Hvala gospodine Markoviću.
Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na jedinstveni pretres po Petoj tački dnevnog reda.
Primili ste Predlog odluke koju je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.
Pitam da li predstavnik predlagača, što je u ovom slučaju predstavnik Odbora za pravosuđe, državu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi reč ima potpredsednik Narodne skupštine Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izbor, odnosno odluka kojom imenujemo ili biramo članove Komisije za nadzor izvršenje sankcija. Jedna uobičajena proceduralna tema, odnosno pitanje gde ćemo verovatno prihvatiti predlog koji nam je dostavljen sa obrazloženjem i svakako ga podržati.

Ovo je prilika da otvorimo još malo pitanje i razmotrimo pitanje samog fenomena izvršenja sankcija, funkcionisanja ustanova nadležnih za ta izvršenja, njihov značaj, ulogu, stanje jer bez obzira što se zapravo zatvorske ustanove bave takozvanim osobama sa margine društva, problematičnim osobama, to zapravo ni na koji način ne bi smelo značiti da se radi o manje važnoj temi. Veoma je važna tema. Oni koji se dovode u red putem zatvorskih sankcija jesu apsolutna manjina u društvu i hvala Bogu što je tako, ali jako dobro znamo da bez obzira koliko ih je malo, inače pripadnici, da kažem, kriminala ili prestupnika bilo koje vrste, ni na koji način ne smeju biti potcenjeni. Ne smeju biti potcenjeni kao problem, ni kao opasnost.

Sa druge strane, oni su ljudi, oni su građani ove zemlje, pa čak i kada su prestupnici, čak i kada su osuđenici oni moraju biti tretirani kao ljudi i oni imaju pravo da budu isključivo zakonito sankcionisani.

Zato ova tema, naravno, ne možda danas u punom smislu te reči ili u punom kapacitetu, ali treba imati značajnije mesto u našim diskusijama i raspravama i ovde u Narodnoj skupštini, ali isto tako i na drugim intelektualnim medijskim i drugim javnim prilikama jer na kraju jako često se bavimo pravosuđem, jako često se bavimo celokupnim sektorom bezbednosti ili sektorom prisile u ovoj zemlji, ali pitanje funkcionisanja zatvorskih jedinica, odnosno na izvršenja zatvorskih kazni i svih vidova sankcija je zapravo onaj završni čin uspostave i implementacije pravde i funkcioniranja pravosudnog sistema.

Zato on zaslužuje pažnju, ne samo sa pravnog aspekta ili pored pravnog aspekta i pažnju sa sociološkog i svakog drugog aspekta.

Naravno, da ću ja ovde izneti određena zapažanja koja imam na osnovu raspoloživih informacija, ali isto tako i na osnovu uvida na prostoru sa koga dolazim, u Novom Pazaru imamo zatvorsku ustanovu koja jako dugo funkcioniše, može se kazati uspešno. Međutim, godinama se primećuju određeni problemi.

Pre svega, ova ustanova se nalazi na mestu koje nije primereno za jednu takvu delatnost da bi funkcionisala u punom kapacitetu. Ona je tu još iz 19. veka i zato je sada na mestu, gde ne bi trebala da bude. To je možda nekada, kada je Novi Pazar bio varošica, onda je to možda bilo adekvatno mesto, možda je tu bila periferija. Sada je to pozicija užeg ili šireg, konkretnije ili preciznije, šireg gradskog jezgra ili šireg centra Novog Pazara.

Dakle, zatvor u Novom Pazaru se nalazi u veoma naseljenom delu grada, dakle širi centar grada, odnosno širi centar Novog Pazara. Postoje čak neke zanimljivosti koje su na ivici smeha, dakle to je zatvorska jedinica koja je smeštena u zgradi i nije samo ta namena zgrade. U istoj zgradi je smeštena zatvorska jedinica, smeštena je muzička škola, smešten je arhiv grada i smešteno je jedno odeljenje za kulturu.

Dakle, sve ove četiri ustanove, odnosno sve ove četiri namene se nalaze u jednoj zgradi koja je primarno poznata kao zatvor. Ja ne znam da li postoji neki drugi primer u ovoj zemlji u kojoj je ovoliko bilo mašte da se pozicionira ovoliko ustanova različite namene. Dakle, zatvor, muzička škola, arhiv grada i jedno odeljenje za kulturu gde umetnici imaju prilike da slikaju i vrše neke druge umetničke aktivnosti. Tako da je i ova pojava bila nekim povodom za duhovite dosetke i onda su tražili građani vezu između muzičke škole i zatvora i valjda su našli da je sviranje klavira zajednički imenitelj ove namene.

Međutim, šalu na stranu. Istina to tehnički funkcioniše. U pitanju su različiti ulazi, da sada neko ne pomisli da su oni smešteni u istom prostoru, ali ovo zapravo želim delegirati na način da je potrebno ponovo se vratiti ideji izmeštanja zatvorske jedinice i gradnje novog zatvorskog kompleksa negde na adekvatnom prostoru.

Ne znam zašto se stalo? Pre nekoliko godina je otvoreno bilo ovo pitanje. Čak sam tada imao prilike, čini mi se da je ministar bio gospodin Selaković i ta tema je bila aktuelna i zaćutalo se. Mislim da se toj temi treba ponovno vratiti. Mislim da to treba biti zajednički projekat i Ministarstva pravde i Gradske uprave u Novom Pazaru, jer zaista se radi o poziciji koja predstavlja smetnju i za funkcionisanje same uloge zatvorske jedinice sa jedne stare, ali isto tako i za ostale potrebe grada i građana.

