Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ukoliko ne, zaključujem zajedničkog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka od 11 do 13 dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, kao što vam je to uvaženi predsednik Narodne skupštine najavio, danas nećemo imati pauzu između 14.00 i 15.00, već nastavljamo sa radom.
Nastavljamo sa raspravom o amandmanima na tačke 5) i 6) tekućeg dnevnog reda, a glasanje se, zbog dijaloga, očekuje između 16.00 i 17.00.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
Peta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Obaveštavam vas o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija; Anđelka Atanasković, ministar privrede; Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija; Dragana Demirović, pomoćnik ministra finansija i Svetlana Kuzmanović-Živanović, šef Odseka u Ministarstvu finansija.
Zahvaljujem se ministarki Atanasković na prisustvu, koja je stigla na vreme.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana ministarka Atanacković sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, javljam sa po amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, gde se u članu 5. Predloga zakona u stavu prvom reči: „30. septembar 2021. godine“ zamenjuju rečima: „31. decembar 2021. godine“ i u stavu tri procenat od 43% zamenjuje se procentom 50.

Ovim amandmanom predlaže se produženje roka u smislu da se poreski tretman odnosi na prihode ostvarene u periodu ostvarene počev od 1. januara 2015. godine, zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, umesto 30. septembar 2021. godine.

Ovim zakonom će se urediti ravnopravni tretman domaćih fizičkih lica koja na teritoriji Republike Srbije rade za stranog poslodavca, tj. nalogodavca, pa je celishodno da se produži rok zaključno sa 31. decembrom 2021. godine kako bi se omogućilo da lica koja ostvaruju prihode od stranih isplatilaca budu uređene na sveobuhvatan način.

U tom cilju, predlaže se i izmena visine normiranih troškova sa 43% na 50%. Takođe je i amandman na Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima sa obavezno socijalno osiguranje povezan sa amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana gde se dodaje član 64. v) gde se kaže da doprinosi za lica koja u periodu od 01.01.2015. godine zaključno sa 31.12.2021. godine ostvaruju ugovorenu naknadu od lica koja prilikom isplate naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, utvrđuje se rešenje poreskog organa i plaća saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, koje se odnose na naknadu na koje se porez plaća samo oporezivanjem, ostvaren u tom periodu.

Moram da kažem i za druge setove finansijskih zakona. Kada je reč o predlozima zakona koji se odnose i koje smo razmatrali prošle nedelje na garantne šeme, da je s obzirom na neizvesnost koja vlada u celom svetu, kao i na ekonomske i finansijske izazove, bio neophodan nastavak preduzetih mera podrške, čiji je cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata.

Nastavak tih mera omogućiće ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica pandemije i njenog uticaja na likvidnost privrednih subjekata. Kada je u pitanju prva postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde evra, izmenama zakona obezbeđeno je još dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana.

Samo da napomenem da se proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju zakonski propisane uslove, mogu da apliciraju za kredite koji imaju garanciju države u skladu sa Zakonom o prvoj garantnoj šemi. Kroz drugu garantnu šemu Republike Srbije obezbeđeno je još 500 dodatnih miliona evra za najugroženije sektore i kompanije u zemlji.

Zakon kojim se reguliše pitanje druge garantne šeme namenjen je prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, transporta, hotelijerstva u gradovima i turističkim agencijama, kao i najugroženijim firmama koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Država preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka, nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede, uz puni kontrolni nadzorni mehanizam NBS u sprovođenju ove mere. Tako se omogućava nesmetano kreditiranje najugroženijeg segmenta domaće privrede, čija je likvidnost najznačajnije ugrožena posledicama pandemije.

Moram da kažem za naše građane da ovaj treći paket pomoći, prva dva paketa koja su bila u aprilu i septembru 2020. godine su iznosila 704 milijarde dinara, a ovaj paket iznosi 257 milijarde dinara. Našoj državi neće biti problem da finansira i ovaj treći paket podrške zato što na računu trenutno imamo 259 milijardi dinara, ali će svakako deo pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu zato što je novac još uvek jeftin na finansijskom tržištu.

Ukupna pomoć države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u vreme pandemije iznosi 8 milijardi evra ili 17,2% BDP. Nikada, ali nikada u poslednjih 30 godina nije bio veći kapitalni budžet naše zemlje koji iznosi 430 milijardi dinara. Daću vam primer, uvaženi građani Republike Srbije, da je 2010. godine taj procenat učešća kapitalnih investicija u BDP bio 3,1%, a 2013. godine je pao 2%, zatim 2019. godine 4,9%, a ovim rebalansom budžeta investicije učestvuju sa čak 7,2% BDP. Grade se trenutno četiri autoputa i obezbeđen je novac za gradnju još četiri autoputa. Nove bolnice, fabriku vakcina, „Metro“ i drugo. Za osam godina, od 2012. do 2020. godine izgradili smo više kilometara autoputeva nego što je izgrađeno poslednjih pola veka.

Poštovani građani Republike Srbije, stopa nezaposlenosti 2019. godine je bila 10,4%, 2020. godine je jednocifrena i iznosi 9%. Imamo rast zarada realno 7,7%, a nominalno 9,4. Imamo stabilan kurs sve vreme, takođe i stabilnu inflaciju, što je veoma bitno. Neto priliv stranih direktnih investicija je 2,9 milijardi evra 2020. godine, a neto priliv stranih direktnih investicija takođe 2020. godine u regionu koji obuhvata Severnu Makedoniju, BiH, Albaniju, Crnu Goru, ukupno su te četiri zemlje imale 1,7 milijardi, što znači da smo imali skoro duplo više od zemalja u regionu.

Javni dug u odnosu na BDP neće preći 60% sa svim merama i rebalansom budžeta, što je nivo Mastrihta. Pogledajte dragi građani Republike Srbije, ostale zemlje Nemačka ima dug na 80% BDP, Crna Gora preko 100%, a da ne pričam dalje šta je sa Grčkom, sa Francuskom, sa Španijom.

Moram da se osvrnem na žute egzotične tajkunske hobotnice na čelu sa Draganom Đilasom i samo da uporedim njihove pokazatelje sa trenutnim pokazateljima. Kapitalne investicije 2010. godine su bile 3,1% učešća u BDP, a danas su rekordnih 7,2% učešća u BDP. Zatim, stopa nezaposlenosti 2012. godine je bila 24,6%, a danas je jednocifrena i iznosi 9%. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400 hiljada radnih mesta, poštovani građani Republike Srbije. Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a danas 2020. godine iznosi 2,9 milijardi evra. Takođe i prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, a danas je 540 evra sa tendencijom rasta.

Poštovani građani Republike Srbije, samo na osnovu ova četiri ekonomska pokazatelja pokazali smo vam ko su bili oni i kako su oni radili, a kako mi radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem za budućnost naše dece.

