Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vojislav Vujić.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre Siniša Mali, gospodine Stevanoviću, ono što je suma sumarum dosadašnjeg rada bar kada je borba protiv kovida u pitanju je rezultat od osam milijardi evra koliko je država na različite načine do sada izdvojila da pomogne stanovništvu i zdravstvenom sistemu. To bi se u procentima preračunato definisalo kao 17,3% ukupnog BDP.

Da ne ponavljam sve pakete pomoći, jer su moje kolege pre mene o tome pričale, pričaće naravno i kolege koje govore posle mene, ali ono što je najbitnije, treba istaći to da je u ovo vreme trebalo pre svega sačuvati stabilnost države u svakom smislu, pa naravno i u finansijskom smislu.

Gospodine ministre, prosto vi ste u tome uspeli. Pomogli ste poljoprivredi sada i ovim rebalansom. Pomogli ste zdravstvu. Pomogli ste sportu. Pomogli ste kulturi, privredi, ekonomiji, vojsci, policiji. Uspeli ste svih da se setite. Koliko god neko da kaže – teško je, imam osećaj da u Srbiji se radi kao pre nego što je počeo ovaj kovid. Sve nam je nekako u planu.

Fiskalni savet i gospodin Pavle Petrović ovih dana, pošto sam član Odbora za finansije, imao sam priliku da čujem da su imali određena neslaganja, određene zamerke, ali to je nekako isto i ponavlja se svake godine, ali činjenica je da je i ovog puta više hvalio budžet nego što ga je kritikovao i to je za vas pre svega veliki uspeh kada profesor kao što je gospodin Pavle Petrović hvali ono što radite.

Juče sam na pauzi između dva i tri imao priliku da na TV u kancelariji vidim onaj deo filma „Marš na Drinu“ i tamo su bili Stepa Stepanović, ona legendarna scena kada major Kursula njemu raportira itd. i to me podsetilo na vas i Pavla Petrovića gde Kursula kaže generalu – generale, pa rekoh li ja da će ovakva da bude strategija i tačno je. U pravu ste bili vi i Pavle Petrović, kao i akteri filma o kome sam pričao tada i činjenica je da bez obzira na ta neslaganja i jedan i drugi radite u korist ove države i u korist ovog naroda, s tim što za vas moram da priznam da ste malo više u pravu i da ste bolji strateg.

Kažu kritizeri, a ne kritičari, da smo preko ograničenja od 60% i ja moram da kažem da mi nismo probili nikakvu normu od 60%, a imamo pravo na to kao i svi drugi i vrlo kratko ću samo citirati šta se dešava u Evropi na koju se stalno pozivamo i koja treba da nam bude neki reper.

Članice EU zbog korona krize prisiljene su da žive na kredit. Dugovi im se nagomilavaju od Finske do Grčke. Evropska kancelarija za statistiku objavila je da će ukupni udeo u državnim proračunima na osnovu zaduženja ove godine iznositi preko 100%. Ako se uzme u obzir da smo mi na 60%, onda može prosto i lako da se vidi u stvari koliko je stabilan ekonomski sistem Srbije.

Ono što moram, pošto sam malopre pričao i o Austrougarima i spomenuo sam „Marš na Drinu“, ne mogu da ne kažem da je i dug Nemačke na rekordnom nivou i da je trenutno 2.200 milijardi evra. To je novi rekord. Nemačko zaduženje u odnosu na BDP danas čini 80% državnog računa. Znači, gospodine ministre, ponovo da se vratim na onaj „Marš na Drinu“ dobar ste strateg. Daleko smo mi ispred svih.

Ovo je bio prvi razlog rebalansa, znači pomoć građanima u kriznim situacijama, kolege će da pričaju o detaljima, a drugi razlog je još aktivnije učešće u projektu „Srbija 2025“ koji podrazumeva da će u razne projekte biti uloženo 14 milijardi evra.

Ja neću imati vremena, trudiću se da ispoštujem ono što je predsedavajući rekao, da bi u dva sata morali da napravimo pauzu, zbog vaših daljih obaveza, ali evo, koliko budem stigao.

Znači, od tih 14 milijardi evra ono što je najbitnije za građane Srbije je to da je planirana plata za 2025. godinu prosek 900 evra. I u tom pravcu, bez obzira i na okolnosti u kojima se država nalazi, mi idemo, to svi parametri i sve činjenice pokazuju.

