Hvala.
Reč ima ministar Lončar.
Izvolite.

Drago mi je da već sada razmišljate o nečemu što nas čeka, što je već počelo.
Apsolutno ste u pravu, imamo jedan broj pacijenata koji imaju posle preležale korone, odnosno posle negativnog PCR nastavak tegoba, jedan teži i duži oporavak funkcije pluća pre svega. To je samo jedan od parametara koji pokazuju da se teže vraćaju u neku normalnu funkciju i to je ozbiljan problem za te pacijente. Oni misle da kada su PCR negativni da je kao i sa nekim drugim bolestima, da su rešili problem i da mogu da se vrate bez ikakvih problema.
Želim da iskoristim priliku da kažem svima da taj period povratka mora da bude postepen, da moraju da idu na redovne kontrole. Mi smo to već organizovali i na klinikama koje se bave plućnim bolestima, ali ste u pravu da mi to nećemo moći da izdržimo, veliki je broj pacijenata da bi primile sve te klinike, nego će to morati da preuzmu domovi zdravlja.
To nisu jedine tegobe. Ako vam kažem da ljudi koji su duže vremena proveli na respiratoru, pa su se oporavili, da moraju da uče da hodaju jer su im atrofirali mišići i sve druge stvari, nadam se da će građani Srbije shvatiti koliko je korona ozbiljna i da će zapamtiti ovaj podatak koji je predsednica Vlade rekla, a da je to da po današnjem preseku preko 98% pacijenata u bolnici nije vakcinisano. To znači da su ljudi vakcinisani da ne bi bili u bolnici. Verovatnoća je 1% ili nešto više od 1% da bi bili u bolnici i sve te posledice o kojima pričamo, ne kažemo o preležanoj koroni, nego o posledicama koje dolaze, to je samo jedan deo koji viđamo na plućima. Drugi deo koji je vezan za srce, treći deo vezan za bubrege i za ostale organe.
Ima i četvrti deo o kome se sada najviše priča, a to su psihički problemi. Radi se o mentalnom zdravlju. To već radi Svetska zdravstvena organizacija. Već za dva meseca će se doneti strategija na nivou Svetske zdravstvene organizacije kako da se postupa sa tim ljudima koji imaju tu vrstu problema. Još jednom apelujem na sve da nije nikakva sramota da se javimo i psihijatru i psihologu da nam pomogne, ili da popijemo lekove da nam bude lakše, da organizmu pomognemo. Brže i efikasnije će da se izbori organizam ako se javimo adekvatnom lekaru i ako uzmemo adekvatnu terapiju. Ako to ne radimo, mi iscrpljujemo organizam i to će sve mnogo sporije ići. Znači, tu nema nikakve sramote.
Da ne kažem da je većina ljudi koji su imali koronu imalo ozbiljne košmare tokom sna i posle preležane korone da je to još neko vreme ostalo. Stvarno je raznolika ta klinička slika. To će se tek analizirati. Sve to možemo da izbegnemo ako se vakcinišemo. To je jedino što je dokazano. Po ovim podacima, da ne pravimo opet grešku, ovih 1,2% što ima u bolnici, to su ljudi koji su primili prvu dozu vakcine, a opustili su se i mislili su da su posle prve doze zaštićeni. Dragi građani, to nije tako.
Neka vakcina daje brža, neka kasnija antitela, ali ono što važi za sve, računajte da tek posle druge doze, posle par nedelja, dve, tri, četiri nedelje, možete da se opustite, ali ne do kraja, jer ako uđete negde gde je koncentracija virusa velika dobićete i tad virus, samo što će vaša klinička slika biti mnogo blaža i nećete imati te posledice da ćete završiti u intenzivnoj nezi, da ćete završiti na respiratoru. To je suština.
