Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

1. dan rada

29.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Desetu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je, članom 88. stav 5. Poslovnika, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, te vas molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 131 narodni poslanik, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Kao prvo ja bih da vam se zahvalim na organizaciji međustranačkog dijaloga koji je krenuo sinoć, gde ste vi, zajedno sa našim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pokrenuli tu priču na najbolji način, jer to je jedini način da rešimo neke nesuglasice vezano za sve one izborne radnje i sve ono što je nekom nešto nedodirljivo. To konkretno mislim na one koji nisu bili na ovom dijalogu. Neka to ide njima na čast i uvek mogu da se žale. Kod nas se kaže – onaj ko gubi može da se žali kod Mile Rovala u Knjaževac. To je neki advokat Mile Rovalo. Ali, to se kaže kod nas, u mom kraju.

Jedna od stvari vezano za taj dijalog jeste da je Ujedinjena seljačka stranka tu učestvovala. Imamo neke svoje predloge, a ali to smo vama dali, predali i očekujem da ćemo neke stvari od toga i prihvatiti.

Meni je vrlo bitna jedna stvar, to može da se desi i nekim drugim političkim strankama. Inače, mi smo prošle godine promenili taj cenzus gde za prelazak cenzusa i ulazak u parlamente, kako lokalne, tako pokrajinske, tako i u Parlament Srbije, je 3%.

Kada smo bili na tim našim izborima, kao Ujedinjena seljačka stranka bili smo i na izborima i u Nišu sami. Mi smo u gradskoj opštini Crveni krst kao Ujedinjena seljačka stranka prošli cenzus, imali smo 3,6%, ali nismo dobili odbornika, ja ne znam iz kog razloga. Da li zbog tog Dontovog sistema ili ne znam šta, ali cenzus je 3% i ja sam računao da će to biti ulazak odbornika u parlament.

To je jedna od stvari koja se može desiti i nekome drugom. To se može desiti na izborima za parlament Republike Srbije, pa da ne dođemo u istu situaciju. Mi smo prošli 3,6% i nismo dobili odbornika, a neki poslanici kada su 2006.godine bili na izborima imali su 2,99% i oni su uspeli da uđu u parlament zahvaljujući nekim stranim ambasada.

Mislim da o tome treba da se govori i mislim da je za to potrebno da se zna, da je cenzus od 3% da li je to prolazak i ulazak u parlamente, da li u lokalne, pokrajinske ili republički parlament, i da to ukoliko ima nekih problema da se to reši na vreme da ne dođemo u situaciju da to bude nekome na štetu.

To je vrlo bitno i ja mislim da ova naša sada kampanja, vezano za razvoj demokratije, da se što veći broj ljudi skupi. Juče je bilo 26 stranaka. Ovde smo razgovarali o tim izbornim uslovima. To je nešto stvarno pozitivno, dobro i očekujem da ćemo zajedno sa svima, zajedno sa našim predsednikom Srbije koji je tu, koji je dao stvarno neke konstruktivne predloge, da će to biti rešeno na najbolji način i da će sve to biti za doprinos demokratiji u našoj zemlji Srbiji.

Još jedno pitanje bih hteo da postavim, konkretno, Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Batut – da li će imati mogućnosti da se promeni pravilnik, da opštine koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika da nemaju pravo na doktora interne medicine? To je vrlo bitno da se promeni, taj pravilnik, zato što veliki broj opština ima manje od 20 hiljada stanovnika nemaju doktora interne medicine, a ima veliki broj kardiovaskularnih problema, veliki broj ljudi koji imaju dijabetes, probleme sa srcem i oni nemaju mogućnost, nemaju tog specijalistu.

Potrebno je tim ljudima obezbediti doktora interne medicine, da to bude plaćeno iz budžeta Ministarstva zdravlja i da na taj način ti ljudi imaju ista prava kao i oni koji imaju više od 20 hiljada stanovnika.

To merilo, broj stanovnika ne priliči situaciji na terenu zato što veliki broj opština koje imaju staračku populaciju ljudi imaju demografsku ugroženost, imamo brdsko-planinsko područje, razuđenost opština, razuđenost sela. To sve traži da bude veći broj doktora, sestara i posebno tih specijalnosti koje su bitne za život i zdravlje tih ljudi. To je moje pitanje i da li postoji mogućnost da se taj pravilnik promeni za dobrobit tih malih sredina kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština Jugoistočne Srbije, a i u drugim delovima Srbije kao što je recimo Raška i drugi delovi Srbije? Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje nadovezaću se na konstataciju kolege Milije Miletića, da zahvalim i da čestitam i predsedniku države i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije na početku jučerašnjeg dijaloga i na dobro organizovanom dijalogu.