Pogotovo, znate, nekada se tu transportuju i teži osuđenici ili izvršioci raznih težih krivičnih dela, pa su onda mere obezbeđenja prejake, pa se blokiraju ti delovi grada. Ako se to radi u širem centru Novog Pazara, kako rekoh veoma gusto naseljenim, inače Novi Pazar, kao što znate je prilično i saobraćajno opterećen, dakle, sve to stvara ozbiljne probleme.

Zato želim, evo ovom prilikom, zapravo da aktualiziram ponovo ovu temu i pozivam nadležno ministarstvo, pozivam Vladu, pozivam takođe, i Gradsku upravu u Novom Pazaru da zajednički ponovo otvorimo ovo pitanje, da se iznađe povoljna lokacija i naravno, da se ulože potrebna sredstva i da se zatvorska jedinica izmesti iz ovog dela grada, da se oslobodi ovaj prostor kako bi on mogao biti korišćen za druge korisne svrhe. Dakle, to je ono što smatram veoma važnim i zato ćemo i sa ove pozicije insistirati.

Ono što mi je takođe zanimljivo kada je u pitanju izvršenje zatvorskih sankcija, a opet dolazi iz iskustva u Novom Pazaru da zatvorska jedinica, odnosno Uprava zatvorske jedinice nije interesantna ili nije bitna samo za rukovođenje ili upravljanje tim zatvorom. Dakle, ono što možemo da zaključimo, da poslednjih deceniju i po jedna politička stranka isključivo insistira na držanju svog upravnika, odnosno ona drži kontrolu uprave zatvorske jedinice u Novom Pazaru. Dakle, ovo je veoma zanimljivo i ono se mora istražiti. Pre svega, nedopustivo je da na bilo koji način se sa pozicije stranačke politike imenuju zatvorski upravnici. To je ono što bi trebalo biti principijelno, a sa druge strane, postavlja se pitanje šta su motivi? Šta su motivi da se insistira na funkciji upravnika zatvora, stranački, dakle, da se sa pozicije jedne političke stranke vrši kontrola, odnosno upravlja zatvorom u Novom Pazaru?

Dolaze nam razne informacije koje svakako treba ispitati, a simptomatično je ovo insistiranje, jer zašto bi nekoj stranci bilo interesantno da ima upravnika zatvora. Dakle, mora postojati motiv, pogotovo ako se radi o činjenici da deceniju i po jedna politička stranka na lokalnom nivou kontroliše upravu zatvorske jedinice u Novom Pazaru. Ukoliko imamo jako mnogo informacija o tome da postoji jasna sprega u gradskoj upravi u Novom Pazaru, toj političkoj stranci sa određenim kriminalnim krugovima, e pa to je sasvim dovoljan poziv da se sve to proveri, da proverimo šta se tamo radi, odnosno da li postoje zloupotrebe, a očito da postoje, ali ne želim sa ove pozicije da dajem poslednju reč i da moje tvrdnje budu poslednja optužba, već zapravo da se informacije koje dobijamo provere.

Šta se radi, kakve manipulacije postoje, kakve se usluge vrše zatvorenicima, kakve privilegije imaju neki zatvorenici u Novom Pazaru, kada oni mogu da izlaze, koliko zatvorenika izlazi neposredno pred izbore? Zašto se oni izvode, šta je njihova uloga itd? Dakle, to su veoma ozbiljna pitanja.

Naravno, meni se spočitava čak od kolega iz te političke opcije kako mojim govorima ovde iznosim ružnu sliku Novog Pazara. Gospodo, to neće biti način da zaćutim, ja ne iznosim ovde ružnu sliku Novog Pazara, već zapravo moji govori i insistiraću na njima i neću odustati, zapravo imaju za cilj isticanje onih koji žele da opraljaju sliku Novog Pazara. Zato ono što ćemo mi iz Stranke pravde i pomirenja činiti jeste zapravo insistirati na toj diferencijaciji, na toj razlici, na toj crti. Nećemo dopustiti da se oni koji imaju veze sa kriminalom, imaju veze sa organizovanim ili običnim kriminalom, identifikuju sa Novim Pazarom.

Mi ovde kada govorimo o kriminalnoj prljavosti u gradu Novom Pazaru, oni nam kažu – vi prljate Novi Pazar. Ne, mi ukazujemo ne one koji ga prljaju i zapravo ovim štitimo Novi Pazar, jer ukoliko govorimo ne samo o kriminalnoj prljavosti, već evo ovog trenutka mi je žao da u mesecu Ramazana mi imamo najprljavije ulice u Srbiji, u Novom Pazaru. Sada, kada je to kažem, onde će meni neki reći iz tog tabora, pa ti nama brukaš Novi Pazar. Ne gospodo, reći ću vam još jednu stvar, Novi Pazar, da uđete u kuće građana Novog Pazara, odgovorno tvrdim da je to najčistiji grad u ovoj zemlji, da kada bi postojao način da se napravi neko poređenje, da se utvrdi čistoća kuća, čistoća unutrašnjosti kuća i dvorišta, da bi Novi Pazar pobedio, da bi to bio najčistiji grad, ne samo u ovoj zemlji, već i mnogo šire.

