvom mestu, a to možemo videti po uspešnosti u procesu vakcinacije i obezbeđivanja vakcina i da je sama proizvodnja „Sputnjik V“ vakcine krenula u našoj zemlji.

Kada su u pitanju procedure, one su sve ispoštovane. Bila su javna slušanja, veliki broj privrednika je učestvovao, što samo govori zapravo o temeljitosti vašeg tima i načina na koji radite, tako da bih prepustio dalje svojim kolegama da u pojedinostima kroz diskusiju iznesu svoje stavove, iznesu svoja pitanja i naravno sugestije.

U svakom slučaju, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ali pored nas siguran sam i ostale kolege narodni poslanici, podržati ovaj set zakona, jer kao što sam rekao, oni su važni za dalji strateški i nacionalni razvoj naše zemlje. Hvala.

Hvala, gospodine Tomiću.
Reč ima ministarka.

Poštovani i dragi poslaniče, hvala na svim rečima o ova četiri predloga zakona. Hvala poslaničkoj grupi SNS koja će za ove zakone glasati.
Pomenuli ste na početku jednu važnu stvar, a to je energetska bezbednost. Dakle, ovi zakoni su pred svima vama i pred građanima Srbije baš u tom smeru da postignemo i da imamo energetsku bezbednost, da budemo zemlja koja može još brže da se razvija, a da bi se brže razvijala onda energetska infrastruktura i dovoljnost energije u svim oblastima te energije je jako važna. U stvari, ovi zakoni to treba da nam omoguće, a poštujući, naravno, sve ono što nas čeka u narednom periodu, a to je da učinimo Srbiju i zelenom i da naša energija i energetika bude zaista zelena. Da bi to tako bilo, onda uslov za to jesu upravo ovi zakoni.
Takođe, pomenuli ste i nešto o čemu se zaista puno priča. Ja ću uvek iskoristiti priliku da se nadovežem na ono što poslanici kažu, pogotovo kada je oblast rudarstva u pitanju. Nema nijednog razloga da Srbija u oblasti rudarstva ne ostvari još veći razvoj, da zaista sa rudarstvom ne budemo jedan deo nosilaca našeg privrednog razvoja i rasta bruto društvenog proizvoda.
Još jedanput ponavljam, u oblasti rudarstva, ali i u oblasti energetike ništa se neće raditi dok se ne ispoštuju svi principi zaštite životne sredine. Litijum je važan, litijumske baterije su važne, one su definitivno budućnost. Dakle, rast tražnje za litijumskim baterijama prethodnih deset godina je negde preko 700%. To što se očekuje u narednim decenijama, ne u decenijama, to što se očekuje u narednih deset godina vezano za proizvodnju samog litijuma i litijumskih baterija je nešto što se ne može čak potpuno ni sada ekonomski izmeriti. Ali s druge strane je isto tako važno da sve što radimo u toj oblasti ne bude samo istraživanje i eksploatacija litijuma, nego upravo da bude i postojanje fabrike litijumskih baterija koja će Srbiji u svakom smislu omogućiti budući razvoj.
Hvala još jednom na svemu. Naravno, posle ćemo razgovarati i u pojedinostima.

Hvala.
Prelazimo na spisak narodnih poslanika prijavljenih da govore po listi.
Prvo reč ima Misala Pramenković.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set jako važnih zakona koji predstavljaju zaokruženje javne regulative koja se odnosi na pitanje energetike i rudarstva kroz izmene i dopune zakona o ova dva jako važna sektora, a sa druge strane čuli smo da su pred nama dva potpuno nova jako važna zakona. Ti zakoni su važni za strateški razvoj same države ali sa druge strane i za svakog građanina i građanku ove zemlje.

