Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sednici sprečen da prisustvuje narodni poslanik Vladan Zagrađanin.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 11. do 13. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, Anđelka Atanasković, ministar privrede, Danijela Vazura i Gojko Stanivuković, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Snežana Karanović, pomoćnik ministra finansija, i Ana Jović, savetnik ministra finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Pre nego što dam reč predstavniku predlagača, ministru Siniši Malom, želeo bih samo da vas informišem da, shodno onome što smo juče napomenuli, agenda za današnji dan jeste da završimo sve, uključujući i glasanje, do 16.00 časova. Tako da nećemo imati pauzu, koja je uvek od 14.00 do 15.00 časova zbog potrebe da u 17.00 časova imamo sastanak sa političkim strankama u okviru međustranačkog dijaloga.
Tako da ćemo završiti zajednički jedinstveni pretres o ova tri sporazuma i u pojedinostima ova preostala dva zakona i da glasanje onda bude shodno tome, čim se to završi, a najkasnije do 16.00 časova.
Reč ima ministar Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi gospodine Dačiću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama su danas tri sporazuma čije potvrđivanje je izuzetno važno za dalji razvoj naše ekonomije i jačanje bilateralnih odnosa sa pojedinim zemljama, potpisnicima ovih sporazuma.
Pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine. Dakle, ovaj sporazum treba da doprinese daljem jačanju i uspostavljanju bližih ekonomskih odnosa između Narodne Republike Kine i Republike Srbije.
Cilj ovog sporazuma je otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini između strana potpisnica, unapređenje bezbednosti u prometu roba bez ometanja trgovinskih tokova, a ostvarenje, naravno, navedenih ciljeva treba da doprinese još većoj trgovinskoj razmeni između Srbije i Kine.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Izuzetno, izuzetno važan sporazum, sporazum koji je proizašao iz tzv. Vašingtonskog sporazuma koji je potpisao predsednik Vučić sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom. Dakle, na osnovu ovog sporazuma, ono što želim da vam kažem danas i o čemu želim da govorim, to je da smo uspeli tokom jučerašnjeg dana da napravimo konačni dogovor sa Američkom razvojnom agencijom, dakle sa DFC, o prvih 400 miliona dolara garantne šeme za privredu Srbije.
Ako se sećate prošle nedelje, mi smo, odnosno vi ste izglasali dve nove garantne šeme, odnosno dodatnih milijardu evra na postojeće garantne šeme koje Republika Srbija daje preduzećima kako bi ublažili negativne posledice Kovida-19.
Ovde govorim o još jednoj garantnoj šemi, a upravo na osnovu ovog sporazuma sa Vladom SAD. Dakle, 400 miliona dolara garantne šeme sa Američkom razvojnom agencijom. Potvrdu smo dobili tokom jučerašnjeg dana i očekuje nas potpisivanje formalno i sporazuma, završetak njihovog sporazuma sa poslovnim bankama u Republici Srbiji i u narednih mesec, dva dana očekujem i da taj novac budu domaćim preduzećima na raspolaganju i za kredite, za likvidnost, za inovacije, za investicije, za sve ono što treba da doprinese još bržem ekonomskom razvoju naše zemlje.
Naravno, ne treba mnogo govoriti o tome koliko je za nas ovaj sporazum sa SAD važan, jer daje jedan kredibilitet, ne samo reformama koje trenutno sprovodimo, nego o odgovornoj ekonomskoj politici koju vodimo već nekoliko godina unazad i, naravno, perspektivama razvoja naše ekonomije. Samo se zapitajte da li bi Američka razvojna agencija došla u Srbiju, da li bi stavila na raspolaganje i novac američkih poreskih obveznika da ne veruje u našu zemlju i ne veruje u ekonomsku perspektivu Republike Srbije. Dakle, veoma, veoma važan sporazum.
Konačno, pred vama je i Zakon o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji. Dva su projekta ovde identifikovana i najvažnija. Dakle, to su projekti izgradnje metroa u Beogradu i to je projekat koji se odnosi na unapređenje elektrodistributivnog sistema u našoj zemlji.
Ono što je važna vest za vas jeste da ove nedelje usvajamo, na Vladi će se usvojiti zakon o metrou. Taj zakon će se u naredne dve nedelje naći i pred vama, pred poslanicima Narodne skupštine. To je poseban zakon koji definiše, ne samo proces, metodologiju, proceduru izgradnje metroa, nego takođe i sistem upravljanja metroom kada se on bude izgradio, što je takođe veoma važna komponenta. Mi smo na korak sa tim zakonom, korak smo bliže i pokretanju izgradnje, odnosno same izgradnje prve linije metroa koju očekujemo do kraja godine.
Da vas podsetim, prva linija metroa 21,3 kilometra. Kao što smo obećali i više puta ponovili, taj višedecenijski san građana Srbije i građana Beograda krenućemo da ispunjavamo već ove godine. Sa ovim zakonom, sa ovim sporazumom, pošto će jedan deo metroa graditi i kompanije iz Francuske, mi krećemo u izgradnju metroa do kraja 2021. godine.
Taj projekat, ne samo da je važan infrastrukturni projekat, ne samo da doprinosi razvoju naše ekonomije, podizanju našeg BDP, zapošljavanju naših radnika, naše radne snage, nego je, na kraju krajeva, red da grad Beograd, možda jedini grad u Evropi sa toliko stanovnika, konačno i dobije metro kako bismo relaksirali i olakšali saobraćaj kroz naš glavni grad.
Dakle, tri veoma važna sporazuma koja su plod dugih razgovora i pregovora sa pojedinim zemljama, ali koja su za nas veoma važna i kao i do sada ostajem na raspolaganju svima vama za bilo koje pitanje, ukoliko ih budete imali, tokom ove rasprave. Hvala puno.