Samo na kraju da se osvrnem i na ocenu i mišljenje Fiskalnog saveta o predlogu za rebalans budžeta. Mogu da kažem da mi iz SNS ne gledamo ljude samo kao neke multiplikatore i koliko će novca oni vratiti u budžet, nego je država htela da pomogne svim građanima naše zemlje i da građani osete da je njihova država jaka i stabilna i uz njih kada je najteže. Hvala i živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ubiranje poreza je kao vađenje meda iz košnice. Kada to radite morate da vadite onoliko da i pčelama nešto ostane da se prehrane. U jednom pčelinjem društvu ima oko 60 hiljada pčela. Na 60 hiljada pčela dođe dve hiljade trutova. Znači, na 30 radilica dođe jedan trut. Društvo i državu koju smo mi zatekli potpuno razorena gotovo da pčela radilica nije ni bilo, privredna aktivnost i radnika nije bilo. Dakle, u njihovoj košnici, ako tako predstavljamo državu, u njihovoj košnici gotovo da nije bilo pčela radilica. Sem trutova i veliko bumbara Đilasa, ništa drugo nije bilo. Sav med su pokupili, strpali u svoje džepove, a nama su ostavili probleme.

Danas nas napadaju zato što rešavamo brže probleme koje su nam oni ostavili. Da oni, već sam govorio, nisu otpustili 400 hiljada radnika, pitanje je kako bi mi zaposlili 320 hiljada. Oni misle da smo njihovom zaslugom zaposlili te ljude. Kao, da ih mi nismo otpustili, koga bi vi zaposlili.

Takođe, po pitanju poreza. Iz poreza se finansira Vojska. Da nije bilo Borisa Tadića, Šutanovca, Vuka Jeremića, itd. pitanje je - da li mi danas naoružavali Vojsku. Da oni nisu napravili dobro razoružanu Vojsku kako bi mi onda stvorili dobro naoružanu Vojsku, ukoliko bi ta Vojska već imala oružje, da smo je zatekli vojnički spremnu? Dakle, ta Vojska nije bila vojno neutralna u njihovo vreme, ta Vojska je bila vojno neutralisana.

Da Šutanovac, Tadić, Jeremić nisu istopili sve tenkove, kako bi mi sada nabavili iz Rusije nove tenkove? da nam nisu ostavili samo jedan pokvareni Mig bez akumulatora ili sa jednim akumulatorom, kako bi mi onda obnavljali avijaciju itd? Odakle nam onda cela jedna eskadrila? Mi to ne bi nabavljali da nam oni nisu omogućili.

Putevi se grade, infrastruktura se gradi od prihoda iz budžeta, ne samo od kredita kao što su oni radili, kao što su pokušali da naprave autoput čuveni iz njive u njivu sa sadržajem gline. Vezivni materijal za asfalt im je bila glina, pa i ono što su asfaltirali morali smo ponovo da radimo. Da nije bilo njih teško bi mi uradili ovoliko koliko smo morali da uradimo.

Kako smo zaposlili 320 hiljada ljudi napunili smo penzijske fondove. Više se penzije ne dotiraju sa 50, 54% iz državnog budžeta, već je to između 20 i 30%, što je prihvatljivo. Kod njih je na jednog zaposlenog išlo tri, četiri penzionera. Danas ima više zaposlenih u privredi i u javnom sektoru nego što ima penzionera i napravljen je jedan održiv sistem nego što je ranije bio.

Da nije bilo novozaposlenih, da nije bilo nove privredne aktivnosti, da nije bilo proizvodnje ja vas pitam – odakle bi mi izdvojili 500 miliona evra za agrarni budžet? Naši poljoprivrednici treba da znaju da agrarni budžet iznosi 500 miliona evra i da to nije novac koji je naštampan bez ikakvog pokrića već da je to novac iza koga leži proizvodnja ne samo poljoprivredna, ne samo prerađivačka industrija. Taj novac je uzet od poreskih obveznika, a poreski obveznici su oni ljudi koji se bave, najveći poreski obveznici su oni koji se bave proizvodnjom.

Agrarni budžet 500 miliona, mi smo to sanjali, ali ja sam od onih koji se zalažu da taj agrarni budžet bude i milijardu evra, ali da ne prelazi 5% srpskog budžeta, što znači da se srpski budžet uveća, pri tome da se porezi ne uvećavaju i da dođemo kroz proizvodnju do većeg budžeta, do snažnije države, do snažnije vojske, do više novca za kulturu, do više novca za obrazovanje. Obrazovanje je veoma bitno jer to je bogatstvo, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati.

Strane investicije su nam pritom pomogle i recimo ja sam jedan od tvoraca industrijske zone u Inđiji. Počeo sam da je gradim 2001. godine, a 2007. godine kada je infrastruktura dovedena onda su me lepo žuti smeli u zgradi Uprave vodovoda. Više im nisam bio potreban, ali danas ta industrijska zona u Inđiji daje veći izvoz nego cela Crna Gora.

Dakle, u ovom trenutku recimo izvoz "Grupusa" čini mi se 120 miliona evra, uglavnom IGB, itd, izvoz poljoprivrede. U ovom trenutku Inđija pravi izvoz koji je ravan, ako ne i veći izvozu celokupne države Crne Gore. Pri tome stiže nova investicija koja se zove "Tojo", koja je vredna 380, 390 miliona evra. Država je za to izdvojila 41 do 43 miliona evra, nisam baš siguran u cifru, za 560 novozaposlenih.

U Inđiji, kao i u celom Sremu, to gospodin Martinović može da potvrdi i u Rumi je niska nezaposlenost, u Inđiji je nezaposlenost 3,7%. Postoje ovi nesrećnici koji su privrednu aktivnost u državi sveli na nulu, koji kažu - dali smo 73 hiljade evra po radnom mestu. Ja kažem da to nije tačno.

Iako je država Inđiji pomogla sa 40 i neki milion evra da se investicija "Tojo" odnosno to je ćerka firme "Micubišija", da se pozicionira u industrijskoj zoni koja ima kapacitete za tri hiljade hektara, koja je omeđena međunarodnom prugom za Budimpeštu, koja je omeđena autoputem za Budimpeštu, koja je omeđena spojem starog i novog puta prema Subotici. Dakle, jedna atraktivna industrijska zona u ovom trenutku je dobila tu investiciju "Tojo" koja će godišnje proizvoditi pet miliona guma, koje će ukupno da vrede 250 miliona evra i završiće u izvozu. Tako da će izvoz iz Inđije, iz privredne aktivnosti u državi Srbiji biti veći za 50% nego celokupni izvoz države Crne Gore. To je ono čime smo se bavili u prethodnom periodu.

Tih 70 i nešto hiljada evra po budućem zaposlenom izgleda puno, međutim oni koji nas napadaju, naši napadači, na tih 70 i nešto hiljada evra zaboravljaju da država Srbija to nije učinila, onda ta investicija ne bi bila u Inđiji, već bi bila u poljskom Gdanjsku. Znači, to što smo dali podsticaje je doprinelo da to ne bude u Poljskoj, već da bude u Srbiji i da srpski izvoz bude veći, da broj zaposlenih, mada Inđija nema problem sa nezaposlenošću, bude još više uvećan u Inđiji i da neka radna snaga koja živi u blizini Inđije, recimo u predgrađu u Batajnici, predgrađu Novog Sada može da dođe do radnih mesta zato što autoput garantuje da do te industrijske zone i brza pruga koja omeđava tu industrijsku zonu, može da garantuje da za 15 do 20 minuta možete da stignete do industrijske zone da se tamo zaposlite. Većinu tih zaposlenih iz gradova će činiti inženjeri i visoko-stručna radna snaga koja će imati visoke lične dohotke što će doprineti da penzije, da zdravstvo bude finansirano iz privredne aktivnosti, da to ne bude iz stranih zajmova i stranih kredita, kao što je to bio slučaj za uvećanje penzija u nekom prethodnom periodu za vreme neke prethodne vlasti.