Pitanje zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i energetskoj efikasnosti, ukoliko bi htela da jednom rečenicom, recimo, građanima pojasnim najprostije značaj ovih zakona, rekla bih da se njima stiče pravni osnov da na neki način uzmemo od prirode resurse koje nam daje, a sa druge strane da sačuvamo prirodu od svih oštećenja i zagađenja koja se nažalost konstantno dešavaju od strane čoveka. Sa druge strane, očuvanje životne sredine zapravo predstavlja i očuvanje zdravlja ljudi, jer jedno sa drugim je jako usko povezano i nemoguće je govoriti o jednom a ne dotaći se drugog.

Pitanje ovog seta zakona zapravo predstavlja nastavak energetske tranzicije zemlje kako smo to čuli od vas i u tom smislu je potrebna podrška ne samo narodnih poslanika, već i celog državnog aparata kroz sve institucije, ali i jako je značajno raditi na razvijanju svesti kod građana o ovoj jako važnoj temi. Ono što je koleginica spomenula, kroz medijsku promociju, smatram da je jako značajno, negde se svest građana podigne o važnosti ovih tema i da shvatimo da svako od nas je bitan, svako od nas kao pojedinac u tom lancu, u celom sistemu mora dati doprinos ono što je do nas, a svakako da ono što se tiče institucija i konkretno državnih organa i institucija to se treba kroz implementaciju zakona i sprovesti. Dakle, jako je važan pravni okvir ali implementacija zakona je takođe jako značajna.

Ono što bih još želela spomenuti jeste da razvoj države na svim nivoima treba ići srazmerno prema svim krajevima, dakle, posebno onim koji su devastirani, nerazvijeni, zapušteni itd. Konkretno ja ću spomenuti gradove i opštine sa područja Sandžaka, dela naše zemlje koji u mnogim segmentima zaostaje, nažalost, kako smo to mnogo puta čuli do sada u pogledu, rekli smo već, elektromreže gde očekujemo da se ozbiljno poradi na tome. Recimo, Novi Pazar je protekle zime bio konstantno u vrhu ne samo gradova u Srbiji, već i nažalost i u Evropi po stopi zagađenosti vazduha, što je jako loše. Prošle godine, otprilike, u martu mesecu 2020. je potpisan ugovor o izgradnji toplane na biomasu. Nadamo se negde planirani rok za završetak radova jeste jesen 2022. godine. Nadamo se da će se ti rokovi ispoštovati i to će biti jako značajno. Značajno je i to što su još nekoliko opština sa teritorije Sandžaka, kao što su opštine Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, spominju se, čini mi se, u istoj priči i jako će značajno biti sa tog apsekta.

Sa druge strane, spomenuću i pitanje prirodnog potencijala kojeg ima, recimo, Pešterska visoravan u pogledu mogućnosti upravo korišćenja izvora obnovljive energije kroz korišćenje blagodati koje nam se nude kroz vodu, sunce, vetar itd. Ne znam koliko uvaženi poslanici u sali znaju, ali upravo na Pešteri je 2011. godine izgrađena prva vetrenjača, dakle, i to je velika perspektiva. Što se tiče područja, kompletnog područja Sandžaka, posebno Pešterske visoravni i po broju sunčanih sati i po brzini vetra i svega ostalog. Tako da bi u buduće, negde, inicijativa bila i sa naše strane da se ovaj resurs, dakle, vetroparkova iskoristi. Raduje nas ova najava izgradnje solarnog parka u Sjenici. Na isti način, dakle, samo apel da se nastavi sa inicijativama i daljim aktivnostima u tom pogledu.

Ono što je jako zanimljivo i što ću spomenuti, a kolege su već spominjale, jeste taj institut kupac-proizvođač, u pogledu solarne energije. Smatram da je ovde jako značajno edukovati stanovništvo u pogledu mogućnosti koja nudi upravo ovaj institut, dakle, da prosto ljudi kroz postavljanje solarnih panela, normalno gde to uslovi dozvoljavaju, utiču ne samo na trošenje, ne samo da pasivno trošimo energiju nego da utičemo na njenu proizvodnju, a čak i da umanjimo račune vlastite na taj način.

