Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Samira Đosović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, set predloga zakona iz finansija o kojima danas raspravljamo Vlada Republike Srbije pripremila je sa ciljem da pomogne građanima i privredi za ublažavanje posledica pandemije Kovida – 19.

Ovo je treći paket mera kao finansijski odgovor na krizu koja ne jenjava ili nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu i privredi. Mere podrazumevaju pomoć od 60 evra svim punoletnim građanima Republike Srbije uz dodatnih 50 evra za sve penzionere i dodatnih 60 evra za nezaposlene građane.

Što se tiče pomoći privredi, ona se odnosi na isplatu tri puta po pola minimalne zarade preduzetnicima, mikro-malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, tu je i pomoć poljoprivrednim gazdinstvima i branšama koje su najviše pogođene. Na ovaj način država pomaže i građanima i privredi da prebrode ovaj težak period krize izazvane pandemijom.

Međutim, uvaženi ministre, smatram da bi Vlada morala dodatno da pomogne nerazvijenim opštinama kojih je u Srbiji 44, a među kojima je i opština Prijepolje iz koje ja dolazim. Privreda u opštini Prijepolje je u teškom stanju, a zasniva se na malim i srednjim preduzećima. Mislim da bi Vlada u skladu sa svojim mogućnostima morala dodatno da subvencioniše privredu u nerazvijenim opštinama, možda kroz isplatu još jedne minimalne zarade.

Kako privredi, tako i građanima nerazvijenih opština treba obezbediti dodatne subvencije. Naime, prosečna plata u opštini Prijepolje je za 13.000 niža od prosečne plate na republičkom nivou. Zato smatram da se i građanima devastiranih opština mora omogućiti dodatna olakšica, na primer, kroz oslobađanje od poreza na imovinu. Zakon o porezu na imovinu daje mogućnost da se 50% kamate otpiše, ali bi se u ovoj situaciji kamata mogla otpisati u celosti pod uslovom da se izmiri osnovni dug u ratama.

Na kraju, podržavam sve mere koje Vlada primenjuje na oporavku privrede i pomoći stanovništvu u uslovima pandemije, ali tražim da se nerazvijenim opštinama dodatno pomogne, naravno u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Rozalija Ekres.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ispred poslaničke grupe SVM kratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kao i na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Kao što je poznato osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna zakona odnosi se na oporezivanje prihoda fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava, kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samo oporezivanjem. Tim licima po osnovu poreske obaveze utvrđeno rešenje poreskog organa biće omogućeno plaćanjem obaveza u toku 10 godina u 120 jednakih mesečnih iznosa. Na navedene prihode koji su ostvareni u kalendarskoj godini, u visini do 384.000 dinara godišnje ne plaća se porez na dohodak građana.

Drago nam je da je Vlada Republike Srbije postigla juče dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu u vezi sa načinom plaćanja poreskih obaveza.

Vlada je prihvatila Predlog udruženja da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43 na 50%, stoga obveznici koji su ostvarili prihode do 64.000 dinara mesečno nemaju obavezu plaćanja poreza unazad. Kao što smo već čuli od našeg ovlašćenog predstavnika, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona.

Smatramo da poresko pravni sistem mora biti postavljen tako da obveznici koji redovno izmiruju svoje obaveze ne budu na gubitku u odnosu na one koji to ne čine. S obzirom da se radi o kompleksnoj i osetljivoj materiji, uređivanje ovim zakonom koji daje doprinos pravnoj sigurnosti i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji.

Naša poslanička grupa daje podršku i Predlogu zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji se odnosi na preciziranje u pogledu utvrđivanja i plaćanja doprinosa po osnovu ugovorene naknade.

Na jučerašnjem sastanku je takođe dogovoreno da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza, kao i da se rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati njihov budući status, pomeri na 1. januar 2022. godine. Smatramo da je ovim rešenjima ispoštovana socijalna komponenta, a pitanje mere optimalizovano. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, pandemija bolesti Kovid – 19, koju izaziva korona virus je nezapamćenih razmera. Širenje virusa, kao njegove mutacije ima za posledicu narušeno zdravlje ljudi, gubitak života, sredstava za život porodica, kao i ekonomske, finansijske i socijalne posledice.