Napadači treba da znaju da investicija od 390 miliona evra prilikom izgradnje i dopremanja opreme, s obzirom da će to biti domaća firma čiji su osnivači Japanaci, to znači 20% od 390 miliona evra koliko je to, to je 78 miliona evra. Ako je država dala 41 milion evra do 43, ne znam tačno cifru, ona će zauzvrat kroz izgradnju i kroz uvoz materijala, opreme prihodovati 70 i nešto miliona evra.

U suštini, mi smo stranom investitoru dali povlastice koje nam garantuju da u fazi izgradnje i ugradnje opreme ćemo gotovo duplo više prihodovati u budžet Republike Srbije nego što smo dali, ali naši napadači, bivša vlast koja je ostavila radnike bez plate, dostojanstva, radnih mesta, vojsku bez oružja, kulturu bez para, penzionere bez penzija, cela država je gotovo bila postala socijalni slučaj, danas imaju velike primedbe na naš rad, pri tome ne govore kako bi oni nešto uradili bolje, već lansiraju aferu za aferom i uopšte se ne takmiče za birače da kažu - mi ćemo otvoriti još više fabrika, još više radnih mesta.

Otprilike Đilas kaže da će kod njega plate biti hiljadu evra tek tako, a pri tome uopšte ne govori kroz koju proizvodnju koju bi on organizovao, a njegova proizvodnja je uvek bila proizvodnja mašte i iluzija, sitno seckana magla i preprodaja reklama gde je on meni liči na stočnog trgovca koji kupi reklamni prostor po jednoj ceni, kao na pijaci kad kupite stoku po jednoj ceni, pa odnesete na drugu pijacu, pa prodate po većoj ceni, ugradite se.

Dakle, prodajom reklama koje nisu bile iz njegovih medija, već iz drugih medija, zloupotrebom svoje funkcije, spajanjem javne funkcije sa privatnim biznisom. On je napravio navodno neki biznis, u stvari je taj novac uzeo iz medija i ostavio novinare sa niskim platama, jer uzimanjem dela prihoda od marketinga vi ste u stvari smanjili prihode firmama, odnosno medijima, firmama koje se bave medijima, koji štampaju, emituju ili su pružaoci medijskih usluga u elektronskoj formi.

Dakle, taj njegov kapital nije bio ni iz kakve proizvodnje. To je bila prodaja mašti i iluzija, sitno je seckao maglu i prodavao za skupi novac građanima Republike Srbije. Most na Adi, to je ono četiri puta više od projektovane vrednosti, a pri tome most na Adi služi uglavnom za slikanje mlade i mladoženje, koliko ja vidim, spaja dve mesne zajednice u Beogradu. Da bi bio funkcionalan izgleda da se mora izdvojiti za tunele itd, još više novca nego što je uloženo u sam most.

Danas imamo takve kritičare koji su gotovo opustili Srbiju. Napravili su od države razgrađenu avliju, kuću golih zidova i sada mi koji imamo obavezu da rešimo sve njihove probleme, imamo neku kritiku i tu kritiku, ukoliko je ona iz proizvodnje, moramo realno da procenimo, ali takve kritike nema, jer mi bi bili zahvalni, ne na pohvalama, već na kritikama ukoliko su one utemeljene u stvarnosti.

Da kažem, da citiram na kraju Getea. Ja želim da ova država ima više, ali Gete kaže – da bi imali više, mi moramo biti nešto više. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre Atanasković sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da ćemo naravno podržati ove amandmane.

Moramo istaći da i ovi amandmani i kompletna diskusija koja je danas vođena u parlamentu pokazuje samo da su poslanici spremni da o svakoj temi temeljno diskutuju i da se svakoj temi posvete ozbiljno i to samo oslikava želju svih nas ovde da radimo pre svega u interesu građana Srbije, da radimo u interesu građana koji su glasali za nas, ali isto tako i u interesu građana koji su glasali za neku drugu opciju ili možda uopšte nisu izašli na izbore.

Za nas to nije bitno, već je bitno da se naša zemlja nastavi razvijati, unapređivati život u njoj i da se olakšava život građanima gde god oni da žive.

Mislim da smo i tokom prošle nedelje kada smo pričali o setu finansijskih zakona, imali jasnu priliku da čujemo i da sa ovog mesta pošaljemo jasnu poruku našim građanima da je ekonomija danas na zavidnom nivou i da nikad nije bila stabilnija, da naše finansije konstantno rastu i da se to odražava pre svega na rast plata i penzija što je za građane najbitnije, jer kao što i oni sami kažu, sve je to lepo, ali dok ne vidimo u našem novčaniku to je za nas samo broj na papiru ili slovo na papiru.

Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina napravili jasan iskorak što se tiče ekonomije i možda tek sada kada se osvrnemo na period od 2012. i 2013. godine možemo videti koliko su bile bitne one bolne reforme koje smo sprovodili 2014. godine i koliko je predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić bio u pravu, ali isto tako i hrabar kada je odlučio da uđemo u tu jednu borbu kako bi naše finansije stabilizovali i omogućili budućnost, pre svega našoj deci i generacijama koje dolaze

Mislim da bi bilo nepravedno, da bi bilo nefer, kada god pričamo o nekom finansijskom zakonu ili bilo čemu što ima veze sa finansijama, da se ne osvrnemo na neke konkretne rezultate ili pokazatelje po kojima možemo meriti uspeh ove Vlade ili neke prethodne. Ako smo danas zemlja koja može slobodno da se pohvali da imamo najmanji pad BDP u Evropi, koji je svega za 1%, ako možemo da se pohvalimo i time da smo u 2020. godini koja je bila katastrofalna za ceo svet, jer ovu korona krizu niko nije mogao da predvidi, mi smo i u toj godini imali povećan broj radnih mesta u smislu da smo 2019. godine imali nezaposlenost na nivou od 10,4%, dok je 2020. godine taj procenat bio oko 9%.

Ovo samo pokazuje da sve ono o čemu mi govorimo, a tiče se i direktnih stranih investicija, otvaranja fabrika, novih preduzeća, jasno se pokazuje ovim brojkama, iz prostog razloga što vidite koliko se novih ljudi zapošljava i kako ta nezaposlenost pada. To omogućava i mladim ljudima koji danas studiraju ili danas žele da se usavršavaju u našoj zemlji da vide budućnost i da vide perspektivu, što, nažalost, nije bio slučaj do neke 2012. i 2013. godine, jer je sve bilo sivo i tamno, jer je prosečna zarada tada bila, u zavisnosti gde radite, od 15.000 do 20.000 dinara.