Za puteve se planira pet milijardi, naravno u svo to vreme da se drži stabilan kurs dinara. Imaćemo i dva najduža tunela. Predsednik Aleksandar Vučić je nacrtao ono što je urađeno od saobraćajnica i skrenuo je pažnju na ta dva tunela. Jedan je 2.850 metara, jedan 2.750 metara, znači u Srbiji se gradi kao u najsrećnijim vremenima i to su činjenice i to svi možemo da vidimo i da ispratimo.

Planira se da penzije budu duplirane na 440 evra i ono što ste i vi malopre spomenuli imamo izdvojenu milijardu za vodovod i kanalizaciju u svakom selu.

Ja moram da se pohvalim da je i moja Vrnjačka Banja na tom vašem spisku. Hvala na tome i Ministarstvu građevine, zato što će i kod nas da se radi kanalizacija i sistem za prečišćavanje voda. Obzirom da dolazim iz Vrnjačke Banje ja moram da pohvalim i vaučere koji su i ove godine ponovo podeljeni, tj. biće podeljeni građanima Srbije. Pozivam još jedanput da pored svih destinacija u Srbiji dođete i do Vrnjačke Banje. Još 100 miliona je planirano za tu namenu. Imamo izgradnju metroa u planu, itd, itd, itd.

Ono što je vrlo bitno, vratiću se i na treći deo, ali ne mogu da preskočim, a da potrošim vreme da ne potenciram taj deo da je vreme novac i nažalost u ovoj Srbiji je bilo mnogo onih koji su nam potrošili vreme, a sa trošenjem tog vremena trošili su nam i novac. Nije bitno ko je koga plaćao, ni kako je trošio taj novac, bitno je što do sada niko nije snosio posledice za trošenje vremena i novca građana Srbije. možda je vreme da počnemo i time da se bavimo.

Ja u ovom sazivu, a i u svim saziva pre ovog, od 2012. godine nikada nisam koristio neke neprimerene termine, nikada se nisam trudio da bilo koga ovde uvredim, bez obzira na različite situacije u kojima smo se našli, ali danas ću da iskoristim jedan izraz koji najprikladnije opisuje ljude koji su ovih dana bacili ljagu na predsednika moje stranke Dragana Markovića Palma i nazvaću ih – bacači pomija. Zato što su upravo to i uradili.

Ko plaća Mariniku Tepić da to radi, neću da ulazim, zna se. Ko pokriva Dragana Đilasa, to će vreme da pokaže, ali naslovi koji se pojavljuju na društvenim mrežama tendenciozno presuđuju i okreću činjenice. Da budemo načisto, i sam Dragan Marković Palma je rekao – ako je tačna optužba, ovo se rešava po kratkom postupku. To vam kažem čovek koji iza sebe ima 100.000 članova stranke JS.

Isto bi to rekao i ja i svako ko je roditelj. Ovakve stvari ako postoje, rešavaju se po kratkom postupku.

Sa Draganom Markovićem Palmom sam 17 godina, od osnivanja JS. Znači, za tih 17 godina bio sam prisutan velikom broju proslava koje je on organizovao. Znači, znam kako čovek diše. Te proslave kada su organizovane, organizovane su sa različitim ciljevima. Povod su bile otvaranje fabrika, investicije u Jagodini, različiti jubileji, slave, proslave itd. Moram da kažem, za ovih 17 godina retki su političari priznati na političkoj sceni Srbije koji nisu bili njegovi gosti, privrednici, ambasadori i svaki put svima njima je bio dobar domaćin.

Znao je, kada on kaže, znate kada neko kaže – ima muzike, pa jel ste videli nekad neku proslavu i neko slavlje da nema muzike, on je takav čovek da uvek kaže – pre bih dao pare na muziku, nego na lekara i na advokata. Bio sam član delegacija, proputovali smo pola sveta kada je ne mali broj puta znao da povede u delegaciji harmonikaše. Gde god da odemo ljudi koji su nam bili domaćini su ga zbog takvog odnosa i takvog ponašanja prihvatili kao brata.

