Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Desetu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je, članom 88. stav 5. Poslovnika, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, te vas molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 131 narodni poslanik, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Kao prvo ja bih da vam se zahvalim na organizaciji međustranačkog dijaloga koji je krenuo sinoć, gde ste vi, zajedno sa našim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pokrenuli tu priču na najbolji način, jer to je jedini način da rešimo neke nesuglasice vezano za sve one izborne radnje i sve ono što je nekom nešto nedodirljivo. To konkretno mislim na one koji nisu bili na ovom dijalogu. Neka to ide njima na čast i uvek mogu da se žale. Kod nas se kaže – onaj ko gubi može da se žali kod Mile Rovala u Knjaževac. To je neki advokat Mile Rovalo. Ali, to se kaže kod nas, u mom kraju.

Jedna od stvari vezano za taj dijalog jeste da je Ujedinjena seljačka stranka tu učestvovala. Imamo neke svoje predloge, a ali to smo vama dali, predali i očekujem da ćemo neke stvari od toga i prihvatiti.

Meni je vrlo bitna jedna stvar, to može da se desi i nekim drugim političkim strankama. Inače, mi smo prošle godine promenili taj cenzus gde za prelazak cenzusa i ulazak u parlamente, kako lokalne, tako pokrajinske, tako i u Parlament Srbije, je 3%.

Kada smo bili na tim našim izborima, kao Ujedinjena seljačka stranka bili smo i na izborima i u Nišu sami. Mi smo u gradskoj opštini Crveni krst kao Ujedinjena seljačka stranka prošli cenzus, imali smo 3,6%, ali nismo dobili odbornika, ja ne znam iz kog razloga. Da li zbog tog Dontovog sistema ili ne znam šta, ali cenzus je 3% i ja sam računao da će to biti ulazak odbornika u parlament.

To je jedna od stvari koja se može desiti i nekome drugom. To se može desiti na izborima za parlament Republike Srbije, pa da ne dođemo u istu situaciju. Mi smo prošli 3,6% i nismo dobili odbornika, a neki poslanici kada su 2006.godine bili na izborima imali su 2,99% i oni su uspeli da uđu u parlament zahvaljujući nekim stranim ambasada.

Mislim da o tome treba da se govori i mislim da je za to potrebno da se zna, da je cenzus od 3% da li je to prolazak i ulazak u parlamente, da li u lokalne, pokrajinske ili republički parlament, i da to ukoliko ima nekih problema da se to reši na vreme da ne dođemo u situaciju da to bude nekome na štetu.

To je vrlo bitno i ja mislim da ova naša sada kampanja, vezano za razvoj demokratije, da se što veći broj ljudi skupi. Juče je bilo 26 stranaka. Ovde smo razgovarali o tim izbornim uslovima. To je nešto stvarno pozitivno, dobro i očekujem da ćemo zajedno sa svima, zajedno sa našim predsednikom Srbije koji je tu, koji je dao stvarno neke konstruktivne predloge, da će to biti rešeno na najbolji način i da će sve to biti za doprinos demokratiji u našoj zemlji Srbiji.

Još jedno pitanje bih hteo da postavim, konkretno, Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Batut – da li će imati mogućnosti da se promeni pravilnik, da opštine koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika da nemaju pravo na doktora interne medicine? To je vrlo bitno da se promeni, taj pravilnik, zato što veliki broj opština ima manje od 20 hiljada stanovnika nemaju doktora interne medicine, a ima veliki broj kardiovaskularnih problema, veliki broj ljudi koji imaju dijabetes, probleme sa srcem i oni nemaju mogućnost, nemaju tog specijalistu.

Potrebno je tim ljudima obezbediti doktora interne medicine, da to bude plaćeno iz budžeta Ministarstva zdravlja i da na taj način ti ljudi imaju ista prava kao i oni koji imaju više od 20 hiljada stanovnika.

To merilo, broj stanovnika ne priliči situaciji na terenu zato što veliki broj opština koje imaju staračku populaciju ljudi imaju demografsku ugroženost, imamo brdsko-planinsko područje, razuđenost opština, razuđenost sela. To sve traži da bude veći broj doktora, sestara i posebno tih specijalnosti koje su bitne za život i zdravlje tih ljudi. To je moje pitanje i da li postoji mogućnost da se taj pravilnik promeni za dobrobit tih malih sredina kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština Jugoistočne Srbije, a i u drugim delovima Srbije kao što je recimo Raška i drugi delovi Srbije? Hvala još jednom.

Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje nadovezaću se na konstataciju kolege Milije Miletića, da zahvalim i da čestitam i predsedniku države i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije na početku jučerašnjeg dijaloga i na dobro organizovanom dijalogu.

Rekao bih samo ono što mogu, da smo imali jedan radni i veoma koristan sastanak, da je protekao u demokratskom duhu i da na ovaj način vladajuća koalicija po ko zna koji put pokazuje političku volju da razgovara, da sagleda sugestije i predloge kako bi došli do onoga što svakako svi želimo, a to je ako postoje sugestije i predlozi koji idu u pravcu poboljšanja izbornih uslova, da što više građana učestvuje u narednom izbornom procesu, da što više izbornih lista učestvuje na narednom izbornom procesu.

Što se tiče pitanja, Srbija je naročito poslednjih dana, i to je potpuno jasno i vidljivo, izložena različitim pritiscima koji se odnose na jedno od naših najvažnijih nacionalnih i državnih pitanja, a to je KiM, od različitih izjava albanskih funkcionera iz Prištine, Vjosa Osmani, Aljbina Kurtija, da će Kosovo biti deo velike Albanije, do jučerašnjih u kojima optužuju Srbiju, citiram – kao izvor destabilizacije u regionu. Ovu izjavu je Osmanija dala u kontekstu pojave tzv. „non pejpera“, kojima se nude određena rešenja kosovsko-metohijskog pitanja.

Nažalost, napad je uvek bila najbolja odbrana, što potvrđuju upravo napadi na Srbe od strane onih koji se ni po kojem aršinu ne mogu predstaviti kao faktor stabilizacije.

Gospodo iz Prištine, ko je u stvari već decenijama faktor nestabilnosti na našim prostorima, ko pokušava da protivpravno i protivustavno kreira mapu neke druge države na teritoriji Republike Srbije, ko je proglašavan teroristima od strane međunarodne zajednice i ko je izmislio Račak i čija je to bila zapravo „žuta kuća“?

Ko pokušava da prisvoji nešto srpsko, a to je viševekovnu istoriju, ko je palio i rušio srpske srednjovekovne svetinje, čiji su to vandali? Niste prezali ni od toga da igumana manastira Visoki Dečani, optužite za ratne zločine, što je sramno.

To što tražite podršku od vaših lobista po svetu ne znači da će vas taj svet priznati, naprotiv, podršku gubite, jer se već prepoznaje pokušaj više manipulacija i krivljenja istorije i istine.

Pominjete rasvetljavanje sudbine nestalih, tražite pravdu, tražite ratnu odštetu, a mi pitamo šta je sa preko hiljadu nestalih, onih kojima su u „žutoj kući“, vađeni organi? Šta je sa hiljadama spaljenih srpskih kuća, šta je sa 250 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, sa svojih vekovnih ognjišta? Nismo mi osvajali tuđe, mi smo samo branili svoje.

Nismo mi nikada bili faktor destabilizacije, već su se na Srbiju obrušavali mnogi. Danas, kada je jasno da ne želite da dođemo do zajedničkog optimalnog rešenja, niti da učestvujete u nastavku dijaloga, ponižavajući tako međunarodnu zajednicu, pre svega EU, podmećete rekao bih, kako naš narod kaže, kukavičje jaje. Podmećete tezu da je Srbija i to zajedno sa Rusijom, kreirala „non pejper“ sa budućim rešenjima. To je vrsta pritiska kojim želite zapravo da realizujete i sprovedete svoje rešenje.

Međutim, budite sigurni da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće priznati nezavisnost naše samoproklamovane države, i to je predsednik potpuno jasno i potpuno precizno više puta saopštio.

U vezi sa svim prethodno navedenim, u vezi sa svim optužbama koje dolaze iz Prištine, a najaktuelnije se odnose na novi navodni „non pejper“, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, imajući u vidu jasan stav Prištine koji smo mogli čuti, da ne želi učestvovati u nastavku dijaloga koji se vodi u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, kao glavnog posrednika, a imajući u vidu da odbijanjem učešća Priština na vešt način koči evropski put Srbije, da li Vlada očekuje da će Brisel načiniti dodatne korake da obezbedi učešće Prištine u nastavku dijaloga?

