Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre Atanasković sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da ćemo naravno podržati ove amandmane.
Moramo istaći da i ovi amandmani i kompletna diskusija koja je danas vođena u parlamentu pokazuje samo da su poslanici spremni da o svakoj temi temeljno diskutuju i da se svakoj temi posvete ozbiljno i to samo oslikava želju svih nas ovde da radimo pre svega u interesu građana Srbije, da radimo u interesu građana koji su glasali za nas, ali isto tako i u interesu građana koji su glasali za neku drugu opciju ili možda uopšte nisu izašli na izbore.
Za nas to nije bitno, već je bitno da se naša zemlja nastavi razvijati, unapređivati život u njoj i da se olakšava život građanima gde god oni da žive.
Mislim da smo i tokom prošle nedelje kada smo pričali o setu finansijskih zakona, imali jasnu priliku da čujemo i da sa ovog mesta pošaljemo jasnu poruku našim građanima da je ekonomija danas na zavidnom nivou i da nikad nije bila stabilnija, da naše finansije konstantno rastu i da se to odražava pre svega na rast plata i penzija što je za građane najbitnije, jer kao što i oni sami kažu, sve je to lepo, ali dok ne vidimo u našem novčaniku to je za nas samo broj na papiru ili slovo na papiru.
Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina napravili jasan iskorak što se tiče ekonomije i možda tek sada kada se osvrnemo na period od 2012. i 2013. godine možemo videti koliko su bile bitne one bolne reforme koje smo sprovodili 2014. godine i koliko je predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić bio u pravu, ali isto tako i hrabar kada je odlučio da uđemo u tu jednu borbu kako bi naše finansije stabilizovali i omogućili budućnost, pre svega našoj deci i generacijama koje dolaze
Mislim da bi bilo nepravedno, da bi bilo nefer, kada god pričamo o nekom finansijskom zakonu ili bilo čemu što ima veze sa finansijama, da se ne osvrnemo na neke konkretne rezultate ili pokazatelje po kojima možemo meriti uspeh ove Vlade ili neke prethodne. Ako smo danas zemlja koja može slobodno da se pohvali da imamo najmanji pad BDP u Evropi, koji je svega za 1%, ako možemo da se pohvalimo i time da smo u 2020. godini koja je bila katastrofalna za ceo svet, jer ovu korona krizu niko nije mogao da predvidi, mi smo i u toj godini imali povećan broj radnih mesta u smislu da smo 2019. godine imali nezaposlenost na nivou od 10,4%, dok je 2020. godine taj procenat bio oko 9%.
Ovo samo pokazuje da sve ono o čemu mi govorimo, a tiče se i direktnih stranih investicija, otvaranja fabrika, novih preduzeća, jasno se pokazuje ovim brojkama, iz prostog razloga što vidite koliko se novih ljudi zapošljava i kako ta nezaposlenost pada. To omogućava i mladim ljudima koji danas studiraju ili danas žele da se usavršavaju u našoj zemlji da vide budućnost i da vide perspektivu, što, nažalost, nije bio slučaj do neke 2012. i 2013. godine, jer je sve bilo sivo i tamno, jer je prosečna zarada tada bila, u zavisnosti gde radite, od 15.000 do 20.000 dinara.
Nažalost, ljudi koji su tada predstavljali našu zemlju i koji su bili na rukovodećim mestima, da li pozicijama gradonačelnika, ministara, predsednika Vlade ili države, su našu zemlju doveli na rub propasti. Taj režim Demokratske stranke ostaće, slobodno mogu reći, crnim slovima upisan u životima svih nas, jer roditelji mnogih od nas su se borili tada za parče hleba. Roditelji mnogih od nas su ostali na ulici jer, podsetiću vas samo, onim skandaloznim privatizacijama i ostalim mutnim radnjama koje su se tada dešavale više od pola miliona ljudi je ostalo na ulici. Umesto da idemo u korak sa Evropom i sa svetom, da se razvijamo, da otvaramo fabrike, da otvaramo nove firme koje će omogućiti i nova radna mesta, mi smo se zatvarali, ostavljali ljude bez posla i na taj način poslali jasnu poruku generacijama koje su tada stasavale da nemaju šta da traže u Srbiji, da ovde nemaju nikakvu perspektivu.
Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast situacija se drastično promenila, i to već u prvih nekoliko godina. Moramo i ovu priliku iskoristiti da se zahvalimo i našim najstarijim sugrađanima koji su istrpeli najveći deo tog tereta, tih ekonomskih reformi koje su sprovođenje 2014. godine, ali sve je to bilo ulaganje u budućnost, ulaganje u ovo danas što imamo. Zato su danas naše i plate i penzije stabilne, isplaćuju se iz realnih osnova, a ne iz kredita, kao što je to bilo u periodu režima Demokratske stranke. Svi ovi podaci moraju uvek da se napomenu čisto da bi građani uvek imali na pameti, da znaju kakav bi nas scenario dočekao da je režim Demokratske stranke potrajao još koju godinu.
Dakle, mi smo bili na rubu propasti, na ivici bankrota, plate i penzije su isplaćivane iz kredita, to svi dobro znaju, i iz tog nekog zaduživanja, iz kredita u kredit, nešto što bi nas sačekalo kroz godinu dana njihove vlasti de fakto bi bio bankrot i situacija u kojoj našim najstarijim sugrađanima ne bi imali odakle ni penzije da isplatimo.
Koliko god puta da se ovo ponovi mislim da nije dovoljno, jer nekako mi kao građani Srbije uvek ne vidimo punu sliku onoga što nam se dešava i nekako nam se sve podrazumeva. Isto tako smo nekako brzo i prešli preko cele te situacije, da smo od najslabije ekonomije u našoj zemlji, od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi, nisam hteo da upotrebim neki drugi termin, da ne pogrešim i da se ne ogrešim, ali smo od najsiromašnije zemlje u Evropi došli do najjače ekonomije i najbrže rastuće ekonomije u Evropi. To pokazuju i sve relevantne institucije u Evropi. Imate interesovanje i institucija u svetu koje vam jasno pokazuju koliko cene naš napredak i koliko cene našu ekonomiju.
Čisto radi poređenja, tri najveće rejting agencije su, pored ove krize, zadržali isti nivo što se tiče naše zemlje i tog kreditnog rejtinga, dok je Agencija „Mudis“ čak povećala za jedan nivo. Dakle, ako pričamo o tome sa aspekta korona krize i svega što se dešava, mislim da i na ovaj način možete da sagledate koliko je sve što Vlada radi, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, dobro i kvalitetno i koliko se to odražava uopšte na standard i život naših građana.
Takođe, želim da istaknem još jednu jako bitnu stvar koja se nastavlja na celo ovo moje izlaganje, a to je činjenica da smo mi za ovaj prvi kvartal predvideli deficit u visini od 80,9 milijardi dinara, a da smo ostvarili od svega 23,5 milijardi dinara. Ovo jasno pokazuje koliko smo u stvari mi i stabilni i finansijski jaki i naša ekonomska politika koliko je moćna i stabilna.
Ako uzmete još samo podatak da smo tokom ove godine imali povećanje penzija 5,9% po švajcarskom modelu, da smo minimalnu zaradu povećali za 6,6%, da su plate u javnom sektoru povećane za 5%, sa pravom nam ljudi iz Evrope i sveta čestitaju na ovim uspesima, jer ako se okrenete i pogledate zemlje u najbližem okruženju ili ostale zemlju u EU, kod njih je trenutno borba za svako radno mesto i veliki broj ljudi je ostao nezaposlen, ostao je na ulici. Nažalost, njih je ova korona kriza mnogo jače uzdrmala i tek će posledice dolaziti u narednom periodu. Mi možemo biti ponosni i biti srećni zato što mi takvu situaciju u našoj zemlji nemamo, iz prostog razloga što smo adekvatno, brzo i efikasno odreagovali kad se korona kriza pojavila, ali i zato što se o svakom dinaru u našem budžetu vodi računa i zato što se domaćinski posluje.
Prethodne kolege govornici su napomenuli jako bitne stvari, a one se tiču ulaganja u infrastrukturu. Mislim da sama činjenica da će se u našoj zemlji ove godine graditi čak osam autoputeva jasno pokazuje koliko smo spremni da, pored svega što se dešava na globalnom nivou i u svetu, nastavimo sa razvijanjem naše zemlje.