Hvala.
Izvestioci odbora imaju reč.
Aleksandra, vi kao izvestilac? (Da)
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo razmatrali na Odboru za finansije kada smo imali ceo ovaj set zakona i ove sporazume i negde ovo dolazi kao kruna svih ovih tema kada je u pitanju ekonomija, počelo je sa rebalansom, zatim sa rešavanjem problema koje smo imali u poslednjih 20. godina kada je u pitanju poreska politika i osiguranje i uvođenje novih zakona koji se odnose na elektronsko fakturisanje i sada imamo sporazume koji se odnose na Republiku Srbiju i sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i sa Republikom Francuskom.

Kao što vidite, mi danas raspravljamo, praktično, o sporazumima koji su nastali kao posledica odgovornog vođenja i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju i EU, i Narodna Republika Kina. Znači, i istok i zapad, kao i SAD. Do sada se nije desilo, u poslednjih stvarno 30 godina, da Srbija ima prilike da na ovaj način na jednu sednicu stavi sporazume koji će ići, pre svega, iz oblasti strateških projekata i kad govorimo o saradnji carinskih uprava, kad je u pitanju protok roba i usluga između kineske robe i srpske robe i saradnja ove dve institucije.

Kada govorimo o strateškim projektima kada je u pitanju ekonomski razvoj od strane investicija SAD, ali pričamo i o projektu o kom govorimo 50 godina, kao što je metro u Beogradu i govorimo o podršci Francuske na ovom projektu kroz saradnju kompanija. Ali, primetićete u ovom projektu promene koje se odnose na sam sporazum, kada je u pitanju saradnja ne elektroprivrede Srbije, već Elektrodistribucije Srbije, zato što mi dobijamo brze pruge, gde će vozovi ići od 200 i 300 kilometara na sat, što jednostavno, u ovom regionu još ni jedna zemlja neće postići.

Kada uzmete u obzir projekat brze pruge Beograd-Budimpešta i nove informacije koje imamo i Brisela od gospodina Aleksandra Vučića da ćemo imati otvaranje nove pruge Beograd-Skoplje, vi onda stvarno imate Srbiju budućnosti koja će potpuno promeniti i ekonomske aktivnosti ove zemlje, ali promeniće i odnos i istoka i zapada prema nama.

Pre svega, mislim da građani Srbije će imati koristi od svih ovih sporazuma, od ovih strateških projekata i na kraju krajeva, naša deca jednostavno neće morati više da odlaze u zemlje EU da rade, već će sve te strane kompanije doći ovde, otvoriti nova radna mesta, jer ovi sporazumi predstavljaju nova radna mesta, nov posao, podizanje plata i penzija, jednostavno rame uz rame stajemo uz sve razvijene ekonomije istoka i zapada.

Zato mislimo da je od velikog značaja na Odboru za finansije, što smo razmatrali ove sporazume, jer to daje nama jedan vetar u leđa da pričamo o visokom stopama rasta koje su projektovane ovim budžetom za ovu godinu. Hvala.

Hvala.
Idemo sada na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa. Muamer Zukorlić ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri važna sporazuma, tri, možemo kazati, sporazuma koje zemlja potpisuje, odnosno potvrđuje sa tri, možemo slobodno reći, svetske sile.

Retka je prilika kada se istovremeno dešavaju ovakvi događaji, odnosno potpisuju ovakvi sporazumi i zapravo ovo predstavlja jedan od pokazatelja da ova zemlja uprkos činjenici da je iza sebe imala tri decenije veoma burne za svoj politički i svoj diplomatski život i kada prolazite tako burnim talasima i nemirnim morem, u regionalnom okruženju, ali isto tako i na međunarodnom planu, onda nije lako uspostaviti pravi kurs, pronaći se, prevazići sve izazove i opasnosti tih burnih talasa i nastaviti pravim putem.

Znate dobro, a može se to i jasno čuti i u političkom i u intelektualnom diskursu, svakodnevno poslednjih godina, zapravo svih ovih godina nekako na tim odnosima sa važnim međunarodnim faktorima, uglavnom svi osećaju da mogu biti ti koji će isplanirati kurs države zato što se oni koji možda nemaju dovoljno uvid u međunarodne odnose, oni koji možda dovoljno ne poznaju međunarodne odnose, nekada olako zauzimaju stavove i u pogledu uspostave i održanja odnosa sa pojedinim, a posebno najvažnijim međunarodnim faktorima. Vrlo često se olako zauzimaju i promovišu ti stavovi, čak nekako navijački, kao da imamo svetsko prvenstvo u fudbalu pa eto, meni je simpatična ova reprezentacija, ja sam za njih, a ove nešto ne volim iz nekog razloga pa sam protiv njih.