Nažalost, ljudi koji su tada predstavljali našu zemlju i koji su bili na rukovodećim mestima, da li pozicijama gradonačelnika, ministara, predsednika Vlade ili države, su našu zemlju doveli na rub propasti. Taj režim Demokratske stranke ostaće, slobodno mogu reći, crnim slovima upisan u životima svih nas, jer roditelji mnogih od nas su se borili tada za parče hleba. Roditelji mnogih od nas su ostali na ulici jer, podsetiću vas samo, onim skandaloznim privatizacijama i ostalim mutnim radnjama koje su se tada dešavale više od pola miliona ljudi je ostalo na ulici. Umesto da idemo u korak sa Evropom i sa svetom, da se razvijamo, da otvaramo fabrike, da otvaramo nove firme koje će omogućiti i nova radna mesta, mi smo se zatvarali, ostavljali ljude bez posla i na taj način poslali jasnu poruku generacijama koje su tada stasavale da nemaju šta da traže u Srbiji, da ovde nemaju nikakvu perspektivu.

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast situacija se drastično promenila, i to već u prvih nekoliko godina. Moramo i ovu priliku iskoristiti da se zahvalimo i našim najstarijim sugrađanima koji su istrpeli najveći deo tog tereta, tih ekonomskih reformi koje su sprovođenje 2014. godine, ali sve je to bilo ulaganje u budućnost, ulaganje u ovo danas što imamo. Zato su danas naše i plate i penzije stabilne, isplaćuju se iz realnih osnova, a ne iz kredita, kao što je to bilo u periodu režima Demokratske stranke. Svi ovi podaci moraju uvek da se napomenu čisto da bi građani uvek imali na pameti, da znaju kakav bi nas scenario dočekao da je režim Demokratske stranke potrajao još koju godinu.

Dakle, mi smo bili na rubu propasti, na ivici bankrota, plate i penzije su isplaćivane iz kredita, to svi dobro znaju, i iz tog nekog zaduživanja, iz kredita u kredit, nešto što bi nas sačekalo kroz godinu dana njihove vlasti de fakto bi bio bankrot i situacija u kojoj našim najstarijim sugrađanima ne bi imali odakle ni penzije da isplatimo.

Koliko god puta da se ovo ponovi mislim da nije dovoljno, jer nekako mi kao građani Srbije uvek ne vidimo punu sliku onoga što nam se dešava i nekako nam se sve podrazumeva. Isto tako smo nekako brzo i prešli preko cele te situacije, da smo od najslabije ekonomije u našoj zemlji, od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi, nisam hteo da upotrebim neki drugi termin, da ne pogrešim i da se ne ogrešim, ali smo od najsiromašnije zemlje u Evropi došli do najjače ekonomije i najbrže rastuće ekonomije u Evropi. To pokazuju i sve relevantne institucije u Evropi. Imate interesovanje i institucija u svetu koje vam jasno pokazuju koliko cene naš napredak i koliko cene našu ekonomiju.

Čisto radi poređenja, tri najveće rejting agencije su, pored ove krize, zadržali isti nivo što se tiče naše zemlje i tog kreditnog rejtinga, dok je Agencija „Mudis“ čak povećala za jedan nivo. Dakle, ako pričamo o tome sa aspekta korona krize i svega što se dešava, mislim da i na ovaj način možete da sagledate koliko je sve što Vlada radi, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, dobro i kvalitetno i koliko se to odražava uopšte na standard i život naših građana.

Takođe, želim da istaknem još jednu jako bitnu stvar koja se nastavlja na celo ovo moje izlaganje, a to je činjenica da smo mi za ovaj prvi kvartal predvideli deficit u visini od 80,9 milijardi dinara, a da smo ostvarili od svega 23,5 milijardi dinara. Ovo jasno pokazuje koliko smo u stvari mi i stabilni i finansijski jaki i naša ekonomska politika koliko je moćna i stabilna.

Ako uzmete još samo podatak da smo tokom ove godine imali povećanje penzija 5,9% po švajcarskom modelu, da smo minimalnu zaradu povećali za 6,6%, da su plate u javnom sektoru povećane za 5%, sa pravom nam ljudi iz Evrope i sveta čestitaju na ovim uspesima, jer ako se okrenete i pogledate zemlje u najbližem okruženju ili ostale zemlju u EU, kod njih je trenutno borba za svako radno mesto i veliki broj ljudi je ostao nezaposlen, ostao je na ulici. Nažalost, njih je ova korona kriza mnogo jače uzdrmala i tek će posledice dolaziti u narednom periodu. Mi možemo biti ponosni i biti srećni zato što mi takvu situaciju u našoj zemlji nemamo, iz prostog razloga što smo adekvatno, brzo i efikasno odreagovali kad se korona kriza pojavila, ali i zato što se o svakom dinaru u našem budžetu vodi računa i zato što se domaćinski posluje.

Prethodne kolege govornici su napomenuli jako bitne stvari, a one se tiču ulaganja u infrastrukturu. Mislim da sama činjenica da će se u našoj zemlji ove godine graditi čak osam autoputeva jasno pokazuje koliko smo spremni da, pored svega što se dešava na globalnom nivou i u svetu, nastavimo sa razvijanjem naše zemlje.

Možemo biti ponosni na činjenicu da, pored toga što se borimo sa korona krizom, borimo se za svaku vakcinu, nastavljamo da se borimo i za svaki kilometar novog autoputa, da smo nastavili da razvijamo i putnu mrežu, da smo nastavili da razvijamo i vodovod i kanalizaciju i da Programom Srbija 2025 ispunjavamo ono obećanje koje je dao predsednik Aleksandar Vučić, a to je da će 2025. godine Srbija izgledati drastično drugačije.

Nažalost, mi smo bili u prilici da, iako ja živim u Beogradu i rođen sam ovde, mnogi krajevi našeg grada, mog grada, nemaju kanalizaciju. Nažalost, ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast imali su mnogo vremena i puno prilika da urade nešto, ne samo za Beograd, već za Srbiju. Nažalost, oni su to vreme iskoristili samo da stvore svoje poslovne imperije i da od sebe naprave multimilionere.

Žalosno je što danas najgori gradonačelnik u istoriji, Dragan Đilas, priča ljudima i drži slovo kako bi on sve nešto bolje uradio, a 30% grada Beograda je ostavio bez kanalizacije. Žalosno je i što moje kolege koje dolaze iz drugih gradova širom Srbije mi kažu – eto, nije vama u Beogradu nikada bilo teško, vi imate uređene škole. Nažalost, ja sam morao i sa njima da diskutujem o tome da smo mi do pre neku godinu imali osnovne škole u kojima se koristio poljski vc, u gradu Beogradu.

