Hvala vam.
Drago mi je da se poštovani poslanici u kratkom vreme ponovo vidimo, da razgovaramo o određenim zakonskim rešenjima iz oblasti kulture koji je deo resora koji pokrivam kao nadležan ministar za kulturu i informisanje. Više bih volela da nemamo spojenu raspravu o ovako važnom, izmenama i dopunama Zakona o kulturi, ali tako je odlučila većina vas ovde u parlamentu i pokušala sam da nađem neku tačku koja spaja kulturu i informisanje sa privrednom i sportom, pa može da se podvede pod reč, hrabrost voditi ove resore u otežanim okolnostima korone. Pokušala sam da shvatim objedinjenu raspravu o svim ovim zakonima.
Zašto na neki način i protestvujem? Zato što Zakon o kulturi je sistemski zakon za oblast kulture i svi propisi koji pokrivaju bilo koji segment kulture mora da bude usaglašen sa normama ovog osnovnog, bazičnog zakona. Svaka izmena i dopuna kako god da vam se činila možda i da su izmene i dopune nešto što je manjeg uticaja u stvari ima direktan uticaj na funkcionisanje sistema naše kulture što govori o velikom značaju i ovih današnjih izmena i dopuna o kojima ćete vi raspravljati.
Naravno, zbog važnosti ovih izmena koje se nalaze pred vama održana je javna rasprava i to od 1. februara do 20. februara ove godine i to u čak pet gradova. To su bili pet okruglih stolova osim onog uobičajenog Novog Sada, Niša i Beograda, odlučili smo se da ih održimo i u Čačku i u Subotici. Na Nacrt zakona izmenama i dopunama Zakon o kulturi bilo je dosta predloga, sugestija, rasprave, što me raduje, znači da je to materija koja interesuje i strukovna udruženja i sve ljude koje dotiče ovaj zakon. Imali smo kažem rasprave, ali omogućili smo i elektronski da se svi zainteresovani uključe u ovu javnu raspravu i da nam dostave svoje primedbe i sugestije.
Prihvaćen je deo primedbi koji su bili suština te rasprave. Prvo, da se bolje uredi procedura i izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, da se pre svega obezbedi prisutnost nacionalnih manjina u ovom telu na određeni način i tu se zahvaljujem i poslanici Elviri Kovač koja je bila aktivna u pripremi amandmana koji su sada postali sastavni deo Predloga zakona, jer ih je Vlada usvojila, ali i nacionalnim savetima koji su učestvovali u usmenoj raspravi u Subotici i naravno resornoj ministarki Gordani Čomić, koja je posredovala u ovom procesu.
Druga izmena, to je potreba da preciziramo prosto odnos između osnivača Vlade Republike Srbije i upravnih odbora koje takođe bira Vlada Republike Srbije, a u odnosu na raspisivanje javnih konkursa za izbor direktora javnih ustanova. Tu sam odmah uočila ovih par meseci, pet meseci koliko sam na čelu ovog ministarstva, koliko ne postoji skoro nikakva komunikacija u odnosu između osnivača, republičkih ustanova kulture i samih upravnih odbora, ne kod svih, ali bilo je drastičnih slučajeva u ovih pet meseci.
Ono što je vrlo važno, to je da smo usvojili i primedbu određenih strukovnih udruženja, samostalnih umetnika i ovim izmenama i dopunama se uvodi obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ima tu još nekih manjih izmena gde ne bih trošila vaše cenjeno vreme, jer sam ubeđena da ste svi predlog zakona izmene i dopune Zakona pročitali. Imali smo dva dana raspravu i u Odboru za kulturu i informisanje.
Ono što nismo mogli da prihvatimo to je svakako predlog da se menjaju članovi zakona koji nisu bili predmet izmena i dopuna i to učesnici javne rasprave možda nisu na pravi način razumeli. Kada otvarate javnu raspravu na izmene i dopune ono se odnosi samo na one članove koje i predlažete da se menjaju.
Nisam mogla da prihvatim ni predlog da se ne produžava rok od 30 dana od dana usvajanja budžeta za pripremu raspisivanja javnih konkursa.
Mislim da su oni koji su iznosili primedbe bili pod teretom onog vremena kada se budžet usvajao 30. i 31. decembra, a sada se budžet, koliko znam usvaja krajem novembra ili početkom decembra, pa tu nisu mogli da izračunaju to vreme da će po ovom novom predlogu, svakako krajem januara biti raspisivani konkursi, a ne duboko u proleće, kako se to dešavalo ove godine.
Nismo mogli da nađemo zajednički jezik da se strategija usvoji i dalje u Narodnoj skupštini kada bi to uzeo strategiju nacionalnoj bezbednosti bila je jedina strategija koja se usvaja u Skupštini. Onda bi morali to da urade sva druga ministarstva, a ne da Ministarstvo kulture i informisanja radi po jednim propisima, a svi drugi resari da rade pod drugim.
Bilo je tu i rasprave o tome zašto, ustanove kako su oni rekli uz republičke ustanove kultura koje imaju manji broj zaposlenih moraju da imaju pet članova Upravnih odbora kao i drugi, a ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona sam se trudila da to bude ujednačeno, jer sada imamo od tri, pa do beskonačan broj članova upravnih odbora, a niko ne zna da objasni zašto.
Neke ustanove imaju tri, neke pet, neke sedam, neke 11. Jer, šta to znači, manji broj zaposlenih. Valjda se važnost ustanova republičke kulture ne meri po tome, po broju koliki je broj izvršilaca određenih poslova imamo.
Javni konkursi za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata u kulturi su izuzetno važan instrument vođenja kulturne politike. Vi znate da Ministarstvo kulture i informisanja, može samo na taj način da podstiče i da finansira određene kulturne programe i projekte.
Mislim da je izuzetno važno da se taj rok produži za pripremu od usvajanja budžeta na 60 dana, da prosto učesnik konkursa imaju dovoljno vremena nakon usvajanja budžeta da pripreme svu potrebnu dokumentaciju, jer sada je vreme potrošeno na konsultacije sa učesnicima konkursa i imamo i sada konkurse u aprilu mesecu, koju još uvek nisu završeni.
Rok za njihovo raspisivanje se produžava na 60 dana. Nekada je bilo 30, ali se niko tog roka nije ni pridržavao. Kažem, kada god neko želi nešto da promeni, da uozbilji, da prilagodi onome što se zaista i dešava u praksi onda uvek imate sa druge strane one oponente koji ne znaju zašto vam oponiraju, ali im smeta kada nešto hoćete da promenite.