Možemo biti ponosni na činjenicu da, pored toga što se borimo sa korona krizom, borimo se za svaku vakcinu, nastavljamo da se borimo i za svaki kilometar novog autoputa, da smo nastavili da razvijamo i putnu mrežu, da smo nastavili da razvijamo i vodovod i kanalizaciju i da Programom Srbija 2025 ispunjavamo ono obećanje koje je dao predsednik Aleksandar Vučić, a to je da će 2025. godine Srbija izgledati drastično drugačije.
Nažalost, mi smo bili u prilici da, iako ja živim u Beogradu i rođen sam ovde, mnogi krajevi našeg grada, mog grada, nemaju kanalizaciju. Nažalost, ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast imali su mnogo vremena i puno prilika da urade nešto, ne samo za Beograd, već za Srbiju. Nažalost, oni su to vreme iskoristili samo da stvore svoje poslovne imperije i da od sebe naprave multimilionere.
Žalosno je što danas najgori gradonačelnik u istoriji, Dragan Đilas, priča ljudima i drži slovo kako bi on sve nešto bolje uradio, a 30% grada Beograda je ostavio bez kanalizacije. Žalosno je i što moje kolege koje dolaze iz drugih gradova širom Srbije mi kažu – eto, nije vama u Beogradu nikada bilo teško, vi imate uređene škole. Nažalost, ja sam morao i sa njima da diskutujem o tome da smo mi do pre neku godinu imali osnovne škole u kojima se koristio poljski vc, u gradu Beogradu.
Ako Dragan Đilas nije bio u stanju da sredi grad Beograd, pod punom snagom režima Demokratske stranke, sa pravom se građani pitaju šta smo mi mogli da očekujemo od Demokratske stranke po unutrašnjosti Srbije. Zato je ovo što se danas dešava u našoj zemlji pozitivan primer i jasan pokazatelj kada vam je stalo do posla kojim se bavite, ali kada vam je iznad svega stalo do Srbije i građana Srbije možete sve da uradite i imate vremena da mislite o svakom građaninu. Osnovni preduslov da sve te stvari ispunjavate i da obećanja iz reči pretvarate u dela, jeste da vodite računa o finansijama i da vodite računa o svakom dinaru kako ćete i na koji način uložiti.
Nažalost, nas je obeležilo vreme do 2012/2013. godine, kada je tada samoproklamovana elita vodila računa gde će koji dinar i evro državnog novca, građana Srbije da ispumpa, upumpa u svoje privatne firme i na taj način se dodatno obogati. Ako samo uzmete u obzir da je na taj način u drastičnom sukobu interesa, dakle, Dragan Đilas je u tom trenutku bio gradonačelnik Beograda, mnogi ljudi to zaboravljaju, njegove privatne firme su trgovale i sa Studijom B koji je gradska televizija, ali i sa RTS-om koja je državna televizija. Dakle, njegove privatne firme su trgovale sekundama na tim televizijama i na taj način je on držao monopol. Kasnije je te sekunde preprodavao po drastično većoj ceni, višestruko većoj ceni, korisnicima reklamnog prostora i na taj način ubirao sebi čist profit.
Kada se građani Srbije sa pravom pitaju kako se to od 74.000 evra propalog preduzetnika i perača prozora, propalog prodavca žvaka, kako je sebe u jednom trenutku predstavljao, dolazi do imperije od više od 20 i nešto firmi, 25 miliona evra samo u nekretninama i 619 miliona evra obezbeđenog prihoda svojim privatnim firmama, niko ne može da da razuman odgovor i razumno objašnjenje.
Pre osam godina, kao što je neko od prethodnih govornika, kolega poslanika rekao, nije problem ako ste se vi obogatili i bogati ušli u politiku, ako ste se na legalan način obogatili, ali kako ste vi došli za samo osam godina bavljenja politikom do tako enormnog bogatstva, na to pitanje dugujete odgovor građanima Srbije. Radostan sam što su nadležne institucije konačno krenule da se bave tim pitanjem, a što ih je podstakla ova afera koja je isplivala pre skoro mesec dana, iz koje se jasno vidi da u više od 17 zemalja na preko 53 računa Dragan Đilas ima 68 miliona evra. Drago mi je što građani konačno osećaju neku satisfakciju da je pokrenuto to pitanje i da će konačno dobiti odgovor na to kako se to za osam godina postaje toliko bogat.