Stav predsednika po ovom pitanju je bio potpuno jasan tokom razgovora u Briselu, jedan odgovoran, ozbiljan, državnički stav, a to je da mi ne tražimo ništa, želimo da učestvujemo u dijalogu, želimo kompromisno i pravično rešenje, ali isto tako ono na čemu insistiramo je samo realizacija onoga što je potpisano, a poštujemo i Vašingtonski i Briselski sporazum.

Na samom kraju, pošto je danas Veliki četvrtak, obzirom da ćemo imati jednu pauzu u radu, tako je gospodine Rističeviću, znam šta želite da kažete, ali obzirom da je Veliki četvrtak imaćemo jednu pauzu u radu do srede.

Želim svim pravoslavnim vernicima da čestitam najveći, najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs i da ih podsetim da je to dan radosti, dan praštanja, praznik pre svega za porodicu. Verujem da će ovaj praznik proslaviti u krugu porodice, pre svega rukovodeći se merama i onome što su preporuke pre svega struke i Kriznog štaba. Naravno, želim im pre svega, svim građanima Srbije, njihovim porodicama, želim dobro zdravlje. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekosutra, 1. maja, navršiće se 26 godina od čuvene zločinačke akcije „Bljesak“ u kojoj su svirepo ubijene i nestale 283 osobe srpske nacionalnosti, od čega 114 civila, a među kojima je bilo 57 žena i 11 dece.

Epilog ove zločinačke akcije je etničko čišćenje ovog dela zapadne Slavonije, jer je za nepuna dva dana proterano više od 20 hiljada Srba sa tog prostora na kojima su vekovima živeli. Ujedno, ova akcija predstavlja i pretposlednju veliku agresiju Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu koja je, da podsetimo javnost, bila pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija. Nažalost, ta činjenica da je bila zaštićena zona nije sprečila da dođe do ubistva i proterivanja ogromnog broja Srba.

Radi podsećanja i kompletne slike, treba reći da je pre „Bljeska“ bilo tri velike agresije Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera, a čija tela su posle bačena u jamu, da bi tek nakon dva meseca bila izvršena ekshumacija i identifikacija.

Posebna bizarnost ovog zločina je da je tom prilikom snimljena i video kaseta koja je u zemljama zapadne Evrope mogla da se iznajmljuje kao horor film. Za ove zločine niko nije odgovarao.

Zatim je usledila tzv. operacija „Maslenica“ ili napad na Ravne Kotare u severnoj Dalmaciji tokom januara 1993. godine. U ovoj agresiji život je izgubilo 348 osoba srpske nacionalnosti što vojnika, što civila, od čega 35 žena i dece, kao i troje dece uzrasta do 12 godina. Još 165 Srba je stradalo u zbegovima kao direktna posledica te agresije.

Ukupno je proterano preko 10 hiljada Srba, a spaljena, opljačkana i potpuno uništena mnoga sela tog područja severne Dalmacije. Posebno je monstruozan bio pokolj na planinskom prevoju Mali Alan, koji se desio 22. januara 1993. godine u neposrednoj blizini osmatračnice Unprofora na planini Velebit kada su pripadnici hrvatske policije mučki i iz zasede ubili i izmasakrirali 22 pripadnika vojske, odnosno srpske vojske Krajine, pritom i jednu bolničarku. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Iste godine, 9. septembra 1993. godine usledio je masakr u Medačkom džepu, u Lici kada je hrvatska vojska izvela iznenadni napad na sprska podvelebitska sela kod Gospića, koja su se takođe nalazila pod međunarodnom zaštitom, odnosno kao zaštićena zona snaga UN. Epilog je 88 ubijenih sprskih vojnika, policajaca i civila. Među civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Srpska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj su potpuno sravnjena sa zemljom, opljačkana i uništena.

Čuvena je izjava francuskog generala Žana Kota, koji je bio komandant snaga UN, koji je u svom izveštaju navodi – nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno. Jedini koji je delimično odgovarao za ovaj zločin, bio je general Mirko Norac, koji je osuđen na, rekao bih, simboličnu kaznu od sedam godina koja mu je potom umanjena na šest godina zatvora, a tokom koje se oženio, dobio dete i sagradio kuću.