Nemojte da smo ljudi koji kada imamo nešto na izvolite da to ne znamo da cenimo. Kada imamo vakcinu potrebno je da izdvojimo pola sata, sat da odemo u najbliži dom zdravlja da se vakcinišemo. Više ne morate ni da zakažete, ako vam je to bio problem, ako nećete iz nekog razloga. Sada ujutru od osam do uveče do osam. Da li je moguće da nemamo vremena da izdvojimo pola sata, sat da odemo i da se vakcinišemo i da rešimo nešto, da pomognemo sebi, da pomognemo svojim najbližima, da pomognemo državi?
LJudi, sve više će biti firmi koje neće moći da vam daju bolovanje, da vam plaćaju bolovanje ako se razbolite od korone a niste se vakcinisali. LJudi vam kažu, mi ćemo sada krenuti, obezbedićemo vakcinaciju, ići ćemo do kompanija i privatnih i državnih i svih ovih većih i manjih, da mi njima izađemo u susret, ne samo da vakcinišemo, nego da rešimo dileme tih ljudi koji imaju zašto se nisu vakcinisali.
Imali smo vezano za mlade, znate šta, mi možemo ovde po ceo dan da pričamo, njih troje se organizuje i pusti da će mladima napraviti problem oko steriliteta, da neće imati potomstvo. Niko od tih mladih ne pita na osnovu čega to tvrdite, dajte mi jedan dokaz za to. Ne postoji nijedan jedini dokaz na svetu, nijedna studija, nijedna činjenica, ništa ne postoji. Ali, to postane izgovor da se to ne radi.
Onda smo radili sa studentima medicinskog fakulteta, sa studentima farmaceutskog, stomatološkog, koji žive u studentskim domovima, pa sada idemo dalje, drže se predavanja i po drugim fakultetima da se odgovorim svim tim mladima na sve nejasnoće koje imaju, da najugledniji stručnjaci činjenicama odgovore na sve, da ljudi više ne budu u dilemi. Jednostavno, mladi su prihvatili to zdravo za gotovo, bez ičega. Nema nikakvog problema, nema nijednog dokaza, nema ništa. Nemojte to, ljudi, slušati. Mladi se i kreću, da bi se što pre vratili u normalan život, svi su željni provoda, svi su željni života na koji su navikli, moramo da imamo razumevanja za njih, sve je to moguće i sve je to brže moguće ako se što više u što kraćem roku vakcinišemo.
Apelujem na sve vas, u razgovorima sa mladima i u sredinama iz kojih dolazite da se sve to organizuje, da se razjasni ljudima. Gde god treba poslaćemo naše stručnjake da objasne, da dokažu, da urade sve što je neophodno, jer je to jedini izlaz.
Ovo je problem kojim smo već krenuli da se bavimo. Naši stručnjaci iz „Laze Lazarević“ i svih drugih ustanova, imamo besplatne telefonske linije gde ljudi mogu da se obrate, da dobiju savete, da dobiju sve ono što je neophodno, a mi ćemo našu zdravstvenu službu, zdravstveni sistem reorganizovati tako prema potrebama koje budu neophodne da pratimo sve te pacijente, ne samo vezano za probleme sa plućima, nego i sa srcem i sa mišićima i sa svim drugim stvarima koje se budu pokazivale kao potreba da se urade. Jednostavno, nama je najvažnije zdravlje naših građana, zahvaljujući, što vi kažete, primarnoj i domovima zdravlja, apsolutno svim našim zdravstvenim radnicima kojima neizmerno hvala za sve ovo što rade.
Onda imate neke neodgovorne ljude koji dođi, uvrede ih, kao nisu oni dobro radili, mi imamo više umrlih kod nas. Bez ikakvog dokaza, bez ičega, uzmu mesec za mesec. Možete da zamislite, prošli mart, kada se sve dešavalo, i sada mart iz ove godine i onda poredite neke podatke, a niko ozbiljan na svetu ne poredi iz meseca u mesec, možete da poredite podatke na godinu dana. Ceo svet kaže porastao je broj. Mi ne krijemo ni jednu stvar, mi sve najotvorenije kažemo – da, imamo toliko umrlih, porastao je broj, jeste. Uradiće se analiza, videće se. To se dešava u celoj Evropi, u većem delu sveta. Ali, kod nas ovi navijači, imamo ljude čija je politička strategija, pošto je ovo politički dom, navijaju za veći broj umrlih, misle da je to njihova šansa da se vrate u politiku, misle da će to da ih dovede da oni opet naprave svoju kombinaciju.