Ako Dragan Đilas nije bio u stanju da sredi grad Beograd, pod punom snagom režima Demokratske stranke, sa pravom se građani pitaju šta smo mi mogli da očekujemo od Demokratske stranke po unutrašnjosti Srbije. Zato je ovo što se danas dešava u našoj zemlji pozitivan primer i jasan pokazatelj kada vam je stalo do posla kojim se bavite, ali kada vam je iznad svega stalo do Srbije i građana Srbije možete sve da uradite i imate vremena da mislite o svakom građaninu. Osnovni preduslov da sve te stvari ispunjavate i da obećanja iz reči pretvarate u dela, jeste da vodite računa o finansijama i da vodite računa o svakom dinaru kako ćete i na koji način uložiti.

Nažalost, nas je obeležilo vreme do 2012/2013. godine, kada je tada samoproklamovana elita vodila računa gde će koji dinar i evro državnog novca, građana Srbije da ispumpa, upumpa u svoje privatne firme i na taj način se dodatno obogati. Ako samo uzmete u obzir da je na taj način u drastičnom sukobu interesa, dakle, Dragan Đilas je u tom trenutku bio gradonačelnik Beograda, mnogi ljudi to zaboravljaju, njegove privatne firme su trgovale i sa Studijom B koji je gradska televizija, ali i sa RTS-om koja je državna televizija. Dakle, njegove privatne firme su trgovale sekundama na tim televizijama i na taj način je on držao monopol. Kasnije je te sekunde preprodavao po drastično većoj ceni, višestruko većoj ceni, korisnicima reklamnog prostora i na taj način ubirao sebi čist profit.

Kada se građani Srbije sa pravom pitaju kako se to od 74.000 evra propalog preduzetnika i perača prozora, propalog prodavca žvaka, kako je sebe u jednom trenutku predstavljao, dolazi do imperije od više od 20 i nešto firmi, 25 miliona evra samo u nekretninama i 619 miliona evra obezbeđenog prihoda svojim privatnim firmama, niko ne može da da razuman odgovor i razumno objašnjenje.

Pre osam godina, kao što je neko od prethodnih govornika, kolega poslanika rekao, nije problem ako ste se vi obogatili i bogati ušli u politiku, ako ste se na legalan način obogatili, ali kako ste vi došli za samo osam godina bavljenja politikom do tako enormnog bogatstva, na to pitanje dugujete odgovor građanima Srbije. Radostan sam što su nadležne institucije konačno krenule da se bave tim pitanjem, a što ih je podstakla ova afera koja je isplivala pre skoro mesec dana, iz koje se jasno vidi da u više od 17 zemalja na preko 53 računa Dragan Đilas ima 68 miliona evra. Drago mi je što građani konačno osećaju neku satisfakciju da je pokrenuto to pitanje i da će konačno dobiti odgovor na to kako se to za osam godina postaje toliko bogat.

U toku današnjeg dana dotakli smo se raznih tema, dotakli smo se i sporazuma koji su od suštinskog značaja za našu zemlju, ali da bi građani to plastičnije videli, benefit od svih ovih sporazuma o kojima smo danas mi govorili imaće upravo građani Srbije, jer svaki od tih sporazuma nosi sa sobom posebnu težinu. Nije to samo slovo na papiru, nije to samo dokaz dobre saradnje između Srbije i Kine, Srbije i Amerike ili Srbije i Francuske u ovim primerima, ovo je jasan pokazatelj da sve ove zemlje vide u Srbiji jasnog, dobrog, korektnog partnera i vide Srbiju kao zemlju u koju će biti korisno ulagati i u zemlju u koju imaju poverenja.

Znate, kao što je to i gospodin ministar Siniša Mali rekao, da li mislite da bi se Amerika igrala sa novcem svoje fondacije, da li bi tako jeftino dala ili da li bi se kockala sa svojim kredibilitetom, ukoliko bi novac svojih fondacija ulagala u neku zemlju koja nije stabilna i koja neće taj novac pravilno utrošiti?

Mislim da sve ono što smo danas čuli daje veliki razlog za optimizam građanima Srbije. Ako mislimo da nastavimo da razvijamo našu zemlju dalje, moramo svi, da li kao Skupština, da li kao predstavnici Vlade, da li kao bilo koji službenik u našoj zemlji koga plaćaju građani, moramo da se tokom celog dana bavimo time kako ćemo njima ulepšati, ali i olakšati život u našoj zemlji.

Kada sam već kod sporazuma, moram samo brzo proći kroz njih, jer su naslonjeni na sve ove finansijske aspekte. Dakle, prvi sporazum sa Narodnom Republikom Kinom, mislim da je bilo šta suvišno reći ako ne pođemo od toga da je korona virus pokazao koliko je jako naše čelično prijateljstvo i koliko je to prijateljstvo jako, pre svega na ličnom nivou između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Si Đinpinga. Sami se setite da smo kada je sve ovo počelo prvu pomoć dobili upravo od Kine i da su njihovi stručnjaci ovde dolazili i pomagali našim stručnjacima tada u borbi protiv nekog nepoznatog korona virusa i da je njihov svaki savet i svaka pomoć nama bila kao suvo zlato u tom trenutku. Vidite da se ta saradnja nastavlja i danas. Da ne govorimo o Železari, da ne govorimo o RTB „Boru“, da ne govorimo o tome da naši kineski partneri učestvuju zajedno sa nama u izgradnji puteva, da ne govorimo o tome da svaka kineska firma zajedno sa nama gradi i unapređuje život u našoj zemlji.

Ali, nažalost, kao što sam juče bio u prilici da govorim, imate jedan deo opozicionih političara koji samo zbog gole mržnje prema Aleksandru Vučiću ne prezaju ni od čega, pa isto tako i da uvrede ljude na najvišim državnim funkcijama u stranim zemljama. Podsetiću vas samo, juče sam govorio o tome da je Dragan Đilas u svom intervjuu za korupciju optužio i Kinu i Francusku, pa imenovao Emanuela Makrona i Erdogana i Tursku, pa isto tako i Ameriku. Zašto? Iz prostog razloga jer je on umislio, valjda polazeći od sebe i njegove lične percepcije, kako je on to radio dok je bio vlast, da svako ko ga potapše po ramenu sa njim je nekom poslu. To je možda bio slučaj, ne možda, ispostaviće se po ovim računima sigurno je bio slučaj do 2012. i 2013. godine, ali vremena su se promenila. Nažalost, i naši kineski prijatelji sa pravom su se našili uvređeni ovakvom izjavom, jer niko nema pravo da na taj način blati bilo koga samo da bi negde prikupio sebi jeftini politički poen ili da bi možda bacio senku na sve rezultate koje postiže i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Kada govorim o tome, ovo je jako bitno, iz prostog razloga što se Đilas zajedno sa svojim stranačkim saborcima podsmevao moći Kine, što se podsmevao i kineskoj vakcini i ruskoj vakcini, pa je onda tako brže-bolje shvatio da je neophodno da se vakciniše, pa stao u red i vakcinisao se, a onda licemerno izjavljivao kako on to nije tako mislio i kako je ipak vakcina spas.