Nakon ovoga, 1. maja 1995. godine u pet sati ujutru dogodio se iznenadni napad hrvatskih oružanih snaga na srpske odbrambene položaje sa snagama brojnijim nego što je bilo stanovnika na tom području, a koji je doveo do ogromnog broja ubijenih i proteranih Srba i potpunog egzodusa Srba sa područja Pakraca, Okučana i ostalih delova zapadne Slavonije. Komanda UNPROFOR-a se povukla u svoje baze iz kojih su posmatrali stradanje Srba, iako su bili u obavezi da ih zaštite.

Duge izbegličke kolone prema Republici Srpskoj u kojima se nalazilo hiljadu i hiljadu srpskih civila gađane su i avionskim bombama i tenkovskim projektilima. Oko hiljadu i po pripadnika srpske vojske Krajine je zarobljeno, većina na prevaru, uz pomoć zaštitnih snaga UNPROFOR-a i odvedeno u logore u Bjelovaru, Varaždinu, Slavonskoj Požegi, Novoj Gradiški i Virovitici. Nakon zarobljavanja srpskih vojnika, hrvatski sudovi su ih osudili, zapravo veći broj tih vojnika, za tzv. ratne zločine a više desetina zarobljenika prošlo je višegodišnje torture u zloglasnom logoru Lora u Splitu.

Ovaj zločin direktno su osmislili i isplanirali Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane i Janko Bobetko, načelnik Generalštaba, generali Petar Stipetić, Mladen Markač i ostali generali. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao, jer su generali Ante Gotovina i Mladen Markač 16. novembra 2012. godine drugostepenom presudom Haškog tribunala oslobođeni svih optužbi.

U predmetnom periodu u zapadnoj Slavoniji živelo je više od 120 hiljada Srba, a danas jedva da ih ima 17 hiljada. Hrvatska nikada nije sankcionisana zbog napada na područje pod zaštitom UN, niti je bilo ko kažnjen za bombardovanje srpskih civila u zapadnoj Slavoniji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ratne zločine? Jer, ako Hrvatska pledira da bude demokratska zemlja, mora se suočiti sa svojom prošlošću i procesuirati sve odgovorne za ratne zločine. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za postavljanje pitanja, traženje obaveštenja? (Ne)
Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Vladan Zagrađanin.
Dostavljen vam je zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na ovaj zapisnik, pa prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 13. i 14. aprila 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: ukupno – 136, za – 125, nije glasalo – 11.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo 23. marta.
Da li narodni poslanik Miodrag Linta želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treći put tražim da se dnevni red sednice dopuni sa mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Ovim Predlogom zakona tražim pet ključnih stvar. Prvo, tražim da Vlada Srbije preuzme odgovornost i nastavi regionalni stambeni program čiji cilj je da se konačno na pravičan i trajan način reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, kao ključno pitanje integracije.

Podsećam da u Srbiji i danas ima preko 12 hiljada prognaničkih porodica koji još uvek nisu rešili svoje stambeno pitanje, koji više od 25 godina, a neke od tih porodica i 30 godina, plaćaju kiriju kao podstanari i u prethodnom periodu su izdvojili desetine hiljada maraka i evra za plaćanje stanarine.

Pre nekoliko dana objavljena je lista u gradu Beogradu od 383 porodice koje će dobiti stanove u naselju Ovča i Novom Beogradu. Veliki broj prognaničkih porodica, nažalost, ostao je ispod crte. Prema podacima Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove grada Beograda, na današnji dan u Beogradu nedostaje 2.000 stanova za prognaničke porodice koji su se prijavili na prethodne konkurse za rešavanje svog stambenog pitanja. Procenjuje se da ima još barem oko 500 prognaničkih porodica koji nisu konkurisali i koji očekuju da se raspiše još jedan javni poziv za rešavanje stambenog pitanja.

Procenjuje se, takođe, da gradu Novom Sadu nedostaje barem 1.000 stanova za rešavanje stambenog pitanja prognaničkih porodica. Ukupno u Srbiji nedostaje oko 7.000 stanova, oko 3.000 paketa građevinskog materijala za porodice da završe svoje kuće, oko 2.000 seoskih imanja i barem oko hiljadu montažnih kuća.