Može to tako i u fudbalu i u svim drugim sportovima, može i u politici kada su u pitanju oni koji nisu na prvoj liniji politike. Ljudi na sijelima, posjecima, kafanama, mogu da iznose svoje stavove kakve hoće i mogu da podržavaju zbližavanje sa bilo kojom zemljom ili da se protive tome, ali mi koji smo na prvoj liniji fronta, treba da znamo da naša reč nije obična reč, čak i kad mi mislimo da jeste.

Naša reč nas ovde u Narodnoj skupštini, a potom i svih drugih važnih faktora koji imaju prilike nastupati javno, pre svega na medijima, zapravo su reči koje imaju pravac kretanja, pre svega prema svojim građanima gde oblikujemo njihovu svest ili utičemo na oblikovanje njihove svesti, a osim toga te reči idu i van prema onim faktorima koji, kao što znate i kao što vidite, evo i kroz ove sporazume, da mogu da budu na našoj strani, a mogu i da budu protiv nas.

Istina, ovo nisu nove teme. Ovo nije nešto gde je moguće izgovoriti neke novine, neke genijalnosti, ali definitivno jesu toliko važne teme da ih ne možemo staviti po strani baš zato što smo ih previše potrošili, baš zato što se o njima previše govorilo.

Da, ova zemlja je odlučila da ima kurs neutralnosti. Inače, sa aspekta pravde i pravičnosti, sa etičkog, ljudskog aspekta uvek je neutralnost ili sredina nešto što je najbolje, nešto što se najbolje brani, nešto što je najlakše zastupati.

Čak i strateško-taktički uvek kada ste na sredini vi imate najlakšu ili najbolju priliku da nekad, ako zatreba, malo odete u desno ili levo, sa sredine vam je to najlakše.

Dakle, imajući te momente u vidu i taj etički i taj pragmatički, dakle Srbija je generalno ili načelno zauzelo dobar kurs.

Međutim, ovo je politika, ovo su međunarodni odnosi i pored toga što treba zastupati i etičke i ljudske stavove, svakako i pragmatičke, ali da bismo imali uspešan kurs u međunarodnim odnosima jako je važno imati izuzetno istančan osećaj i za ono što žele, što nameravaju, što kane, što hoće i što neće ti međunarodni faktori, odnosno pre svega te svetske međunarodne sile.

Dakle, tek tada, ukoliko uspostavimo balans između tih relacija, odnosno između tih momenata sa jedne strane, interes ove zemlje i kurs koga je ona generalno izabrala i koga generalno promoviše i zastupa, ali isto tako treba biti krajnje svestan da biste do kraja vodili tu suverenističku ili indenpendističku politiku, da biste do kraja mogli zastupati isključivo svoj interes i zastupati isključivo svoje stavove, pa i svoje principe. Onda to jedino možete ukoliko ste svetska sila ili barem regionalna sila u određenoj meri. Ukoliko to niste, a nismo, dakle ovo je jedna važna zemlja, ozbiljna zemlja, velika zemlja u regionalnom smislu, ali isto tako mala zemlja u međunarodnom pogledu, zato je izuzetno važno upravo uspostaviti svoj politički i međunarodni kurs, ali i diskurs upravo na tom konceptu, na konceptu ravnoteže između tih težnji koje imamo i suštinskih interesa i principa, ali isto tako i svih težnji koje tu postoje.

Zato upravo i ovu sednicu smatram važnom, odnosno ova tema čini ovu sednicu posebno važnom. Ne znam da li je to planirano, pretpostavljam da nije. Prosto u frekvenciji priprema aktivnosti koje Narodna skupština ima, gde smo, dakle, servisirani od strane Vlade, zapravo pretpostavljam da su ovo rutinske aktivnosti, da su ovo rezultati nečega što se mesecima ili godinama radi. Ali, zapravo potpisivati istovremeno, odnosno verifikovati sporazum sa SAD, sa Kinom i sa Francuskom zapravo pokazuje da polako ova zemlja uspeva da ispliva iz tog, kako rekoh, burnog mora koje, znate i sami, šta nam je donelo, šta se preživelo pune tri decenije.

Dakle, ukoliko imate disoluciju jedne države kakva je bila Jugoslavija po svim tim etapama koje su sada, hvala Bogu, iza nas, sa sve ratovima, sukobima, turbulencijama, sankcijama, sa svim tim cepanjima, slobodno mogu kazati, unutar državnog bića, unutar svih relacija u samoj zemlji, a potom i svih lomova koji su se dešavali na međunarodnom planu u odnosu na ovu zemlju, dakle pronaći pravi put nakon toga, a pravi put je stabilan put.

