Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da su najlepši plodovi najukusniji iz sopstvene bašte. Mi smo nasledili jedan poljoprivredni sistem koji treba unaprediti i on treba da vodi, ne samo od njive do trpeze, nego od nauke do trpeze. Znači, imamo naučne institute za ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo itd. Imamo proizvodnju semena, sortnih semena, imamo proizvodnju sadnica, imamo i proizvodnju mehanizacije. Počeli smo da proizvodimo i traktore, i to je jedan zaokružen poljoprivredni sistem koji nam garantuje prehrambenu sigurnost od, ne daj Bože, novih ekonomskih i vojnih pritisaka.

Međutim, poljoprivreda za koju izdvajamo, to naši poljoprivrednici treba da znaju, pola milijarde evra, poljoprivredni budžet, budžet je težak pola milijarde evra. Za vreme onih žutih nesrećnika i žohara, subvencije nisu prelazile iznos veći od 180 miliona evra, kretali su se od 120 do 180 miliona, a čini mi se da do 2007. godine, podsticaji u poljoprivredi kod njih gotovo nisu ni postojali, ako se ne računaju oni podsticaji koji su bili upućeni prema određenim pojedincima tipa Zoran Živković i njegova vinarija.

Danas poljoprivreda, a ja podržavam naravno i vojsku, jer je stari srpski tronožac selo, vojska poljoprivreda i na tom tronošcu je Srbija opstajala vekovima. Ja podržavam i ulaganje u vojsku, posebno u naoružanje, posebno u dronove, raketne sisteme itd. što garantuje da ono što plug i strug zarade, mač može da odbrani.

Poljoprivreda više nije samo pitanje poljoprivrede, već i demografije. Srbija gubi stanovništvo i možda je bitnije, žao mi je što se to dešava, ali je bitnija od svega toga da ono bude ravnomerno raspoređeno. Imamo preko 1.000 naseljenih mesta sa manje od 100 stanovnika i kada poređate to po krati vidite da je to u većini u pograničnim delovima ili u delovima uzduž administrativne linije.

Ukoliko stanovništvo, a bez poljoprivrede, bi napustilo tu teritoriju, ukoliko bi to učinilo, onda bi taj deo teritorije naselili drugi narodi i mislim da nam je ono što smo doživeli na KiM dobra pouka da to ne dozvolimo i zato verujem da ćemo i ubuduće izdvajati što više novca za poljoprivredu.

Trenutno se izdvaja pola milijarde evra, to poljoprivrednici svakako treba da znaju, ali takođe treba da znaju da je naš cilj Zajednička evropska poljoprivredna politika i po nekim proračunima, kada bi danas bili članovi EU ukupna izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta EU koji iznosi preko 40% evropskog budžeta bi bila negde na nivou Bugarske, a to bi bilo oko 800 miliona evra za direktna plaćanja i još preko 300 miliona za ruralni razvoj.

Takođe, Evropska zajednička politika se okreće i u zaštitu životne sredine u poljoprivredi ulaže značajna sredstva, tako da naši poljoprivrednici ne treba da se plaše EU, treba da na putu do EU iskoristimo sve fondove tipa IPARD 2, IPARD 3, da značajan novac nas unapredi i da budemo pripremljeni za tu Zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku i već sam rekao da verujem da pod istim uslovima evropski i naši poljoprivrednici, poljoprivrednici za EU da su šanse na našoj strani.

Da ne bi trošio reči, pokazali smo kao Narodna skupština, kao Vlada, kao predsednik Republike, da poštujemo one koji proizvode naš hleb, da ne bi živeli sutra od tuđih mrvica. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnikom, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku mog današnjeg učestvovanja u raspravi o rebalansu budžeta za ovu 2021. godinu želim da istaknem da kao umetnik po svojoj profesiji nemam možda dovoljno kompetencija da o rebalansu govorim iz ugla finansijskih stručnjaka ili na nivou sa kog govore druge kolege poslanici i verujem da su u finansijskoj konstrukciji koja nam je predstavljena brinuli i dobro je postavili, upravo ministar Mali i njegovi saradnici, imajući u vidu sve okolnosti u kojima se nalaze ekonomija, privreda, naša zemlja, ali i ostale zemlje sveta u godini u kojoj pandemija i dalje traje i ostavlja svoje posledice na sve sektore društva.

Ispoštovaću želju da budemo što koncizniji i kraći, pa ću se upravo iz tog razloga fokusirati na predviđenu pomoć koju ovaj rebalans obuhvata, a odnosi se na građane i privredu, u iznosu od 257 milijardi dinara, što predstavlja nešto oko 2,2 milijarde evra.