Svaku gadost i optužbu možete da očekujete u politici. Ja sam nažalost onaj kome su upalili kola, mogla je da mi izgori kuća da nije bilo komšija da mi pomognu da ugasimo taj požar, pitanje je kako bi se sve završilo. Ali, gadosti kakve su ovih dana bacači pomija izneli na njegov račun nisu za merenje ni sa jednom situacijom koju je svako od nas ovde prisutan mogao da ima u političkom životu. Da vas neko optužuje da ste pedofil, čoveku koji je suprug, čoveku koji je otac, čoveku koji je deda petoro unučadi. Ljudi, ovo je dotaklo dno dna, nema se dalje.

Gledam ove montirane intervjue od ljudi koji su politički angažovani u nekim strankama i kao čovek koji je radio u privredi, radio sam u realnom sektoru, radio sam u banci, bio sam zamenik predsednik opštine, više puta narodni poslanik. Znači, imam pravo da procenim ko radi, ko ne radi, imam pravo i da dam neku ocenu. Za tu šačicu koja se okupila kao podrška Mariniki Tepić u Jagodini, slobodno smem da kažem da vam nema Palme od blata bi ga pravili.

Znači 70% gradova i opština u Srbiji bi poželeli da imaju gradonačelnika kao što je Dragan Marković Palma. Znam da je istina samo jedna i ovo će doći do svog kraja, ne može večno da traje. Gospodin Marković je juče bio u tužilaštvu, danas je preko 400 žena podnelo prijavu protiv Marinike Tepić za sve uvrede koje im je juče nanela, ali stres i traume koje su oni ovih dana ostavili, ne samo porodici Dragana Markovića Palme, iako je tvrdim njima najteže, nego porodicama svih žena koje rade u toj upravi, na način kako ih je ona prozvala, to je stres koji nikada neće da se izbriše. Ne postoji kazna sa kojom Marinika može da bude kažnjena da bi se ovo o čemu je pričala ispravilo.

Žao mi je što sam morao da skrenem sa teme, ali to je bilo jače od mene. Vraćam se na temu da bih ispoštovao vaš termin. Gospodine ministre, ono što vam je najbitnije, poslanička grupa će glasati za ovaj budžet. Koliko god sam imao prilike da ga gledam i kao član Odbora za finansije i sa svojim kolegama kada smo ga analizirali, ono što se kaže najprostije, ja tu ništa ne bih menjao. Svaka vam čast. Hvala.

Zahvaljujem.
Određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.30 sati.
(Posle pauze)

Dame i gospodo nastavljamo sa radom.

Kao što sam vam juče rekao, u toku je zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pa se izvinjavam što smo Elvira i ja prinuđeni da budemo ovih nekoliko dana van ove sale.

Želim da vam dam zvaničnu informaciju da sam danas zakazao sastanak sa strankama koje ne žele učešće stranaca u dijalogu o izbornim uslovima za sledeću sredu, 28. aprila u 17.00 sati u Maloj sali Doma Narodne skupštine.

Tu će biti stranke koje su se izjasnile da to ne žele, a biće pozvane i sve stranke koje se nalaze u Narodnoj skupštini iz vladajuće koalicije da učestvuju u tom razgovoru, uključujući naravno i predsednika Republike koga sam pozvao i kao predsednika Republike i kao predsednika Srpske napredne stranke, u kom će kapacitetu učestvovati i da li će učestvovati na njemu je da donese odluku.

Takođe, još jednu stvar samo radi informacije, na osnovu dogovora koji smo postigli prošle nedelje, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević će napraviti plan, ne znam da li ste se čuli sa ministarkom pravde, ja sam jutros razgovarao sa premijerkom Anom Brnabić da krenemo u realizaciju zaključka, da obavimo što više javnih rasprava, odnosno da probamo da dođemo do što šireg konsenzusa, odnosno dogovora o najavljenim ustavnim promenama, pre donošenja odluke o tome da li se prihvata inicijativa za promenu Ustavu ili ne, odnosno predlog za promenu Ustava.

Izvinjavam se zbog ovog što sam vam oduzeo vreme.

Nastavljamo dalje.

Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega Zoltan Pek ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, mi ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga.

Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobu osnovu ne samo za nastavak suzbijanja pandemije izazvane korona virusom, već i za privredni oporavak i rast cele naše zemlje. Njegovim usvajanjem obezbediće se kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne, a održivost javnih finansija sa druge strane.