Drugo, tražim da se ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama omogući da preko hiljadu prognaničkih porodica koje su proterane sa područja Hrvatske i Federacije BiH omogući da konkurišu za rešavanje stambenog pitanja, a Komesarijat za izbeglice i migracije im to onemogućava iz razloga jer se nisu formalno-pravno 1996. godine prijavili na popisu izbeglica. Mnogi to nisu učinili iz raznih razloga i ne treba ih diskriminisati, treba im omogućiti da oni pod ravnopravnim uslovima reše to pitanje.

Treće, ima nekoliko kategorija prognaničkih porodica kojima Komesarijat za izbeglice i migracije nije omogućio otkup stanova. Radi se o 530 porodica „SIR programa“ u sedam lokalnih samouprava koje punih 13 godina čekaju da konačno reše svoje stambeno pitanje, da dobiju otkup stanova pod povoljnim uslovima i da konačno budu svoj na svome. Imamo 49 izbegličkih porodica koje koriste stanove društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS, koji su takođe isplatili desetine hiljada maraka i evra za kiriju i očekuju da se njima omogući pravo otkupa tih stanova.

Konačno, imamo više stotina prognaničkih porodica koji su stanove dobili kroz tzv. program socijalnog stanovanja i kroz tzv. program socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. I oni očekuju da im se omogući pravo otkupa stanova, da konačno budu vlasnici i da reše ključno pitanje integracije.

Četvrto, tražim da se omogući svim prognaničkim porodicama koje imaju stanove da im se prilikom kupoprodajnih ugovora smanji otkupna cena sa 50 na 75%, iz dva razloga. Prvi razlog jeste što su u pitanju donacije EU, raznih vlada, više međunarodnih organizacija i neprihvatljivo je da se tim ljudima naplaćuje cena otkupa od 50% kada je većinski u pitanju međunarodna donacija, a drugi razlog jeste činjenica da su u većini slučajeva to stanovi koji su urađeni loše, nekvalitetno, prokišnjavaju krovovi, pucaju zidovi, loše elektroinstalacije, poslednji kvalitet sanitarija, itd.

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Linta.)

Samo da završim, molim vas.

Peto, tražim da onaj deo porodica koji su potpisali ugovore o kupoprodaji stanova za 50% umanjenja da im se omogući takođe aneksom ugovora popust od 85%.

U prethodnih 20 dana javio mi se veliki broj prognaničkih porodica proteranih Srba koji su ogorčeni i nezadovoljni, očekuju da Vlada nastavi regionalni sabirni program, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i da konačno reše ključno pitanje integracije.

Na kraju, apelujem na koleginice i kolege da prihvate moj predlog izmena i dopuna Zakona o izbeglicama i da se sa njim dopuni dnevni red. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: od ukupno 140, za – 11, nije glasalo 129.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 93. stav 2, člana 157. stav 1, člana 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se obavi:
Zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji, Predlogu zakona o predmetima dragocenih metala, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu;
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Kvebeka, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja;
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji
se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, jedan je podnet 9. aprila, od strane Visokog saveta sudstva i drugi pod narednim brojem, na isti način, istog dana.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: od ukupno 141, za – 133, nije glasalo osam.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje, od ukupno 141, za – 134, nije glasalo sedmoro.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Desete sednice Prvog redovnog zasedanja, u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
D n e v n i r e d
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji,
Predlog zakona o predmetima od dragocenih metala,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu,
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Kvebeka,
Predlog zakona o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučnoj i tehnološkoj saradnji,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja,
Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Obaveštavam, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, pozvani su da sednici prisustvuju Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja, Anđelka Atanasković, ministar privrede, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Milan Savić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, Darko Udovičić, pomoćnik ministra omladine i sporta, Vukica Kilibarda, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva kulture i informisanja, Radovan Jokić i Danijela Vanušić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra kulture i informisanja, Aleksandar Starčević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra privrede, Milija Lazarević, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva omladine i sporta, Miodrag Dugandžija, viši savetnik u Ministarstvu privrede, Tanja Petrović, Dragana Zečević i Željko Lalić, samostalni savetnici u Ministarstvu privrede i Saša Đokić, posebni savetnik ministra privrede.
Pozdravljam predstavnike Vlade.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to do sada već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa odredbama člana 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika otvaram zajednički načelni pretres o: o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji, Predlogu zakona o predmetima dragocenih metala, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Pitam da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima potpredsednik Vlade ministar kulture i informisanja Maja Gojković. Izvolite.