Izuzetno je važna pomoć koju će građani dobiti iz ovog trećeg paketa pomoći. Odnosi se kako je već rečeno, na sva mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike, prevoznike, gradske hotele, ali i turističke radnike, ugostitelje i ono što je meni lično kao umetniku izuzetno važno i na samostalne umetnike.

Moram da iskoristim priliku i da istaknem da smo na sednici Odbora za kulturu i informisanje 17. marta 2021. godine razgovarali sa ministarkom o Izveštaju rada Ministarstva kulture i da sam tada u okviru postavljanja pitanja ministarki apostrofirala tešku finansijsku situaciju u kojoj se umetnici nalaze, jer ih je epidemija i cela situacija uhvatila nespremne.

Ministarska nas je tada obavestila da će održati sastanak sa premijerkom Brnabić i sa gospodinom ministrom finansija Malim kako bi se pronašao model da se umetnicima pomogne te ovom prilikom izražavam veliko zadovoljstvo i zahvalnost zbog odluke da se rebalansom obuhvati pomoć samostalnim umetnicima, odluke koje će bar na trenutak ugasiti požar kada je egzistencija tih ljudi u pitanju.

Samostalni umetnici koji su registrovani kod reprezentativnih udruženja će dobiti dva puna minimalca u vidu kratkoročne pomoći sektoru kulture, što odražava želju Vlade da ublaži negativne posledice koje je epidemija ostavila, a koje i dalje ostavlja, budući da su mere socijalnog distanciranja i dalje na snazi, što u mnogome otežava oporavak kulture u punom kapacitetu, a posebno scenskog stvaralaštva.

Da nije bilo umetnika i umetničkih dela, karantinski dani bi bili mnogo sumorniji. Gledali smo filmove, čitali knjige, pratili virtuelne izložbe kako domaćih, tako i svetskih muzeja, slušali koncerte umetnika koji su se održavali onlajn, a i sama sam imala čast da učestvujem u prošlogodišnjem projektu „Beograd pobeđuje“ i poklonim svoj koncert zdravstvenim radnicima i građanima i na taj način smo i gledaoci i ja prebrodili još jedno sumorno prolećno karantinsko predvečerje.

Za iznos koji je opredeljen kao bespovratna pomoć samostalnim umetnicima, 230 miliona 943 hiljade dinara, neko će možda reći da je to samo kozmetički tretman sektora kulture, ali uz prošlogodišnju pomoć samostalnim umetnicima u iznosu od 211,7 miliona dinara, kao i ulaganje u infrastrukturu u kulturi po Sporazumu o zajmu koji iznosi 20 miliona evra, koji smo Skupštini već potvrdili, u Zakonu o muzejskoj delatnosti kojim muzejska delatnost konačno treba da dobije punu pažnju, projekte „Gradovi u fokusu“ i „Srpska prestonica kulture“ čija je svrha izuzetno važan proces decentralizacije kulture sa Beograda i Novog Sada na manje gradove i opštine, sve to zajedno predstavlja početak ulaganja u kulturu i potencijalno napuštanje statusa kvo u finansiranju i brizi o kulturi Srbije, što bi trebalo da bude ohrabrujuće i motivišući za sve kreativne stvaraoce bez kojih bi ovaj svet možda bio besmisleno mesto.

Izreka kaže: „Početak je pola posla“, a Meša Selimović: „Šta je najlepše u životu? Želja, prijatelju“. U želji za unapređivanjem i uz početak pozitivnih promena na polju finansiranja kultura, njene institucije i pregaoci će biti shvaćeni kao neodvojiv deo korpusa društva, kulturni radnici, kreativni stvaraoci, poštovani i cenjeni, dok će se kič i šund na taj način prirodnim tokom potisnuti na margine društva, gde i pripadaju.

Napredak u smislu početka pojačanog finansiranja je na nekoliko nivoa. Pre svega, moram da apostrofiram važnost opredeljivanja sredstava za konačnu obnovu manastira Hilandar, imajući u vidu da su sredstva iz budžeta predviđena u odnosu od 80 miliona, povećana na 360 miliona dinara, što predstavlja negde oko tri miliona evra neophodnih za konačnu obnovu i opremanje manastira koji od 1198. godine ima kontinuitet, koji je dat Srbima na večni poklon i koji predstavlja jedan od simbola srpske države i srpske nezavisnosti za koju se borio i Stefan Nemanja.

Dalje, rebalans predviđa i uvećanje sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, kao i podršku filmskoj umetnosti i ostalom audio-vizuelnom stvaralaštvu. Sredstva su uvećana sa 830 miliona na milijardu i 130 miliona. Dakle, za 300 miliona dinara. Za podršku razvoja književnog stvaralaštva izdavaštva sredstva su nešto smanjena sa 183 na 178 miliona, što je trebalo koliko je moguće bilo izbeći, uostalom kao i svako drugo finansiranje kada je sektor kulture u pitanju.