LJudi, nemojte ulaziti u zdravstvo, širiti paniku zbog vaših političkih poena. Morate toliko odgovorni da budete. LJudi, znamo vas. Znate vi nas, znamo mi vas. Znamo šta vam je cilj. To na neki drugi način uradite, nemojte rušiti ono što se brine o zdravlju naših građana, o životima naših građana. Mora da postoji linija iza koje se ne ide. Osmislite politiku, uradite nešto. Zamislite samo vi, svi se sećate da smo mi doživeli ovu korona krizu na nivou zdravstvenog sistema koji smo nasledili, bez jedne izgrađene bolnice, bez aparata, bez opreme. Nije se davala specijalizacija ljudima. Znači, bez lekara, bez sestara, bez ičega. Samo pokušajte da zažmurite i na sekund da zamislite kako bi izgledala naša borba sa koronom. Pa, mi već odavno ne bi imali zdravstveni sistem.
Znači, ljudi bi otišli, i oni koji rade, otišli bi glavom bez obzira, jer ne bi mogli da odgovore ni na jedan izazov, a kamoli na svetsku pandemiju. Nemojte, ljudi, u nešto što ulažemo, što mnogo ulažemo, ulažu svi građani, nemojte to da omalovažavate, nemojte to da rušite, to se nikada ne radi. Mora da postoji jedna granica ispod koje se ne ide, jer ništa mi od ovog zdravstvenog sistema nećemo odneti kući, ni kliničke centre, ni bolnice, ni magnetne rezonance, ni skenere, ni sve ono što smo uzeli. To sve ostaje građanima Srbije, ostaje zdravstvenom sistemu, našim mladim lekarima, ljudima na koje moramo da se oslonimo, koji su naša budućnost.
Samo ih molim da to razumeju, da će sve to ostati, samo neka o tome vode računa. Nemojte da rušimo nešto što očekujemo da nam pomaže. Kao što pričamo o vakcinama, ovakve su, onakve su, nema ih, pa onda odemo da se vakcinišemo. Razmislite malo samo unapred, osmislite neku strategiju, a na nama je da ne obraćamo pažnju na njih, da se skoncentrišemo na mlade, da se skoncentrišemo na ljude, da ih ubedimo da se vakcinišu, što pre, što više, da bi mogli da izađemo iz ovog problema. Jer, vidite kako izlaze zemlje i regioni koji se brže vakcinišu i koji se više vakcinišu. Znači, imate dokaze, a ne rekla-kazala. Hajde samo da pričamo o dokazima i onim stvarima koje mogu da se provere, jedino tako možemo da izađemo iz ove situacije. Izvinite što sam odužio.

Zahvaljujem.
Želite ponovo? Doktor Emeše Uri.

Raduje me da postoji vizija u Ministarstvu zdravlja kako da rešimo i ovaj predstojeći problem. Mi smo iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ dobili uvek savremene protokole lečenja kada je ova pandemija počela. Ja se nadam da ćemo isto takve protokole dobiti i za lečenje postkovid sindroma.

U svetu su se formirale multidisciplinske jedinice pri bolnicama koje se sastoje od specijalista. Ako će to biti savetovalište, možda da se razmišlja o edukaciji lekara, da postanu edukovani, da rade u savetovalištu za postkovid, u savetovalištu za dijabetes, za hipertenziju, lipidologa, hipertenologe i na taj način ćemo možda motivisati i mlade doktore da ostanu na primaru. Mi sada trenutno imamo problem i oko nalaženja mladih budućih doktora, koji će nam raditi, naročito u malim sredinama. Hvala ministru na odgovoru.