Dakle, da zaključim još jednom, set jako važnih zakona pred nama i u danu za glasanje, kako smo to i najavili poslanici Stranke pravde i pomirenja će glasati za ovaj set zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladan Glišić. Izvolite.

Pokušaću da što manje politizujem ovu temu da bih iskazao svoje neslaganje sa Zakonom o rudarstvu, u stvari mnogo više sa politikom koja se vodi vezano i za Zakon o rudarstvu.

Imali smo po pitanju „Rio Tinta“ jedan sastanak u Vladi Srbije sa predsednikom Vlade, gospođom Brnabić, ne znam da li ste vi poštovana ministarka upoznati sa tim, ali su tada iznete sve primedbe na „Rio Tinto“ koje su slikovito dobar pokazatelj toga šta nije u redu sa našom politikom u oblasti rudarstva.

Pre svega, mislim da mi sa ovako niskom rudnom rentom se ponašamo tako da kao želimo da budemo Eldorado za strane korporacije koje onda dolaze ovde i na taj način nas posmatraju kao mesto za eksploataciju prema kome će imati vrlo čudan odnos po pitanju ekoloških standarda. Mislim da su oni dobro proučili naše norme, zakone i sve ono što bi ih obavezivalo i da su zbog toga i našli načina da se ovde osećaju komotno i mislim da to treba promeniti.

U suštini politika koja se vodi u odnosu prema stranim investitorima nije nešto što je vezano samo za ovu Vladu i za SNS, već je pogrešna politika koja traje već 20 godina. Ta politika podrazumeva da se mi kompradorski odnosimo prema tim stranim korporacijama, ne razmišljajući o tome da danas već možemo otvoreno da kažemo da se multinacionalne korporacije u odnosu na interes običnog građanina ili naroda odnose vrlo predatorski. Danas već mnoge ozbiljne države razmišljajući o svom ekološkom suverenitetu i ekonomskom suverenitetu često prema tim korporacijama upućuju sve one snage svojih država koje bi trebale da ih drže na oprezu i da ih drže u situaciji da jednostavno mogu da zaštite interes društva od njihovog predatorskog odnosa.

Znači, kada izađemo iz ove teoretske priče, svodimo sve na „Rio Tinto“ jer je on dobar primer, jeste sledeća stvar. Sa niskom rudnom rentom mi ćemo godišnje imati samo 7,1 milion evra prihoda od onoga od čega će „Rio Tinto“ imati 551 milion evra prihoda godišnje. Tu se vidi da mi njima u stvari na izvolte dajemo 1200 hektara najplodnije zemlje, plodne zemlje pod šumama, a koju nikada nećemo moći da vratimo u stanje da bude upotrebljiva za nešto drugo, a to drugo može biti ono što je u 21 veku najbitnije za razvoj jednog naroda, a to je hrana i voda. „Rio Tinto“ će tamo koristiti ogromne količine vode da spira silikatnu stenu koja je Jadarit, te količine vode će biti tretirane pored te vode će biti tretirana ta stena i sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Ogromne količine sumporne kiseline koje će biti prenošene preko cele Srbije, iz Bora do Loznice. Vi znate da se nama nedavno prevrnuo vojni kamion sa bojevom glavom, možete misliti šta bi se desilo da je tu bila cisterna koncentrovane sumporne kiseline.

S druge strane govori se da će taj „Rio Tinto“, da će koristiti u nekim segmentima svoje proizvodnje i hlorovodoničnu kiselinu koja je još mnogo opasnija, a da u toj silikatnoj steni imamo arsen, koji kad bude tretiran koncentrovanom sumpornom kiselinom dobijaćemo arsenik. Sve to će ostajati u deponijama za buduće generacije.

Ono što u ovom zakonu nisam video, a bitno je ili ne znam da li to kroz podzakonske akte možete da rešite, a to smo razgovarali sa predsednicom Vlade koja je bila vrlo korektna i kojoj sam ja poveravao da smo na istoj strani i baš zato ne želim da pravim sad političku priču od ovoga, nego samo želim da postavim pitanje i nadam se da ćete uvažena ministarka odgovoriti na pitanja o Rio Tintu.