Šta je pravi put u međunarodnim odnosima za jednu zemlju? To je onaj put kojim će zemlja ostvariti najbolji mogući ambijent za svoju bezbednost, odnosno stabilnost, pre svega. Tu mislim na sveukupnu stabilnost, uključujući i ekonomsku stabilnost, uključujući i sve druge aspekte bezbednosti i stabilnosti, očuvanje svog integriteta, suvereniteta. Dakle, bezbednost, odnosno stabilnost je na prvom mestu, a potom i zdrav ambijent za razvoj, zdrav razvojni ambijent.

Dakle, to su dva ključna momenta, odnosno dve odrednice koje jasno govore o tome da li je zemlja uspostavila dobar kurs, odnosno da li je pronašla taj svoj pravi put u međunarodnim odnosima.

Svakako da mi, kada su u pitanju međunarodni odnosi, da kažem, tri su ključna nivoa gradnje međunarodnih odnosa. Prvi nivo je svakako regionalni nivo, odnos sa komšijama, odnos sa susedima, odnos sa zemljama i narodima oko nas ovde na Balkanu. O tome smo više puta govorili, a to je svako inspirativna tema. On je, zapravo, prvi nivo. To nije nikakvo naše otkriće, nije to nekakva, nikakva posebna lekcija u gradnji međunarodnih odnosa. To je nešto na čemu smo mi svi odgajani, to je nešto što je deo naše kulture i tradicije, nešto što smo mi kao deca slušali od naših roditelja, dedova i pametnih ljudi dok smo izrastali.

Dakle, bez dobrog komšijskog odnosa svi drugi odnosi neće dati prave rezultate. To potvrđuju u brojne narodne umotvorine, izreke. Između ostalog, u jednoj se kaže – da ti je bliži komšija nego daljni brat. Dakle, komšija je taj na koga si upućen. To je nešto što treba da zapravo dobije kontinuitet i još jači podsticaj u pogledu temeljnosti naše međunarodne politike, pre svega regionalne politike, odnosno daljeg jačanja i unapređenja odnosa sa komšijama. Istina, mi i u tom pogledu imamo, da kažem, dobar generalni stav, dobre načelne stavove, dobre proklamacije na nivou države, ali ono što fali jeste, i ne samo u ovom aspektu gradnje međunarodnih odnosa, odnosno gradnje komšijskih odnosa, nego vrlo često i u nekim drugim temama, fali nam da imamo dobru harmoniju između onog što su načelno proklamovani državni stavovi i onoga što se prati u prvoj, drugoj i trećoj liniji i politike i ostalih javnih nastupa i javnog diskursa.

Tu bi morali, kao zajednica, celokupna zajednica ili nacija u državi, u državotvornom smislu da se bolje uigravamo, da budemo svesniji da nije dovoljno samo ono što će predsednik Republike ili predsednik Skupštine ili Vlada izjaviti ili deklarisati, da je jako važno šta govorimo svim mi, šta govore političari, intelektualci prvog i drugog reda.

Naravno da ovo ne znači da treba ograničiti slobodu stava, slobodu mišljenja. Treba da imamo i polemičke stavove, odnosno razgovore i različite stavove i kritičke stavove i na temi međunarodnih odnosa i na svim drugim temama. Ali ukoliko odaberemo jedan kurs dobro bi bilo da bar imamo većinski stav i na političkom i na intelektualnom nivou koji će podržavati taj kurs i zapravo tim diskursom potvrđivati da smo u tome iskreni, jer ukoliko imamo taj raskorak gde imamo na najvišem državnom nivou određene stavove, dobre stavove, pacifističke stavove, razvojne stavove, koji podstiču dobru regionalnu, dobru međunarodnu saradnju, ukoliko to imamo, a onda odmah iza tog vrha države imamo drugačije stavove koji zapravo negiraju takvo opredeljenje verujte to ostavlja jedan neozbiljan utisak, to ostavlja da mi to radimo licemerno, taktički, da imamo nekog ko je zadužen da mazi i pazi nekoga, ko je zadužen da udara i ujeda itd. To je pogrešno. To je pogrešno, a evo mi to možemo da vidimo kroz Narodnu skupštinu, pogotovo kroz određena nadležna tela. Permanentno dobijamo, o čemu ste i obavešteni, određene izveštaje od strane međunarodnih institucija, evropskih i nekih drugih i onda se začudimo i neprijatno nam bude kada imamo određene, da kažem, negativne izveštaje. Neću naravno kazati da se sa tih pozicija prave uvek pravedni izveštaji.

Mi zapravo treba da učinimo sve što je do nas da budemo, neću reći da budemo dobri da se nekome dodvorimo, mi treba da budemo dobri zbog nas, ne zbog njih. Mi treba da pokažemo ono što je pre svega bazirano na našoj tradicionalnoj ljudskosti, da gradimo jednu iskrenu politiku i prema unutrašnjosti i prema vani, da budemo dosledni sa onim što proklamujemo načelno i sa onim što pratimo u svakodnevnim našim političkim nastupima i tumačenjima, barem primarno, barem većinski.

To ukoliko radimo, verujte, smanjićemo prostor za određena rovarenja, ako tako mogu kazati, na međunarodnom planu protiv ove zemlje. Dakle, mislim da tu moramo pojačati ozbiljnost, pojačati profesionalnost, pojačati doslednost i verujte da ćemo na taj način mnogo više doprineti ovoj zemlji.

