Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.