Rekli smo i postavili smo pitanje da li u našoj zakonskoj proceduri uopšte postoji, a vidim da i ovde u zakonu ne postoji regulisana situacija šta radimo na kraju radnog veka, jednog rudnika, tj. kako se rade remedijacije i da nam se slučajno ne desi ono što se Rio Tintu desilo u Papuu i Novog Gvineji, da su samo otišli i ostavili devastiranu celu okolinu.

Takođe su imali vrlo neprijatnu istoriju u Australiji gde su uništili izuzetno važna kulturološka identitetska staništa Aboridžina, zabranjen im je rad u Kini, zabranjen im je rad u Indoneziji.

Znači, kada takva jedna korporacija uđe u naš prostor, ja mislim da bi naše bezbednosne strukture, morale da se pozabave time kako se oni odnose prema nama i pogotovo kakvu možda agentalnu mrežu imaju koja im pomaže u tome da ne odgovore na pitanja koje naša ekološke organizacije postavljaju.

Ono što je takođe zanimljivo, a vezano je za pogrešan koncept u kome kažemo da država treba da bude što manje prisutna sa svojim državnim organima, da bude što slabija kako kaže koncept razvoja ekonomije od pre 20 godina. To je to da, recimo, ljudi kažu da vi u ministarstvu imate samo pet rudarskih inspektora.

Ja ne znam kako ćemo kontrolisati taj Rio Tinto da i tih 7,1 milion evra daju na kraju državi Srbiji, iako neće imati dovoljno inspektora koji će ih kontrolisati, a isto tako neće imati onih koji će moći da obrade tu veliku instalaciju koja se zove - rudnik Jadarita, koja će morati da se kontroliše od strane državnih organa.

Znači, u svakom slučaju problem je nema ideje o tome kako kontrolisati, šta će se desiti kada završe sa rudnikom. Imamo malo rudarskih inspektora i niska je rudna renta. Sve su to stvari koje govore o tome da se mi prema njima odnosimo suviše snishodljivo, a od vas kao od našeg ministra očekujemo da nas zaštitite. Hvala.

Hvala.

Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada nas je neko uporno početkom 21. veka vodio da budemo zemlja trećeg sveta iz 20. veka to se nije desilo. Bili smo na odličnom putu.

Jako smo zanimljive teme otvorili, evo u ovom kratkom delu rasprave o setu ova četiri zakona koji se tiču rudarstva i energetike. Postavili nekoliko pitanja i ja bih najviše voleo da smo mnogo od ovih danas aktuelnih pitanja postavljali i u tom periodu iz prve dekade 21. veka kada su nas vodili u jako uspešno ka tome da budemo zemlja trećeg sveta iz 20. veka.

Recimo, nisam primetio da je bilo ko od boraca za zaštitu čovekove okoline, napravio bilo kakav protest kada je rođeni brat ministra za planiranje i urbanizam i zaštitu životne sredine, uvozio olovne akumulatore u Srbiju, stare, upotrebljene, da bi naplatio od te iste Srbije subvencije zato što ih je otkupljivao i prodavao.

To je samo jedan primer. Možemo raspravljati o tome satima, godinama, niko nije postavio pitanje šta je sa tim starim akumulatorima, ko je tu osim rođenog brata Olivera Dulića zarađivao novac?

Zašto država nije reagovala? Šta se radilo sa sumpornom kiselinom iz tih olovnih akumulatora onima koji spominju sumpornu kiselinu? Šta se radilo sa olovo sulfidom, šta se radilo sa drugim raznim komponentama tih olovnih akumulatora koji i te kako mogu da zaštite životnu sredinu i ugroze zdravlje i živote naših građana?