Kao što je i gospodin ministar rekao rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.356 milijardi dinara, što je za 20 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.737 milijardi dinara.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 381 milijardi dinara. Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu u 2020. godini stvorila je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Usvojen je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, novo zaposlenosti, te očuvanja životnog standarda.

Ekonomski paket podrške privredi i stanovništvu rezultiralo je manjim padom privrede, posebno u poređenju sa drugim evropskim zemljama, a izbegnute su i turbulencije na tržištu radne snage. Kao što se vidi iz brojki budžeta Republike Srbije, borba sa pandemijom korona virusa se nastavlja i tokom 2021. godine.

Naša poslanička grupa pozdravlja novi paket mera Vlade Republike Srbije namenjene privredi i stanovništvu u cilju smanjenja negativnih efekata po privrednu aktivnost. Smatramo da se ovaj, sada već treći paket mera, usvaja pravovremeno i direktno pomaže privrednicima.

Ono što je izuzetno dobro, da su budžetom predviđene i dodatne mere namenjene ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkom sektoru i autobuskim prevoznicima, odnosno sektorima čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo ili ograničeno merama za suzbijanje epidemije.

Pore direktne pomoći, ovim paketom mera obezbeđuju se dodatna sredstva za očuvanje likvidnosti privrednih subjekata i produžava rok korišćenja kredita sa garantnom šemom.

Naša poslanička grupa podržava predloženi rebalans pošto su paketom mera u 2021. godini obuhvaćeni građani i privreda i to: obezbeđeno je 50% minimalne zarade svim preduzetnicima za tri meseca, predviđena je direktna pomoć hotelima u gradskim sredinama, obezbeđena je direktna sektorska podrška ugostiteljstvu, turističkim i rent a kar agencijama, hotelima, samostalnim umetnicima, autobuskim prevoznicima 600 evra po autobusu.

Ono što posebno podržavamo je produženje postojeće garantne šeme za podršku ekonomije, uspostavljanje nove garantne šeme za podršku najugroženijim sektorima preduzetnicima.

Želeo bih da predložim ministru da, uzimajući u obzir da su pojedine banke već iskoristile svoje limite po prvoj garantnoj šemi, proveri mogućnost da je povećanje ovog vida podrške privredi.

Na osnovu preliminarnih podataka Republičkog zavoda za statistiku možemo konstatovati da je pad BDP u 2020. godini iznosio svega minus jedan posto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Prema zvaničnim najavama, u evrozoni će pad BDP-a dostići 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini bi u Srbiji bio mnogo veći, iznosio bi oko 5% BDP-a. Iz ovih podataka se vidi da je jako važno pomoći poljoprivrednicima, jer je zahvaljujući upravo njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvarila rast od 4,2%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će ove godine iznositi 381 milijardu dinara. Stav poslaničke grupe SVM je da je takav deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u ovoj godini bio znatno sporiji.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije, koja je preuzela i dodatne mere za podršku realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Kao što je poznato, Narodna banka Srbije je i ove godine odredila zastoj u otplati obaveza od šest meseci po osnovu kredita za preduzetnike koji su to želeli.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečile su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije. Inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja. U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić smo mogli da čujemo da će se Vlada zalagati za završetak projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Završetak radova se očekuje tokom ove godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete Suboti i obilaska radova na zgradi pozorišta.

Za očekivani rezultat radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, krajem prošle godine 350 miliona dinara je preneto na račun grada Subotice, koji još uvek nisu utrošeni. Naime, krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom. Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid-19, usporavanja radova, ponavljanja postupka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona evra.

Za poljoprivrednike je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod „ipsilon kraka“, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara kako bi došli do svoje njive. Nadvožnjak kod Mejkuta je završen, a počeli su pripremni radovi i na nadvožnjaku Pačir preko „ipsilon kraka“. Izgradnjom spomenutog nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 225 miliona dinara.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja. Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana naše zemlje sa severa Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju kolima na posao i nazad. Nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće mnogo čekati na graničnim prelazima. Povećan je iznos predviđen za realizaciju ovog projekta u ovoj godini, sa 500 miliona dinara povećan je na 2,4 milijarde dinara.

Moram ovde napomenuti da će se uskoro vršiti i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u Evropsku uniju.

