Dame i gospodo narodni poslanici, ova tri sporazuma su sa tri zemlje stalne članice Saveta bezbednosti. To je dokaz da se ova zemlja podigla iz pepela i prašine u koje su nas gurnule bivše prethodne vlasti do 2012. godine i ovi sporazumi garantuju privredni razvoj.
Postoji kineska izreka - kada čoveku daš ribu nahraniš ga za jedan dan, a kada ga naučiš da peca nahraniš ga za ceo život. Kaže - kad čoveku daš ribu nahraniš ga za jedan dan, a kad ga naučiš da peca nahraniš ga za ceo život. Mi smo od Kineza dobili jedno i drugo, više puta su nam pomogli, a da nam to nisu ni na koji način naplatili i, drugo, naučili su nas kako treba biti strpljiv, kako treba raditi, kako treba graditi, kako svoju zemlju valja izgrađivati i kako treba biti posvećen.
Kina je po meni prva industrijska sila u svetu i treba je poštovati. Ja sam to saznao pre sedam godina. Prvi moji inostrani gosti u Narodnoj skupštini su bile kineske privredne delegacije, sastavljene od 15 predstavnika kineskih firmi. U tom trenutku ni ja nisam znao koliki je značaj i koliki će značaj kineske privredne aktivnosti u Srbiji biti i koliko će to Srbiji značiti.
Samo da podsetim da su nam preuzeli probleme koji su se zvali „Sartid“, preuzeli su nam probleme koji su se zvali „Bor“, a to su bile firme koje su visile o budžetu Republike Srbije i koje su pravile astronomske gubitke.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma bitno i zbog izvoza. Svi strani investitori, bilo da dolaze iz Amerike, bilo da dolaze iz Francuske, bilo da dolaze iz Kine, uglavnom prvo ovde otvore firmu. To su domaće firme gde su stranci članovi društva, oni su osnivači domaćih firmi. Čisto radi naših građana, zbog onih nesrećnika iz opozicije koji strane investitore predstavljaju kao neke porobljivače koji su kao ovde došli itd, treba da znamo da nema razlike, recimo, između „MK Komerca“, koga je osnovala strana firma, čini mi se, negde u Lihtenštajnu ili tako nešto ili „Delte“, inicijalna firma na Kipru, koja osnovala sve druge njihove domaće firme ovde. Dakle, oni osnuju firmu ovde, a samo je kapital poreklom iz inostranstva i to treba ceniti.
Posebno ih treba ceniti zato što, bilo da dolaze iz Kine, iz Francuske, bilo da dolaze iz Rusije, bilo da dolaze iz Nemačke, a zanimljivo ova Velika Britanija što nema sporazuma, imali bi i četvrtu članicu Saveta bezbednosti, Rusija je peta i sa njima imamo izuzetnu saradnju… Međutim, mene Velika Britanija baš onako i previše ne brine i sporazumi sa Velikom Britanijom su se obično Srbiji obijali o glavu, a to nas je dovelo do komunizacije bivše Jugoslavije itd. i mnogobrojnih problema, jer su oni uglavnom odlučivali šta će se dešavati na ovoj teritoriji, na teritoriji Balkana. Kad se dve ribe posvađaju na dnu okeana, to je izreka, kažu, mora da iza nekog obližnjeg kamena ima neki Britanac ili Englez.
Dakle, strani investitori koji ovde investiraju nama uglavnom donose komad tržišta. Za razliku od domaćih investitora imamo siguran plasman i siguran izvoz, što utiče na smanjenje trgovinskog deficita i, samo da vas podsetim da smo prošle ili pretprošle godine, po prvi put sa Hrvatima imali suficit, čini mi se da sa Italijanima imamo suficit, sa Nemačkom smo veoma blizu, jer su ti strani investitori, kako ih popularno zovemo, doneli prilikom dizanja proizvodnje u Srbiji i komad svog tržišta na kome će se ta roba prodati i time povećali naš devizni priliv i rešili mnoge probleme tim novcem. Male zemlje, kao što je Srbija, samo ofanzivnim izvozom mogu da obezbede veće plate, veće penzije, mogu da obezbede stabilnost u svojoj državi, jer kada prodaju tu robu u inostranstvu mogu da zadovolje potrebe od javne potrošnje, pa i do nabavke oružja i municije za svoju vojsku.
Moram priznati da smo mi uspešni, zahvaljujući sadašnjoj opoziciji, onim nesrećnicima o kojima sam već pričao. Zamislite da su oni izgradili sve pruge i puteve, pa šta bi mi sada gradili? Ovako misle da su nam olakšali posao, jer eto ostavili su razlokane puteve, ostale su neizgrađene pruge po kojima vozovi idu brzinom diližanse. S obzirom da su to uradili, oni misle da su zaslužni zbog toga što sada mi možemo da gradimo puteve, pruge, možemo da gradimo fabrike, jer su ostavili opustošene fabrike i otpuštene ljude.
Sada pitam – da oni nisu divljom, predatorskom privatizacijom i na razne druge načine opustošili zemlju, da nisu uništili naše fabrike, da nisu proizveli stotine hiljada nezaposlenih, kako bi mi zapošljavali već zaposlene ljude? Znači, tih 320 hiljada što smo zaposlili uglavnom, ne u javnom sektoru jer je stranačko zapošljavanje u javnom sektoru bilo zabranjeno, u privredi, u privrednoj aktivnosti, što je posebno dobro za zemlju, jer iz te privredne aktivnosti, po prvi put posle promena, ova vlast je doprinela da se putevi, pruge grade direktno iz budžeta, a ne uvek nekim novim zaduživanjem, jer to novo zaduživanje ima svoje limite.
Naši daleki preci su nam ostavili zadužbine, a bivša vlast nam je ostavila dugove i nisu problem dugovi i što su se zadužili, već što oni sa tim dugovima nisu napravili nikakvu fabriku, nikakve puteve, nikakve pruge. Hoću reći, nisu napravili nikakav izvor za vraćanje dugova.
Nisu napravili veći BDP pa da taj dug uklope, da taj dug ako treba da raste srazmerno BDP, to je kao kada vi podignete kredit na selu, kupite traktor i ako ste kupili traktor za očekivati je da dogodine zarađujete više, da otplaćujete taj kredit i da među ukućanima ima više novca pa možete da idete na more, možete da kupite bolju odeću, možete da kupite bolji automobil.
Ne, oni su radili suprotno, nije im bio bitan izvor vraćanja duga, živeli su zaduženi, zaduže se, podignu potrošnju i uglavnom se za taj novac kupovala roba stranog porekla, što je opet uticalo na smanjenje proizvodnje.
Srbija sada ne pravi tu grešku. Srbija se gradi. Ja mislim, postoje izreke, da će svakog dana da nam bude bolje. Da bi nam bilo bolje mi moramo biti sve bolji. Hvala.