Tačno je i ono što sam rekao u svom prvom izlaganju, kao predstavnik Odbora za privredu, rudarstvo i energetiku da je Odbor organizovao javno slušanje po pitanju ova četiri zakona, a isto tako je jako tačno da je ministarstvo, mesecima koji su prethodili donošenju samog zakona, vodilo prilično veliki broj javnih rasprava po pitanju ovih zakona.

Na neki su bili pozivani članovi Odbora, tako da mogu da budem svedok da je toga zaista i bilo, dobar deo tih javnih rasprava bio je organizovan od strane Privredne komore Srbije gde je bila bila prisutna i stručna javnost, gde su bili prisutni konzumenti u ovim oblastima, gde su trebali da budu prisutni i neki koje sam video ovde ispred Skupštine pre samo nekoliko dana gde nisu u tom trenutku nijedan jedini problem iznosili vezano za ova četiri zakona. Valjda zato što nisu ni želeli da učestvuju u tim javnim raspravama, nisu ni znali šta piše u zakonu. Pa bi onda znali da mnoge stvari, od ovih koje su ovde, koji su oni kao zahteve ispostavili ne znam kome, zaista ne znam, nikom nisu tražili iz Skupštine da obavi razgovor sa njima, ali bi znali da će ti njihovi zakoni biti ispunjeni donošenjem ovog seta zakona.

To samo pričamo oko toga kakvi dupli standardi postoje i kakvi se dupli standardi stalno prave, od kada od Srbije pokušavamo da napravimo i lepše i normalnije mesto za život, nego što je to bila prva dekada 21. veka kada nas je režim, bivši režim, koji sada predvodi Dragan Đilas, uspešno vodio da postanemo zemlja trećeg sveta 20. veka.

Evo, sad smo imali situaciju da raspravljamo oko već nekih programa i događaja koji će biti u budućnosti. Postavljaju se pitanja, vode se javne debate, a niko u suštini još uvek, dok traje istraživanje ne zna kakva će tehnologija da bude korišćena i niko ne želi da prihvati činjenicu da ovo nije Srbija trećega sveta iz 20. veka.

Da Srbija donosi svoje zakone, i da će kada zakoni iz ove oblasti budu doneti, morati striktno i da se poštuju, jer samo na taj način, možemo da postignemo one ciljeve koje smo postavili ispred sebe, da Srbija sebi obezbedi ekonomski razvoj, da obezbedi energente koji su nam potrebni za taj ekonomski razvoj i da zaštiti životnu sredinu. Životnu sredinu koju svi koristimo.

Naravno, uvek će biti i onih koji će nečim biti nezadovoljni, a ja bih da poručim i ministrima, a i svojim kolegama poslanicima da Srbija ne sme biti talac ekonomskih interesa, raznih kompanija u svetu. Ne sme biti talac ni Rio Tinta, ne sme biti talas ni njegove konkurencije. Jer, ako ste talac, onda neko od toga drugi ima korist, a vi imate apsolutno uvek samo štetu.

Zato me i ne čudi zašto su neki koji su ovde podizali ekološki ustanak pre samo nekoliko dana dobrim delom finansirani od raznog kapitala koji ima svojih interesa da se ovde u Srbiji nešto ne desi.

Nema tu samo političkog interesa, ima jednog klasičnog, logičnog, ekonomskog, ljudi pogledajte danas vreme u kome živimo. Vakcinacija koja treba da bude predmet javnog zdravlja, stanovništva na čitavoj planeti, postalo je žrtva geostrateških, političkih i ekonomskih interesa.

Što mislite da Srbiju u nekoj drugoj oblasti ne može da bude žrtva i talac, može i te kako. Može i te kako.

Evo već se priprema javnost za mnoge stvari koje treba da se dese u Srbiji koji će biti dobri za Srbiju, ali da pokušaju da to ometaju, da odlože da to ne uđe u primenu.

Evo, raspravljali smo toliko toga o tim minihidorelektranama i koje je kolega Tomić već i spomenuo da neće biti izgradnje u zaštićenim područjima itd. Što jeste svakako predmet zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Da li su samo mini hidroelektrane tema ovog zakona? Da li ima nekih drugih odredbi u ovom zakonu koje nam pomažu da Srbija postane zdravije mesto za život? To niko nije spomenuo, niko od protivnika ovih zakona koje donosimo.