Međutim, Novi Pazar je najprljaviji grad kada su u pitanju ulice i reke. Šta možemo da zaključimo iz toga? Iz toga zaključujemo sledeće, da ono što su ljudi, ono što su građani, ono što ljudi mogu da učine sami, ono što je zona odgovornosti, privatna, lična zona odgovornosti tih građana, a to je njihova kuća i njihova dvorišta, to je perfektno. To je do najvišeg stupnja čistote izvedeno.

Dakle, nije problem u građanima. Zašto bi građanin koji ima čistu kuću, čistu sobu, čiste hodnike, čisto stepenište, čisto dvorište, zašto bi prljao grad? Dakle, imamo problem sa organizacijom grada, sa organizacijom vlasti u gradu. Ono što organiziraju građani sami u svojim kućama i svojim dvorištima, to je najčistije. Međutim, ono što organizira vlast toga grada, to je najprljavije.

Dakle, to su istine od kojih mi nećemo odustati i ovo što vam govorim nije fikcija, nije apstrakcija, ovo može da se proveri. Gospodo narodni poslanici, imate svoje prijatelje, imate svoje poslanike, imate sve poznanike, imate nas, izvolite, dođite u Novi Pazar da vas ugostimo u naše kuće, pa da onda vidite kakve su unutrašnjosti kuća Novoga Pazara, naravno i ostalih delova Sandžaka sada trenutno govorimo o Novome Pazaru. Dakle, o tome se radi, znači, mi kada je u pitanju i fizička prljavština i kriminalna prljavština nemamo problem kulturološke prirode, nemamo problem sa građanima, kako se to često zna reći, u Gradskoj upravi kako je, ma narod je nedisciplinovan, narod je, ne znam ti ovakav, onakav, narod je neuredan, gledaj šta rade.

Gospodo, gde god ne postoji reda, gde god ne postoji ozbiljna vlast, gde god se zakon ne poštuje, gde god postoje dvojni standardi, gde god za članove stranke važe jedni zakoni, a za ostale građane drugi zakoni, onda nema reda. Mi obično kažemo kako su drugi narodi iz Zapadne Evrope, čisti, uredni, kako paze da ne bacaju papiriće, ne znam, ovo ono.

Godine 1972. ili 1974. je bio generalni štrajk komunalnih radnika u Minhenu u Nemačkoj. Ti fini, disciplinovani uredni Nemci, četvrtog ili petog dana štrajka kada nije više odvoženo smeće su počeli bacati smeće sa prozora na ulice. Dakle, nije poenta u tome da li je jedan narod disciplinovan ili ne. Svaki narod je disciplinovan ako ima urednu vlast koja drži red i koja primenjuje zakon.

Prema tome, to je ono što je ključ. Kultura discipline, kultura discipline se zapravo utvrđuje, odnosno prakticira prema principijelnosti i pravičnosti primene određenih zakona. Dakle, to je, naravno, isti odnos, odnosno po istom principu se ophodimo i kada je u pitanju fizička prljavština ili fizička urednost ili neurednost i kada je u pitanju isto tako ova moralna prljavština, odnosno pravna prljavština, odnosno najopasnija prljavština koja se zove kriminal.

Zato će naš zahtev biti i od ove komisije, zanimljivo je da je iz te stranke član i ove komisije, naravno da ga neću osporavati, podržaću iz kolegijalnih razloga zato što se izbor u telima Skupštine ne osporava, dakle, da je to neka uobičajena praksa, ali je simptomatično zašto se iz jedne stranke forsira tolika potreba da se kontrolišu zatvori. Zašto toliko insistiranje na potrebi da se ima uticaj na zatvore? Dakle, to je meni simptomatično, želim da se to ispita i naravno da ću kao narodni poslanik i sa ove pozicije i sa svih drugih pozicija tražiti da rasvetljavamo zapravo sve te pritužbe, sve te optužbe i sve te informacije.

Zašto ovo govorim? Šta mi je razlog? Pa, razlog mi je što i dan danas uprkos svim ovim krikovima upozorenja i poziva nama su i dalje narkodileri u Novom Pazaru najzaštićenija vrsta i ovo će neko kazati da je brukanje moga grada.

Dakle, vrištaćemo protiv kriminalaca i narkodilera. Dok se te bruke ne oslobodimo ili dok ih ne vratimo, kako me je neko citirao, ispod šahti, da, ispod šahti, jer im je tamo mesto, mi nećemo odustati. Mi ćemo udarati svim raspoloživim sredstvima. Zato se mi u Stranci pravde i pomirenja nećemo pomiriti da narkodileri imaju počasni status u gradskoj upravi, da narkodileri mogu da ulaze u policijsku upravu otvarajući vrata nogom, da tamo budu primani čak iako ih privede neki obični policajac sa ulice, da zapravo njihovi šefovi ih tamo dočekaju pa im se izvine, da narkodileri i bosovi postavljaju ili utiču na imenovanje tužioca, sudija, pripravnika, saradnika, itd. Mi se sa tim nikada nećemo pomiriti, niti ćemo se pred tim smiriti.