Hvala vam.
Drago mi je da se poštovani poslanici u kratkom vreme ponovo vidimo, da razgovaramo o određenim zakonskim rešenjima iz oblasti kulture koji je deo resora koji pokrivam kao nadležan ministar za kulturu i informisanje. Više bih volela da nemamo spojenu raspravu o ovako važnom, izmenama i dopunama Zakona o kulturi, ali tako je odlučila većina vas ovde u parlamentu i pokušala sam da nađem neku tačku koja spaja kulturu i informisanje sa privrednom i sportom, pa može da se podvede pod reč, hrabrost voditi ove resore u otežanim okolnostima korone. Pokušala sam da shvatim objedinjenu raspravu o svim ovim zakonima.
Zašto na neki način i protestvujem? Zato što Zakon o kulturi je sistemski zakon za oblast kulture i svi propisi koji pokrivaju bilo koji segment kulture mora da bude usaglašen sa normama ovog osnovnog, bazičnog zakona. Svaka izmena i dopuna kako god da vam se činila možda i da su izmene i dopune nešto što je manjeg uticaja u stvari ima direktan uticaj na funkcionisanje sistema naše kulture što govori o velikom značaju i ovih današnjih izmena i dopuna o kojima ćete vi raspravljati.
Naravno, zbog važnosti ovih izmena koje se nalaze pred vama održana je javna rasprava i to od 1. februara do 20. februara ove godine i to u čak pet gradova. To su bili pet okruglih stolova osim onog uobičajenog Novog Sada, Niša i Beograda, odlučili smo se da ih održimo i u Čačku i u Subotici. Na Nacrt zakona izmenama i dopunama Zakon o kulturi bilo je dosta predloga, sugestija, rasprave, što me raduje, znači da je to materija koja interesuje i strukovna udruženja i sve ljude koje dotiče ovaj zakon. Imali smo kažem rasprave, ali omogućili smo i elektronski da se svi zainteresovani uključe u ovu javnu raspravu i da nam dostave svoje primedbe i sugestije.
Prihvaćen je deo primedbi koji su bili suština te rasprave. Prvo, da se bolje uredi procedura i izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, da se pre svega obezbedi prisutnost nacionalnih manjina u ovom telu na određeni način i tu se zahvaljujem i poslanici Elviri Kovač koja je bila aktivna u pripremi amandmana koji su sada postali sastavni deo Predloga zakona, jer ih je Vlada usvojila, ali i nacionalnim savetima koji su učestvovali u usmenoj raspravi u Subotici i naravno resornoj ministarki Gordani Čomić, koja je posredovala u ovom procesu.
Druga izmena, to je potreba da preciziramo prosto odnos između osnivača Vlade Republike Srbije i upravnih odbora koje takođe bira Vlada Republike Srbije, a u odnosu na raspisivanje javnih konkursa za izbor direktora javnih ustanova. Tu sam odmah uočila ovih par meseci, pet meseci koliko sam na čelu ovog ministarstva, koliko ne postoji skoro nikakva komunikacija u odnosu između osnivača, republičkih ustanova kulture i samih upravnih odbora, ne kod svih, ali bilo je drastičnih slučajeva u ovih pet meseci.
Ono što je vrlo važno, to je da smo usvojili i primedbu određenih strukovnih udruženja, samostalnih umetnika i ovim izmenama i dopunama se uvodi obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ima tu još nekih manjih izmena gde ne bih trošila vaše cenjeno vreme, jer sam ubeđena da ste svi predlog zakona izmene i dopune Zakona pročitali. Imali smo dva dana raspravu i u Odboru za kulturu i informisanje.
Ono što nismo mogli da prihvatimo to je svakako predlog da se menjaju članovi zakona koji nisu bili predmet izmena i dopuna i to učesnici javne rasprave možda nisu na pravi način razumeli. Kada otvarate javnu raspravu na izmene i dopune ono se odnosi samo na one članove koje i predlažete da se menjaju.
Nisam mogla da prihvatim ni predlog da se ne produžava rok od 30 dana od dana usvajanja budžeta za pripremu raspisivanja javnih konkursa.