Ako imam vremena, ja bih postavila još jedno pitanje ministru Momiroviću, koji se odnosi na praktično infrastrukturu. Pošto dolazim iz Sombora, 150 kilometara je udaljen od Beograda, putujem dva i po sata i ovamo i nazad, pa bih vas pitala koji su planovi da se jedan grad koji je više od 270 godina unazad već kraljevski slobodan grad, a postoji od 14. veka, na tromeđi praktično, jednoj bitnoj raskrsnici koja povezuje našu državu sa Hrvatskom i Mađarskom, a nije spojena sa glavnim gradom odgovarajućom infrastrukturom, pa me interesuje – koji su planovi i kojom brzinom ćemo i mi moći mnogo brže doći u Beograd? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Momirović.

Hvala puno na ovom pitanju.
Složio bih se sa ovim što ste rekli. Zaista Somboru nije poklonjena adekvatna pažnja. Ne znam koliko ste pratili, jedan od planova i prioriteta vezano za putnu infrastrukturu je svakako auto-put Sombor-Kikinda ili brza saobraćajnica Sombor-Kikinda. Mi smo primetili da izgradnja infrastrukture ide uglavnom iz pravca Beograd-Novi Sad, Novi Sad-Subotica. Doneta je odluka, projektuje se i očekuje se ove godine da krene izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin, ali nekako Sombor sa jedne strane i Kikinda ostaju uvek nekako u drugom planu. Naravno, na najvišem političkom nivou je doneta odluka, prethodni prostorni plan je sada trenutno u organima AP Vojvodine. Mi očekujemo da ćemo moći, ako ne ove, početkom sledeće godine da krenemo u neke radove, baš u delu od Bačkog Brega ka Somboru i da ćemo u narednih nekoliko godina izgraditi i povezati ne samo Sombor i Kikindu, nego i Sombor, Kikindu, Crvenku, Srbobran, Novi Bečej, Bečej, pa onda i Kikindu, da potpuno povežemo Vojvodinu. Mi taj auto-put zovemo „osmeh Vojvodine“, kao jedna saobraćajnica koja će poprečno povezati Vojvodinu i koja će omogućiti izuzetno kvalitetnu i brzu komunikaciju Vojvodine sa svih strana.
Takođe, moram da vam kažem da postoji još jedan projekat koji je deo šire strategije Srbija koja se odnosi na investicije u komunalnu infrastrukturu. Kao što znate, mi već decenijama imamo jednu situaciju da guramo pod tepih, jednu ozbiljnu situaciju da nemamo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, praktično sve naše otpadne vode mi izbacujemo u reke, onda iz tih reka uzimamo vodu za piće i ako se mogli da razumemo zašto se to dešavalo 80-ih, zašto to nije bila aktuelna tema, ako smo mogli da razumemo zašto se 90-ih niko nije time bavio, jer je objektivno zemlja bila u teškoj situaciji, teško je razumeti zašto 2000-ih ništa nije učinjeno po tom pitanju.
Mi pričamo o jednom pre svega civilizacijskom pitanju, da svaki čovek mora da ima kanalizacionu infrastrukturu i onda da ta otpadna voda bude prečišćena i vraćena u prirodu i onda naravno ekološkom pitanju, pošto ta voda, takva kakva je, da li prečišćena ili ne, završava u prirodi. Mi, nažalost, ni u Beogradu nemamo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i u ovom trenutku ih sada gradimo u Velikom Selu i predviđeno je nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ali pored Beograda, Sombor je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, biće uloženo 124 miliona evra u izgradnju četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i Sombor neće imati problema sa otpadnim vodama, i ne samo Sombor, i Subotica, i Ada, i Novi Sad i 80% opština na teritoriji Republike Srbije će imati rešeno pitanje u narednih pet godina.