Veoma sam oprezan, odmah da poručim i kolegama koji se verovatno pripremaju za odgovor, bolje bi bilo da ne odgovaraju, jer imam jako puno toga reći, a kao što vidite izbegavam i da pomenem imena stranaka i imena ljudi, jer mi zaista nije cilj da vodim ovde dnevno politički i međustranački rat, već mi je cilj da fenomenološki ukažem na opasnosti koje nisu samo od jednih protiv drugih, već su ovo bolesti, maligne bolesti koje imaju teške posledice na sve nas bez obzira koje stranke podržavali, kojim strankama pripadali. Zato će uloga ove komisije biti jako važna. Nadzorna uloga ove komisije, nadzorna uloga Narodne skupštine je veoma bitna i naravno da ćemo insistirati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, ja ću govoriti o temi koja je na dnevnom redu, a to je izbor članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Zaista, ovo je jedna osetljiva oblast, jedna osetljiva tema. Svi kandidati koji su predloženi smatram da su dovoljno kvalifikovani da obavljaju ovaj posao. Uvek možemo da kažemo da je jadan onaj koji pokušava omalovažavanjem drugih da uzdigne sebe. Zato ne smemo dozvoliti da se povredi dostojanstvo nikoga, pa ni osuđenika. To su građani Srbije i siguran sam da će članovi Komisije, koji budu izabrani, s obzirom da imamo nesumnjivo većinu, sa jedne strane kontrolisati izvršenje kazne koje se sprovode u skladu sa zakonom i u skladu sa procedurom, ali isto tako kao što sam malopre rekao, voditi računa da se ne povredi dostojanstvo osuđenih lica, voditi računa da se poštuju standardi iz oblasti zaštite ljudskih prava i da proces resocijalizacije bude uspešan.

Kada govorim o kandidatima, oni su danas tema dnevnog reda, oni nisu delegirani kao predstavnici pojedinih političkih partija. To su predstavnici nadležnih odbora. Mogao bih da govorim o svima i o svima imam dobro mišljenje, da su to profesionalci.

Reći ću samo nekoliko reči o predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prva. To je jedan častan, pošten čovek, pravdoljubiv, ostvaren u svojoj struci, lekar. Siguran sam da će kao takav, kao pravdoljubiv voditi računa o svima. Voditi računa da se poštuju zakoni ove zemlje i da se ne ugrozi ničije pravo, a samim tim ni pravo osoba koje su lišene slobode.

Zadatak Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija jasno je propisan. On podrazumeva sagledavanje stanja u oblasti izvršenja krivičnih sankcija. Takođe, zadatak ove Komisije je da predlaže mere za unapređivanje uslova života, tretmana i zaštite prava lica lišenih slobode.

Ova Komisija ima pravo, i to joj po zakonu pravo pripada, da traži podatke, obaveštenja, izveštaje od nadležnih organa, od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i od zavoda. Ali, Komisija podnosi upravo Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu, obaveštava Narodnu skupštinu o svim radu i ima zadatak da upravo Narodnoj skupštini ukaže na potrebu da li je u jednom trenutku potrebno da se promene određeni zakonski okviri radi zaštite prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i mere pritvora.

Upravo zbog toga što parlament ima nadzornu ulogu u radu Komisije, želim budućim članovima da ukažem na određena pitanja. Za mene su dva pitanja važna kada govorimo o ovoj oblasti. Prvo, i najvažnije, to je proces resocijalizacije. Jasno je da država ima obavezu da sankcioniše svakoga ko krši zakon, u skladu sa zakonom da svakoga i liši slobode ko je prekršio te odredbe zakona. Ali, isto tako, država ima i obavezu da omogući adekvatne uslove da onaj ko odsluži kaznu da se vrati u društvo i da živi normalan život.

Jedino je uspešna resocijalizacija najbolji način da se osuđenici osposobe da žive društveno usklađenim životom, da na slobodi izvršavaju svoje obaveze, da izvršavaju svoje poslove u skladu sa zakonom i na najbolji mogući način. Uspešna resocijalizacija se postiže primenom programa i tretmana koji treba da postignu da se u određenoj meri na bolje menjaju osobine ličnosti, da se menja vrednosni sistem, da se menja ponašanje i da se pozitivno ponašanje promoviše u društvu.

Potrebno je da se licima koja su lišena slobode omogući da se u vremenu koje provode u zatvoru obuče za određena zanimanja koja su tražena na tržištu rada, pa da onda kada se vrate na slobodu oni vrate radnim obavezama, a ne da se vrate kriminalu. Važno je da iz tog procesa izađu kao uzorni građani koji će doprinositi unapređenju celog društva.

Posebno treba obratiti pažnju na one zatvorenike koji se ne mogu uspešno i ne mogu lako uključiti u procese određenih tretmana. To su stare, bolesne osobe, to su zavisnici od alkohola, narkotika, kao i osobe kojima je potrebno opšte i stručno obrazovanje. Prema njima je neophodno preduzimati posebne zdravstvene, obrazovne i stimulativne mere radi njihovog uključivanja u opšti tretman i da bi se na taj način postigao jedan kvalitetan cilj sveukupne resocijalizacije.

Prema podacima iz izveštaja Savete Evrope, koji i nisu toliko stari, obuhvataju period od 2008. do 2018. godine, stopa zatvaranja u Srbiji je porasla za 19,5%. Naravno, to ne znači da je porasla stopa kriminaliteta, jer je ista ova stopa porasla i u regionu. U Makedoniji nešto više 33,6%, u Portugalu 27,5%, a u San Marinu čak 186,6%. To zapravo znači nešto drugo, da sve ove zemlje, među kojima je i Srbija, možda češće pribegavaju kaznenoj politici koja podrazumeva zatvaranje, a sve manje koriste neka alternativna rešenja kao kaznu.

U nekim drugim državama se češće odlučuju za alternativne kazne kada je reč o lakšim krivičnim delima. Možda treba da i mi primenimo sličnu praksu, naravno, gde je to moguće, da bi se na taj način sistem rasteretio, da ga ne opteretimo određenom kategorijom zatvorenika gde za to nema potrebe.