Verujem, ja mislim da je 30 godina bilo dovoljno da ispraznimo sve te nacionalizme, sve te frustracije, sva ta naša nezadovoljstva, svo to što nam je bilo možda zabranjeno tokom 20. veka, posebno u tim vremenima jednoumlja da kažemo, previše je 30 godina tog pražnjenja.

Mislim da je došlo vreme da prosto, da podvučemo crtu na to da gradimo politiku ko će više ujesti, onaj tamo je rekao - sad ćemo mi još jače sa ove strane, verujte to ne donosi nikakvo dobro.

Nama treba da bude, dakle put gradnje, odnosno put naše afirmacije argument protiv svih koji pokušaju da nas isprovociraju, uvrede ili šta god drugo da urade negativno. Ne da se takmičimo sa njima u tome ko će koga više da oblati, jer ukoliko imamo poziciju da se već zemlja nametnula sa svim ovim ekonomskim inicijativama, sa svim ovim infrastrukturnim investicijama, sa evo vidite i ostalim da kažemo aktivnostima, uključujući borbu protiv kovida, imunizaciju, pomoć zemljama oko nas, otvorenost zemlje da se i strani državljani vakcinišu, vidite koliko su ta dobra dela. Verujte, ta dobra dela su toliko bila moćna i jaka, bez obzira što neki čak pokušali i to, pokušali su i to da omalovaže, pa ne znam to je iskreno, pa nije iskreno. Nebitno je to kako će ko, nebitno je kako će loši kvalificirati. Dobro delo je najjače oružje, to je najjače oružje u diplomatiji. Dakle, uvek će biti onih koji će i to probati da ospore, ali će njih biti jako malo. Drugo, neće imati efekta njihovo osporavanje.

Dakle, dobrim delom mi moramo da pobeđujemo, kao što smo ponudili vakcine, ponudili razne oblike pomoći, zapravo na tom kursu zemlja treba da nastavi. Verujte, ne postoje neprijatelji koji će uspeti to da opstrujiše i da to zaustavi. Na kraju krajeva, to je utemeljeno i u našim svetim knjigama, i u hrišćanskoj tradiciji, i nauku, i u islamskoj tradiciji nauku, ti etnički principi su jednaki. Znači, na loše uzvrati dobrim, pa će ti neprijatelj postati prijatelj. To je sveta proklamacija koja nikada ne može biti potrošena. Ona nikada neće potrošiti svoju snagu. U trenutku neko neće biti zahvalan, ali dubina našeg srca, snaga našeg bića, u tom dobrom delu će se zapravo potvrditi sa kontinuitetom. Ukoliko se odmah nakon toga naljutimo, jer nam neko nije zahvalio, to znači da je naše dobro delo plitko.

Dakle, to je kurs na koji želim da ukažem i koga će Stranka pravde i pomirenja i kroz svoje narodne poslanike, i kroz sve svoje druge aktivnosti podržavati taj pravac i to je zasigurno pravi put koji će ovoj zemlji doneti dobro. Sa velikima, sa velikim silama, što bi se reklo, pametno. Ne stajati šleperu na put, i kada je upravu i kada nije upravu sklonite mu se sa puta. Nije pametno fići da stoji pred šleperom, sto puta neka imaš prvenstvo prolaza, skloni se neka on prođe, pa ćemo mi kasnije raspraviti ko je bio upravu.

Dakle, to je jedini način i drago mi je i da možemo i sa istokom i sa zapadom, ali ja bih ipak poređao po snazi, po moći, po uticaju. Neka ide prvo najveći šleper, pa onda onaj manji polako. To je pravi put i to je jedino pametno i jedino što može da nam donese dobre efekte. Ovi sporazumi zapravo pokazuju da tim putem idemo, samo ga dalje treba brusiti, nijansirati pametno, oprezno, korektno, ljudski, pošteno, komšijski, bratski. To su vrednosti koje ne mogu nikada na nas izdaju i verujte na tom putu, sa tim kursom zasigurno možemo imati budućnost koja je bolja o prošlosti. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Jasmina Karanac.
Izvolite.

Hvala predsedniče.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o potvrđivanju tri značajna i dobra sporazuma između Srbije i tri velike svetske sile Kine, Amerike i Francuske. Ti sporazumi su važni za ekonomski napredak i modernizaciju Srbije, za lakše i efikasnije poslovanje preduzeća, a tiču se carina, podsticanje investicija i saradnje u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata.

Kada govorimo o ovakvim vidovima saradnje Srbije sa velikim igračima na svetskoj političkoj sceni, svakako treba istaći da je strateško opredeljenje Srbije Evropska unija, ali i dobri odnosi i sa Amerikom, i sa Kinom, i Rusijom. To je rezultat dobro osmišljene i dobro vođene politike predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije uz podršku Narodne skupštine Republike Srbije.

Srbija je danas lider u regionu po ekonomiji, po investicijama i u pogledu odgovora na zdravstvenu krizu izazvanu pandemijom korona virusa, ali je i pokretač povezivanja i saradnje zemalja regiona. To našu zemlju kvalifikuje za ozbiljnog partnera i sa zemljama EU, i sa istokom, i sa zapadom.