Poslanička grupa SVM će podržati rebalans budžeta jer obezbeđuje izgradnju i rekonstrukciju jako važnih infrastrukturnih i vodnih projekata kao što su, na primer, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada u dužini od 40 kilometara, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Glasaćemo za rebalans jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanju životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi ministre, gospodine Stevanoviću, poštovane kolege i građani Srbije, koji možda najpre treba da čujete ono što imam nameru da kažem.

Istina, ovde ste, ministre, pohvaljeni kao kvalitetan strateg, to je Voja Vujić uradio toliko lepo da se ja ne bih usudila da više komentarišem strategiju, tim pre što se u nju ne razumem. Ali ono što jeste činjenica i to je moj kolega Milićević rekao u startu, rebalans je, koliko god bilo neobično da se događa u ovo vreme, kvalitetan. Zašto to kažem? Manje-više je sve rečeno, objasnili ste u svom uvodnom izlaganju i nekako uvek napravite problem posle vašeg uvodnog izlaganja šta se može reći, a da budemo mnogo pametni u odnosu na ono što ste nam objasnili, ali ću zaista pohvaliti to, pre svega vodeći se onim lokalpatriotizmom koji su svi primenili.

Na mene poseban utisak ostavlja pomoć koja je predviđena za nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Ja znam čime ste bili motivisani. Ja znam da ste sa predstavnicima kosmetskih Srba razgovarali nedavno i da ste čuli te njihove probleme i znam da koliko god vas neko, nas sve zajedno optuživao da bi iz ovoga moglo da se izvuče i nešto što je populistička mera, ja znam da motivi nisu bili to. Motivi su bili težak život i ova pomoć od 100 evra za sve građane i 200 za one nezaposlene za njih užasno važna i jako velika. Ona je manje-više velika u onom delu njene finansijske vrednosti, velika je pre svega zbog toga što imaju potrebu da osete da pripadaju svojoj zemlji i to je jedino što im u ovom trenutku treba, mnogo više nego novac. Zato što novac, nažalost, limitirano koriste.

Ono što je takođe za njih važno je rekonstrukcija, ako sam dobro razumela, Doma zdravlja u Gračanici, koji je negde centar, ako izuzmemo Severnu Mitrovicu, do koje možda teže dolaze enklave nego što je to do Gračanice, i to jeste važno. Koliko god smo optimistično, kada smo razgovarali o budžetu za 2021. godinu, očekivali da ćemo nekako izaći na kraj sa koronom, ipak se vidi da i u regionu i u svetu, pa najmanje kod nas ti problemi rastu ili se usporeno smanjuju. Tako da su oni u južnoj srpskoj pokrajini, nažalost, osuđeni na ono što se zovu privremene institucije, koje ne prepoznaju niti problem, niti za njega imaju rešenje, osim politikanstva kojim se bave na dnevnom nivou, oni nemaju svest o tome šta im treba za građane. Dobro je da ćemo imati renovirani dom zdravlja, jer je to dobro i za albansko stanovništvo. Ja i dalje imam jednu dozu empatije i u odnosu na komšije, koje su možda u još većem problemu nego nealbansko stanovništvo, osim onog bezbednosnog, gde su naravno Srbi i nealbanci ugroženiji.

Druga važna stvar o kojoj smo opet razgovarali i kod budžeta za 2019. i kod budžeta za 2020. godinu, obećali ste negde, čini mi se, kada smo usvajali budžet za 2021. godinu, ne čini mi se, sećam se toga vrlo precizno, da ćete se potruditi kod rebalansa da kultura dobije tih čuvenih 1%, sada skoro pa istorijskih, jer ja mislim da je prošlo više od 15 godina da kultura nije imala vrednost od 1% budžeta Republike Srbije. To je više nego sjajno. Neka ćemo jednom doći, a ja verujem i iskukaću i to obećanje da nas vratite na onaj nivo o kome Nada Perišić Popović priča, a to je da smo 90-ih imali 2% budžeta ukupno za kulturu. To je lepo. Možda tada nismo bili kulturniji nego danas, ali je uvek važno ulagati u ono što je kvalitet i što našoj deci obećava neko bolje sutra.

Kada je u pitanju taj privredni razvoj i vaši paketi, koji treći po redu, osam milijardi evra, čini mi se, da ste rekli da je ukupno ulaganje, kada je u pitanju pomoć privredi i građanima, tu prosto čovek više nema šta da kaže. Potpuno je jasno da je najvažnije očuvati privredu da bismo mogli dalje, kao što je važna infrastruktura i takođe šta god ja tu rekla, biće viška u odnosu na ono što su kolege pre mene rekle, rekoh ja već u startu toliko su hvalili da čak i kad bi neko imao ambiciju teško bi imao šta da doda.