U toku današnjeg dana dotakli smo se raznih tema, dotakli smo se i sporazuma koji su od suštinskog značaja za našu zemlju, ali da bi građani to plastičnije videli, benefit od svih ovih sporazuma o kojima smo danas mi govorili imaće upravo građani Srbije, jer svaki od tih sporazuma nosi sa sobom posebnu težinu. Nije to samo slovo na papiru, nije to samo dokaz dobre saradnje između Srbije i Kine, Srbije i Amerike ili Srbije i Francuske u ovim primerima, ovo je jasan pokazatelj da sve ove zemlje vide u Srbiji jasnog, dobrog, korektnog partnera i vide Srbiju kao zemlju u koju će biti korisno ulagati i u zemlju u koju imaju poverenja.
Znate, kao što je to i gospodin ministar Siniša Mali rekao, da li mislite da bi se Amerika igrala sa novcem svoje fondacije, da li bi tako jeftino dala ili da li bi se kockala sa svojim kredibilitetom, ukoliko bi novac svojih fondacija ulagala u neku zemlju koja nije stabilna i koja neće taj novac pravilno utrošiti?
Mislim da sve ono što smo danas čuli daje veliki razlog za optimizam građanima Srbije. Ako mislimo da nastavimo da razvijamo našu zemlju dalje, moramo svi, da li kao Skupština, da li kao predstavnici Vlade, da li kao bilo koji službenik u našoj zemlji koga plaćaju građani, moramo da se tokom celog dana bavimo time kako ćemo njima ulepšati, ali i olakšati život u našoj zemlji.
Kada sam već kod sporazuma, moram samo brzo proći kroz njih, jer su naslonjeni na sve ove finansijske aspekte. Dakle, prvi sporazum sa Narodnom Republikom Kinom, mislim da je bilo šta suvišno reći ako ne pođemo od toga da je korona virus pokazao koliko je jako naše čelično prijateljstvo i koliko je to prijateljstvo jako, pre svega na ličnom nivou između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Si Đinpinga. Sami se setite da smo kada je sve ovo počelo prvu pomoć dobili upravo od Kine i da su njihovi stručnjaci ovde dolazili i pomagali našim stručnjacima tada u borbi protiv nekog nepoznatog korona virusa i da je njihov svaki savet i svaka pomoć nama bila kao suvo zlato u tom trenutku. Vidite da se ta saradnja nastavlja i danas. Da ne govorimo o Železari, da ne govorimo o RTB „Boru“, da ne govorimo o tome da naši kineski partneri učestvuju zajedno sa nama u izgradnji puteva, da ne govorimo o tome da svaka kineska firma zajedno sa nama gradi i unapređuje život u našoj zemlji.
Ali, nažalost, kao što sam juče bio u prilici da govorim, imate jedan deo opozicionih političara koji samo zbog gole mržnje prema Aleksandru Vučiću ne prezaju ni od čega, pa isto tako i da uvrede ljude na najvišim državnim funkcijama u stranim zemljama. Podsetiću vas samo, juče sam govorio o tome da je Dragan Đilas u svom intervjuu za korupciju optužio i Kinu i Francusku, pa imenovao Emanuela Makrona i Erdogana i Tursku, pa isto tako i Ameriku. Zašto? Iz prostog razloga jer je on umislio, valjda polazeći od sebe i njegove lične percepcije, kako je on to radio dok je bio vlast, da svako ko ga potapše po ramenu sa njim je nekom poslu. To je možda bio slučaj, ne možda, ispostaviće se po ovim računima sigurno je bio slučaj do 2012. i 2013. godine, ali vremena su se promenila. Nažalost, i naši kineski prijatelji sa pravom su se našili uvređeni ovakvom izjavom, jer niko nema pravo da na taj način blati bilo koga samo da bi negde prikupio sebi jeftini politički poen ili da bi možda bacio senku na sve rezultate koje postiže i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.
Kada govorim o tome, ovo je jako bitno, iz prostog razloga što se Đilas zajedno sa svojim stranačkim saborcima podsmevao moći Kine, što se podsmevao i kineskoj vakcini i ruskoj vakcini, pa je onda tako brže-bolje shvatio da je neophodno da se vakciniše, pa stao u red i vakcinisao se, a onda licemerno izjavljivao kako on to nije tako mislio i kako je ipak vakcina spas.