Nacionalni savet za kulturu, to je posebna jedna tema uvedena po Zakonu o kulturi iz 2009. godine i zašto ga mi nemamo? Pokušala sam da analiziram šta se to dešavalo, ogroman broj predlagača, koji nikako nisu mogli da se slože, koji nisu poštovali one norme, koje su bile zadate, a to je da predlože više kandidata, nego su prosto time što nisu poštovali procedure, parlamentu slali po jednog kandidata, Ministarstvo kulture i informisanja, i tako, i onda si ucenjen da prihvatiš, a ako odbiješ onda kažu da ne poštuješ demokratske procedure.
Mislim da je to ovde mnogo bolje definisano, dobijamo jedno važno telo za državu kao što je Nacionalni savet za kulturu i da ono bude takođe efikasno, i da ti članovi budu aktivni, jer mi smo imali nacionalni savet za kulturu, gde je vremenom pola članova prestalo da se odaziva, i na telefonske pozive, a kamoli da aktivno učestvuju u jednom telu za koje su izabrani, dakle, smanjen broj članova nacionalnog saveta i neka se niko ne uvredi kada kažem da sada imamo i relevantne predlagače, dužni da predlože tri ili četiri člana, da bi mi listu kasnije poslali ovde u parlamentu i omogućili da se izjasni, da nekoga ne prihvati i da ponovo se vrati u proceduru, Ministarstva kulture i informisanja.
Kažem strategija razvoja kulture Republike Srbije, to ste shvatili, ujednačeno je sa ostalim strategijama koje se donose na nivou Vlade Republike Srbije, i Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju i ovom izmenom ćemo moći i da je primenjujemo.
Ustanove kulture upisuju se sada u registre privrednih sudova, intervencija je da to rade od sada Agencije za privredne registre, javni konkursi i izbor direktora, kažem da mi je žao što nemamo sednicu posvećenu samo pitanjima ovih izmena i dopuna, jer mogla bih da vam pričam za 5 meseci, na kakve probleme sam nailazila, i da je to pokazalo ovaj način izbora, određene slabosti.
Bila sam u situaciji da u jednom dnevnom listu vidim oglas, da je neko raspisao konkurs za mesto direktora jedne od republičkih ustanova kulture.
Kada sam se malo raspitala, ispalo je da ni čitav upravni odbor nije bio upoznat sa ovim načelima i uveli smo prethodnu saglasnost osnivača, da bi osnivač uopšte znao da se vrše neke izmene na čelu ustanove kulture.
Upravni odbori će biti ujednačeni i svaka ustanova kulture, imaće mogućnosti da ima 5 članova upravnog odbora, tri člana nadzornog odbora, i da naravno vodi računa da 30% u tom broju bude manje zastupljenom polu, uskoro ćete imati zakon o rodnoj ravnopravnosti pred sobom i biće povećana na 40%, ali 30, 40% u tom broju, 5 otprilike iznosi isto, ali mi ćemo prilagoditi zakonu koji će tek biti donet pa ćemo izmeniti ovu odredbu.
Ono što je važno, to je svakako, i to je bitna promena da će lokalne samouprave morati da uplaćuju doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje samostalnim umetnicima.
Sada imamo jednu čudnu odredbu zakona, da kao mogu i onda većina lokalnih samouprava je završila da ne uplaćuje i nije taj broj umetnika tako veliki, po tim lokalnim samoupravama, da bi neko mislio da će to sada, bog zna kako da optereti njihov budžet, a onda smo imali i fiktivno prijavljivanje, većih gradova Novi Sad i Beograd, da bi, pošto Novi Sad i Beograd, plaćaju te doprinose, možda i Niš, da bi bili plaćeni doprinosi za one koji ne stvaraju i ne žive u tim lokalnim samoupravama, time se rešava pitanje socijalnog statusa iz zdravstvene zaštite samostalnih umetnika.
Pretpostavljam da ćemo imati posebnu sednicu na kojoj ćemo, ne znam koji dan, predsedavajući će nam reći kada ćemo raspravljati o amandmanima. Dva amandmana Vlade, odnosno Ministarstva, oni postaju sastavni deo predloga zakona, ali po proceduri ćemo razgovarati o tome, ali to su naknadne konsultacije i to je bio i deo javnih rasprava i zamerki, zašto da Vlada bira nacionalni savet za kulturu, a ne Skupština, jer zaista nemam nikakav problem, o kandidatima za članove Nacionalnog saveta ovde u parlamentu i to je naravno prihvaćen.
Mislim da time jačamo i kapacitete Narodne skupštine Republike Srbije, a da Ministarstvo kulture i informisanja, neće biti time umanjen naš značaj i naš rad.
U prošlom mandatu se dešavalo da ministar mimoiđe Vladu i pošalje odmah ovde predlog tih članova. Znam i da je bilo problema, da su izabrani šest članova od devetnaeste time, taj Nacionalni savet nikada nije ni konstituisan.
Kažem, meni je interesantno kad god ministar iz kulture informisanja hoće nešto da menja ili nešto da uspostavi ili ako postoji Nacionalni savet za kulturu u zakonu, onda moramo i da ga imamo, e onda se jave oni kojima nije smetalo što mi nemamo Nacionalni savet za kulturu, što nije bio funkcionalan i što nije radio već četiri, pet, šest godina, nego im smeta potreba da se nešto konačno uobliči i da Srbija dobije Nacionalni savet za kulturu.
Kažem, pričali smo i to sam već napomenula sa nacionalnim savetima smo razgovarali o potrebi, uostalom i odredbe člana 17. Zakona o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina da nacionalne manjine budu uključene u rad upravnih odbora, u lokalnim sredinama AP Vojvodine, naravno u broju najmanje jednog člana, a mogućnost da imaju više ako nacionalnih saveta ima više u određenoj lokalnoj zajednici o tome će voditi računa koordinaciono telo, ali to su dva zagarantovana mesta u Nacionalnom savetu za kulturu Republike Srbije. Toliko za sada.
Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednici Vlade.
Da potvrdim da nas očekuje nas i rasprava u pojedinostima u danima odmah nakon praznika, tako da još ćemo govoriti o ovim važnim temama.
Reč ima ministarka Anđelka Atanasković.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Vlada predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da donose Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji iz sledećih razloga.