Ono što mi se posebno dopada, o tome niste govorili ni vi, ako se ne varam „Ekspo 2020 Dubai“ dodatna sredstva od 250 miliona, po meni savršen potez. Pre svega zato što verujem da će se završiti ova priča sa koronom ili će se bar ublažiti ili da ćemo doći do kolektivnog imuniteta. Pojavljivanje na jednoj ovakvoj manifestaciji za Srbiju je jako važno prvo zato što imamo šta da ponudimo, drugo zato što mislim da će to privući turiste, treće onda ćemo imati manje obavezu da pomažemo i tom delu naše privrede koji je sada bio najugroženiji.

Bilo kako bilo, čak i Fiskalni savet koji vas je u jednom delu kritikovao, kritikovao je pomoć građanima, možda bih kritikovala i ja sa pozicije Fiskalnog saveta, to se sad meri kroz onu prizmu šta kome treba ili šta kome ne treba. Znate, za nekoga su neka sredstva mnogo mala, jer ih mnogo ima, a za nekoga su mnogo velika. Pa, čak i ako ih ne merimo, opet ću reći kroz ono materijalno, one se mere kroz jednu brigu u ovim vremenima koja su jako teška. Mislim da ćemo imati društveni dijalog na temu toga šta nam je pre svega mentalno stanje nacije, pa i u tom smislu jako važno da svi shvatimo da ove probleme moramo prevazići zajedno. Neće tome pomoći dva puta po 30 evra, tome će pomoći osećaj da neko o vama brine. To je čini mi se najvažnija poruka koja nije mali rashod za budžet, ali što bi rekao Voja Vujić izgleda da ste dobar strateg, našli ste način da i to podelite.

Osim što ćemo glasati za rebalans i ako ste neki dan kada ste najavljivali rebalans imali onako blagu zebnju da li će vas poslanici podržati, vidite da hoće. Gotovo su svi nedvosmisleno rekli da hoće i Đorđe je najavio da ćemo ispred poslaničke grupe SPS glasati za to.

Neću se dalje baviti detaljima pre svega da bih ostavila vremena i za svoje mlađe kolege koje su studioznije sa ovim bavile pa su ušle u određene sektore, baviće se ulaganjem u poljoprivredi, kulturi, a kada je Jelena Mihajlović u sali, ja o kulturi ne treba ni da pričam. Važno je da svaki budući rebalans bude ovakav i važno je da budžeti budu planirani na način da nas iznenadi dodatni prihod. To je ono što je otprilike čini mi se vaš plan, držite se njega i imaćete za to podršku. Hvala vam.

Hvala.
Ministre, ovi iz SPS i JS vas više hvale nego mene, ja sam se zabrinuo.
Nešto hoće od vas 100%.
(Snežana Paunović: Nisi nikad pisao budžet.)
A budžet je u pitanju, onda dobro.
Izvinjavam se poslanicima što nisu uključeni ovi, kako se kaže, klima uređaji jer je to zabranjeno protokolom zbog epidemioloških mera.
Pošto vidim reakcije da vam je vruće ovde u sali.
Idemo dalje, narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, finansijski zakoni o kojima ove nedelje raspravljamo i o kojima ćemo raspravljati i tokom naredne nedelje jako su važni kako za građane i privredu, tako i za čitavu državu.

Jedan set finansijskih zakona usmeren je na ekonomsku podršku građanima i privredi u cilju što bezbolnijeg i efikasnijeg prevazilaženja posledica krize, dok drugi set finansijskih zakona usmeren je na suzbijanje sive ekonomije, na efikasniju naplatu poreza i naravno na nastavak sprovođenja mera digitalizacije.

Pre nego što se osvrnem na Predlog zakona o izmenama Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu podsetiću još jednom građane Srbije da je Vlada Republike Srbije od početka izbijanja epidemije usvojila čak tri ekonomska paketa podrške građanima i privredi u ukupnoj vrednosti od preko osma milijardi evra, što predstavlja 17,2% BDP Republike Srbije.