Zatim, podrška muzičkom stvaralaštvu je sa predviđenih 90 miliona u budžetu uvećana na 95. Podrška kulturnoj delatnosti društveno osetljivih grupa uvećana sa 55 na 64 miliona, dok su podrške u umetničkoj igri i pozorišne umetnosti u rebalansu nepromenjen iznose 50, odnosno 100 miliona dinara.

Nešto značajnije uvećanje za podršku filmskoj umetnosti bi u recipročnom odnosu trebalo biti ispraćeno i u ostalim sektorima savremenog stvaralaštva, jer složićete se da nema dobrog filma bez odličnih glumaca, kvalitetno napisanog scenarija, ali i talentovanih kompozitora, instrumentaliste i vokalnih solista, bez kojih ni jedan filmski saundtrek ne bi bio moguć.

Ovogodišnjim budžetom se, njegovim rebalansom, za konkurse Ministarstva kulture i informisanja opredeljena veća sredstva nego prethodnih godina, s tim što sam prolazeći kroz statistike tih konkursa primetila da je u poslednjih četiri godine, od 2017. do 2020. godine, stizao približno isti broj prijava po različitim delatnostima savremenog stvaralaštva, kao i da je uvek dve trećine, negde i tri četvrtine projekata odbijano.

Čitajući obrazloženja Komisije i izveštaje došla sam do zaključka da projekti koji su odbijani nisu svi bili manje vredni finansiranja, već je Komisija jasno u obrazloženju naglašavala da su sredstva limitirana i da su dodeljena sredstva mogla pokriti samo određen broj projekata što otežava posao, kako ministarstvu, Komisiji koja odlučuje, ali i prijavljenima, jer u slučaju odbijanja sredstava za finansiranje svojih projekata ili manifestacija upućeni su na potrebu za alternativnim načinima finansiranja, što se obično završava tako da se mnogi projekti ni ne realizuju, a da su pri tom izuzetno kvalitetni.

Upravo iz tog razloga, a iz ugla nekoga ko čvrsto veruje u socijalnu pravdu, imajući u vidu da su sa nama ministar finansija Mali i njegov saradnik i da je uvek dobro kada mogu predstavnici Vlade da čuju predloge poslanika i potencijalno dobre predloge poslanika upravo bih i sama želela da dam jedan koji bi se ticao eventualne faze prevencije i ublažavanja posledica nastalih kovidom u sektoru kulture.

Smatram da bi sledećim rebalansom trebalo obuhvatiti još jedan krug određenih konkursa Ministarstva kulture do kraja ove godine, čime bi veći broj prijavljenih mogao realizovati svoje ideje i projekte. Opredeljena finansijska sredstva bi se svakako dodelila umetnicima i radnicima u kulturi, kao što je to slučaj i sa ovim paketom pomoći, ali bi se na taj način podstaklo i stvaralaštvo i dodatno motivisala kulturna scena na kreativni rad koji umetnicima takođe nedostaje.

S obzirom na otuđenost na koju nas je epidemija naterala, smatram da bi bilo izuzetno korisno da konkursi budu raspisani za miltidisciplinarne projekte, što bi kroz svojevrstan momenat ujedinjenja na kulturnoj sceni moglo doprineti njenom održavanju u bržem oporavku, kako bismo bili spremni da nastavimo napred kada kovid kriza prođe, a što bi sve zajedno predstavljalo naše strateško opredeljenje da kultura i njenih pregaoci opstanu i pri tom ostanu kreativni i inovativni.

S tim u vezi, a za kraj svoj izlaganja, želim da se zahvalim predsedniku parlamenta iz SPS Ivici Dačiću, svim kolegama iz poslaničke grupe SPS, posebno Snežani Paunović i Đorđu Milićeviću što su ideju za osnivanjem skupštinskog pododbora, koji bi se bavio saradnjom sa radnicima u kulturi prepoznali, podržali, što smo i zajedno predočili u konkretnu inicijativu, ali i kolegama poslanicima iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, posebno gospođi Sandri Božić, predsednici Odbora za kulturu i informisanje, koji razumeju neophodnost prisustva kulture i prepoznaju važnost komuniciranja Narodne skupštine sa narodom, a u ovom slučaju umetnicima i predstavnicima sektora kulture i umetnosti.

Unapred se zahvaljujem na moralnoj podršci Vlade za osnivanje pododbora za saradnju sa predstavnicima sektora kulture i umetnosti, jer na taj način želimo i smatramo da možemo izuzetno doprineti radu, kako samog Ministarstva kulture, i ukoliko treba pomoći, jer svi smo na istom cilju, a to je napredak i razvoj sektora kulture, ali i naše majke Srbije u svakom smislu.