Na primer, u Holandiji su alternativne kazne preuzele primat u odnosu na oštre kazne, u odnosu na oštre mere, ali taj proces nije završen preko noći. To je proces koji je dugo trajao u ovoj zemlji, tome se ozbiljno pristupilo, sprovedeni su i određena istraživanja. Čak su na dve grupe osuđenika sa sličnim karakteristikama sprovedene određene mere. Jedni su podlegali oštrim zatvorskim sankcijama, drugi alternativnim kaznama. Istraživanje je na kraju pokazalo da ona grupa zatvorenika koja je bila pod nekom vrstom alternativne kazne, nekom vrstom društveno korisnog rada da obavlja, da je ta grupa zatvorenika na kraju učestvovala u nižoj stopi, u povratku, u kriminalnim radnjama.

Naravno, nisam ni za to da se pošto-poto insistira za alternativnim sankcijama, ali treba i ovu vrstu kazne razmatrati kao delotvornu u onim delovima gde je to moguće.

Zatvorski sistem Srbiju godišnje košta preko 60 miliona evra. Toliko se potroši na održavanje zgrada, na plate za zaposlene, za ishranu, za prevoz, za grejanje. To je ta suma koja je neophodna da bi funkcionisao jedan sistem koji ima preko 10.000 zatvorenika i 4.000 zaposlenih. Jedan zatvorenik košta državu 15 do 20 evra dnevno. Na ovaj način bi se uštedelo u znatnoj meri. Naravno, govorim samo u slučajevima gde ima lakših povreda zakona. Otvorila bi se korist na osnovu rada u javnom interesu. Zašto nekome ne pružiti šansu da se oduži društvu, da možda sa radnicima određenih javnih komunalnih preduzeća učestvuje u pranju ulica, u uređivanju parkova i sličnih poslova?

Ukazao sam samo na neka pitanja iz ove oblasti, za koja smatram da članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija treba da obrate pažnju. Siguran sam da će predloženi kandidati svoj posao obaviti savesno, profesionalno i zato će SDPS podržati izbor članova Komisije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Politička stranka Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Personalna rešenja predviđena ovom odlukom smatramo vrlo korektnim izborom. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u svom delovanju mora da teži potpunoj primeni poznatih međunarodnih konvencija koja regulišu ovu oblast i članovi Komisije koji se biraju iz redova predstavnika građana imaju upravo tu kontrolnu funkciju.

Kao predstavnica građana i članica stranke Jedinstvena Srbija, ne mogu da se ne osvrnem na poslaničko pitanje koje je uputila moja koleginica, potpredsednica Skupštine, gospođa Jevđić i na događaj koji se juče zbio, jednu konferenciju predstavnice opozicije.

Kao predstavnica građana i kao neko ko ima priliku da u okviru svog vremena politički govori, ja ovde, kao i ostalih 249 kolega narodnih poslanika, imam mogućnost da kažem svašta. Namerno koristim ovu reč, jer nažalost danas je svašta politički govor. Da pljujem, da nivo svoje konverzacije spustim na nivo palanačkog prepucavanja, kako bi možda mnogi hteli, ali to nije moj manir i to nije nešto što građani očekuju od nekoga ko dolazi iz jedne poštene i dostojanstvene kuće kakva je Jedinstvena Srbija.

Kao predstavnica građana, kao pripadnica političke opcije koja aktivno učestvuje u radu ovog parlamenta, govori o zakonima, predlaže, kritikuje i daje sugestije, poštujem kodeks koji smo doneli i poštujem ovu instituciju.

Kao predstavnica stranke koju predvodi čovek sa kojim sarađujem 12 godina, o kojem smo juče čuli brutalne laži, ja mogu ovde da branim Dragana Markovića Palmu ukoliko mi vreme dozvoljava 20 minuta. Da li je čoveku koji ima iza sebe 60 godina života, decenije uspešnog poslovnog, političkog i porodičnog života, potrebna moja odbrana, potrebna bilo čija odbrana? Gospodin Marković nema od čega da se brani. Iza njega stoji Jagodina, iza njega stoji rezultat, socijalni program, međunarodna priznanja, prijatelji iz celog sveta, ljudi kojima je pomagao, njegova porodica i pre svega on sam. Već je održao konferenciju za medije.

Danas u Srbiji svako može da sazove konferenciju za štampu, da izda saopštenje i to je potpuno u redu. Ali, danas u Srbiji svako može i da iznese najozbiljnije optužbe i to bez ikakvih dokaza. Jučerašnja jeftina predstava sa montiranom izjavom lažnog svedoka nije nikakva borba za slobodu i pravdu, kako kažu, već pokušaj totalne diskreditacije ličnosti Dragana Markovića i rušenja moje stranke, rušenja Jedinstvene Srbije. Ovo je podli napad na našu stranku.

Mi nemamo problem sa borbom, sa političkom borbom, sa političkim sučeljavanjem, ali imamo problem sa lažima, imamo problem sa fantazmagorijama Đilasa i Tepićeve. Od dana formiranja ovog Dvanaestog saziva parlamenta Srbije, moje kolege i ja smo se bavili zakonima, sugestijama, jedna smo od aktivnijih poslaničkih grupa i ko je hteo mogao je i još uvek može da vidi po stenografskim beleškama čime smo se mi bavili svih ovih meseci, a to je jedna konstruktivna politika.