Dakle, država je sav teret krize preuzela na sebe kako bi se prevazišle negativne posledice. U martu prošle godine kada je izbila epidemija trebalo je ostati hladne glave i u najkraćem mogućem roku osmisliti ekonomski paket mera. Ono sa čime može da se pohvali Srbija jeste da po obimu ekonomskih mera smo ostvarili najveći uspeh u Evropi, odnosno naše ekonomske mere su najsveobuhvatnije i najobimnije, imajući u vidu veličinu naše ekonomije.

Ono što se često zaboravlja kada se pominju ekonomske mere jeste njihova pravovremenost, da Vlada Republike Srbije nije marljivo radila u prethodnih osam godina suočili bi se sa trajnim gubitkom kako dela proizvodnih kapaciteta tako i dela uslužnih kapaciteta i imali bi ogromne posledice na tržištu radne snage.

Imajući u vidu brzinu kojom se pandemija prelivala na globalnu ekonomiju neka predviđanja su da bi u Srbiji tokom 2020. godine bio zabeležen pad od čak 6% i da bi nam bilo potrebno čak dve do tri godine da se vratimo na predkrizni nivo. Naravno, to se nije dogodilo zato što smo na vreme reagovali, usvojili smo prvi paket ekonomskih mera u aprilu prošle godine, drugi paket tokom 2020. godine i evo treći paket 15. aprila ove godine, dakle, u petak i to zahvaljujući što smo odgovorno radili u prethodnom periodu. Dakle, sproveli smo ekonomske reforme, ostvarili smo suficit u budžetu i to četiri godine za redom, sproveli smo mere fiskalne konsolidacije i to nam je sve dalo prostora da spremno dočekamo krizu.

Zahvaljujući ekonomskim merama mi smo uspeli da se u pojedinim ključnim oblastima već u avgustu i septembru mesecu vratimo na predkrizni nivo, što je zaista odličan rezultat, ovde prvenstveno mislim na robni izvoz, na trgovinu na malo, na industrijsku proizvodnju i slično.

Koliko danas dobro stojimo najbolje svedoči podatak da smo u 2020. godini zabeležili najmanji pad u Evropi. Što se tiče 2021. godine naša predviđanja kažu da ćemo završiti godinu sa prirodnim rastom od čak 6%. Neki ekonomski stručnjaci kažu da su nam prognoze isuviše optimistične, sa tim se ne bih složila zato što su nam prognoze bazirane na realnih pretpostavkama. Dakle, polazim od toga da će rast u evro zoni biti pet procenata. Polazim od toga da ćemo i u 2021. godini sačuvati monetarnu, fiskalnu i finansijsku stabilnost, što će da podstakne priliv stranih investicija i tokom 2021. godine. Polazimo od toga da ćemo u 2021. godini imati rekordne kapitalne investicije. Rebalansom budžeta za 2021. godinu predviđeno je čak 430 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, investiciona i lična potrošnja poguraće privredni rast i omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od čak 6%.

Koliko je naša ekonomija zapravo otporna i jaka pokazuje i podatak da smo u prvom naletu krize, dakle, za period od januara do oktobra 2020. godine zabeležili pad robnog izvoza od samo pet procenata i to u uslovima kada je ekonomski pad u evrozoni iznosio čak sedam procenata, dok 2009. godine nakon izbijanja globalne ekonomske krize, mi smo imali pad robnog izvoza od čak 19% dok je ekonomski pad u evrozoni bio duplo manji nego tokom 2020. godine.

Ono što takođe želim da istaknem da je sav novac za sprovođenje trećeg ekonomskog paketa podrške, dakle svih 57 milijarde dinara obezbeđeno u budžetu Republike Srbije. Dakle, sami smo zaradili taj novac.

Mi se zadužujemo, ali za razliku od prethodne vlasti naši krediti su razvojni. Prethodna vlast se zaduživala pod nepovoljnim uslovima, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i na domaćem finansijskom tržištu, i sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo. Mi to ne radimo. Mi kada se i zadužujemo sredstva iz kredita koristimo isključivo za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Ono što mogu da vam kažem, a što je ministar na početku današnje rasprave rekao, je da se u ovom momentu u Srbiji gradi čak četiri auto-puta, u maju mesecu krećemo sa izgradnjom petog auto-puta, a krajem godine bićemo u situaciji da se u Srbiji gradi čak osam auto-puteva istovremeno.