Ali bolnije od svega ovoga jeste i činjenica da sporazum između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država jeste nešto što je proisteklo kao rezultat Vašingtonskog sporazuma. Malopre sam pomenuo to, dakle, radi se o 400 miliona dolara prve garantne šeme, nešto što jasno pokazuje da taj novac dolazi, da će biti na raspolaganju, čini mi se da je ministar rekao kroz mesec-dva dana, da ćemo na taj način još jednom pokazati svima u svetu koliko smo mi pogodan partner, koliko je naša ekonomija jaka, stabilna i to daje sasvim drugu sliku naše zemlje.

Ne radi se ovde više samo o 400 miliona dolara. Ovde se radi o promenjenoj slici Srbije na globalnom planu. Ovo je za ponos svima nama i mislim da ćemo i u narednom periodu imati isto tako veliki broj ovakvih sporazuma, od čijeg potpisivanja će direktnu korist imati, opet ponavljam, građani Srbije. Draganu Đilasu je zasmetalo i to što će američka firma raditi na izgradnji auto-puta, pa je i njih optužio direktno za neku vrstu korupcije, koja nikom nije jasna. Vidim da juče nije uputio izvinjenje, niti je podneo krivičnu prijavu.

Ono što je, i sa time ću završiti svoje izlaganje, za mene kao nekog ko dolazi iz Beograda jako je bitno, a tiče se sporazuma sa Francuskom, sa Vladom Francuske, dakle, o dva pitanja koja su od prioriteta u našoj zemlji. Ja ću se fokusirati na samo jedno, a to je metro. Direktno zbog saradnje i sporazuma koji imaju Srbija i Francuska o izgradnji metroa, Dragan Đilas je direktno imenom i prezimenom uputio prozivku i bacio ljagu na predsednika Emanuela Makrona. Kolege koje su ovde od mene starije i iskusnije sigurno će prepoznati u tome jednu vrstu, ako to možemo tako nazvati, diplomatskog skandala, što je nezapamćeno, neviđeno, a sve iz prostog razloga što je i ta izgradnja metroa još jedan pokazatelj koliko je on bio samo nesposoban dok je bio na vlasti i nemojte, građani, da vas zavara, da vam baca prašinu u oči, kao što je nevešto pokušao pre dve godine kada je lagao da nikada nije do sada obećavao metro. Godine 2008. je izašao sa projektom da će metro biti građen za dve godine. Kada to obećanje nije ispunio, kada je naravno slagao, onda je izašao i rekao 2010. godine – dobro, to je bilo malo prebrzo sa moje strane, ali evo, verujte mi, 2012. godine počinjemo sa izgradnjom metroa. Godine 2013. je još uvek bio na vlasti, dok nije smenjen sa mesta gradonačelnika, ništa nije uradio na tom pitanju. Sve je ostalo na nekom papiru, na nekim planovima i metro je samo jedan u nizu pokazatelja koliko je taj čovek bio nesposoban.

Odgovorna politika SNS, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića svodi se u realnim obećanjima i realnim planovima koji su ostvarivi. Mi smo to obećanje dali građanima i Beograda, ali ne samo Beograda, već i Srbije, jer izgradnja metroa će potpuno promeniti sliku i našeg grada i naše zemlje, ali mi ćemo to obećanje ispuniti. Kao što i sami znate, iz ovog sporazuma se jasno vidi da ćemo mi do kraja ove godine početi sa izgradnjom prve linije metroa i da ćemo na taj način još jednom pokazati da ono što predsednik Aleksandar Vučić kaže, obeća građanima se pretvara iz reči u dela.

Mislim da sve ovo o čemu sam ja danas diskutovao i o čemu su moje kolege narodni poslanici diskutovali ovih dana i što su građani bili u prilici da čuju od nas pokazuje, i sa time ću završiti, samo jedno, a to je da SNS nije došla na vlast kako bi se pojedinac ili pojedinci bogatili i stvarali poslovne imperije, kao što je bilo u slučaju režima DS. Srpska napredna stranka na vlast je došla kako bi menjala našu zemlju nabolje i kako bi svim građanima i generacijama koje dolaze obezbedila još bolje i još lepše uslove za život.

Na koncu, što bi rekli, uveren sam da građani iz dana u dan vide rezultate naše politike i naše borbe za bolje sutra i uveren sam da će prvi naredni izbori pokazati da jedino SNS ono što obeća ispuni i da jedino SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je garant za još lepšu i još svetliju budućnost za svu decu, za sve generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, kao predlagač amandmana nisam dobila reč ali ukoliko budem u diskusiji prekoračila ovo vreme za predlagača amandmana u ime Odbora, oduzmite mi od poslaničke grupe.

Uopšte nije problem, zato što sam i u prethodnom htela da se javnim po tom pitanju, zato što je izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u kome se rešavaju problemi frilensera, praktično data u oba ova amandmana i to je u stvari rezultat pregovora Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i udruženja tzv. frilensera.

To su udruženja ljudi, koji su kao fizička lica na slobodnom tržištu rada, imaju određene poslovne odnose sa predstavnicima domaćih i stranih kompanija. Njihovi problemi su višeznačni, pre svega nisu prepoznati sistemu ne samo neplaćanja poreza kada govorimo o porezu, zato što je ovaj zakon u pitanju, već kompletnog statusa tih fizičkih lica.

To su obično mladi ljudi koji zaista poseduju određeno znanje za izradu određenih softvera, aplikacija, uopšte određenih produkata, kako oni kažu iz oblasti ili proizvoda iz IT industrije. Važno je da ti mladi ljudi nemaju, čak ni plaćene poreze i doprinose, ni socijalno osiguranje.

Šta to znači? To znači da njihov status i njihov život negde uopšte za sistem funkcionisanja i svakodnevnog njihovog života je ugrožen i to mora da se ovde kaže. Znači, svi oni mladi ljudi koji nisu imali do sada regulisan status država je u razgovoru sa ovim udruženjima koja se bave ovom oblašću, zaista dugo, dugo razgovarala.

Taj protest koji je ovde ispred Skupštine bio u smislu rešavanja problema i njihovih zahteva koji imaju je delimično bio opravdan, ali sa druge strane delimično je pokušan da se iskoristi od nekih političkih eksponenata, gospodina Đilasa koji ima u svom krugu ovde bivše poslanike koji su se predstavljali kao frilenseri, pa ispred Skupštine Srbije samo nastavljali, umesto ekološkog ustanka prešli na frilenserski ustanak, pokušavajući da jednostavno, negde ideju o tome da nema potrebe ništa plaćati ovoj državi i da ostave status tim mladim ljudima na nivou fizičkih lica koji ne mogu sada, u ovom trenutku pandemije izvrše određene uplate, isplate svojih primanja iz inostranstva budu potpuno blokirani, što se tiče svog posla.

To treba građanima otvoreno da se kaže, da je država rešila zaista sistemski problem time što je ove mlade ljude uvukla u taj sistem da bude prepoznatljiv i za njih, da imaju svoja prava i imaju svoje obaveze.

Prava, koja su stekli time što će postati ili preduzetnici, ili društva sa ograničenom odgovornošću ili na kraju krajeva, postaće socijalni osiguranici u Republici Srbiji, znači imaće zdravstveno osiguranje sa kojim će moći u svakom trenutku da dobiju adekvatnu zdravstvenu pomoć.

