Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 94 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 137 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da).
Samir Tandir ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno MUP i Ministarstvu za omladinu i sport, a povodom dopisa Evrpske kuće fudbala UEFA o potencijalnom nameštanju pojedinih mečeva naše Super lige u fudbalu. Zanima me šta su preduzeli povodom ovog dopisa? Dokle se stiglo sa proceduralnim radnjama i da li se utvrdila odgovornost i da li je ova tvrdnja i tačna?

Ono što me je posebno kao građanina koji dolazi iz Sandžaka, kao narodnog poslanika koji predstavlja sve građane i građanke iz Sandžaka zabrinulo, jeste da jedna od utakmica na koju se ovaj dopis UEFA odnosi jeste Novi Pazar-Proleter, koja se desila 21. marta tekuće godine.

Prema informacijama do kojih je moguće doći, a odnose se na ovaj dopis UEFA, da je UEFA skrenuta pažnja da su se desile velike uplate na ovaj meč na kladionicama u Aziji.

Inače, što se tiče Novog Pazara, moram da istaknem da su kladionice u Novom Pazaru i kockarnice rasadnici virusa i da ih sigurno Krizni štab treba razmotriti da li bi trebalo da im zabrani rad. Ako se ovo ispostavi kao tačna informacija, ne želim da prejudiciram, ovo bi zaista bila velika bruka koja ne bi imala ni lokalni, ni republički, već međunarodni karakter.

Zašto ovo govorim? Novi Pazar je grad fudbala. Možda ne postoji grad na Balkanu i u Evropi gde stanovnici, građani tog grada i te regije toliko vole svoje sportske kolektive, pogotovo svoj fudbalski klub.

Kada sam kao učenik srednje škole išao redovno na utakmice FK Novi Pazar, koji se tada takmičio u trećem rangu takmičenja, srpskoj ligi, po 10.000 gledalaca je dolazilo da gleda svoj klub i taj klub zaista treba da vode legende tog kluba, a ne da bude prepušten biznismenima, sa sumnjivim kapitalom ili nekim drugim avanturistima u sportu. Rukovodstvo fudbalskog kluba zbog ovog dopisa, bez obzira na odgovornost ili ne, mora da podnese ostavku i da prepusti klub sportskim radnicima.

Zamoljen sam od strane predstavnika roditelja čija deca pohađaju škole fudbala u Novom Pazaru da istaknem da je netipično da se veliki broj fudbalera sa strane nalazi u igračkom pogonu tog fudbalskog kluba. Zašto? Kada dovedete fudbalere sa strane, onda oni igraju za menadžere, onda oni igraju za kladionice, onda oni igraju za mešetare. Kada igra dete od tog fudbalskog kluba ili dete koje je poniklo u tom fudbalskom klubu, ono nikada neće prodati boje svog grada i tog fudbalskog kluba. Zato, umesto što se dovode isluženi igrači sa strane, šansu treba dati deci Novog Pazara, ali i deci iz susednih opština, jer je to jedini superligaš, deci koja treniraju fudbal i u Tutinu, i u Raškoj, i u Sjenici i Prijepolju i u Priboju.

Ono što takođe hoću da istaknem, jeste da je neprihvatljivo, da javna preduzeća isključivo sponzoriraju ili sponzorišu fudbalske i sportske kolektive iz Beograda i Novog Sada. Znači, moramo da imamo tu disperziju, da se podržavaju sportski kolektivi, uspešne sportske priče sa dugom tradicijom. To je Fudbalski klub koji je skoro 100 godina, uskoro će obeležiti svoje postojanje. Takve sportske priče treba da se podržavaju, da ne bi bili na meti raznoraznih belosvetskih avanturista i ljudi koji su željni brzog novca i lova u mutnom. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, juče smo bili svedoci da je opoziciona borba za golu vlast dotakla dno. Marinika Tekić, Đilasov Pinokio, je iznela gomilu najogavnijih laži na račun Dragana Markovća Palme. To da Đilasov Pinokio laže nije ništa novo, to je svakodnevnica. Jedno što je tačno rekla jeste da će neko da završi u zatvoru, a to će biti Đilasov Pinokio za sve laži koje je juče izrekla.