Oblast akreditacije je uređena Zakonom o akreditaciji i „Službeni glasnik RS“ broj 73/10 u daljem testu zakon, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Pored potrebe dodatnog usaglašavanja sa Uredbom evropskog parlamenta i Saveta broj 765/2008, nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od 10 godina, praksa je pokazala da je u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti akreditacije neophodno izmeniti, odnosno dopuniti postojeća zakonska rešenja.

Pod jedan, u cilju daljeg unapređenja oblasti akreditaciju u Republici Srbiji i usklađivanja sa pomenutom evropskom regulativom izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji su prevashodno preciznije definisani određeni pojmovi.

Takođe, u cilju dodatnog usklađivanja sa pomenutom evropskom Uredbom, detaljno su propisani i uslovi kojeg akreditaciono telo Srbije, u daljem tekstu ATS, kao nacionalno akreditaciono telo mora ispunjavati.

Prilikom priprema izmena i dopuna predlagač je takođe imao u vidu i jačanje transparentnosti rada ATS, naročito, imajući u vidnom anketu koji je među akreditovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti sprovelo Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Anketa je imala za cilj prikupljanje podataka o efikasnosti funkcionisanja sistema akreditacije u Republici Srbiji.

Analiza ankete je pokazala pored potrebe transparentnijeg rada Nacionalnog tela za akreditaciju da je u interesu privreda i pravne sigurnosti celishodno definisanje rokova za završetak postupka akreditacije, što je predlagač definisao izmenama i dopunama važećeg zakona.

Takođe, u cilju jačanja transparentnosti predlagač je predvideo vođenje javnog registra ocenjivača i eksperata uključenih u postupak akreditacije. Imajući u vidu mišljenje Ministarstva finansija, zauzet je stav sa odredbe u visini troškova akreditacija definišu kroz zakon koji reguliše republičke administrativne takse.

Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Zakona o akreditaciji, sadržan je u potrebi jačanja nadzora ministarstva nadležnog za poslova akreditacije Ministarstva privrede, znači nad ustanovom u kojoj u skladu sa članom 5. važećeg Zakona o akreditaciji povereno vršenje poslova akreditacije, dakle, nad ATS-om, a sve u cilju pravilnog funkcionisanja sistema akreditacije i preduzimanja odgovarajućih mera kada je to potrebno.

U cilju efikasnijeg vršenja nadzora nad radom ATS ukazala se potreba da se preciznije definišu odredbe koje se tiču imenovanja članova i predsednika organa ATS. U praksi se pokazalo da je neadekvatan i sadašnji sastav Komisije za žalbe ATS. U tom smislu se u cilju obezbeđivanja nepristrasnosti i jačanje efikasnosti rada Komisije za žalbe ukazala potreba za propisivanjem njenog novog sastava i načina odlučivanja, te se radi daljeg usaglašavanja sa Uredbom 765/2008 uključene izmenom koje se odnose na način rada Žalbene komisije ATS.

Takođe, za razlog za izmene leži u potrebi jačanja saradnje svih resornih organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu, odnosno donošenje tehničkih propisa sa ATS, u smislu razmene neophodnih informacija i učešće njihovih predstavnika kao posmatrača u ocenjivačkom delu postupka akreditacije u slučaju kada je u pitanju akreditacija u svrhu imenovanja, odnosno ovlašćivanja.

Predložena rešenja uticaće na tela za ocenjivanje usaglašenosti, čiju kompetentnost utvrđuje ATS kojima je u interesu veća efikasnost i pravna sigurnost ostvarena kroz definisanje roka za završetak postupka akreditacije i roka za obnavljanje akreditacije čime se postiže brže i izvesnije okončanje postupka akreditacije.