Prema tome, probleme koje oni sada rešavaju i država jesu neplaćanje poreza za ova lica, nepodnošenje poreskih prijava koje ti mladi ljudi nikada možda nisu ni podneli, zatim svaki rezident, a to su strana lica koja imaju ovde prijavljen boravak duži od 183 dana u godini, takođe imaju svoja određena prava da mogu na jedan ustrojen način da funkcionišu i vrlo važno, da imaju regulisan njihov radni odnos.

Na osnovu toga, u stvari država koja je sada i otvorila mnoga poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom koja se odnose i na finansijske usluge i na prihode, rashode koje na određeni način moraju da budu u skladu i sa evropskim direktivama, ali ne samo zbog Evrope nego i zbog nas, da bi naši pojedinci mogli da funkcionišu sa kompanijama koje se nalaze u zemljama EU. Sada sistem prepoznaje sve one prihode iz ministarstva da moraju da imaju određeno svoje poreklo.

Godina 2019. negde je kao reper godine koja još uvek nije zahvatila pandemija kovid – 19, kažu da su u Srbiji prihodi iz inostranstva po različitim doznakama bili preko pet milijardi evra, što znači da veliki deo, čak se smatralo da smo mi u tom od pet milijardi evra, IT sektor je bio od 1 do 1,4 milijarde evra, u stvari je Srbija izvezla našu pamet time što je prihodovala ta određena sredstva za te usluge koje su ta fizička lica imala.

Zašto ovo govorim? Zato što amandmanom kojim smo zajednički, na kraju krajeva, na osnovu predloga Vlade i Ministarstva finansija Odbor doneo odluku smo u Predlogu člana 5. Zakona, stav 1. dozvolili i podržali predlog koji je nastao kao rezultat pregovora države i frilensera, a to je da je produžen rok, pre svega koji se posmatra kao period od kada se plaća porez, pogotovo za one koji su bili registrovani, a koji nisu imali do sada adekvatne prijave, znači bili su u prekršaju, za one koji nisu izvršili adekvatna plaćanja po određenim rešenjima i negde je država to tolerisala, jer taj IT sektor se razvijao velikom brzinom, pogotovo od 2016. godine.

vo je neki period od 01.01.2015. godine, praktično do kraja ove godine, obaveze tih ljudi koji bi trebali da plate državi određene poreske obaveze koje su tačno definisane ovim zakonom, znači ne pričamo o tome da ovaj zakon nije postojao, on je postojao kao za sve poreske obaveznike, tako i za tzv. frilensere, negde je data šansa ljudima koji nisu ispunili te svoje obaveze da ne moraju, pre svega da plaćaju kazne koje su u obavezi neki drugi poreski obaveznici, da može na 120 meseci svoje obaveze da izmire u periodu primene od 01.01.2022. godine, na 120 meseci, a da neki limit koji je napravljen od 64.000 dinara na mesečnom nivou ko je zarađivao, odnosno na godišnjem nivou 768.000 dinara, jednostavno ne podleže obavezama plaćanja ovog poreza.

Što znači da je uzeto u obzir da te, tzv. troškove koje ove IT kompanije imaju u smislu svojih troškova su podignuti sa 43% koja im se priznaju, na 50%. Šta to znači? To znači da i ovih 50% troškova, u stvari koja država daje kao podršku se smatra kao poreska olakšica.

Prema tome, država je preuzela veliki teret odgovornosti kad je u pitanju opšte rešavanje problema frilensera i njihovih obaveza, pre svega podržavajući u ovom delu troškove koje oni imaju, sa druge strane, kada su u pitanju rate na 120 meseci i kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na samo limitiranje minimalne zarade gde je veliki broj zaista mladih ljudi koji su otvorili svoje startap firme ili agencije koje se bave ovim poslom i nemaju te milionske cifre o kojima svi pričaju, nego imaju te prihode do 768.000 dinara godišnje.

Time se, u stvari, protest koji je ovde ispred Skupštine Srbije bio u toku prekinuo upravo zbog toga što su zahtevi, odnosno ono za šta su se zalagala strukovna udruženja iz ove oblasti bila prihvaćena od strane države i zaista su videli da, recimo, oni koji su čak i morali da plaćaju određenu vrstu svojih obaveza, ukoliko je, na primer, zarada mesečna na nivou 700 evra, kada posmatramo deo na rate, trebalo bi, recimo, da obaveza na mesečnom nivou narednih 120 meseci budu svega 7,5 evra.

Prema tome, ono što se pokazalo je da je država imala sluha za ovu oblast. Da podsetimo samo da je država otvorila vrata kompletnoj ovoj IT industriji, da se na određeni način svi frilenseri legalizuju, odnosno uđu u legalne tokove funkcionisanja, znači, otvore svoje agencije i kompanije i time steknu jednu vrstu pogodnosti, a to je da u prve tri godine njihovog funkcionisanja, 70% obaveznog socijalnog osiguranja budu na teret države, odnosno da plaćaju svega 30% kada pričamo o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje.

Vrlo je važno što je sada, u stvari, formalizovano tzv. poslovno prisustvo IT industrije i frilensera na teritoriji Republike Srbije, što je otvorilo vrata i mogućnosti da i druge kompanije koje možda do sada nisu imale prilike ili nisu možda imali planove da otvore, govorim o stranim kompanijama koje se bave ovom oblašću, nisu možda htele da otvaraju svoje kompanije ovde u Srbiji, ovo je u stvari poziv da oni otvore ovde svoje kompanije, jer će lakše sarađivati sa našom pameću koja će biti formalizovana kroz agencije, zatim, kroz firme sa d.o.o. i koje će moći, na kraju krajeva, da funkcionišu ovde na krajnje jedan racionalno, pragmatičan način, pogotovo što smo mi kao država u tom procesu digitalizacije uopšte funkcionisanja preduzeća jako puno napredovali u tom delu.

Posle ću reći šta je istraživanje uopšte pokazalo kada su u pitanju investicije u Srbiji i šta je to u stvari što privlači priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, pogotovo iz oblasti otvaranja novih kompanija, kada su pitane mnoge kompanije koje su došle ovde iz ove oblasti da otvore svoja nova radna mesta i svoje nove projekte.

Važno je reći da investicije u Srbiju u 2021. godini, kao što vidite, ovim rebalansom budžeta, kad pričamo o strateškim projektima, su povećane na 7,2% BDP, što govori o tome da je to duplo više nego što je bilo pre pet godina, a gotovo 30 godina smo imali prilike da čujemo od ministra finansija da nikada nije bio toliki investicioni zamajac kada su u pitanju uopšte strateški projekti vezani za razvoj uopšte Srbije i infrastrukture.

U infrastrukturu mi sada sve više svrstavamo i ovu IT industriju i kompletnu digitalizaciju naše privrede, zato što nije samo izgraditi put, nije samo izgraditi aerodrom, izgraditi luku, treba i obezbediti širokopojasne oblasti pokrivene internetom, upravo zato što danas jednostavno je to postalo standard u životu.