Osećam obavezu da stanem iza građanki, žena koje rade u Skupštini grada i u javnim preduzećima Jagodine koje su sramno targetirane, jer citiram gospođu Tepić: „Svaka žena koja bi da se zaposli u Jagodini dobija telefon za druženje i od kvaliteta druženja joj zavisi posao“. Da li se osoba koja stoji iza ovog uratka pitala šta je sa tim ženama? Da li je te žene kod kuće možda neko nešto pitao, majka, otac, sestra, prijatelji, suprug? To je očigledan primer povrede dostojanstva i integriteta ličnosti. Danas osećam obavezu da stanem iza zaposlenih radnica restorana „Tigar“, koje godinama pošteno rade u tom ugostiteljskom objektu kao kuvarice, konobarice, koje su uvređene i ponižene lažima.

Danas osećam obavezu da stanem iza svih žena moje stranke, funkcionerki i članica, simpatizerki, žena Jedinstvene Srbije, a mnogo nas je. Mi podržavamo i promovišemo rad naše stranke, nismo nikakve klimačice glavom i slepi sledbenici. Koliko puta smo samo za ovom govornicom i koleginica Jevđić i ja pozivale da se prijavi nasilje, ne samo ono eksplicitno fizičko, već i psihološko. Govorili smo o mogućnostima edukacije da se to nasilje prepozna i ta tvrdnja juče izrečena da se Dragan Marković krije iza žena je čista lakrdija. Čovek je, kako je već rekao, bio u Tužilaštvu.

Znate, nije ovo prvi put da on sam ode i kaže šta ima, nije prvi put da se baca kamenje na njega. On je optuživan isto eto tako, jer se u Srbiji sve to može – eto tako, optuživan je da ima indirektna i direktna saznanja o ubistvu Milana Pantića. Naravno da je odmah dokazano da je to čista laž, ali ja samo hoću da podsetim javnost u Srbiji šta sve može da prođe – eto tako.

Prava žena i ostvarenje pune rodne ravnopravnosti spadaju u red vrhunskih prioriteta naše stranke, ali postoji jedan drugi najviši prioritet, a to je bezbednost dece. O tome smo govorili u ovoj Skupštini i gospodin Marković, sve moje kolege i ja.

Mi smo juče čuli najgnusniju optužbu za krivično delo gore od ubistva. To je delo zloupotrebe maloletnika. Za to je optužen čovek, narodni poslanik ove države, otac, muž, prijatelj i deda petoro unučadi. Zajedno sa njim, indirektno, optuženi smo i svi mi, njegovi bliski saradnici, funkcioneri, žene Jagodine, radnice ugostiteljskih objekata. Da smo znali za neke izmišljene žurke, gde se neko igra sa dečjim životima na nekim zabavama, da smo mi to videli, mi smo za to optuženi u jednom senzacionalističkom montiranom procesu. Ostavljamo da tužilaštvo utvrdi aktera tog procesa, jer mi nismo izgubili veru u institucije ove države. Mi smo ti koji stalno ponavljaju da nadležni moraju da rade svoj posao.

Za 12 godina, koliko sarađujem sa gospodinom Markovićem, ono što sam videla je bratski odnos prema zaposlenima i saradnicima, prijateljski odnos prema sugrađanima, brigu o porodici. Videla sam i zahtevan, ali razuman odnos prema poslu, visok nivo profesionalizma i pre svega radnu etiku, pregršt dobrih ideja, projekata, koje su neki raznorazni osporavali, pa su se čak i smejali i izvlačili iz konteksta, ali su te dobre ideje uvek našle svoj put i uvek su bile dobre za građane, baš kao i ova poslednja, a to je putovanje u Egipat na koje je Dragan Marković odveo sto zdravstvenih radnika koji rade u crvenim zonama iz cele Srbije.

Želimo da tužilaštvo što pre rasvetli i obelodani sve one koji stoje iza ove groteske. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je danas donošenje odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i obrazovanje same komisije u Dvanaestom sazivu Narodne skupštine, naravno, shodno Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o Narodnoj skupštini.

Komisija se obrazuje u sledećem sastavu: tri člana biraju se iz reda članova i zamenika članova odbora u čijem je delokrugu rada pravosuđe, dakle, na predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i dva člana koji se biraju iz redova članova ili zamenika članova odbora u čijem su delokrugu rada pitanja iz oblasti ljudskih prava, zdravlja i socijalne politike, dakle, predloge su dali Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbor za zdravlje i porodicu. Mandat članova Komisije traje do isteka mandata narodnih poslanika Narodne skupštine.

Zadatak Komisije je da vrši kontrolnu funkciju u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i mera pritvora i da shodno toj ulozi sagledava stanje u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i da predlaže mere za otklanjanje nepravilnosti i za unapređenje uslova života, tretmana i zaštite lica i prava lica lišenih slobode. Konkretno, samom odlukom o obrazovanju ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija biće taksativno navedene nadležnosti, odnosno delokrug rada same komisije. Na primer, u vršenju kontrole Komisija sagledava status, položaj, tretman i ostvarivanje prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i predlaže mere za njihove unapređenje i zaštitu. Komisija sagledava status, položaj, tretman i ostvarivanje prava pritvorenih lica i predlaže mere za njihovo unapređenje i zaštitu.