U svom dosadašnjem izlaganjima sam se trudila da istaknem važnost ulaganja u kulturu i povećanje procenta koji se izdvaja iz budžeta kako bismo dostigli i zemlje u regionu po tom pitanju. Ovim rebalansom smo dostigli dugo čekani 1,01% za kulturu i povećanje procenta koji se izdvaja iz budžeta kako bismo dostigli i zemlje u regionu po tom pitanju. Ovim rebalansom smo dostigli dugo čekani 1,01% za kulturu, zbog čega sam jako zadovoljna i u ime svih umetnika mogu isto to da potvrdim i zaista bih volela da je to samo vesnik napretka kada su ulaganja i briga o kulturi Srbije u pitanju. Naravno, podržaću ovaj rebalans. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović.

Izvolite.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, građani Srbije, pored pronalaženja načina da se zaštiti zdravlje stanovništva i sačuvaju životi, što je i prvi i najvažniji cilj pandemija korona virusa je postavila veliki zadatak pred svetsku ekonomiju, kao i nacionalne ekonomije, da se zaštiti pad privrednog razvoja i da se zaštitimo od rasta nezaposlenosti.

Uvaženi ministre na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava smo zaključili da je ovo rebalans budžeta budućnost Srbije.

Zaključili smo da sa ovim rebalansom budžeta nećemo otklanjati samo posledice od pandemije korona virusa, već i obična borba protiv nje. Naravno, dobro je projektovan, javni dug će biti pod kontrolom što predstavlja posebnu kvalitativnu dimenziju makroekonomske stabilnosti i poslovnog ambijenta u našoj Republici Srbiji.

Samim tim nam je dokaz da u vreme pandemije ni jedan investitor nije odustao od svojih investicija, govorim o stranim investitorima.

Planirani rebalans budžeta ide na prvo mesto kao pomoć za građane i za privredu. Samim tim, to je dokaz da država misli o svima, o svakom građaninu i nezaposlenom, penzioneru, kao i svim punoletnim građanima.

Moram istaći i pomoć privatnom sektoru. Naravno, planirano je i za ulaganje u zdravstvo, nove bolnice koje će se graditi u Novom Sadu, završetak Kliničkog centra u Beogradu, kao i Kliničkog centra Vojvodina, domove zdravlja, kao i za dodatnu opremu i vakcine.

Naravno, tu su i kapitalne investicije, kao i ulaganje u našu ekologiju, tj. u životnu sredinu.

Gospodin Marijan Rističević je naglasio koliko se izdvaja za poljoprivredu, kao što će se izdvojiti i za kulturu, sport, za regionalna takmičenja, za turizam u Srbiji, tj. vaučere, razvojne projekte i ulaganje u našu vojsku.

Planirano je i veće ulaganje u životnu sredinu, kao što sam i naglasila, nauku, inovacije, kao i kapitalne projekte, što će doprineti stabilnom finansijskom rastu u godinama koje dolaze. U prvom kvartalu ove godine rezultat je bio bolji od planiranog budžetom za 2021. godinu.

Postići ćemo projektovani godišnji rast od 6%. Na Odboru za finansije se vodila diskusija sa Fiskalnim savetom o javnom dugu naše Republike. Mi nećemo preći 60%. Javni dug Srbije sa ovim rebalansom budžeta je na nivou 58%.

Ja ću zbog građana Srbije nabrojati koliko imaju zemlje u regionu. U Italiji 160%, u Crnoj Gori 100%, Francuskoj 116%, Španiji 118%, Grčka 220%, dok susedne Slovenija i Hrvatska kreću se između 85 do 90%.

Dobili smo pohvale od Svetske banke, od MMF sa kim sklapamo sada, potpisujemo novi angažman, kao i od Agencije Fič za dobar rejting kreditni zato što nam je stabilna inflacija i naravno kurs.

Rebalansom budžeta, kao što sam i naglasila, na početku, izdvaja se veliki novac za privatni sektor. Ovo je treći paket pomoći za privatni sektor. Vi znate, uvaženi ministre, da je privatni sektor generator ekonomskog rasta i poreskih prihoda. Samim tim ćemo pomoći ciljano onima koji su najviše pogođeni ovom pandemijom virusa tj. najugroženijim sektorima. Neću nabrajati, otprilike, moje kolege su to nabrajale, da bi ostalo vremena za ostale, ali što je bitno da će biti isplata tri minimalca, u stvari sve isplate idu od aprila do novembra i što se tiče građana i što se tiče privatnog sektora.