Tokom čitave istorije čovečanstva epidemije, a sa porastom broja stanovnika i pandemije, uzimale su svoj danak i pokazale se kao masovne ubice, jer su ljudi gubili živote više nego u prirodnim katastrofama, pa i ratovima.

Na ovaj veliki izazov, mislim na krizu izazvanu kovidom, države i zajednice su odgovarale. Neke bolje, neke gore. Odgovor naše države i Vlade Republike Srbije na ovu krizu je bio dobar i pravovremen. Kako odgovor na zdravstvenu krizu jačanjem zdravstvenog sektora, izgradnjom i obnovom zdravstvene infrastrukture, pravovremenom i pre svega nabavkom vakcina, tako i podrškom privredi sa dva paketa ekonomskih mera u 2020. godini u iznosu od oko 704 milijardi dinara.

Uspeli smo da se odbranimo od prvobitnog šoka i pokažemo otpornost države na novonastalu situaciju. Potvrda o tome da su dosadašnje Vladine ekonomske mere građanima i privredi u 2020. godini dale pozitivne rezultate je i dokaz da je dobila pohvale od MMF, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Važno je istaći da je rebalans budžeta, o kome smo juče raspravljali, u najvećoj meri namenjen upravo kovidu tj. krizi koju je izazvao predstavlja nastavak državne politike koja je brinula o svakom građaninu i njegovom zdravlju, ali i o svakom zaposlenom i svakom preduzeću čija je delatnost bila ugrožena pandemijom.

Podsetiću da smo bili zemlja sa najmanjim padom BDP i sa najobuhvatnijim zaštitnim merama u protekloj kovid godini. Ako analiziramo sadržaj rebalansa koji je odgovorno planiran, videćemo da su njegovi prioriteti građani Republike Srbije, njihovo zdravlje, životni standard i očuvanje radnih mesta, kapitalne investicije i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ono što mene kao lekara raduje je činjenica da su ulaganja u zdravstveni sektor nikad veća. Ulaganja u nabavku vakcina, lekove, medicinsku opremu, a naročito opremu za radionukleidnu terapiju u Srbiji, izgradnju novih kovid bolnica, izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina, renoviranje i obnovu mnogih zdravstvenih ustanova.

Ovde bih samo dodala, da ne zaboravimo kada prođe pandemija, zdravstvene radnike, već da razmislimo o njihovom životnom standardu, podizanju plata i kako moj uvaženi kolega Uglješa Marković juče reče, da se postaramo da im omogućimo rešavanje stambenih problema po povoljnim uslovima.

Imajući u vidu da niko nije, niti će moći da predvidi koliko će ova kriza trajati i da smo ušli u još jednu kovid kalendarsku godinu, Vlada Republike Srbije je odlučila da donese i treći ekonomski paket mera kao podršku građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara.

Set mera iz trećeg paketa podrazumeva pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, punoletnim građanima Republike Srbije i penzionerima. Nova garantna šema je namenjena prvenstveno najugroženijim delatnostima, a to su ugostiteljska delatnost, hotelijerstvo, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika, drumskom saobraćaju i drugima.

Za razliku od prva dva paketa, ovim trećim obuhvaćena je i pomoć velikim preduzećima koja su takođe pretrpela finansijske posledice pandemije. Ovim paketom obezbediće se dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz garantnu šemu i produžetak njenog trajanja kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

Sva tri paketa iznose 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra, što je ukupno 17,2% BDP. Jednostavnim rečnikom, on je mera podrške građanima i privredi radi sanacije posledica pandemijske krize.

Imajući u vidu da je u određenim privrednim sektorima nastao pad prihoda i da je likvidnost pojedinih privrednih subjekata ugrožena, a sve uzrokovano produženjem pandemijske krize, ukazala se potreba za revitalizacijom i podrškom države. To je i razlog što Vlada Republike Srbije predlaže Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS KoV-2, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao meru dodatne podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije.