Jedan od njih je svakako i auto-put Niš – Pločnik – Merdare koji će u potpunosti promeniti sliku Topličkog okruga, promeniće sliku Kuršumlije, odakle dolazim.

Takođe, rebalansom budžeta opredeljena su ogromna sredstva, ogroman novac za rešavanje ekoloških problema.

Dakle, tri puta više novca smo obezbedili rebalansom i predvideli rebalansom budžeta u odnosu na inicijalni budžet, kada su u pitanju ekološki infrastrukturni projekti, odnosno za rešavanje ekoloških problema kao što već rekoh.

Takođe, izdvojili smo dodatnih 5,5 milijardi dinara kako bi dodatno pomogli našim poljoprivrednicima. Tu su ogromna sredstva za nastavak ulaganja u zdravstveni sistem i upravo ogromna ulaganja u zdravstveni sistem u prethodnom periodu omogućila su nam da postanemo apsolutni rekorderi kada je imunizacija u pitanju.

Zašto svi spominjemo i naglašavamo važnost infrastrukturnih projekata? Zato što svaki dinar uložen u infrastrukturu podstiče ekonomski rast, zapošljava našu privredu, otvara radna mesta, jednostavno povećava prihode državi.

Upravo realizacija infrastrukturnih projekata omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od 6%, a to će rezultirati da javni dug do kraja godine ne pređe 60%, odnosno godinu ćemo završiti sa javnim dugom ispod 60%, što je ispod nivoa Mastrikta za razliku od mnogih razvijenih zemalja koje već sada imaju trocifrene stope javnog duga.

Molim vas, koja zemlja u svetu se može pohvaliti sa ovako obimnim paketom ekonomskih mera?

Da li je iko od nas mogao da zamisli 2012. godine da će država biti u stanju, da isplati čak šest puta po 600 evra po autobusu svim prevoznicima, ili da će država svim punoletnim građanima isplatiti po 160 evra, i to 100 evra tokom 2020. godine, dodatnih 60 evra tokom ove godine?

Da li je iko od nas mogao da zamisli da će država pomoći svim licima koja se nalaze na evidenciji NSZ sa dodatnih 60 evra? Dakle, sva lica koja su nezaposlena primiće ukupno 220 evra?

Da li je iko od nas mogao da zamisli pre osam godina da će država biti u stanju da isplati svim Srbima na KiM 100 evra, a nezaposlenim Srbima po 200 evra? Niko od nas tako nešto nije mogao da zamisli 2012. godine, zato što smo tada živeli u državi kojoj je pretio bankrot.

Kako danas stojimo, svedoči podatak da je u februaru ove godine zabeležen rast broja zaposlenih za čak 59.000 ljudi, pri čemu 58.000 ljudi više je zaposleno u februaru ove godine u odnosu na prethodnu godinu u privatnom sektoru, dok samo 1.000 ljudi u javnom sektoru.

Zašto kažem samo? Zato što nam se mnogo više građana zapošljava u privatnom sektoru, a to je zapravo i cilj Vlade Republike Srbije, da gradimo zdrav sistem, da gradimo privredu na zdravim osnovama.

Takođe, ono što smo uspeli u uslovima krize, dakle tokom 2020 godine, je da povećamo nivo neto zarade, i to za čak 9,4%. Povećali smo i penzije tokom 2020. godine. U uslovima krize gradili smo i puteve, pruge, mostove, bolnice, škole, domove zdravlja, kovid bolnice, itd.

Poštovani ministre, i vama i svim članovima Vlada čestitam na svemu što ste učinili da mi građani Srbije ne osetimo posledice krize.

Svi finansijski zakoni su zaista odlični i direktno utiču na rast životnog standarda svih građana u Republici Srbiji.

Zato će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve zakone na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Samo bih zamolio sve poslanike, uključujući naravno i Miliju, imajući u vidu da smo, istina, produžili vreme za raspravu, ali istovremeno, u cilju racionalnosti, želim samo da vas obavestim da ćemo raditi, i zbog obaveza svih nas i ministra, do 19.00 časova.
Tako da, molio bih sve govornike da to imaju u vidu, u smislu dužine trajanja izlaganja, da bi što više poslanika moglo da uzme reč.
Izvini Milija, što se na tebi zalomilo, ali šta da radim.
Izvoli sada.