Članovi ili zamenici članova Komisije posećuju zavode za izvršenje krivičnih sankcija radi sagledavanja stanja i upoznavanja sa uslovima života i tretmanom, posećuje zavode radi neposrednog uvida u ostvarivanje i zaštitu prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvorenih lica. Takođe, Komisija traži podatke, obaveštenja i izveštaje od nadležnih organa, zavoda i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Prilikom posete zavodu Komisija može razgovarati sa licima prema kojima se izvršavaju sankcije, pritvorenim licima, ali i zaposlenima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, u cilju utvrđivanja činjenica o pojavama, događajima ili konkretnim slučajevima u tim zavodima.

Takođe, Komisija vrši uvid u dokumentaciju o licima prema kojima se izvršavaju sankcije, pritvorenim licima ili licima koja su zaposlena u zavodima. Komisija razmatra izveštaje nezavisnih organa i nevladinih organizacija koje se bave tretmanom i zaštitom prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvorenih lica. Na kraju, Komisija može i da traži obaveštenja i da razmatra izveštaje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i da vrši druge poslove od značaja za ostvarivanje zadataka zbog kojih je formirana, u skladu sa nadležnostima koje joj pripadaju.

Kada smo kod Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koja je pod ingerencijom Ministarstva pravde, treba istaći i koje su nadležnosti te Uprave za izvršenje krivičnih sankcija jer je to svakako u tesnoj vezi sa ovlašćenjima koja Komisija Narodne skupštine ima, obavljajući svoju kontrolnu funkciju. Dakle, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera bezbednosti i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana, kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom. Takođe, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavlja poslove koji se odnose na pripremu predloga za pomilovanje, amnestiju i uslovni otpust, prati stanje i primenu propisa u oblasti izvršenja zavodskih sankcija i u skladu sa tim ukazuje na potrebu i pravce normativnog uređenja, ali takođe Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sarađuje u pripremi propisa i obavlja druge poslove koji se odnose na oblast izvršenja zavodskih sankcija.

Ono što je od velikog značaja jeste i činjenica da Komisija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, dakle, Komisija čije je formiranje sa predlogom danas kao tačka dnevnog reda, podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, izveštaj o radu, ali takođe u okviru tog izveštaja mogu se naći i izveštaj o stanju ili o eventualnim problemima u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i pritvora i može se ukazati svakako na potrebu izmene zakona ili preduzimanja drugih radnji radi zaštite prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvor.

Takođe, Komisija može obrazovati i posebnu bazu podataka o domaćim i međunarodnim propisima iz ove oblasti, a kao i organizacijama koje se bave tretmanom i zaštitom lica, prava lica prema kojima se izvršavaju sankcije, ali i o zavodima u kojima se ta lica nalaze.

Podsetila bih vas na kratko na jedan dokument, na koji verujem, da odavno u parlamentu nije pomenut, a u vezi je svakako sa današnjom tačkom dnevnog reda, radi se o Zakonu o ratifikaciji i Konvencije protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka koji je donet 1991. godine. Navedena konvencija zapravo usvojena je 1984. godine u Njujorku i obavezuje države članice, među kojima je i naša zemlja, zbog čega i pominjem ovaj dokument, da se pridržavaju međunarodnih pravila koja su potvrdili. Tortura je svaki akt kojim se jednom lice namerno nanosi bol ili teške fizičke ili mentalne patnje, u cilju dobijanja od njega ili nekog trećeg lica obaveštenje ili priznanja ili njegovog kažnjavanja za delo za koje je to ili neko treće izvršilo ili za čije je izvršenje osumnjičeno zastrašivanja tog lica ili vršenja pritiska na njega ili zastrašivanje i vršenja pritiska na neko treće lice ili iz bilo kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako ta bol i te patnje nanosi službeno lice ili treće lice uz pristanak službenog lica. Svaka država članica preduzima zakonske, administrativne, sudske ili druge mere kako bi sprečila izvršenje akta torture na teritoriji pod njenom jurisdikcijom i ovo su svakako pitanja koja su u tesnoj vezi sa nadležnostima i sa budućim radom Komisije za praćenje primene izvršenje krivičnih sankcija.

Osim ovoga što sam navela 2011. godine, mi smo usvojili protokol uz Konvenciju protiv torture kojim smo se obavezali na donošenje potrebnih mera, radi postizanja ciljeva iz konvencije i na implementaciju svih članova koji će u konkretnom slučaju pomoći jačanju zaštite lica, prava lica lišenih slobode i puno poštovanje njihovih ljuskih prava.

Svakako u ovom izlaganju želim da pomenem i Zaštitnika građana, odnosno instituciju Zaštitnika građana sa kojim bi Komisija trebalo da sarađuje po određenim pitanjima koja su u nadležnosti i Zaštitnika građana i Komisije. Naime, Zaštitnika građana kroz svoj godišnji izveštaj daje informacije i o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji. Nacionalni mehanizam obavlja posete mestima gde se nalazile i gde se mogu nalaziti lica lišene slobode, ali to nisu samo zavodi o kojima sam danas govorila, već su to i policijske uprave, policijske stanice, prihvatilišta, pritvorske jedinice, psihijatrijske klinike, ustanove socijalne zaštite domskog tipa, centri za azil i za migrante i na osnovu dobijenih informacija upućuju se preporuke ukoliko su utvrđene određene nepravilnosti u radu.