Preciznim definisanjem trajanja postupka akreditacije sprečava se gubljenje potencijalne dobiti u poslovanju. Na taj način pozitivnost utiče i na njihovu tržišnu konkurentnost. Naime, imaću u vidu da je u skladu sa članom 4. važećeg zakona akreditacija dobrovoljna. Jedan broj tela za ocenjivanje usaglašenosti u Republici Srbiji posluje sa sertifikatima o akreditaciji izdatim od strane inostranih nacionalnih tela za akreditaciju.

Predlagač smatra da će nova zakonska rešenja ohrabriti predmetne privredne subjekte, da se obrate ATS-u u cilju sticanja odgovarajućih sertifikata o akreditaciji izdatih od strane nacionalnih tela za akreditaciju Republike Srbije. Akreditaciono telo Srbije, budući da je omogućena veća transparentnost rada te ustanove, zatim ojačana efikasnost rada njenih organa, pre svega imajući u vidu Upravni odbor, Nadzorni odbor i Žalbenu komisiju, zatim utiče na organe, odnosno organizacije koje su nadležne za pripremu i donošenje tehničkih propisa. Budući da je predlogom zakona uvedena obaveza da ti organi, odnosno organizacija ATS u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona zaključe protokol saradnje koji će omogućiti dostupnost i razmenu informacija u vezi sa postupcima akreditacije u svrhu imenovanja, ovlašćenja i drugih pitanja vezanih za sprovođenje nadzora i primenu tehničkih propisa.

Takođe, utiče na korisnike usluga akreditivnih tela za ocenjivanje usaglašenosti koji će u svojim poslovnim aktivnostima moći sa više izvesnosti da … pri izboru odgovarajućih akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti zahvaljujući uvođenju veće pravne sigurnosti kroz definisanje vremenski predvidljivih rokova za sprovođenje i obnovu postupka akreditacije tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Na kraju, ističemo da primena predloženih rešenja neće izazvati povećanje troškova za privredne subjekte i druga pravna lica koja podnose prijave za akreditaciju. Napominjemo i da predlagač radi stvaranja uslova za ispunjavanje zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, prilikom izrade izmene i dopune ovog zakona, pored ostalog uvažavaju sve zahteve gore pomenute uredbe 765/2008 kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju, kao i zahtev relevantnog međunarodnog standarda koji se odnose i na ocenjivanje usaglašenosti, tj. zahteve za akreditaciona tela koja akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Budući da se rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a da su navedene izmene i dopune u skladu sa razvojem akreditacije u Evropi, preporukama i procedurama međunarodnih organizacija za akreditaciju, kao i potrebama privrede Republike Srbije predlaže se usvajanje ovog zakona.

Takođe, imamo još jednu izmenu. Vlada predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da donese zakon o predmetima od dragocenih metala, kojim bi se na sveobuhvatan način uredilo obavljanje delatnosti proizvodnje, prometa i nadzora u oblasti predmeta od dragocenih metala iz sledećih razloga od kojih je najznačajnije to što se vrši usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku.

Naime, važećim zakonom propisano je nadzor nad predmetima od dragocenih metala vrši Direkcija za mere i dragocene metale preko lica ovlašćenih za vršenje nadzora. Tim zakonom propisani su i uslovi koja lica ovlašćena za vršenje nadzora moraju da ispunjavaju, kao i obrazac i sadržinu službene legitimacije.

Ovim zakonom se u pogledu uslova koje mora da ispunjava inspektor koji vrši nadzor nad predmetima od dragocenih metala, kao i u pogledu posedovanja službene legitimacije, vrši upućivanje na zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Izvršava se obaveza utvrđena tačkom iz Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz procene rizika za pranje novca i procene rizika za finansiranje terorizma koja se odnosi na neophodnost preciziranja i razgraničenja nadležnosti u delu nadzora kontrole proizvodnje, prometa, otkupa i vođenja evidencije predmeta od dragocenih metala.

Razrađene su odredbe koje se odnose na otkup upotrebljivanih predmeta od dragocenih metala. S tim u vezi, uveden je pojam otkupljivača kao privrednog subjekta koji je registrovan u Republici Srbiji u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i koji je registrovan u Direkciji za mere i dragocene metale kao otkupljivač predmeta od dragocenih metala.

Otkup upotrebljivanih predmeta ili njihovih delova od dragocenih metala može da vrši samo otkupljivač na označenom otkupnom mestu koji prilikom otkupa izdaje otkupni list.

Otkupljivač je dužan da vodi evidenciju o otkupu predmeta i proizvođači će morati da vrše otkup predmeta radi obezbeđivanja sirovina za svoj rad, ali uz uslov da se registruju kod direkcije kao otkupljivači.

Preciziraju se odredbe koje se odnose na nadzor u oblasti predmeta od dragocenih metala. Direkcija za mere i dragocene metale zadržava nadležnost za vršenje nadzora nad predmetima dragocenih metala i proizvođačima tih predmeta, a tržišni inspektori sprovode i nadzor nad prometom predmeta i otkupljivačima predmeta u skladu sa ovim zakonom, kao i propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini i tržišni nadzor.

Ovim zakonom nije obuhvaćeno investiciono zlato koje je definisano u smislu propisa kojim je uređen porez na dodatu vrednost, PDV, kao ni investiciono srebro, platina i paladijum, s obzirom da se radi o specifičnoj vrsti štednje, odnosno novca.

Ukinuta je mogućnost ovlašćivanja tela za ispitivanje i žigosanje predmeta, s obzirom da od 2011. godine, kada je uvedena ta mogućnost, nije bilo zainteresovanih privrednih subjekata za obavljanje tih poslova.

Ukinuto je oročavanje važećeg znaka proizvođača uvoznika i zastupnika koji je do sada važio 10 godina, čime se olakšava poslovanje tih privrednih subjekata.