Niko, recimo, nije spomenuo da je predmet ovog zakona regulativa kojom će raditi elektrana na biorazgradivi otpad. To niko ne spominje, nije interesantno. Da li je dobro za Srbiju? Svakako da jeste. Em ćemo dobiti energiju, em ćemo, da bi smo dobili tu energiju, koristiti otpad koji nam zagađuje životnu sredinu.

To u sredstvima javnog informisanja nećete videti, nije zanimljivo. Kao što nije zanimljiva ni elektrana na deponijski gas, gas koji nastaje odlaganjem čvrstog komunalnog otpada i raspadanjem tog otpada u deponiju, a jeste izvor energije. To niko neće spomenuti. Kao što neće spomenuti, recimo, ni elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda. Ni to neće spomenuti.

Nema ekonomskog interesa, ne pravimo nikom konkurenciju. Neće neka druga kompanija koja nije prisutna u Srbiji da dobije konkurenciju neke kompanije iz Srbije. I zato ćemo uvek o nekim fatamorganama koje se još nisu ni desile da napravimo problem, politički, i postali talac u ekonomskom smislu neke druge kompanije.

Ovo je samo jedan deo toga što se ne govori o ovim zakonima, a trebalo bi. Trebalo bi zato što niko u ovoj Srbiji nije valjda takav da može da se ponaša kao što se ponašao bivši režim kada je u pitanju zaštita životne sredine, kao što se ponašao tada ministar Oliver Dulić. Jer, tada je bilo bitno da „Farmakom“ zaradi, da njegov brat zaradi. Trpeli smo, uvozili smo otpade i nije bilo ekoloških ustanaka. To je, da kažem, samo jedan deo problema.

Kad postavljamo pitanje – da li ćemo uvek, po svaku cenu da insistiramo, moram opet sebi da postavimo sebi pitanje – koje će biti posledice? Jer, energija je svima nama potrebna, ne samo fabrikama, ne samo industriji. Energija nam je potrebna i za naša domaćinstva.

Tu i nastaje taj problem, jer neko se neko bori da bude energetski nezavistan i samostalan, a neko ima svoju želju, naravno, potpuno legitimno, ali da ne dozvolimo da budemo njegove žrtve da svoj energetski projekat ili paket plasira u Srbiji.

Zato imamo sve ove probleme koje danas u javnosti, to u suštini nisu pravi problemi, često provejavaju, da je to nešto što će Srbiju da unazadi, da uništi, da naruži.

Da postavimo drugo pitanje – šta je sa površinskim kopovima za eksploataciju uglja? Da li oni naružuju Srbiju? Još kako. Ja dolazim iz Požarevca, drugi energetski sektor u Srbiji, drugi kopovi po veličini u Srbiji.

E sad, da li ćemo da se okrenemo i da damo podršku obnovljivim izvorima ili će ti kopovi da budu još veći, termoelektrane još jače, još više da zagađujemo našu okolinu da bi neko ostvarivao svoje ekonomske interese ili ćemo da postepeno prelazimo na smanjenje količine energije koju dobijamo, barem u procentualnom smislu, od uglja i drugih neobnovljivih izvora?

To su sve pitanja koja moramo da postavimo kada krenemo da hvalimo, ali i kritikujemo zakon, a ne da večito, pod izgovorom nekakve borbe za zaštitu životne sredine, zatvaramo oči pred problemima koji postoje, jer da su tako radili pre 50 ili 60 godina hidroeletrana na Đerdapu ne bi postojala. Ne bi postojala.

Opet, malo poreklo vučem iz tog dela koji je u Đerdapskoj klisuri. Mom ocu je potopljena kuća zbog izgradnje te brane. To je bila cena da tadašnja, ta zemlja, kako god se zvala, može da obezbedi neki svoj ekonomski napredak.