U trenutku kada se nalazimo u problemu zbog epidemije koji je izazvan Korona virusom u Evropi i u celom svetu pa i u našoj zemlji postoje određene posledice, moramo uzeti u obzir u vezi sa tim i situaciju u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Shodno Izveštaju Zaštitnika građana situacija je zadovoljavajuća, odnosno broj zaraženih u zavodima nije previsok da bi se oni našli u nekoj rizičnoj situaciji, što znači sa druge strane da imaju sve potrebne i lekove i zaštitnu opremu, dakle maske, vizire ili skafandere za onaj deo Zavoda u kojima se nalaze njihove ambulante kao i svakako dezinfekciona sredstva. Takođe, zaključuje se i da imaju i potrebnu brigu i negu kako se korona virus ne bi širio.

U skladu sa tim da svi građani imaju pravo da se vakcinišu i da izaberu vakcinu i u skladu sa principom nediskriminacije čijoj primeni svakako težimo i oni koji su u pritvoru ili prema kojima se izvršavaju krivične sankcije imaju jednak tretman u postupku imunizacije. Ono što svakako ohrabruje jeste činjenica da je naša država bila spremna pre svega u finansijskom smislu, a onda i u smislu jakog zdravstvenog sistema da istrpi ili ublaži udarce koje nam je zadao korona virus. To se odnosi i na broj vakcina ali se odnosi i na različite vrste vakcina što je građanima, pa i onima prema kojima se izvršavaju određene sankcije pružilo mogućnost izbora. Osim što smo uspeli da za četiri meseca izgradimo dve nove tzv. kovid bolnice koje će nam svakako ostati kao dve nove izgrađene bolnice kada se nadam se uskoro izborima sa korona virusom.

Uspeli smo da omogućimo i početak proizvodnje vakcina u Institut "Torlak" gde se očekuje za početak kako smo čuli u informacijama i medijima najpre dvadeset, a kasnije čak i trideset miliona doza godišnje, čime ćemo da zadovoljimo potrebe regiona i da ponovo pokažemo da smo apsolutno u svemu lideri u regionu, pa i šire, pa i u ovoj oblasti.

Želela bih da podsetim na dobru organizaciju i na angažovanje u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, gde su osuđenici prvi počeli da šiju maske za potrebe svih osuđenika i svih zaposlenih u tom Kaznenom popravnom zavodu ali i u ostalim zavodima. Sašili su preko milion maski od kako je počela kod nas situacija sa korona virusom. Kasnije su im se pridružili i Kazneno popravni zavod Niš i Ženski deo Kazneno popravnog zavoda Požarevac.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je odlikovana srebrnom medaljom od strane predsednika Republike, Aleksandra Vučića za doprinos tokom epidemije korona virusa.

Iz svega što sam navela zaključujemo o velikom značaju formiranja ove komisije, pre svega zbog svoje kontrolne funkcije u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i na kraju želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da glasamo za ovu tačku dnevnog reda u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predstavnika poslaničkih grupa u sistemu, prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi je dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao što smo čuli komisija ovoga tipa ima izuzetno važnu ulogu u našem društvu posebno zbog svoje nadzorne i kontrolne dimenzije, jer su nadzori kontrola preko potrebni za svaku vrstu društvene delatnosti, osobito ovog tipa gde vrlo često imamo različite vrste pritužbi ljudi koji su zbog slojevitosti različitih vrsta kriminala uhapšeni ili su osuđeni. Naravno, te pritužbe mogu biti osnovane ili ne osnovane i zato je važno da komisija bude ta koja će proveriti i učestvovati u proverama svih tih pritužbi jer je jako bitno da sva ona prava koja su zagarantovana i Ustavom i zakonima svakom građaninu ove države, svakom pojedincu budu do kraja ispoštovana, a tu naravno spadaju i oni koji se nalaze na izvršenjima kaznenih, svojih kazni u zatvorskim jedinicama.

Takođe, vrlo ja važno da imamo i vidu i kompleksnost, složenost celokupnog sistema zatvorskih i pritvorskih jedinica koje su različitih kategorija, različitih tipova, različitih usmerena, sa različitim kapacitetima i naravno vrlo različitih uslova koji su na raspolaganju onima koji su na odsluženju svojih kazni.

Danas ste čuli od predsednika naše stranke, akademika Zukorlića u kakvom je stanju zatvor u Novom Pazaru koji je zaista jedan od primera na koji se trebamo fokusirati i hitno reagovati kako bi se iz više razloga napravio kompleks koji će biti izmešten iz centra grada, koji neće biti u direktnom dodiru sa drugim institucijama, posebno institucijama kulture, značajnim institucijama, jer je tu, kao što ste čuli, muzička škola koja je jedina muzička škola u regionu, širem regionu dakle, i gde se talentovana deca koja dolaze da usvajaju znanja iz muzike vrlo često susreću sa onim sa čime se ne bi trebali susretati prilikom svog odrastanja, odgajanja i usvajanja drugih stvari koja trebaju oplemeniti njihova srca, ali ne i da na taj način se susreću sa svime onim što nije baš povoljno, posebno u fazi u kojoj se oni nalaze.

Zato, vrlo je važno da imamo zaista mehanizme, uz sve druge napore koje ulaže Vlada, koje ulaže država da poboljšaju sve kvaliteta ukupnosti života građana Srbije, da poboljšamo i uslove življenja osuđenika u svim pritvorskim jedinicama kako bi i oni mogli da se što bolje pripreme za socijalizaciju i rehabilitaciju, eventualni povratak u društvene okvire koji neće biti na štetu građana, a ni na štetu njih samih. Hvala.