Novina je odredba o vanrednom ispitivanju finoće predmeta od dragocenog metala, kojom se svakom zainteresovanom licu omogućava da u slučaju sumnje u stepen finoće predmeta taj predmet ispita u Direkciji za mere i dragocene metale.

Predložena rešenja uticaće na proizvođače, uvoznike ili zastupnike proizvođača predmeta od dragocenih metala koji predmet označavaju znakom proizvođača, uvoznika ili zastupnika koji se određuje rešenjem direkcije i važi 10 godina, koji ukidanjem roka važenja rešenja više neće biti u obavezi da direkciji podnose zahtev za obnavljanje rešenja o znaku, proizvođaču, uvoznika ili zastupnika.

Direkcija za mere i dragocene metale, kao i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je sektor tržišne inspekcije, koji kao organi državne uprave sprovode inspekcijski nadzor u oblasti predmeta od dragocenih metala tako što se preciznijim formulisanjem odredbi koje se odnose na razgraničenje nadležnosti u oblasti inspekcijskog nadzora doprinosi efikasnijem organizovanju i obavljanju tih poslova.

Takođe, utiče na nove privredne subjekte otkupljivače upotrebljivanih predmeta od dragocenih metala o kojima će se voditi evidencija, čime će se omogućiti kvalitetniji nadzor nad njihovim radom, na zainteresovana lica, pre svega, potrošače, odnosno kupce predmeta od dragocenih metala, kojima će se omogućiti vanredno ispitivanje finoće predmeta od dragocenog metala, što predstavlja dodatnu zaštitu pri kupovini ovih predmeta.

Dakle, donošenjem ovog zakona obezbediće se da Republika Srbija garantuje visok kvalitet predmeta od dragocenog metala na svom tržištu, kao i poštenu tržišnu utakmicu u cilju zaštite interesa kako potrošača, tako i proizvođača, uvoznika, odnosno zastupnika predmeta od dragocenih metala.

To su naši predlozi za izmenu zakona. Stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja.

Hvala vam.

