Poštovani predsedniče Narodne skupštine, naravno da ću podržati ovaj Vladin amandman, jer on je u interesu građana Republike Srbije i države Srbije.
Mi smo danas, poštovani narodni poslanici, raspravljali i ona tri sporazuma sa tri veoma značajne zemlje koje na neki način pridonose vitalnim projektima u infrastrukturi, posebno onaj sporazum sa Francuskom.
Kada smo već kod toga i u ovim projektima koji su vezani za sporazum sa Francuskom, dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem koje smatram da su veoma bitne i veoma važne, a tiče se u kontekstu srpsko-francuskih odnosa. Ti srpsko-francuski odnosi prijateljstva uspostavljeni su, ovo je veoma važno da obratimo pažnju, još u dalekom srednjem veku. Oni datiraju pre udaje Jelene Anžujske 1250. godine za srpskog kralja Uroša I.
Prvo srpsko-francusko prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, uspostavljeno je, verovali ili ne, za vreme srpskog velikog župana Stefana Nemanje, osnivača srpske srednjovekovne države u XII veku. O tome nam govori Josip Tronošac u svom čuvenom delu „Tronoškom rodoslovu“. Tronosac kaže, ja ću citirati, jer ovo do sada nije javnosti poznato: „Nemanja morem otplovi u Francusku svojim prijateljima od ranije, jer ga je francuskih kralj često primao, pa je tamo boravio po nekoliko godina. Zbog Nemanjinog porekla, njegove mudrosti i hrabrosti sam francuski kralj dao mu je svoju kćerku Anu za suprugu, pa su živeli na kraljevskom dvoru u Francuskoj. Pošto su Nemanjina braća ostala bez njegove podrške i pomoći, svi su u ratovima izginuli i pomrli. Epirski car Georgije opljačka svu Rašku i sve krajeve do Zaklubnja, to jest to Hercegovine. Raščani tada poslaše francuskom kralju svoje izaslanike, moleći da im pošalje Nemanju. Primivši izaslanike, kralj posavetuje Nemanju i otprati ga sa svojom kćerkom, kako i dolikuje, zajedno sa njegovim sinovima koji su se rodili na kraljevskom dvoru, to jest Stefanom i Vukanom.“
Poštovani narodni poslanici, ovo za javnost naučnu do sada nije poznat ovaj izvor. Dakle, Stefan Nemanja imao je suprugu Anu francuskinju, kćerku francuskog kralja Luja VII i od tada prijateljski odnosi datiraju zajedno sa Srbima.
„Zagrlivši ih, kralj reče Nemanji – otkinuo sam od mojih krinova, to jest ljiljana, dva krina koja će biti tebi i tvom potomstvu deo mog krina, to jest ljiljana i ova dva deteta su u tvom pečetu dva krina od moga pečeta.“ Prema tome, krin je, poštovani poslanici, ono na grbu Srbije.
Ono gore poviše predsednika Skupštine na grbu Srbije, krinovi, datiraju od francuske i od francuskog kralja. Dakle, Ana se udala za Stefana Nemanju i od tada počinju, a ne od Jelene Anžujske kasnije.
Ovaj citat koji sam vam sada rekao iz „Tronoškog rodoslova“ ne govori samo o prvom srpsko-francuskom prijateljstvu i odnosima, nego i svim srpko-francuskim heraldičkim vezama dve dinastije i dve zemlje. Takođe nam govori o prvom poreklu i pojavi krina, odnosno ljiljana kod Srba.
Da se razumemo, od danas ipak ne bi trebali reći da su krinovi došli za vreme srpskog kralja Uroša, nego Stefana Nemanje. Dakle, simbol krina došao je u Srbiju preko ćerke francuskog kralja Luja VII, Ane udajom za Nemanju, a ne preko udaje Jelene Anžujske za Uroša I. Dva krina u grbu simbolizuju dva Nemanjina sina i ona dva krina u našem grbu su simboli dva Nemanjina sina.
Prijateljske veze između Srbije i Francuske nastavljaju se u XIII veku, kada srpski kralj Uroš je oženio Jelenu Anžujsku, kćerku plemenitih roditelja. Jelena je bila majka čuvenih srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, a nosila je titulu kraljica Srbije, Duklje, Albanije, Huma, to jest Hercegovine, Dalmacije i primorskih oblasti.
Za dolazak Jelene Anžujske u Srbiju i njeno venčanje za kralja Uroša vezana je legenda koja kaže da je Uroš I prilikom njenog dolaska u Srbiju naredio da se predeli reke Ibar oplemene zasadom jorgovana i danas se to zove „Dolina jorgovana“, dolina Ibra.
Saradnja Srbije i Francuske nastavlja se kroz ceo srednji vek, a on se posebno nastavlja u moderno doba, tj. za vreme Karađorđa. Vožd Karađorđe uputio je pismo Napoleonu za vreme Prvog srpskog ustanka i u pismu vožd moli, na neki način, Francusku da pošalje pomoć. Francuska zbog zauzetosti svojim poslovima nije mogla da pruži u to vreme pomoć.
U francuskom parlamentu Viktor Igo je svojim čuvenim govorom tražio od Francuske da pomogne Srbiji da zaštiti svoj narod od turskog zločina. U tom govoru Igo zahteva ujedinjenje evropskih zemalja, pa se poštovani narodni poslanici njegov govor može smatrati prvim dokumentom evropske ideje o Evropskoj uniji, a ne kako ste čuli iz 20. veka.
La Martin je ostavio jedno potresno svedočenje o Ćele kuli i njegovoj simbolici. La Martin je prolaskom kroz Niš rekao za Ćele kulu, citiram: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kojoj su ceni platili tu nezavisnost njihovi očevi“, završen citat.
Sredinom 19. veka, pa i njegovim krajem, uticaj Francuske u Srbiji postaje sve jači. Brojni su Srbi kasnije postali visoki državni funkcioneri, kulturni i naučni radnici koji su bili školovani u Francuskoj, da ih ne nabrajam. Jedan od njih je Jovan Skerlić.
U vreme Prvog svetskog rata Srbija i Francuska, kako znate, bile su saveznice. Francuska je pomogla Srbiji u naoružanju, a kasnije i organizovanju prebacivanja srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf. Francuska je zbrinula mnoge srpske ranjenike i bolesnike u svojim bolnicama, a srpska deca i omladina smeštala su se u mnoge škole u Francuskoj. Po sadašnjoj proceni, najnovijoj, negde oko 7.000 srpskih đaka i studenata.
Francuska je bila jedna od organizatora Solunska fronta, kako znate, a na čelu ujedinjene srpsko-francuske vojske nalazio se francuski general Franš d`Epere.
Beograd je jedan, poštovani narodni poslanici, odnosno možemo reći jedini, zapravo i jeste grad Francuske koji nosi orden Legije časti. Ovo prijateljstvo i savezništvo ovekovečili su Srbi spomenikom zahvalnosti Francuskoj u Beogradu.
I danas, poštovani narodni poslanici, odnosi dve zemlje su na zavidnom nivou nakon zahlađenja u vremenu bombardovanja naše zemlje. Danas su na zaista zavidnom nivou zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zato će Francuska biti angažovana u izvođenju infrastrukturnih objekata u našoj zemlji koji će se graditi već početkom ove godine. Naravno da ću podržati ove amandmane. Hvala.