Uvek ću naglašavati kada se budem javljala o finansijskim zakonima, pogotovo o zakonima gde se pominje privatni sektora, zato što dolazim iz tog privatnog sektora i znam koliko im znači svaki dinar, pogotovo u današnje vreme u kome se svi nalazimo. Daćemo uvek primat privatnom sektoru zato što je naš predsednik Aleksandar Vučić postavio pred nama ciljeve. Ima ih šest i uvek ću naglasiti da je jedan od ciljeva jačanje ekonomsko naše zemlje, a nećemo to postići bez jakog privatnog sektora. Zato ću u danu za glasanje, pre nego što kažem to, imamo i Projekat „2025“ koji moramo ispuniti, glasati za budućnost Srbije, za jaku i stabilnu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre, kolegini i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu, odnosno rebalans budžeta kojim se koriguju budžetska sredstva za tekuću godinu. Složila bih se sa osnovnom konstatacijom da je ovaj rebalans proizašao iz potrebe da ublažimo i saniramo ekonomske posledice koje su nastale usled pandemije virusa Kovid 19.

Ovaj rebalans je važan iz toga razloga što je u najvećoj meri upućen, odnosno usmeren ka našim građanima, našim preduzetnicima, sektorima privrede koji su najpogođeniji pandemijom virusa Kovid 19. Kao što su moje kolege iz poslaničke grupe SPS već govorile o tome, ova sredstava koja su dodatno izdvojena, upućena su ulaganju u infrastrukturu, u turizam, kulturu, ali veliki deo upućen je i za pakete pomoći našim građanima, našim preduzetnicima. Ono što posebno moram da naglasim određen deo sredstava je usmeren i za poljoprivredu.

U svojim ranijim izlaganjima isticala sam značaj ulaganja u poljoprivredu, ulaganja u ruralne sredine. Posebno bih naglasila da ovim rebalansom u Razdelu 24 za sektor za poljoprivredu je izdvojeno dodatnih 5,5 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava, 4,8 milijardi dinara usmeren je ka upravi za agrarna plaćanja, a ukoliko imamo u vidu sa su upravo ta sredstva određena za direktne podsticaje za naše poljoprivredne proizvođaće.

Ovo nam govori da je Vlada Republike Srbije imala upravo aktivnost da podstakne i da da kontinuiranu podršku značaju naših poljoprivrednih proizvođača, značaju naše poljoprivredne proizvodnje, jer je polazila od toga da je za razvoj svake poljoprivredne kulture za razvoj stočarstva i svih drugih segmenata poljoprivrede izuzetno važni i državni podsticaji, važna dobra cena, kao i siguran plasman proizvednih količina.

Imali smo priliku da vidimo da je tokom proteklih godina naša poljoprivreda ušla u fazu gde je primetna afirmativna participacija države, primetno je prisustvo adekvatnih mera koje naša država sprovodi i zbog toga smatram da je potrebno da nastavimo sa tom praksom, da nastavimo sa podsticajima koji su usmereni na mlade poljoprivrednike, da usmerimo naša sredstva ka tome da naši poljoprivrednici ulažu u nabavku nove opreme, nabavku nove mehanizacije, jer je bitno da naši poljoprivredni proizvođači idu u korak sa savremenim tokovima. Samo na taj način će moći da konkurišu poljoprivrednicima iz razvijenih zemalja i na taj način da proizvode proizvode koji će biti konkurentni na međunarodnom tržištu.

Opšte poznato je da ulaganje u poljoprivredne kulture ne može dati maksimum, ni u prinosu, ni u kvalitetu ukoliko ne podstičemo naše poljoprivredne proizvođače da ulažu što više. Zbog toga smatram da je ova podsticajna politika koju je naša država sprovodila, zapravo vodila računa i o malim i o srednjim poljoprivrednim proizvođačima jednako kao i o velikim poljoprivrednim proizvođačima i da je to dalo pozitivne rezultate, što vidimo da iz godine u godinu beležimo sve veći rast i proizvodnje, ali sve veći izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Podsticaji u poljoprivredi pokazuju se kao izuzetno važni ne samo za građane koji se bave našom poljoprivredom, već i za celu prehrambenu industriju koja od toga živi. S tim u vezi posebno je potrebno naglasiti da sve ove subvencije koje država daje, kao i povraćaj sredstava koji omogućuju našim poljoprivrednim proizvođačima da konkurišu budu na vreme, odnosno da budu blagovremeno isplaćeni, jer na taj način poljoprivrednici mogu da planiraju, mogu da ulažu i da realizuju planirane aktivnosti za sledeću godinu. Ovo njima posebno znači. Zbog toga bih posebno naglasila da je važno zašto su ova dodatna sredstva u poljoprivredi izložena.