Najnovija potvrda da EU ozbiljno računa na Srbiju je pre dva dana u Briselu obelodanjen zajednički projekat na izgradnji brze železnice od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije. Za taj projekat Srbija bi trebalo da dobije između 600 i 700 miliona evra bespovratnih sredstava od EU. To nije samo pruga, to je mogućnost za veći broj direktnih stranih investicija i deo ekološke zelene agende Srbije.

Sve ovo govori da je naša zemlja čvrsto na koloseku evropskih integracija i usklađivanje spoljne politike sa politikom EU. To nas međutim ne ometa da sarađujemo i sa Narodnom Republikom Kinom sa kojom imamo sveobuhvatno strateško partnerstvo. U cilju unapređenja tog partnerstva i buduće ekonomske saradnje dveju zemalja, mi danas ovde raspravljamo o sporazumu koji su potpisale Srbija i Kina, a koji će doprineti pojednostavljivanju carinskih postupaka, odnosno otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Prema Sporazumu o priznavanju programa ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kompanije i u Kini, i u Srbiji koje steknu ovaj status, uživaće pojednostavljene carinske procedure pri pregledu dokumenata, kao i prioritet prilikom carinske provere robe kada izvoze, proizvode u drugu zemlju. Ovaj program ima za cilj da olakša carinjenje preduzećima za koja se smatra da imaju visok nivo poštovanja zakona, kreditnog statusa i sigurnosti.

Kinesko-srpski sporazum o kome danas govorimo, prvi je dokument o saradnji te vrste, sklopljen između Kine i pet drugih zemalja, 17 plus jedan, koje nisu članice EU. To nam govori o odnosima i međusobnom poverenju dve zemlje.

Sada ću citirati ambasadorku Kine u Beogradu, Čem Bo, koja je juče na sastanku poslaničke grupe prijateljstva ovde u domu Narodne skupštine izjavila – suočeni sa epidemijom, odnosi Kine i Srbije su izdržali test i uspešno nastavljaju da se razvijaju. Saradnja Kine i Srbije u borbi protiv epidemije postala je međunarodni primer dobre saradnje. Da kineska vakcina značajno doprinosi procesu masovne imunizacije u Srbiji govori podatak da je Srbija do sada uvezla tri miliona vakcina „Sinofarm“, koje pružaju ogromnu zaštitu i pomoć našem stanovništvu u borbi protiv pandemije Kovida – 19.

Dobri odnosi Srbije i Kine doprinose i ekonomskom oporavku i jedne i druge zemlje. Ovde ću spomenuti i nekoliko projekata kroz koje su Kina i Srbija ostvarile značajan napredak u ekonomskim odnosima i gde se Kina pokazala kao pouzdan partner koji poštuje ugovorene rokove i kvalitet u izvođenju radova. To su izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, gde Kina učestvuje u izgradnji deonice kroz Srbiju, kao i autoput „Miloš Veliki“ čiji dobar deo su izgradile kineske kompanije koje su trenutno angažovane i na izgradnji autoputa do Preljine do Požege.

Mi koji dolazimo iz tog dela zapadne Srbije posebno smo ponosni na autoput „Miloš Veliki“ kojim brzo i bezbedno putujemo od Beograda do Čačka, a do kraja godine ćemo autoputem stizati i kroz veoma zahtevnu deonicu do Požege. Ako ne grešim, sutra će biti puštena u saobraćaj i obilaznica oko Beograda, a početkom maja počinje izgradnja Fruškogorskog koridora. Sve su to projekti koji realizuju kineske kompanije.

Kada sam rekla da dobri odnosi Srbije i Kine doprinose i ekonomskom oporavku i jedne i druge zemlje, mislila sam i na kineske kompanije u Smederevu i Boru koje su u prošloj godini bile prvi i treći najveći izvoznik iz Srbije. Obe kompanije su se obavezale da će u potpunosti biti posvećene rešavanju ekoloških problema u ta dva grada i standardi zaštite životne sredine će morati da se poštuju. Kineske kompanije biće angažovane i na projektima izgradnje kanalizacione infrastrukture postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanitarnih deponija u 65 lokalnih samouprava u Srbiji.

Kada sve ovo sagledamo, vidimo da je veliki broj kineskih firmi angažovano u Srbiji, da sarađuje sa velikim brojem naših firmi i dolazimo do zaključka od kolikog značaja je donošenje Sporazuma o pojednostavljivanju carinskih postupaka, te pozivam kolege da ovaj sporazum i usvojimo.

Mi ovde imamo još jedan važan predlog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Ovaj dokument došao je kao konkretizacija Vašingtonskog sporazuma i on omogućava pružanje finansijskih usluga u Srbiji od strane međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD DFC, koja je prošle godine otvorila kancelariju u Beogradu. To je prva Kancelarija DFC sa ove strane okeana.