Mislim da su oni koji su iznosili primedbe bili pod teretom onog vremena kada se budžet usvajao 30. i 31. decembra, a sada se budžet, koliko znam usvaja krajem novembra ili početkom decembra, pa tu nisu mogli da izračunaju to vreme da će po ovom novom predlogu, svakako krajem januara biti raspisivani konkursi, a ne duboko u proleće, kako se to dešavalo ove godine.
Nismo mogli da nađemo zajednički jezik da se strategija usvoji i dalje u Narodnoj skupštini kada bi to uzeo strategiju nacionalnoj bezbednosti bila je jedina strategija koja se usvaja u Skupštini. Onda bi morali to da urade sva druga ministarstva, a ne da Ministarstvo kulture i informisanja radi po jednim propisima, a svi drugi resari da rade pod drugim.
Bilo je tu i rasprave o tome zašto, ustanove kako su oni rekli uz republičke ustanove kultura koje imaju manji broj zaposlenih moraju da imaju pet članova Upravnih odbora kao i drugi, a ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona sam se trudila da to bude ujednačeno, jer sada imamo od tri, pa do beskonačan broj članova upravnih odbora, a niko ne zna da objasni zašto.
Neke ustanove imaju tri, neke pet, neke sedam, neke 11. Jer, šta to znači, manji broj zaposlenih. Valjda se važnost ustanova republičke kulture ne meri po tome, po broju koliki je broj izvršilaca određenih poslova imamo.
Javni konkursi za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata u kulturi su izuzetno važan instrument vođenja kulturne politike. Vi znate da Ministarstvo kulture i informisanja, može samo na taj način da podstiče i da finansira određene kulturne programe i projekte.
Mislim da je izuzetno važno da se taj rok produži za pripremu od usvajanja budžeta na 60 dana, da prosto učesnik konkursa imaju dovoljno vremena nakon usvajanja budžeta da pripreme svu potrebnu dokumentaciju, jer sada je vreme potrošeno na konsultacije sa učesnicima konkursa i imamo i sada konkurse u aprilu mesecu, koju još uvek nisu završeni.
Rok za njihovo raspisivanje se produžava na 60 dana. Nekada je bilo 30, ali se niko tog roka nije ni pridržavao. Kažem, kada god neko želi nešto da promeni, da uozbilji, da prilagodi onome što se zaista i dešava u praksi onda uvek imate sa druge strane one oponente koji ne znaju zašto vam oponiraju, ali im smeta kada nešto hoćete da promenite.
Nacionalni savet za kulturu, to je posebna jedna tema uvedena po Zakonu o kulturi iz 2009. godine i zašto ga mi nemamo? Pokušala sam da analiziram šta se to dešavalo, ogroman broj predlagača, koji nikako nisu mogli da se slože, koji nisu poštovali one norme, koje su bile zadate, a to je da predlože više kandidata, nego su prosto time što nisu poštovali procedure, parlamentu slali po jednog kandidata, Ministarstvo kulture i informisanja, i tako, i onda si ucenjen da prihvatiš, a ako odbiješ onda kažu da ne poštuješ demokratske procedure.
Mislim da je to ovde mnogo bolje definisano, dobijamo jedno važno telo za državu kao što je Nacionalni savet za kulturu i da ono bude takođe efikasno, i da ti članovi budu aktivni, jer mi smo imali nacionalni savet za kulturu, gde je vremenom pola članova prestalo da se odaziva, i na telefonske pozive, a kamoli da aktivno učestvuju u jednom telu za koje su izabrani, dakle, smanjen broj članova nacionalnog saveta i neka se niko ne uvredi kada kažem da sada imamo i relevantne predlagače, dužni da predlože tri ili četiri člana, da bi mi listu kasnije poslali ovde u parlamentu i omogućili da se izjasni, da nekoga ne prihvati i da ponovo se vrati u proceduru, Ministarstva kulture i informisanja.
Kažem strategija razvoja kulture Republike Srbije, to ste shvatili, ujednačeno je sa ostalim strategijama koje se donose na nivou Vlade Republike Srbije, i Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju i ovom izmenom ćemo moći i da je primenjujemo.