Kada je reč o poljoprivredi i razvoju ruralnih sredina, važno je da pomenem i da mnoga ulaganja koja su predviđena i budžetom za 2021. godinu, ali i ovim rebalansom utiču na bolje i kvalitetnije uslove, ne samo poljoprivrednik, već i svih onih građana koji žive i rade u ruralnim sredinama. To svakako jesu velika ulaganja koja planiramo da realizujemo. To su ulaganja u bolje snabdevanje električnom energijom, ulaganja u izgradnju telekomunikacione mreže. Kao što je ministar malopre pomenuo, u mnogim lokalnim samoupravama biće izgrađene nove kanalizacione mreže i naravno ulaganje u zdravstvo, seoske ambulante, ulaganje u opremanje škola, ali i u infrastrukturu.

S tim u vezi, kada je reč o infrastrukturi posebno bih naglasila da je upravo ovim rebalansom gde su izdvojena značajna sredstava i u tom smislu svi zajedno smo se složili da je izgradnja infrastrukture od velikog, ako ne i presudnog značaja za stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja. To jeste najbolje sredstvo da se stimuliše i da se podigne privredni rast. Zbog toga je značaj velikih infrastrukturnih projekata koji se ovim rebalansom izdvajaju zaista veliki, a obzirom da dolazim iz Zapadne Srbije, iz Zlatiborskog okruga, za nas posebno predstavlja značajna ulaganja ova sredstva koja su izdvojena rebalansom, a to je iznos od preko 4,5 milijardi dinara za izgradnju autoputa Beograd-Sarajevo, odnosno preko 800 miliona dinara za izgradnju deonice autoputa Preljina-Požega.

Ovaj autoput ne utiče samo na privredni impuls, ne daje samo privredni impuls ovom okrugu, ovom delu Srbije, već podstiče i sve naše građane da razmisle o tome koliko je zapravo sada brže i koliko ćemo lakše i brže moći da dođemo do određenih turističkih destinacija naše zemlje, a znamo da je seoski turizam poslednjih godina u velikoj ekspanziji i da ovakvim kapitalnim i velikim projektima Srbija i Vlada Republike Srbije doprinosi da sve ove turističke destinacije budu pristupnije svim našim građanima koji žele da obiđu našu Srbiju.

U tom smislu smatram da je važno da pomenem našim građanima da su ovim rebalansom dodatno uvećana sredstva za unapređenje i razvoj turizma, kao i da su uvećana sredstva za vaučere koji će biti podeljeni. Ovo jeste podrška domaćem turizmu koji sprovodi Vlada Republike Srbije, podrška kako bi se podržao domaći turizam, ali i podstakli svi naši građani da odmor ili deo odmora provedu u našoj Srbiji.

Na taj način sačuvaćemo i održaćemo naše turističke kapacitete i potencijale u vreme ove zdravstvene krize. Zbog toga smatram da su sva ova ulaganja koja su predviđena rebalansom izuzetno značajna za poljoprivredu, jer nam pomažu da koristimo apsolutno sve njene kapacitet i sve njene resurse, ali pomažu da poljoprivreda naše zemlje bude produktivnija, efikasnija i održivija.

Kao što su rekle moje kolege iz poslaničke grupe SPS, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred poslanicima je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu za 2021. godinu iz sledećih razloga. Najpre, da bi se obezbedio novac, odnosno da bi se obezbedila sredstva za sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i građanima da bi se smanjile negativne posledice koje su izazvane pandemijom bolesti Kovid 19 i iz drugih razloga, da bi se obezbedila sredstva za dodatna ulaganja u kapitalne investicije, zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu.

Srbija je prvi kvartal ove godine završila sa mnogo boljim rezultatom od planiranog. Ako ćemo u brojkama, rezultat je bolji za nekih 500 miliona evra. Prva dva paketa mere podrške privredi i građanima zaista su dala dobre rezultate.

Srbija je 2020. godinu završila među zemljama sa najmanjim padom BDP u Evropi. Ovaj treći paket mera podrške o kome danas govorimo se u stvari nadovezuje na drugi i on će omogućiti da se samo nastavi sa očuvanjem radnih mesta, da se nastavi sa pomoći koju dajemo građanima i privredi kako bi preživela privreda u ovom teškom trenutku kada se suočavamo sa pandemijom.

Treći paket mera podrške vredan je 257 milijardi, što čini 4,2% našeg BDP. Zaista moram da kažem da se radi o jednom vrlo obimnom paketu koji obuhvata sledeće mere. Najpre podršku privredi, tri puta po jednu polovinu minimalne zarade za preduzetnike, zaposlene u mikro-malim i srednjim preduzećima, ali i one zaposlene u velikim preduzećima koji su imali odluku o prekidu rada.