Zahvaljujem ministarki Atanasković.
Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštavam vas da, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3, danas Narodna skupština radi i duže od 18.00 časova zbog održavanja dela sednica na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja.
Takođe vas obaveštavam da smo dobili dopis od RTS. Nećemo biti u direktnom prenosu od 13.50 do oko 15.30 časova zbog prenosa sportskog događaja.
Takođe, obaveštavam vas da ćemo redovnu pauzu imati od 15.00 časova, kao što već i očekujete.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege, dragi građani Republike Srbije, današnje izlaganje počeo bih sa mislima našeg čuvenog pisca Pavića, koji je napisao u jednoj od svojih knjiga da ako želite da doživite knjigu na pravi način, morate da je pročitate dva puta – prvi put kada ste mlađi od njenih junaka, a drugi put posle dosta godina, kada ti isti junaci postanu mnogo mlađi od vas i na taj način sagledaćete lik i delo tih junaka iz oba ugla.
Danas, kada predstavljam izmene i dopune Zakona o sprečavanju dopinga pred vama, narodni poslanici, mogu da se poistovetim sa tim istima, zato što sam imao priliku kao vrhunski sportista da doživim punu primenu Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, da sagledam sve prednosti i sve mane i na svojoj ličnoj koži da sagledam celokupnu proceduru uzimanja uzorka, ali ono što je najvažnije, smatram da sam svojim delovanjem poslao uvek snažnu poruku, da je doping apsolutno nedozvoljen u sistemu sporta, da je nulta tolerancija dopinga u sportu nešto što treba da čini ne samo nas sportiste, već celokupno društvo i da svi zajedno moramo da šaljemo vrlo snažnu poruku o štetnosti uzimanja bilo kakvih supstanci ili bilo kakvih olakšavajućih okolnosti da biste došli do vrhunskih rezultata.
Zakon iz 2014. godine u potpunosti je ispunio svoja očekivanja i sa ponosom danas možemo da istaknemo da je u potpunosti prihvaćen od celokupnog sistema sporta svih činioca Saveza sportista, svih onih koji čine uspeh svakog dana našeg sistema sporta i da možemo da kažemo da je u potpunosti implementiran.
Danas kada pričamo o izmenama i dopunama ne radimo zato što je to nužna potreba. S jedne strane i jeste, zato što želimo da se uskladimo sa međunarodnim sportskim pravilima, ali želimo da unapredimo nacionalno zakonodavstvo i želimo da učinimo taj zakon još boljim, još kvalitetnijim i porukama koje želimo da pošaljemo kroz njegovo delovanje, želimo da utičemo na što veći broj građana, prvenstveno dece u sistemu sporta.
Naše delovanje kroz implementaciju sadašnjeg zakona najviše se odnosilo na preventivu, a ne na represiju. Želeli smo da kroz naše delovanje što veći broj sportista edukujemo o štetnosti dopinga u sportu. Želeli smo da kroz naše delovanje što veći broj sportista edukujemo o štetnosti dopinga u sportu. Želeli smo kroz razne vidove edukacije i radionice da edukujemo što veći broj profesionalnih sportista, amatera, dece, srednjoškolaca, osnovaca koliko je doping nezdrav i koliko je on prvenstveno nezdravo na zdravlje svih nas i koliko štetan i koban može da bude po zdravlje sportista i svih u sistemu sporta.
Danas sa ponosom možemo da kažemo da je preko 40.000 sportista, srednjoškolaca, osnovaca prošlo sve vidove edukacije, da su danas sertifikovani i da imaju bolje i veće znanje kada je reč o sprečavanju ovako jedne negativne pojave u sportu kao što je doping u sportu.
Ponosni smo na program vršnjačke edukacije i smatramo da upravo vršnjaci svojim vršnjacima mogu da prenesu najbolje znanje i mogu na njihov jedinstven, svojstven način da prenesu te snažne poruke.
S ponosom mogu da istaknem da ako u danu za glasanje izglasate ovaj zakon, bićemo među prvim zemljama u svetu koja je izvršila harmonizaciju nacionalnih propisa i da ćemo na taj način biti lideri u svetu, ako što smo danas lideri po sportskim rezultatima.
Mislim da je vrlo važno pratiti međunarodne pravne tekovine i da na taj način šaljemo jasnu poruku da želimo da se usavršavamo, da želimo iz dana u dan da budemo bolji i da želimo da se takmičimo sa svima, a mislim da smo to našim delovanjem u svim društvenim aspektima pokazali da danas možemo da budemo ponosni ne samo po sportskim rezultatima, već po svim drugim aspektima, gde i Srbija jeste lider u svetu, a pogotovo jeste lider u regionu.
Jedno od osnovnih načela izmene ovog zakona jeste usklađivanje sa Svetskim antidoping kodeksom. Prihvatanjem svih izmena Svetskog antidoping kodeksa koji je stupio na snagu 1.1. ove godine šaljemo snažnu poruku, ali dajemo mogućnost našim sportistima da mogu da se takmiče u međunarodnim takmičenjima, da možemo kao država da organizujemo međunarodno takmičenje i da naše organizacije mogu da budu članovi međunarodnih sportskih organizacija.
Kazna da se ne izvrši harmonizacija jeste kobna po naš sistem sporta i zato želimo da budemo među prvim zemljama i zato želimo da pošaljemo našem sistemu sporta da pratimo njihove rezultate i njihove napore.
Jedan od primera koji će vama biti blizak jeste da je jedna snažna i velika zemlja kao što je Rusija pretrpela značajne sankcije zbog nepoštovanja Svetskog antidoping kodeksa i danas ispravlja sve one neusaglašenosti sa željom da sportisti imaju ravnopravan odnos na međunarodnim sportskim takmičenjima. To vam dovoljno govori koliko je na međunarodnom nivou ozbiljna borba protiv dopinga i koliko se sagledava i gleda usklađivanje svih nacionalnih akata i propisa sa međunarodnim aktima i propisima.
Druga važna izmena jeste usklađivanje sa nacionalnim propisima. Prvenstveno tu mislim na Zakon o inspekcijskom nadzoru, kao i sa Zakonom o sportu. Posle određene vremenske instance neophodno je usaglasiti sa nacionalnim propisima, tako da jedan deo izmena zakona o kome danas raspravljamo se tiče i toga.
Dalje, uvodi se nova povreda antidoping pravila. Dosadašnjim zakonom utvrđeno je da postoji 10 povreda antidoping pravila. Ovim izmenama i dopunama se utvrđuje i jedanaesta povreda doping pravila. Ona se odnosi prvenstveno na sprečavanje bilo koje vrste zastrašivanja sportiste ili drugog lica u sistemu sporta a koji želi da prijavi doping.
Smatramo da je važno da uvedemo ovo pravilo da bismo omogućili i transparentnost i da bismo ohrabrili sve one učesnike u sistemu sporta koji su svedoci možda i uzimanja dopinga i svih negativnih pojava koje se odnose na sprečavanje dopinga i da ih ohrabrimo da ta saznanja podele sa nadležnim institucijama.
Dalje, želimo da uvedemo veću neizvesnost koja se tiče sprovođenja doping kontrola na nacionalnim takmičenjima. Da budem dovoljno otvoren, dosadašnjim zakonom propisano je da se doping kontrola vrši na polufinalnim i finalnim utakmicama. Na taj način sportista je unapred znao da će na tim utakmicama biti sigurno sprovedena doping kontrola. Izmenama želimo da propišemo da se doping kontrola može sprovesti na nacionalnim takmičenjima u svakom mogućem trenutku. Želimo da povećamo neizvesnost, ali želimo da pošaljemo poruku sportisti da, bez obzira koji rang takmičenja igra u kom trenutku, u kom delu godine, i te kako želimo da pratimo njegovo zdravstveno stanje, i te kako želimo da ispratimo da li je na nečastan način pokušao da dođe do rezultata i na taj način želimo da pooštrimo kriterijume, ali i da povećamo standard kada je reč o zdravlju sportista, ali i pravičnosti i jednakosti u sistemu sporta.
Vrlo važna promena jeste uvođenje dva nova člana u Antidoping upravni odbor. Mislimo da zbog povećanog rezultata koji ostvaruju naši paraolimpijci na nacionalnoj i međunarodnoj sceni, ali prvenstveno zbog drastično većeg broja sportista osoba sa invaliditetom u sistemu sporta želimo da unesemo novinu i da u Upravnom odboru Antidoping agencije upravo Paraolimpijski komitet ima svoje predstavnike. Na taj način želimo da ohrabrimo paraolimpijce, želimo da pokažemo koliko su ravnopravni, koliko su jednaki, a danas kao država možemo da se podičimo nikad većim uspesima naših paraolimpijaca i sportista osoba sa invaliditetom.
Daću vam jedan banalan primer. Godine 2012. na Paraolimpijskim igrama u Londonu osvojili smo pet medalja, na prethodnim u Rio de Ženeiru osvojili smo devet medalja. Duplirali smo broj i tu tendenciju želimo da nastavimo dalje. Iskreno se nadamo da će na ovim Paraolimpijskim igrama u Tokiju za par meseci naši paraolimpijci ostvariti još bolje i veće rekordne rezultate.
Želimo da povećamo nezavisnost rada drugostepenog organa u odlučivanju Antidoping agencije, a tiče se radi Antidoping odbora. Do sada je članove Antidoping odbora birao Upravni odbor Antidoping agencije. Sadašnjim izmenama predlažemo da te članove biraju tri naše najveće krovne organizacije – Olimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije i Paraolimpijski komitet Srbije. Na taj način želimo da povećamo nezavisnost, želimo da damo i veću ingerenciju, ali želimo da povećamo i odgovornost ljudi koji učestvuju u radu Antidoping odbora.
Dragi narodni poslanici, mislim da je izuzetno važno da nastavimo sa snažnom borbom protiv dopinga i protiv svega nečasnog u sistemu sporta. Srpski sport koji je jednoglasno prihvatio prethodni zakon. Sprovedena je vrlo opsežna i široka javna rasprava gde u potpunosti mogu da vam prenesem da su sve sportske organizacije, sve krovne organizacije, celokupan sistem sporta prihvatio ovo rešenje za dalje unapređenje, sistemsko unapređenje u borbi protiv dopinga.
Mislim da danas šaljemo vrlo snažnu poruku ferpleja koja mora da čini celokupan sistem, ali i celokupno društvo. Šaljemo poruku tolerancije, ali šaljemo i poruku da brinemo i te kako o zdravlju sportista, o jednakosti, o pravičnosti i da samo na častan način možemo doći do vrhunskih rezultata.
U danu za glasanje vas pozivam da izglasate ovaj zakon i da svi zajedno uzmemo učešće u borbi protiv dopinga, ali i u boljim rezultatima naših sportista koji su na istorijskom nivou. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru.
Prelazimo na nadležne odbore.
Za reč se javlja potpredsednica Narodne skupštine, predsednik Odbora za evropske integracije, gospođa Elvira Kovač.