Kao rezultat imamo jednu branu, jedan deo potopljenih naselja i imamo Dunav koji je sad u tom delu plovan tokom čitave godine i jedan od najlepših delova ne samo Srbije i Evrope, već čitavog sveta.

Ne mora sve što se uradi u tako jednom velikom projektu da bude štetno ni po prirodu, ni po okolinu, ni po ljude. To navodim samo kao jedan primer. Naravno da sam protiv toga da se prave mini hidroelektrane koje će potpuno da ugase jednu reku. To je, čini mi se, nedostatak bio-zakonske regulative iz ranijih perioda koje sada otklanjamo. Ali, ljudi, ne možemo da zabranimo da tamo gde nema nikakvog razloga da se u nekom trenutku ne napravi neka takva jedna mala elektrana, doduše bez cevi.

Za sve to su potrebne ozbiljne analize. Kao što mi, narodni poslanici, ne želimo da sečemo preko noći i određujemo samo na osnovu prvog saznanja i prve informacije, takođe molim i građane Srbije i zainteresovanu javnost da to isto ne radi i oni, već da dobro provere kakvi su efekti ovih zakona koje sada donosimo pre nego što unapred počnu da ih kritikuju.

Najsmešnije mi je bilo kada sam pročitao njihovu tu, nazovite, deklaraciju ispostavljanja zahteva gde je više od 95% njihovih zahteva već usvojeno u ovim zakonskim rešenjima. Onda dolazimo do one priče da to nema nikakve veze sa zaštitom životne sredine, da je to, pre svega, politički projekat.

Često se završavaju i interesi nekih drugih kojima finansijski, naravno, nije u interesu da Srbija na određeni način napreduje u svakom pogledu, a najviše u ekonomskom.

Kada je u pitanju Zakon o energetskoj efikasnosti, svakako da je to jedna novina u našem zakonodavstvu i svakako da određuje načina na koje ćemo da trošimo našu energiju, da budemo efikasni u tom smislu.

Moj kolega, Mijatović, je dotakao tu temu, kako se danas građani odnose prema energiji zato što je relativno jeftina, što neće uvek moći da bude tako i da je bolje da na vreme započnemo te procese oko toga kako ćemo tu energiju da koristimo.

Mislim da je odličan potez ministarstva što je predložio jedan ovakav zakon Narodnoj skupštini. Već vidim da će po mnogim sredstvima javnog informisanja koje koristi bivši režim Srbija da bude upoređivana, oni to kažu, sa uporedivim zemljama u regionu oko količine novca koji se finansira u energetsku efikasnost ovih zgrada. Odmah moram da kažem, Srbija najvećim delom sama mora da obezbedi ova sredstva. Mi nemamo pristup kao te zemlje sa uporedivim ekonomijama, a to su Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Češčka, Slovačka i Mađarska. Nikog nisam zaboravio. Nemam ništa protiv tih zemalja, ali mi nemamo pristup fondovima EU iz kojih oni finansiraju energetsku efikasnost.

Mi imamo pristup pretpristupnim fondovima, koji su po stanovniku deset i više puta manji nego da smo članica EU, tako da će Vlada Republike Srbije to morati da obezbedi zajedno sa svojim lokalnim samoupravama najvećim delom iz svojih sopstvenih prihoda, ali što pre počnemo pre ćemo da dostignemo one rezultate kojima ćemo biti zadovoljni, a to je da, pre svega, racionalno koristimo energiju, da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva. Nikada, da budemo jasni, ne u bliskoj budućnosti, neće biti moguće da ih potpuno izbacimo iz upotrebe i da zaštitimo životnu okolinu, a uz sve to podignemo ne samo kvalitet života u Srbiji, nego i životni standard naših građana. Ova četiri zakona su odlična polazna osnova za takav jedan projekat i u danu za glasanje treba ih podržati.

Zahvaljujem gospodinu Arsiću.
Reč ima ministarka.
Izvolite.