Pomoć iz trećeg paketa mera podrške dobiće i svi punoletni građani Srbije, dva puta po 60 evra, takođe svi naši penzioneri dobiće jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra i naravno kao i svi punoletni građani Republike Srbije i naši najstariji sugrađani dobiće i dva puta po 30 evra. Dakle, ukupna pomoć iz ovog paketa penzionerima je 110 evra.

Takođe, pomoć će dobiti i svi nezaposleni koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 50 evra je pomoć države i naravno i svi nezaposleni, kao i svi građani Republike Srbije dobiće još dodatnih 60 evra. Dakle, ukupna pomoć za nezaposlene kroz ovaj paket podrške je 120 evra. Pomoć će dobiti i svi naši građani na Kosovu i Metohiji uključujući i decu u iznosu od 100 evra, a svi nezaposleni građani na Kosovu i Metohiji dobiće još dodatnih 100 evra, dakle 200 evra pomoć će iznositi za sve građane na Kosovu i Metohiji.

Imaćemo kroz treći paket mera podrške i sektorsku podršku za sve zaposlene u ugostiteljstvu, turizmu, kao i za sve samostalne umetnike oni će dobiti dve pune minimalne zarade. Takođe, prevoznici će dobiti 600 evra po autobusu narednih šest meseci počevši od aprila, a pomoć od države stiže i za gradske hotele u iznosu od 350 evra po smeštaju, odnosno smeštajnoj jedinici, odnosno 150 evra po sobi.

Treći paket mera podrške takođe obuhvata i produžetak garantne šeme za očuvanje likvidnosti i rebalansom se izdvaja još dodatnih 500 miliona evra na postojeće dve milijarde za pomoć privredi kroz garantnu šemu gde će država garantovati za kredite, i takođe treći paket mera pomoći privredi obuhvata i novu garantnu šemu, odnosno drugu garantnu šemu gde država garantuje za ona preduzeća za one sektore koji su najugroženiji sa još većim delom kredita, dakle, za preduzeća koja su u 2020. godini imala pad prihoda veći od 20%.

Podsećanja radi naša država je za prvi i drugi paket mera pomoći izdvojila ukupno 704 milijarde dinara u prethodnoj godini. Ako krenemo od pomoći privrede, mi smo najpre u prvom paketu imali isplatu od tri minimalne zarade za sve preduzetnike, zaposlene u mikro-malim i srednjim preduzećima. U drugom paketu smo imali pomoć od dva puta po 60% minimalne zarade, sad u trećem paketu imamo tri puta 50% minimalne zarade. Ako se sve to sabere mi dolazimo do podatka da je država Srbija pomogla sa 5,7% minimalnih zarada za svakog zaposlenog u privatnom sektoru, dakle blizu šest minimalnih zarada, plus ove dve pune minimalne zarade koje će dobiti oni koji su najugroženiji bili u ovom periodu.

Takođe, država je u okviru prvog i drugog paketa mera podrške pomogla i građane, 6,2 miliona građana Republike Srbije se prijavilo za pomoć od sto evra i ona im je naravno i isplaćena. Imali smo i dva puta jednokratnu pomoć penzionerima u prethodnoj godini, jedan ček na četiri hiljade, drugi na pet hiljada. Takođe, država je pomogla ili, da kažem, stimulisala sve zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvu sa još deset hiljada dinara.

Pored toga, u prethodnoj godini povećana je minimalna cena rada, povećali smo penzije, odnosno krenuli smo sa povećanjem penzija po švajcarskoj formuli i imali smo povećanje zarada u javnom sektoru 3,5% i sada od 1. aprila još 1,5%.

Jasno je da je sa ovim merama iz prvo i drugog paketa cilj postignut, da nismo imali otpuštanja, da nismo imali pad proizvodne aktivnosti i da nismo zatvarali fabrike, da smo držali stopu nezaposlenosti na 9% koliko je iznosila i u periodu pre nego da počne pandemija.

Želim da napomene da su sva ova tri paketa vredna blizu osam milijardi evra što čini 17,2% našeg BDP, i da je Srbija za sve donete mere dobila sve pohvale međunarodnih institucija, Svetske banke i MMF i drugih institucija iz prostog razloga što donete mere ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost koja je postignuta u prethodnom periodu.

Sada, ako pogledamo sva ova izdvajanja za prvi, drugi i treći paket pomoći, i sva dodatna izdvajanja rebalansom za poljoprivredu, za ulaganje u zdravstvo, za ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, izgradnju puteva i sve ono o čemu danas govorimo što se predviđa kroz rebalans, mi dolazimo do toga da je javni dug države Srbije do 60%. Dakle, država Srbija se neće zaduživati iznad 60% što znači da javni dug držimo pod kontrolom. Pored toga, imamo stabilnu i nisku inflaciju, imamo stabilan kurs dinara.