Zahvaljujem, uvaženi potpredniče.

Potpredsednice Vlade, članovi Vlade sa saradnicima, zaista imamo spojenih nekoliko tačaka na dnevnom redu, tako da ću se ja u ovom kraćem izlaganju baviti sada isključivo izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji i to iz ugla usklađenosti, kao predsednica Odbora za evropske integracije, a kasnije ću govoriti, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.

Dakle, akreditacija, kao što je poznato, ovaj zakon nije bio u potpunosti usklađen sa evropskom regulativom, a upravo u delu koji se odnosi na oblast akreditacije, a kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima koja je važila tada u vreme donošenja aktuelnog zakona, a na snazi je i sada i upravo je neophodno ovo dodatno usaglašavanje.

Pored ovog dodatnog usaglašavanja sa evropskom uredbom, nakon perioda primene ovog zakona, a znamo da je to sada već osam godina, praksa je pokazala da u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti akreditacija jednostavno je neophodno izmeni ovaj zakon i dopuniti postojeća zakonska rešenja.

U cilju daljeg unapređenja oblasti akreditacije u našoj zemlji, u Republici Srbiji, usklađivanja sa evropskom regulativom izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji, kao što smo to čuli, preciznije su definisani određeni pojmovi koji sublimiraju u sebi poslove koje obavljaju ova tela i u cilju dodatnog usklađivanja sa izuzetno značajnom uredbom, raduje me što je ministarka iznela, 765 još iz 2008. godine i propisani su uslovi koje Nacionalno akreditaciono telo mora ispunjavati.

Vi ste, gospođo ministre, odnosno Vlada i svi vaši saradnici kao predlagač, na osnovu ocenu Odbora za evropske integracije, s jedne strane radi stvaranja uslova za ispunjavanje za članstvo u EU, ali tako i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji prilikom izrade ovih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, uvažili zahteve ove Uredbe 765/2008 u potpunosti kojom se propisuju uslovi za akreditaciju, kao i zahteve relevantnog međunarodnog standarda koji ste takođe spomenuli koji se odnosi na ocenjivanje usaglašenosti, tj. zahteve za akreditaciona tela.

Jedan od razloga, kao što znamo, za donošenje ovih izmena i dopuna zakona je sadržan u potrebi jačanja nadzora vašeg ministarstva, Ministarstva privrede, koje je nadležno za poslove akreditacije nad nacionalnim akreditacionim telom, a sve u cilju pravilnog funkcionisanja sistema akreditacije, preuzimanja odgovarajućih mera kada je to potrebno.

S druge strane, smatramo da razlog za izmene leži u potrebi jačanja saradnje određenih organa i organizacija svih resornih nadležnih za pripremu, odnosno za donošenje tehničkih propisa u smislu razmene neophodnih informacija, učešća njihovih predstavnika.

Da naglasim, što je značajno sa polja evropskih integracija, našeg Odbora za evropske integracije da je Predlog zakona u potpunosti usklađen sa, kako sa SSP, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a moramo da naglasimo i da prelazni sporazum, znači drugi nema, ne sadrži odredbe o akreditaciji. Predlog zakona je u skladu i sa odredbama primarnih prava EU i usklađen je sa načelima koje iz tih odredbi proizilaze.

Odgovarajući propis EU, kao što smo to čuli, kojim je usaglašen Predlog zakona, neka osnova je ova Uredba 765 iz 2008. godine, Uredba Evropskog parlamenta i Saveta EU. Ona je doneta još 9. jula 2008. godine i njome se propisuju neki detalji, zahtevi za akreditaciju, tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima.