Dragan Marković Palma je jutros bio u tužilaštvu, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, da da izjavu i da traži da se rasvetle svi navodi navodnog svedoka i Đilasovog Pinokija.

Moje pitanje je i za tužilaštvo i za pravosuđe, u krajnjem slučaju i za javnost, do kada će se tolerisati situacija da svako može protiv bilo koga da iznese najprizemnije i najgnusnije laži, a da pri tom ne odgovara? Ovo moje pitanje je ujedno i zahtev i tužilaštvu i policiji i pravosuđu da u najkraćem roku rasvetle sve navode sa najogavnije konferencije za štampu u istoriji Srbije. Tom konferencijom nije bačena ljaga samo na gospodina Markovića, već i na nas sve žene njegove saradnice.

Danas čujete samo moj glas, ali ovo je glas svih žena u JS koje čine 60% članova JS. Te žene su nečije majke, sestre, ćerke, žene. Te žene razmišljaju svojom glavom i one su prepoznale JS kao stranku koja istinski podržava aktivizam žena i njihovo uključivanje u sve sfere javnog života. Prepoznale smo da JS iskreno poštuje našu snagu, našu posvećenost, hrabrost, odgovornost i istrajnost.

Sve izrečeno je velika uvreda ne samo za žene Jagodine, nego za sve porodične žene. Ja sam majka dve ćerke, od kojih jedna ima 15 godina. Kako se ona danas oseća? Kako se osećaju njene drugarice? Da li će imati neprijatnosti zbog svega izrečenog juče? Da li će joj drugarice prići i reći – pa i tvoja mama radi za Dragana Markovića Palmu?

Ja se danas osećam povređeno i poniženo. Danas se tako oseća 400 žena koje radi u Gradskoj upravi grada Jagodine.

Da li danas, poštovane kolege, kada nam je svima ovde i svi pričamo i puna su nam usta rodne ravnopravnosti, da li tako treba da ohrabrujemo žene, lažima? Svako može da sazove konferenciju za štampu, da priča šta god mu padne na pamet i posle da kaže da to ne važi. E, bogami važi.

Zato, u ime svih žena JS, ne samo žena, u ime svih članova JS tražim od tužilaštva da radi svoj posao, jer moramo bar jednom da dokažemo i da pokažemo da izgovorena laž ne može biti jača od istine.

Na toj konferenciji izgovorena je i laž da je nekog od nekog strah u Jagodini i da se iz Jagodine iseljavaju ljudi. Iz Jagodine se ne seli niko, već se useljavaju ljudi sa porodicama.

Gospodina Markovića poznajem od svoje 14. godine. Dakle, 26 godina ga poznajem kao dobrog sina, brižnog oca, požrtvovanog muža i dedu, kao domaćina koji poštuje sve tradicionalne vrednosti srpske porodice. Zbog svega toga, zbog svih tih izrečenih laži, sve me je to lično pogodilo.

Još jednom, poštovane kolege, želim da ponovim da će zbog jučerašnje konferencije za štampu neko morati u zatvor. Neka Đilasov Pinokio pripremi prugasto odelo. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Sanja Jefić Branković.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a odnosi se na medijsku pismenost, odnosno na uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje.

Naime, nakon rezultata dobijenih istraživanjem, a koji su sprovedeni marta i aprila meseca 2016. godine, narodni poslanik SDPS iz Niša, Predrag Jelenković, uputio je inicijativu nadležnim ministarstvima za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje. Pitanje se odnosilo na planove koje imaju Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture u pogledu uvođenja medijske pismenosti u programe obrazovanja na svim nivoima školovanja u našoj zemlji.

Kao epilog jedne ovakve inicijative i upućenog pitanja, bila je pozitivna reakcija i jednog i drugog ministarstva, i to tako što je inicijativa sprovedena u delo, odnosno medijska pismenost je zvanično postala deo programa našeg obrazovanja u srednjim školama.

Mi iz SDPS smo jako ponosni na to što smo bili inicijatori uvođenja jedne ovakve vrste pismenosti u naš obrazovni sistem, jer se u praksi pokazalo da ova vrsta pismenosti postaje sve korisnija, pre svega u sprečavanju zloupotreba kojima je društvo svakodnevno izloženo.