Ovim predlozima zakona Republika Srbija preuzima na sebe obavezu da kao garant izmiri potraživanja banke nastala po osnovu odobrenja kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede. Ovo je izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti, očuvanje postojane likvidnosti preduzeća i, ono najznačajnije, što će posledice donošenja ovih zakona dati pozitivne ekonomske rezultate. Garantne šeme su neophodan nastavak preduzetih meta za podršku privredi.

Namena kredita je isključivo za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a isključena je i mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka. Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su u 2019. godini bila u teškoćama, koja imaju dospele, a ne izmirene poreske obaveze preduzeća, u kojima Republika Srbija ili AP ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50%.

Jednom rečju, država je odlučila, da bi očuvala likvidnost privrednog sektora, da produži postojeću garantnu šemu i uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima. Proširenje garantne šeme nosi dve bitne izmene. Prva se odnosi na maksimalne vrednosti kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države i one se uvećavaju za 500 miliona evra, pa će ukupno iznositi 2,5 milijarde evra, a druga izmena se odnosi na period raspoloživosti ovih kredita, jer će oni biti raspoloživi do 30 juna sledeće godine.

Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom o utvrđivanju garantne šeme, mogu da apliciraju za ove kredite.

Uspostavlja se i druga garantna šema namenjena svim firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama iz drugih sektora koje su imale par prihoda većih od 20% u prošloj godini. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se za period otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju se za period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18 do 25 meseci.

Nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakone, što će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i učiniti.

Na kraju, ostaje nam samo da se u narednom periodu što brže i u što većem broju vakcinišemo i možemo reći da se ova država, naša Srbija, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, izuzetno uspešno bori sa krizom izazvanom Kovidom, kao retko koja zemlja u svetu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Narodni poslanik Ilija Matejić.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što je za mene uvek najbitnije, narode Republike Srbije, kao što je i ministar rekao na početku, jučerašnje i današnje tačke dnevnog reda su povezane, pa ću pokušati objedinjeno da govorim o njima. Naravno, imaću u vidu da i moje kolege narodni poslanici treba da govore posle mene, pa ću gledati da skratim što više.

Ono što vidim ovde i što je najpozitivnije, jeste to što i u ovim teškim trenucima, koji su snašli čitav svet, ne samo Srbiju, Srbija i dalje ima za cilj da ima 6% rast BDP-a ove godine i da budemo, ako ne prvi u Evropi, onda sigurno među prvima u Evropi.

Ono što je za naše građane najbitnije, jeste da mi nastavljamo sa investicijama. Dakle, nastavljamo da gradimo puteve, nastavljamo da gradimo bolnice, nastavljamo da otvaramo nova radna mesta i, naravno, pomažemo našim građanima, što u zdravstvenom smislu, što u novčanom smislu. Čak 430 milijardi će Srbija uložiti za investicije ove godine, što je za mene fantastična vest i što pokazuje da Srbija može i u ovim teškim trenucima da se razvija samo ukoliko je vode ljudi koji znaju da se bore u teškim situacijama.

Mi povećavamo plate našoj vojsci, našim vojnicima koje volimo, povećavamo plate našim medicinskim radnicima, povećavamo penzije i, što je najbitnije, te penzije su sada redovne. To nam donosi mir i stabilnost i sigurnost.

Moram da kažem nešto što je meni evidentno. Mi kao narod moramo da se otarasimo tog gubitničkog mentaliteta. Mi smo navikli da uvek budemo poslednji u Evropi po svemu, osim u sportu, naravno. Ova Srbija nije više ona Srbija iz devedesetih i dvehiljaditih godina. Moramo sa tog gubitničkog mentaliteta da pređemo na pobednički. Jer, kada ja kažem da ćemo biti prvi u Evropi po rastu BDP-a, neko se smeje ili okreće očima. To nije više ta stara Srbija, jer ova Srbija je toliko počela da napreduje da je čak trn u oku nekim strancima. Jer, kako da ta mala Srbija koju smo gazili i bombardovali sada može toliko da napreduje?

Ja uvek kažem, može neko da se slaže sa nama ili da se ne slaže, može da glasa ili da ne glasa za nas, to nije ni bitno, ali rezultate i dela niko ne može da nam ospori. Niko ne može da nam ospori ni metar autoputa koji smo izgradili, niti jednu bolničku sobu koju smo sredili, niti jedno radno mesto koje smo otvorili.