Ali bolnije od svega ovoga jeste i činjenica da sporazum između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država jeste nešto što je proisteklo kao rezultat Vašingtonskog sporazuma. Malopre sam pomenuo to, dakle, radi se o 400 miliona dolara prve garantne šeme, nešto što jasno pokazuje da taj novac dolazi, da će biti na raspolaganju, čini mi se da je ministar rekao kroz mesec-dva dana, da ćemo na taj način još jednom pokazati svima u svetu koliko smo mi pogodan partner, koliko je naša ekonomija jaka, stabilna i to daje sasvim drugu sliku naše zemlje.
Ne radi se ovde više samo o 400 miliona dolara. Ovde se radi o promenjenoj slici Srbije na globalnom planu. Ovo je za ponos svima nama i mislim da ćemo i u narednom periodu imati isto tako veliki broj ovakvih sporazuma, od čijeg potpisivanja će direktnu korist imati, opet ponavljam, građani Srbije. Draganu Đilasu je zasmetalo i to što će američka firma raditi na izgradnji auto-puta, pa je i njih optužio direktno za neku vrstu korupcije, koja nikom nije jasna. Vidim da juče nije uputio izvinjenje, niti je podneo krivičnu prijavu.
Ono što je, i sa time ću završiti svoje izlaganje, za mene kao nekog ko dolazi iz Beograda jako je bitno, a tiče se sporazuma sa Francuskom, sa Vladom Francuske, dakle, o dva pitanja koja su od prioriteta u našoj zemlji. Ja ću se fokusirati na samo jedno, a to je metro. Direktno zbog saradnje i sporazuma koji imaju Srbija i Francuska o izgradnji metroa, Dragan Đilas je direktno imenom i prezimenom uputio prozivku i bacio ljagu na predsednika Emanuela Makrona. Kolege koje su ovde od mene starije i iskusnije sigurno će prepoznati u tome jednu vrstu, ako to možemo tako nazvati, diplomatskog skandala, što je nezapamćeno, neviđeno, a sve iz prostog razloga što je i ta izgradnja metroa još jedan pokazatelj koliko je on bio samo nesposoban dok je bio na vlasti i nemojte, građani, da vas zavara, da vam baca prašinu u oči, kao što je nevešto pokušao pre dve godine kada je lagao da nikada nije do sada obećavao metro. Godine 2008. je izašao sa projektom da će metro biti građen za dve godine. Kada to obećanje nije ispunio, kada je naravno slagao, onda je izašao i rekao 2010. godine – dobro, to je bilo malo prebrzo sa moje strane, ali evo, verujte mi, 2012. godine počinjemo sa izgradnjom metroa. Godine 2013. je još uvek bio na vlasti, dok nije smenjen sa mesta gradonačelnika, ništa nije uradio na tom pitanju. Sve je ostalo na nekom papiru, na nekim planovima i metro je samo jedan u nizu pokazatelja koliko je taj čovek bio nesposoban.
Odgovorna politika SNS, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića svodi se u realnim obećanjima i realnim planovima koji su ostvarivi. Mi smo to obećanje dali građanima i Beograda, ali ne samo Beograda, već i Srbije, jer izgradnja metroa će potpuno promeniti sliku i našeg grada i naše zemlje, ali mi ćemo to obećanje ispuniti. Kao što i sami znate, iz ovog sporazuma se jasno vidi da ćemo mi do kraja ove godine početi sa izgradnjom prve linije metroa i da ćemo na taj način još jednom pokazati da ono što predsednik Aleksandar Vučić kaže, obeća građanima se pretvara iz reči u dela.
Mislim da sve ovo o čemu sam ja danas diskutovao i o čemu su moje kolege narodni poslanici diskutovali ovih dana i što su građani bili u prilici da čuju od nas pokazuje, i sa time ću završiti, samo jedno, a to je da SNS nije došla na vlast kako bi se pojedinac ili pojedinci bogatili i stvarali poslovne imperije, kao što je bilo u slučaju režima DS. Srpska napredna stranka na vlast je došla kako bi menjala našu zemlju nabolje i kako bi svim građanima i generacijama koje dolaze obezbedila još bolje i još lepše uslove za život.
Na koncu, što bi rekli, uveren sam da građani iz dana u dan vide rezultate naše politike i naše borbe za bolje sutra i uveren sam da će prvi naredni izbori pokazati da jedino SNS ono što obeća ispuni i da jedino SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je garant za još lepšu i još svetliju budućnost za svu decu, za sve generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!