Ustanove kulture upisuju se sada u registre privrednih sudova, intervencija je da to rade od sada Agencije za privredne registre, javni konkursi i izbor direktora, kažem da mi je žao što nemamo sednicu posvećenu samo pitanjima ovih izmena i dopuna, jer mogla bih da vam pričam za 5 meseci, na kakve probleme sam nailazila, i da je to pokazalo ovaj način izbora, određene slabosti.
Bila sam u situaciji da u jednom dnevnom listu vidim oglas, da je neko raspisao konkurs za mesto direktora jedne od republičkih ustanova kulture.
Kada sam se malo raspitala, ispalo je da ni čitav upravni odbor nije bio upoznat sa ovim načelima i uveli smo prethodnu saglasnost osnivača, da bi osnivač uopšte znao da se vrše neke izmene na čelu ustanove kulture.
Upravni odbori će biti ujednačeni i svaka ustanova kulture, imaće mogućnosti da ima 5 članova upravnog odbora, tri člana nadzornog odbora, i da naravno vodi računa da 30% u tom broju bude manje zastupljenom polu, uskoro ćete imati zakon o rodnoj ravnopravnosti pred sobom i biće povećana na 40%, ali 30, 40% u tom broju, 5 otprilike iznosi isto, ali mi ćemo prilagoditi zakonu koji će tek biti donet pa ćemo izmeniti ovu odredbu.
Ono što je važno, to je svakako, i to je bitna promena da će lokalne samouprave morati da uplaćuju doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje samostalnim umetnicima.
Sada imamo jednu čudnu odredbu zakona, da kao mogu i onda većina lokalnih samouprava je završila da ne uplaćuje i nije taj broj umetnika tako veliki, po tim lokalnim samoupravama, da bi neko mislio da će to sada, bog zna kako da optereti njihov budžet, a onda smo imali i fiktivno prijavljivanje, većih gradova Novi Sad i Beograd, da bi, pošto Novi Sad i Beograd, plaćaju te doprinose, možda i Niš, da bi bili plaćeni doprinosi za one koji ne stvaraju i ne žive u tim lokalnim samoupravama, time se rešava pitanje socijalnog statusa iz zdravstvene zaštite samostalnih umetnika.
Pretpostavljam da ćemo imati posebnu sednicu na kojoj ćemo, ne znam koji dan, predsedavajući će nam reći kada ćemo raspravljati o amandmanima. Dva amandmana Vlade, odnosno Ministarstva, oni postaju sastavni deo predloga zakona, ali po proceduri ćemo razgovarati o tome, ali to su naknadne konsultacije i to je bio i deo javnih rasprava i zamerki, zašto da Vlada bira nacionalni savet za kulturu, a ne Skupština, jer zaista nemam nikakav problem, o kandidatima za članove Nacionalnog saveta ovde u parlamentu i to je naravno prihvaćen.
Mislim da time jačamo i kapacitete Narodne skupštine Republike Srbije, a da Ministarstvo kulture i informisanja, neće biti time umanjen naš značaj i naš rad.
U prošlom mandatu se dešavalo da ministar mimoiđe Vladu i pošalje odmah ovde predlog tih članova. Znam i da je bilo problema, da su izabrani šest članova od devetnaeste time, taj Nacionalni savet nikada nije ni konstituisan.
Kažem, meni je interesantno kad god ministar iz kulture informisanja hoće nešto da menja ili nešto da uspostavi ili ako postoji Nacionalni savet za kulturu u zakonu, onda moramo i da ga imamo, e onda se jave oni kojima nije smetalo što mi nemamo Nacionalni savet za kulturu, što nije bio funkcionalan i što nije radio već četiri, pet, šest godina, nego im smeta potreba da se nešto konačno uobliči i da Srbija dobije Nacionalni savet za kulturu.
Kažem, pričali smo i to sam već napomenula sa nacionalnim savetima smo razgovarali o potrebi, uostalom i odredbe člana 17. Zakona o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina da nacionalne manjine budu uključene u rad upravnih odbora, u lokalnim sredinama AP Vojvodine, naravno u broju najmanje jednog člana, a mogućnost da imaju više ako nacionalnih saveta ima više u određenoj lokalnoj zajednici o tome će voditi računa koordinaciono telo, ali to su dva zagarantovana mesta u Nacionalnom savetu za kulturu Republike Srbije. Toliko za sada.
Hvala.