Srbija sada gradi kovid-bolnice za četiri meseca. Da mi je neko rekao pre deset godina da će Srbija graditi kovid-bolnice za četiri meseca, ja mu iskreno ne bih verovao. Drago mi je što je to danas realnost. Ja vam garantujem, da je neko drugi na vlasti, naši prethodnici ne bi ni papirologiju završili za četiri meseca, a kamoli čitavu bolnicu. To ulaganje u zdravstvo jeste možda i najbitnija stvar za naše građane. Iako možda nije tako zvučno kada nabaviš neki gama-nož kao što je kada nabaviš avion, kako se ono kaže – zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan čovek ima samo jednu. Srbija će dobiti ove godine fabriku za vakcine protiv kovida. To je neverovatna vest. To je vest koja stavlja Srbiju na svetsku mapu, jer mnoge zemlje u svetu i u Evropi nemaju takvu fabriku. Zamislite samo da smo imali tu fabriku pre godinu dana koliko bi se zdravlje naših građana poboljšalo i koliko bi se milijardi evra slilo u naš budžet, a time i u džepove naših građana.

Što se tiče vakcinacije, tu moram da kažem da vodimo zaista pametnu politiku, ne samo da smo nabavili vakcine, već i vidimo po tome što delimo vakcine našim komšijama da smo apsolutni lider na Balkanu. Nijedna zemlja na svetu to ne radi. To je pametna spoljna politika, ali to je i dokaz koji pokazuje da se Srbija bavi politikom mira, stabilnosti, politikom budućnosti, jer sve te vakcine koje smo podelili su spasile barem jedan život. Pa ima li lepšeg gesta nego kada spasiš život komšiji koji ti nije ništa drugo, osim do komšije, koji je čak nekada bio i protiv tebe? Upravo je i to još jedan od razloga zašto je Srbija mnogima sada, mnogim strancima trn u oku.

Ono što će naše građane najviše da zanima, ono što će najviše da ih obraduje jeste ta novčana pomoć. Dakle, svi građani u Srbiji će dobiti po 60 evra, nezaposleni još 60, a naši penzioneri koji su izgradili ovu zemlju još 50 evra na tu cifru, ali ono što je meni najdraže jeste što će naš narod na Kosovu i Metohiji na tu cifru dobiti još 100 evra, odnosno 200 ukoliko su nezaposleni. To je znak da je naša ekonomija zdrava, ali je to i znak koliko mi mislimo i koliko volimo naš narod na Kosovu i Metohiji.

Znate, kada je krenula ova pandemija čitao sam kako ljudi na zapadu teško podnose karantin i izolaciju, moraju da idu da se savetuju sa psihologom. Pa ne biste vi gospodo sa zapada izdržali 20 minuta izolacije koju Srbi na Kosovu i Metohiji trpe već 20 godina. Slušamo, evo, već osam godina kako ćemo mi da izdamo Kosovo, kako ćemo da potpišemo nezavisnost, kako će se to dogoditi na ovo ili ono crveno slovo, sledećeg Uskrsa ili tako i sada, kada su valjda istrošili sva crvena slova u kalendaru, ja ih pitam – i gde je to? Kada ćemo mi da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju? I dok oni to pričaju, narod na Kosovu i Metohiji glasa skoro 90% za SNS i Aleksandra Vučića. Pa kako vi možete iz beogradskog kruga dvojke da znate bolje iz vaših stanova, gde kvadrat vredi nekoliko hiljada evra, šta je bolje za naš narod na Kosovu i Metohiji od njih samih?

I dok oni to pričaju, mi ovde gledamo kako da im pomognemo, i finansijski i na bilo koji drugi način. Dok oni to pričaju, naša Vlada i narodni poslanici se ovde bore da im pomognu. Tako se bori za naš narod. Tako se SNS bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, tako se Srbija bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, i ne samo za njih, već za čitav narod, i nastavićemo ovako da se borimo da bi pod našom prelepom zastavom stvorili Srbiju na koju smo svi ponosni. Živela Srbija!

Hvala, gospodine Matejiću.

Sada određujem pauzu.

Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.

(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodna poslanica, Nina Pavićević.