Samim tim, u stvari, vi vidite koliko smo mi kao država napredovali uopšte u samom našem funkcionisanju. Naravno, to ništa ne bi moglo da bude da nismo sproveli fiskalnu konsolidaciju i ekonomske reforme od 2014. do 2016. godine, u stvari, te mere direktne koje su išle su išle od 2015. do 2017. godine, i rezultate koje smo videli naravno su bili 2018. i 2019. godine, i naravno, taj suficit koji se javljao u budžetu, nama se spočitavalo kao nešto što nismo dobro predviđali. Međutim, u ovom trenutku, kada je nastupila velika ekonomska kriza usred pandemije kovid 19, očito taj dobar rezultat i tu štednju koju smo imali tih godina su, u stvari, taman pokazali da smo najmanji pad doživeli u našim privrednim aktivnostima upravo zbog toga i zbog toga što smo kao država organizovali kompletan sistem i privrednih aktivnosti i zdravstva i, na kraju krajeva, diplomatske aktivnosti koje je imao predsednik Vučić i kompletna Vlada Republike Srbije, jer smo otvorili saradnju i sa istokom i sa zapadom na vrlo visokom nivou, što se pokazalo upravo u toj podršci i kad su bile vakcine u pitanju i medicinska oprema, ali i dalji deo kada je u pitanju otvaranje novih fabrika.

Investiranje u Srbiju u 2021. godini je bila jedna od tema privrednih subjekata i stranih i domaćih kompanija, kada je u pitanju bila jedna anketa. Pitanje je bilo – koji je to razlog koji privlači strane investitore da dođu u Srbiju i da otvaraju svoje fabrike? Uglavnom postoji nekih 14 tačaka na kojima su se istakli svi oni koji su bili anketirani. Oni su, na kraju krajeva, i doneli te svoje zaključke svojim odgovorima. Pre svega, na prvom mestu je bila sloboda ulaganja.

To znači da danas mi imamo priču o tri vrlo važna sporazuma sa tri potpuno različite zemlje, kažemo ekonomski velesile i političke velesile, i Narodna Republika Kina i Francuska i Amerika. Kada kažu da je sloboda ulaganja za sve ove kompanije iz različitih delova sveta važna, onda stvarno možemo da kažemo da je Srbija demokratska država u kojoj, pre svega, ne samo što je mogućnost iskazivanja slobode mišljenja, kao što vidite, mi nemamo problem da debatujemo ni sa onima koji ne misle dobro ovoj Srbiji, ni sa onima koji nas stalno negde tužakaju kako ne radimo dobro i ne vodimo ovu državu u pozitivnom smeru, iako sve brojke pokazuju.

Ali, kada sve ove kompanije kažu da je sloboda ulaganja prva činjenica zbog kog one dolaze i otvaraju ovde nove fabrike, onda to mislim da treba da služi na čast i Vladi Republike Srbije i predsedniku države i svima nama narodnim poslanicima, zato što je to od velikog značaja kao jedno priznanje za sve ono što radimo, bez obzira što imamo ove pritiske onih koji vode svoju neodgovornu politiku i obraćaju se građanima.

Strateška pozicija kaže za posebne poslove i za veze sa EU, u stvari je jedan od razloga koji pokazuje da je Srbija, kao i uvek, bila na raskršću između istoka i zapada, ali očito od dolaska SNS od 2012. godine, negde smo prepoznali potrebe naše zemlje i građana Srbije da budemo kadri da možemo da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom.

Prihvatljivi porezi i poreski podsticaji, znači, to je jedan od razloga zbog kojih strane firme dolaze ovde, a reći ću vam, nije moglo da dođe do tih podsticaja i nije moglo da dođe do podrške kompanijama da nije bilo, pre svega, uređenje javnih finansija, uvođenje jedne discipline, rešavanje potpunog kolapsa javnih finansija koji smo doživeli 2012. godine kada smo preuzeli odgovornost za vođenje države.

Zbog toga je jako važno bilo da pokažemo da možemo i sa osnivanjem novih kompanija na jedan potpuno relaksiran način, korišćenjem i tzv. virtuelnih sedišta i na onlajn način, znači, funkcionisanje firmi na onlajn način se pokazao kao jako dobar, pogotovo sada u vreme pandemije kovid 19.

Zatim, carinske olakšice koje su svake godine bivale sve veće i veće u smislu protoka roba i usluga, pogotovo kad govorimo i saradnja sa zemljama EU, a bogami, i na osnovu Sporazuma sa Ruskom federacijom od 1% oporezivanja, a sada, kao što vidite, danas i sporazum za jaču saradnju između carinskih administracija Narodne Republike Kine i Srbije.

Zatim, deo koji se odnosi na poštenu tržišnu utakmicu, vrlo teško je bilo sprovesti ovde konkurenciju na tržištu kada smo mi do 2012. godine imali državu koja je projektovala budžet zahvaljujući isključivo jednom tajkunu koji je određivao koliko će para ići gde i kome.

Zatim, radno zakonodavstvo. Srbija je jako napredovala kada je u pitanju radno zakonodavstvo, kao i deo koji se odnosi na 15 slobodnih zona kada govorimo uopšte o carinjenju robe i razvoju ekonomije. Zapošljavanje koje je dovelo do toga da sa 26% nezaposlenosti Srbija siđe na 9% nezaposlenosti, upravo govori direktno o rezultatima odgovorne politike i povećanju protoka stranih direktnih investicija, ali govori i direktno o smanjenju siromaštva, odnosno povećanju bogatstva same države Republike Srbije.

Danas kada pričamo o planovima o „Srbiji 2025“, onda govorimo o tome da je zaista realnost da idemo ka tome da prosečna plata bude 900 evra, da prosečna penzija 2025. godine bude 440 evra i zbog toga što imamo tzv. finansijsku disciplinu i fiskalnu disciplinu u smislu naplate poreza je suština, u stvari, zbog čega mi danas govorimo uopšte o ovim amandmanima.

Važno je da naviknemo sve one koji do sada možda i nisu imali rešen status, kao što frilenseri nisu imali rešen status, sada jednostavno mogu da ga reše. Oni koji su do sada bili pametniji su plaćali porez, otvarali svoje kompanije, danas nemaju takav problem.

Prema tome, treba učiti od onih koji su bili možda brži, pametniji i zaista administrativno rešili svoje pitanje iz ove oblasti, ali je država pomogla i tim malim kompanijama koje su na određeni način sada na putu da reše svoje probleme kada je u pitanju definisanje svog statusa.

Mislimo da ćemo time ostvariti mnogo veći izvoz iz oblasti IT, mislimo da ćemo kao država ostvariti i veći prihod kada su u pitanju doznake iz inostranstva u ovoj oblasti i mislimo da će privredne aktivnosti iz ove oblasti se mnogo više povećati, a time će i zahtevi koji idu prema i Ministarstvu privrede za podršku ovim kompanijama kroz finansiranje i Fond za razvoj biti sigurno sve veći.

Prepoznaćete sigurno kao Ministarstvo potrebu da izvršite podršku tako malim kompanijama i da ćemo jednostavno u danu za glasanje podržati ovakav predlog.

Hvala.