Ono o čemu nismo govorili, mislim da je značajno da naglasimo iz ugla evropskih integracija, bar ja nisam čula, je da je Predlog zakona bio predmet konsultacija. Znači tu je bio „Tvining projekat“, a i konsultacije izuzetno aktivne sa Evropskom komisijom, te su izvršene određene korekcije. Na osnovu njihovih primedbi i mišljenja produžen je maksimalan rok za okončanje postupka akreditacije, rok za obnavljanje akreditacije. Izmenjen je član koji se odnosi na prekograničnu akreditaciju, izostavljeno upućivanje klijenata na inostrano akreditaciono telo u slučaju prekoračenja roka za akreditaciju i po zahtevu Evropske komisije, znači koji je ispunjen. Razrađeni su zahtevi koje Nacionalno akreditaciono telo mora da ispuni u skladu ponovo sa ovom spomenutom Uredbom 765/2008. Dopunjen je sastav komisije za žalbe. U skladu sa primedbom Evropske komisije usklađene su i odredbe o prekograničnoj akreditaciji.

Stoga od Odbora za evropske integracije svakako imate pozitivno svetlo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsednici Kovač.
Za reč se javlja predsednik Odbora za kulturu i informisanje, poslanica Sandra Božić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Svakako smo imali priliku da čujemo jedno obraćanje sva tri ministra i dobro obrazloženje sva tri zakona. Ja bih u ime Odbora za kulturu i informisanje, što se tiče Zakona o kulturi, rekla par reči s obzirom da smo imali priliku i od samog ministarstva i od dolaska ministra za kulturu i informisanje, gospođe Maje Gojković, na čelo ove institucije da vidimo neka ozbiljna zakonska rešenja i da shvatimo jednu nameru ovog ministarstva i samog ministra da osavremeni pravne regulative i da uspostavi efikasniju proceduru u okviru tematike koja se tiče kulture i informisanja, što je svakako nešto što je za pohvalu, s obzirom da smo prethodni zakon koji je donesen imali 2009. godine, da li je tako, koji je sa raznim manjkavostima sve ovo vreme služio kao pravni okvir.

Mislim da je došlo pravo vreme da se razgovara o regulativi koja može domen kulture i informisanja, u ovom slučaju kulture, dovesti do nekih novih zakonskih rešenja koja će omogućiti u praksi efikasniju primenu.

S obzirom da smo imali priliku da čujemo da su, kao što je sama ministarka rekla, i javne rasprave na ovu temu, što je je svakako dobra, primer dobre prakse u okviru svakog donošenja izmena i dopuna zakona, podsetiću vas još jednom da su javne rasprave održane na pet okruglih stolova od 1. februara do 20. februara 2021. godine i u različitim gradovima, tako da smo tu obuhvatili jedan širok dijapazon mišljenja.

Svakako da su različiti činioci kulturnog sveta bili prisutni na svim ovim raspravama koje su se dešavale u Čačku, Subotici, Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Po tome ćete videti da je u potpunosti ova rasprava o temama kulture bila decentralizovana, što je pohvalno.

Što se samog zakona tiče i onoga što je Odbor imao priliku da vidi u načelu, a kasnije smo razmatrali u pojedinostima, ali to ćemo u toku sledeće nedelje raspravljati, istakla bih nekoliko tema koje se tiču kulture i unapređenje efikasnosti rada samih tema. To je, pre svega, Nacionalni savet o kojem ste vi govorili i koji je bio i tema u medijima ovih nekoliko dana, prošle čitave nedelje od kako smo najavili izmenu zakona.

Svakako da je izuzetno važno da Nacionalni savet za kulturu bude efikasan, da Nacionalni savet za kulturu prevaziđe onu ulogu koji je u prethodnom periodu imao, koja je bila samo deklarativna jer videli smo da je to telo i preglomazno i da je bilo u potpunosti, na žalost, nezainteresovana za sva pitanja koja se tiču domena rada kulture, tako da smo sa ovom izmenom došli do toga i složili su se svi članovi Odbora da će efikasnost ovog tela i njegova suština najzad biti postignuta, odnosno dostignuta.

Takođe, pohvalila bih, kasnije ću nešto više o tome reći kao ovlašćeni predstavnik, vezano za ovaj zakon da je procedura regulisanja obaveza po osnovu uplate doprinosa licima koja samostalno obavljaju umetničku ili neku drugu delatnost važno i nije ostavljena kao stvar izbora lokalnim samoupravama, što je u ranijim godinama bilo, pa je opet na taj način obesmislila i ovu kategoriju, s obzirom da kada nešto možete i ne morate, odaberete u nekom određenom finansijskom momentu, govoreći upravo o lokalnim samoupravama da ne morate.

Tako da je obaveza zapravo lokalne samouprave da uplaćuje ove doprinose za penzijsko i socijalno samostalnim umetnicima nešto što na sasvim drugačiji način govori o tome kako percipiramo umetnike, kako percipiramo kulturu i na koji način zapravo kulturnu baštinu čuvamo, upravo na ovaj način, i na koji način razmišljamo o kulturi.

Mislim da je ta percepcija vrlo jasna i da je upravo Ministarstvo za kulturu i informisanje na čelu sa ministarkom Majom Gojković dalo jedan sasvim nov pečat u ovom delokrugu rada Ministarstva i da ćemo i u narednom periodu, a imamo i na dnevnom redu i za sledeće zasedanje određene izmene i dopune zakona koje se opet tiču kulture. Zaista videti jedan izuzetan napredak i da ćemo kulturu na velika vrata zaista vratiti u Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem, gospođi Božić.
Reč ima potpredsednica Vlade, Maja Gojković. Izvolite.