Sporazum, slobodno možemo reći, predstavlja važan iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Amerike, jer omogućava pružanje finansijskih usluga u Srbiji od strane jedne od najjačih međunarodnih finansijskih korporacija. Usvajanjem ovog sporazuma sredstva iz Fonda DFC služiće kao garancija za kredite koje srpska preduzeća budu uzimala od poslovnih banaka za potrebe obezbeđivanja likvidnosti, obrtnih sredstava i novih investicija. Cilj je da se podstaknu nove investicije, kako strane, tako i domaće, što bi omogućilo i nova radna mesta, a samim tim i razvoj privrede.

Treba istaći da je Srbija jedan od prvih zemalja sa kojom je DFC sklopila Ugovor o podsticanju ulaganja i finansijskoj podršci malim i srednjim preduzećima, kako bi se što lakše prevazišle ekonomske poledice Kovida 19.

Kao što smo čuli, a to je i dostupan podatak, DFC će raspolagati sa fondom od milijardu dolara koji će biti dostupan već u drugoj polovini ove godine i ta sredstva će moći da koriste firme i poslovne banke, a cilj je da se podrška izvede u saradnji sa domaćim komercijalnim bankama.

Ideja o garantnom fondu je dobra i primenjuje se u mnogim zemljama. Fond DFC daje mogućnost za širok spektar delatnosti, kao što je podrška razvoju obnovljivih izvora energije, omogućuje studije izvodljivosti za različite vrste projekata i podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća.

Ovde treba podsetiti da su dve najveće investicije predviđene Vašingtonskim sporazumom autoput i pruga od Niša do Prištine i mi verujemo u kontinuitet američke administracije, bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene vlasti, jer Amerika je ozbiljna zemlja i zato ne treba dovoditi u sumnju ove projekte.

Da bi Fond profunkcionisao u Srbiji i da bi se lakše došlo do realizacije postavljenih ciljeva, Skupština treba da ratifikuje ovaj sporazum, što ćemo mi, nadam se, učiniti u danu za glasanje.

Treći Sporazum između Vlade Republike Srbije i Francuske o saradnju u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji je takođe potvrda prijateljstva i dobrih odnosa dveju zemalja. Ovim sporazumom biće omogućeno sprovođenje projekata koji se odnose na unapređenje energetske efikasnosti. Građani Srbije su i upoznati i zainteresovani za ovaj projekat, a mi smo pre nekoliko dana ovde u Skupštini usvojili zakon. Projekat predviđa i unapređenje elektroenergetske mreže da bi se omogućilo bolje upravljanje potrošnjom, kao i smanjenje gubitaka struje, što predstavlja veliki problem.

Sporazum se, takođe, odnosi na početak izgradnje metroa u Beogradu, što će unaprediti mnoge oblasti, počev od rasterećenja saobraćaja, lakšeg i bržeg prevoza, do poboljšanja životne sredine u prestonici. Takođe, izgradnja metroa omogućiće i nova radna mesta, kao i angažovanje brojnih firmi, što će značajno doprineti privrednom rastu zemlje i poguraće rast BDP-a. Vrednost ovog sporazuma je blizu 600 miliona evra, a veći deo sredstava biće uložen u izgradnju prve linije metroa, od Makiša, preko centra grada, do Mirijeva.

Oba ova projekta su, kao što sam i rekla, značajna za ekonomski napredak i modernizaciju Srbije i značajno će podići standard i olakšati život građanima. Zato će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati kako prethodna dva, tkao i ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Kosanić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre sa saradnikom iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas u ovoj objedinjenoj raspravi tri predloga zakona, bolje da kažem tri sporazuma, prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, drugi između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske i treći između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Na samom početku reći ću da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge iz ove objedinjene rasprave, tj. sve sporazume.

Na samom početku, pre nego što govorim o samim predlozima zakona, moram da se osvrnem na to da smo danas svedoci da je u Srbiji opoziciona borba za golu vlast dotakla dno. Kada to kažem, imam na umu da je Marinika Tepić, a kada neko govori laži, moram da kažem gospođa laž, na račun Dragana Markovića Palme, koji je čovek koji je sa jedne strane sin, suprug, otac, ali sa druge strane i deda petoro unučadi, a za mene koji ga dobro poznajem i za sve one koji ga dobro poznaju dobar čovek, za koga je porodica svetinja, iznela niz najprizemnijih laži koje običan čovek ne može ni da zamisli.

Ne znam do kada ćemo kao društvo biti spremni da tolerišemo da neko zarad jeftinih političkih poena, da neko zarad političkog marketinga se koristi ovakvim brutalnim lažima i da pri tome nikako i ni za šta ne odgovara.

Sa druge strane, građani Jagodine, za koje se oni tobože zalažu, su pokazali koliko veruju brutalnim lažima. Na političkom mitingu, koji su neuspešno organizovali u Jagodini, bila je prisutna grupica njihovih botova i bukvalno osam Jagodinaca. Toliko o tome koliko im građani veruju. Očigledno da pojedini kvazi političari definitivno ne mogu da shvate da ih je narod pročitao, da je shvatio njihovu politiku koja počiva na tezi – što Srbiji gore, to nama bolje.

Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom ima preko sto hiljada članova i mi u potpunosti verujemo u nezavisnost sudstva, u samostalnost tužilaštva, jer to je, na kraju krajeva, preduslov vladavine prava. Znamo da ćemo u ovoj hajki na Dragana Markovića Palmu izaći kao pobednici, jer istina i pravda su na našoj strani.

Moram da kažem, govoreći o ovome, da je Srbija prelepa zemlja, Srbija u svim segmentima ide krupnim koracima napred i ne smemo da dozvolimo da zarad jeftinih političkih poena neko pokušava da od Srbije napravi zemlju u kojoj se nevinost dokazuje, a krivica sa druge strane podrazumeva.

Vraćam se na predloge zakona. Najpre, Predlog zakona, prvi, između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o saradnji carinskih administracija dve zemlje. Svakako da će se njegovom primenom saradnja između dve zemlje podići na još viši nivo. Ovim sporazumom carinske administracije Srbije i Kine nastavljaju odličnu saradnju koja se prethodnih nekoliko godina odvijala i kroz okvirni Protokol za saradnju i olakšavanje postupaka carinjenja između Kine, Mađarske, srpske i makedonske carine. Ovaj sporazum potpisan je u Beogradu 2014. godine, u okviru samita Kine i zemlje centralne i istočne Evrope.

Važna stvar za nas je da Kina principijelno podržava stav da naša južna pokrajina ne može da bude član Svetske carinske organizacije, kao i drugih međunarodnih organizacija. Odnos dve zemlje karakteriše intenzivan politički dijalog posete na najvišim nivoima.

Srbija, još jednom da kažem, pridaje veliki značaj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom i 2016. godine imali smo prvu posetu kineskog predsednika posle čak 30 godina. U toj poseti odnosi dve zemlje podigli su na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Da kažem da obim robne razmene između dve zemlje u 2020. godini iznosio je nekih 3,2 milijarde evra, naravno da postoji prostor za još veću saradnju. Isto tako, dve zemlje ostvaruju veoma dobru projektnu saradnju u oblasti infrastrukture i energetike. Da kažem, neki od najznačajnijih projekata su Pupinov most, dakle, Zemun-Borča, deonica puta „Miloš Veliki“, zatim rekonstrukcija Termoelektrane Kostolac, a neki od najvećih kineskih investitora u Srbiji su kompanije „Ziđin“, koja je 2018. godine investirala u RTB „Bor“, kao i kompanija „Hestil“, koja je izvršila akviziciju Železare Smederevo. Isto tako, pomenuo bih, kada govorim o ovome, da je u Kragujevcu 2019. godine otvorena kineska fabrika „Jang Feng“ za proizvodnju komponenata za unutrašnjost automobila.

Kada je, sa druge strane, reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekta u Republici Srbiji, Francuska potvrđuje svoje interesovanje da podrži prioritetne strateške projekte u Srbiji i Francuska je veoma važan partner za Srbiju i njen dalji razvoj. Ovaj sporazum je važan korak za dalju saradnju dve zemlje koje imaju zajedničku istoriju, prijateljstvo još iz Prvog svetskog rata.

Dakle, ovim sporazumom najveći deo novca biće izdvojen za metro, a drugi deo za projekte unapređenja energetske efikasnosti. Oba projekta su od izuzetnog značaja za ekonomski napredak Srbije. Izgradnja metroa je i deo plana o kojem je ministar pričao „Srbija 2025“. Inače, ukupna ekonomska saradnja Srbije i Francuske se ocenjuje kao dobra, ali svakako da postoji ogroman potencijal da se ta saradnja proširi i da postane još mnogo, mnogo veća.

Poseta predsednika Francuske Makrona Srbiji u 2019. godini bila je prva poseta posle 18 godina jednog francuskog predsednika i ta poseta dala je veliki doprinos intenziviranju i unapređenju svih segmenata bilateralne saradnje između dve zemlje. Potpisano je preko 25 sporazuma, što je veoma značajno, u Srbiji danas posluje, ministre, ako se ne varam, preko 25 francuskih kompanija i zapošljavaju otprilike preko 12.000 radnika. Između ostalog, francuska kompanija dobila je i tender za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ na 25 godina.

Na samom kraju, kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, ovaj Sporazum o podsticaju investicija omogućava Američkoj razvojnoj banci da upotrebi pun opseg svojih finansijskih proizvoda u Srbiji. Dakle, postoji veliki potencijal da se pomogne pokretanju novih investicija koje otvaraju, što je veoma važno, nova radna mesta i daju podršku privrednom razvoju naše zemlje.

Ali, ono što treba reći, po američkom zakonu, svaka zemlja mora da potpiše ovakav sporazum kako bi Razvojna banka DFC mogla da ponudi ceo spektar svojih finansijskih proizvoda. Inače, zaključivanje ovog sporazuma zapravo predstavlja ispunjenje Sporazuma iz Vašingtona i predmetni novac biće na raspolaganju privrednicima, malim i srednjim preduzećima za obrtna sredstva i za investicije. Namera je da krediti budu na period duže od 10 godina, što u garantnoj šemi koja je trenutno na snazi nije slučaj.

I na samom kraju, želim da kažem još jednom da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona ili bolje rečeno sve sporazume iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.