Složićete se sa mnom da medijska pismenost predstavlja snažno sredstvo za formiranje društvenog sistema vrednosti, ali i za kreiranje javnog mnjenja i zbog toga je razumevanje funkcionisanja masovnih medija ali i pravilno tumačenje medijskih sadržaja od izuzetne važnosti za budućnost čitave jedne zemlje i kreiranje javnog mnjenja u njoj.

U Evropi i u zemljama u okruženju upotrebljava se pojam „medijska pismenost“ i upravo iz tog razloga ja i govorim na ovaj način, međutim, u našem obrazovnom sistemu ona se nalazi pod nazivom – jezik, mediji i kultura, iako je suština ista.

Na kraju, moje pitanje se odnosi na konkretne normative. Kako je normativima o stručnoj spremi nastavnika u srednjim školama predviđeno da predmet – jezik, mediji i kultura mogu da predaju samo određeni profili nastavnika među kojima se ne nalaze komunikolozi ali i diplomirani novinari i žurnalisti, ovo moje pitanje praktično predstavlja inicijativu upućenu Ministarstvu prosvete od strane SDPS sa sagleda i njih, odnosno da ih uvrsti u ove normative, kako bi im dali šansu da ubuduće mogu biti angažovani na predavanju ovog predmeta u obrazovnom sistemu u srednjim školama. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nina Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede.

Opšte je poznato da je voda izvor života, a sve smo bliži vremenu kada će pijaća voda biti skupa kao zlato. U Srbiji ima preko 700 izvora. Dakle, ne govorim o običnim pijaćim vodama, već želim da kažem da njihovo korišćenje nije ni izdaleka onoliko koliko nam je priroda te izvore dala.

Jedan od ne baš svetlih primera danas jeste prirodna mineralna voda „Milan Toplica“, koja izvire u selu Viča u Topličkom okrugu ispod brda Duvarina snagom od 18 litara u sekundi i postoji više izvora.

Fabrika za punjenje i flaširanje vode sa još 12 vrsta sokova radila je do kraja prošlog veka i zapošljavala do 170 radnika, uglavnom iz okolnih mesta. Privatizacija je izvršena 2003. godine, ali zbog stečajnih afera i smrti jednog investitora proizvodnja nikada nije obnovljena. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor 2011. godine i tada je prodata novom vlasniku, ali proizvodnja opet nije počela, iako je bilo najava.

Selo Viča je poznato kao grad Toplice Milana, tj. po ostacima tog grada. Tu protiče reka Toplica i tu je sa leve strane radila fabrika za flaširanje vode i drugih proizvoda.

Voda „Milan Toplica“ je nagrađivana zlatnim medaljama u Parizu i Londonu i osvojila je čak dva „Grand Prija“ i tri puta je proglašena za „Zlatnog Pobednika“ Beograda. Dodala bih da je mineralna voda „Milan Toplica“ takođe bila bivši brend, tj. brend u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire.

Na samo par stotina metara prolazi pruga i auto-put Niš-Pločnik-Priština koji počinje da se gradi ove godine i on prolazi pored same fabrike. Dodala bih da na jugu Srbije postoji nekoliko banja i lečilišta koje predstavljaju istinski biser netaknute prirode, koje nisu dovoljno eksploatisane, a kao primer pomenuću nekoliko. Tu su Vranjska banja, Kuršumlijska i nažalost zapostavljena Zvonačka banja.

Kao što rekoh, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede, da li može da podstakne proizvodnju prirodne mineralne vode „Milan Toplica“ ili da pronađe drugog strateškog partnera, tj. investitora kako nadaleko poznata voda ne bi oticala u reku?

To bi bila nada kako za stanovništvo ovog kraja Toplice, tako i za opstanak mladih ljudi na selu, a moglo bi se razmišljati o razvoju turističke ponude, s obzirom na to da se blizini nalazi selo Pločnik, koje je poznato po arheološkom nalazištu iz doba neolita. Zahvaljujem.