Želim zaista da napomenem da ovakvu podršku država Srbija građanima i privredi apsolutno ne bi mogla da pruži da nismo 2014. godine krenuli u proces fiskalne konsolidacije, da javni dug koji je 2012. godine bio 78% BDP, mi smo uspeli da vođenjem odgovorne fiskalne politike smanjimo na 51%. Dakle, mi smo u prethodnim godinama štedeli, napravili smo neku rezervu, skupe kredite koje smo nasledili smo zamenili povoljnijim kreditima, neke smo i otplatili, i na taj način smo uspeli, da napomenem da smo četiri godine za redom imali suficit, i da smo na taj način u potpunosti stabilizovali javne finansije.

Ovu krizu Srbija je dočekala spremno samo iz tog razloga što smo imali punu državnu kasu i država je mogla pravovremeno da reaguje u trenutku kada se suočila sa krizom, da blagovremeno isplati pomoć privredi kako bi privreda opstala u najtežem trenutku.

Mi danas u doba pandemije gradimo kao da se ništa ne dešava. Rebalansom se izdvaja dodatnih 88 milijardi za kapitalne investicije i nastavak započetih projekata. Trenutno se u Srbiji gradi četiri autoputa. Do nove godine se očekuje da imamo u fazi izgradnje osam autoputeva. To je, složićete se svi, više nego što je 50 godina unazad u Srbiji građeno.

Čitava mreža autoputeva naravno doprineće da privučemo još stranih investicija, da otvaramo fabrike širom naše lepe zemlje Srbije. Kad smo kod privlačenja stranih investicija, zaista imam potrebu da kažem da je Srbija u prethodnoj godini bila apsolutni lider u privlačenju direktnih stranih investicija. U bruto iznosi 3,1 milijardu evra je država Srbija privukla direktne strane investicije, a poređenja radi to je skoro duplo više nego što su sve zemlje u našem regionu uspele zajedno da privuku strane investicije.

Zaista je dugačak spisak projekata na kojima će se raditi. Kolege su govorile tokom čitavog dana, ja ću samo kratko reći da se iz rebalansa izdvajaju sredstva za Moravski koridor, Fruškogorski koridor, autoput Niš-Pločnik-Merdare, Ruma-Šabac-Loznica, da se iz rebalansa planiraju izdvajanja za početak radova na izgradnji metroa itd.

Ogroman novac se izdvaja takođe za ulaganje u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu. Iz rebalansa se opredeljuje novac za izgradnju treće kovid bolnice u Novom Sadu. To je nešto što je aktuelno i što je u ovom trenutku za nas najvažnije. Srbija je pokazala u prethodnoj godini da je spreman i sposobna da za samo četiri meseca izgradi dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. Zaista verujem da će i treća kovid bolnica, za koju izdvajamo novac ovim rebalansom u Novom Sadu, biti završena u rekordnom roku.

Takođe, napomenuću samo da se rebalansom za zdravstvo izdvaja i novac za završetak Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodine, za Tiršovu 2, za fabriku vakcina koju ćemo graditi. Ogroman novac se izdvaja, naravno, i za vakcine, lekove i svu potrebnu opremu. Zaista je fascinantna cifra da se 417 milijardi dinara u ovoj 2021. godini izdvaja za zdravstvo i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ništa manje bitno, zaboravila sam da pomenem da se u ovom trenutku u Srbiji radi na rekonstrukciji 20 opštih bolnica, među kojima je i Opšta bolnica u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim.

Za poljoprivredu dodatno se izdvaja 5,5 milijardi, za ekologiju još duplo veći budžet – 16 milijardi, u 22 lokalne samouprave u Srbiji će se krenuti sa izgradnjom kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Srbija ima jasan plan, to je Srbija 2020-2025. i jasno je da ćemo realizacijom ovih kapitalnih projekata omogući planirani rast od 6%.

Kada pogledamo ovu tabelu koju je danas u Skupštinu doneo ministar, gde jasno imamo određeno po mesecima od aprila do novembra koja će se vrsta pomoći isplaćivati privredi i građanima i kada pogledamo novac koji se još opredeljuje još za garantnu šemu za naše privrednike, kada pogledamo čitavu mrežu auto-puteva koja se gradi u Srbiji, mape gradova u kojima će se raditi kanalizaciona infrastruktura, kada pogledam način na koji se država borila i kako se sada bori da obezbedi vakcine, da obezbedi lekove, da Srbija gradi bolnice u roku od četiri meseca, meni zaista ostaje samo da kažem da sam ponosna na svoju zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar finansija.

Izvolite.