Znači, ne pričamo o nekom dugoročnom projektu, pričamo samo o pet godina i o investicijama od blizu četiri milijarde evra. To je realnost. Zato je zaista teško poverovati, razumeti kada se mi suočavamo sa ekološkim napadima, ekološkim napadima posle decenija apsolutnog neinvestiranja. U trenucima kada je zemlja imala jedan ekonomski rast, ubrzo posle 2000. godine, ekološke investicije su bile nula. Mi smo se suočili danas, pošto je završena fiskalna konsolidacija, pošto je ekonomski standard porastao, pošto su prosečne plate porasle, pošto smo krenuli u putnu infrastrukturu, mi smo došli u situaciju da li da uđemo u ovo pitanje, koje je pre svega ekološko i civilizacijsko, ili da ga ponovo gurnemo pod tepih i da pustimo još deceniju ili decenijama da se to pitanje razvlači.
Predsednik Republike je zaista to jasno odlučio – šta će nam putevi, brze pruge, ako mi imamo tako lošu komunalnu infrastrukturu, ako mi imamo loše ekološko pitanje? Mi ćemo u narednih pet godina rešiti ne samo Sombor, Suboticu, Adu, već i Kragujevac, Bojnik, Bujanovac, praktično ćemo to pitanje rešiti jednom za svagda, Srbija će biti na ekološki mnogo višem nivou nego što je sada i to je jedna stvar koja je po meni fenomenalna, koja je apsolutni prioritet, koja je mnogo važnija nego putevi i brze pruge, a koji se jasno ne vidi. Mi ćemo ostaviti ovu zemlju čistijom kada završimo taj posao. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, ne povodom ove teme, ali ću iskoristiti samo da vam prijavim jedan neverovatan slučaj koji ja još uvek nisam videla, ne samo u svojoj političkoj karijeri, nego i ranije dok sam gledala i pratila Narodnu skupštinu Republike Srbije. Vi ste svi svedoci o čemu smo mi pričali i moje debate sa narodnim poslanikom Vladanom Glišićem, da smo pričali o dva zakona koja je Vlada Republike Srbije usvojila kao predlog i uputila u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije.
Upravo sam dobila notifikaciju, poruku za jednu od glavnih vesti na portalu N1, premijerka, pa citiraju – „Zakon o istopolnim zajednicama, duboko u duhu tradicije našeg naroda“.
Dakle, ja zaista moram da reagujem i da kažem kada lažete o nečemu što su mogli da vide svi građani Republike Srbije, mogu da vrate program pa da čuju ponovo o čemu smo pričali da o ovom zakonu koji su oni pomenuli nije bilo ni jedne jedine reči. Zaista, moram da reagujem.
Tako sam jednom već reagovala kada su lagali o tome da smo mi pozvali nekog na vakcinaciju, a da je bio zatvoren punkt za vakcinaciju. Tada su govorili da to nije bila laž nego sam ja sprečila nekoga da daje neku informaciju.
Dakle, ovakve otvorene laže, ovo nisu lažne vesti, ovo su otvorene laži. Neprofesionalizam, kakav u ovoj zemlji nikada, mislim nije viđen.
Dakle, hvala vama što pokazujete svaki dan o tome koliko ste profesionalni, hvala vama što sami o sebi govorite najbolje, bolje nego što bih ja ikada mogla o vama da kažem, a sada još jednom nakon one moje pres konferencije, poštovani građani Republike Srbije, možete sada da pogledate i da vidite koliko je objektivan, neprofesionalan, izvinite profesionalan i kredibilan izvor N1.
Hvala vam mnogo.

Doktor, Emeše Uri.
Izvolite na kratko.

Ja bih se samo na kraju zahvalila ministru na opsežnom odgovoru i nešto čak i više smo dobili u njegovom odgovoru, više obećanja i planova za budućnost od pet godina.
Mislim da je vrlo bitno, čak u jednoj maloj porodici da se zna gde ćemo biti za pet godina, kamoli u jednoj državi. Drago mi je da sam čula da su vrlo ozbiljno razmotrene trenutne situacije i napravljeni odgovarajući planovi za budućnost. Hvala vam puno.