Rekao bih samo ono što mogu, da smo imali jedan radni i veoma koristan sastanak, da je protekao u demokratskom duhu i da na ovaj način vladajuća koalicija po ko zna koji put pokazuje političku volju da razgovara, da sagleda sugestije i predloge kako bi došli do onoga što svakako svi želimo, a to je ako postoje sugestije i predlozi koji idu u pravcu poboljšanja izbornih uslova, da što više građana učestvuje u narednom izbornom procesu, da što više izbornih lista učestvuje na narednom izbornom procesu.

Što se tiče pitanja, Srbija je naročito poslednjih dana, i to je potpuno jasno i vidljivo, izložena različitim pritiscima koji se odnose na jedno od naših najvažnijih nacionalnih i državnih pitanja, a to je KiM, od različitih izjava albanskih funkcionera iz Prištine, Vjosa Osmani, Aljbina Kurtija, da će Kosovo biti deo velike Albanije, do jučerašnjih u kojima optužuju Srbiju, citiram – kao izvor destabilizacije u regionu. Ovu izjavu je Osmanija dala u kontekstu pojave tzv. „non pejpera“, kojima se nude određena rešenja kosovsko-metohijskog pitanja.

Nažalost, napad je uvek bila najbolja odbrana, što potvrđuju upravo napadi na Srbe od strane onih koji se ni po kojem aršinu ne mogu predstaviti kao faktor stabilizacije.

Gospodo iz Prištine, ko je u stvari već decenijama faktor nestabilnosti na našim prostorima, ko pokušava da protivpravno i protivustavno kreira mapu neke druge države na teritoriji Republike Srbije, ko je proglašavan teroristima od strane međunarodne zajednice i ko je izmislio Račak i čija je to bila zapravo „žuta kuća“?

Ko pokušava da prisvoji nešto srpsko, a to je viševekovnu istoriju, ko je palio i rušio srpske srednjovekovne svetinje, čiji su to vandali? Niste prezali ni od toga da igumana manastira Visoki Dečani, optužite za ratne zločine, što je sramno.

To što tražite podršku od vaših lobista po svetu ne znači da će vas taj svet priznati, naprotiv, podršku gubite, jer se već prepoznaje pokušaj više manipulacija i krivljenja istorije i istine.

Pominjete rasvetljavanje sudbine nestalih, tražite pravdu, tražite ratnu odštetu, a mi pitamo šta je sa preko hiljadu nestalih, onih kojima su u „žutoj kući“, vađeni organi? Šta je sa hiljadama spaljenih srpskih kuća, šta je sa 250 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, sa svojih vekovnih ognjišta? Nismo mi osvajali tuđe, mi smo samo branili svoje.

Nismo mi nikada bili faktor destabilizacije, već su se na Srbiju obrušavali mnogi. Danas, kada je jasno da ne želite da dođemo do zajedničkog optimalnog rešenja, niti da učestvujete u nastavku dijaloga, ponižavajući tako međunarodnu zajednicu, pre svega EU, podmećete rekao bih, kako naš narod kaže, kukavičje jaje. Podmećete tezu da je Srbija i to zajedno sa Rusijom, kreirala „non pejper“ sa budućim rešenjima. To je vrsta pritiska kojim želite zapravo da realizujete i sprovedete svoje rešenje.

Međutim, budite sigurni da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće priznati nezavisnost naše samoproklamovane države, i to je predsednik potpuno jasno i potpuno precizno više puta saopštio.

U vezi sa svim prethodno navedenim, u vezi sa svim optužbama koje dolaze iz Prištine, a najaktuelnije se odnose na novi navodni „non pejper“, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, imajući u vidu jasan stav Prištine koji smo mogli čuti, da ne želi učestvovati u nastavku dijaloga koji se vodi u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, kao glavnog posrednika, a imajući u vidu da odbijanjem učešća Priština na vešt način koči evropski put Srbije, da li Vlada očekuje da će Brisel načiniti dodatne korake da obezbedi učešće Prištine u nastavku dijaloga?

Stav predsednika po ovom pitanju je bio potpuno jasan tokom razgovora u Briselu, jedan odgovoran, ozbiljan, državnički stav, a to je da mi ne tražimo ništa, želimo da učestvujemo u dijalogu, želimo kompromisno i pravično rešenje, ali isto tako ono na čemu insistiramo je samo realizacija onoga što je potpisano, a poštujemo i Vašingtonski i Briselski sporazum.

Na samom kraju, pošto je danas Veliki četvrtak, obzirom da ćemo imati jednu pauzu u radu, tako je gospodine Rističeviću, znam šta želite da kažete, ali obzirom da je Veliki četvrtak imaćemo jednu pauzu u radu do srede.

Želim svim pravoslavnim vernicima da čestitam najveći, najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs i da ih podsetim da je to dan radosti, dan praštanja, praznik pre svega za porodicu. Verujem da će ovaj praznik proslaviti u krugu porodice, pre svega rukovodeći se merama i onome što su preporuke pre svega struke i Kriznog štaba. Naravno, želim im pre svega, svim građanima Srbije, njihovim porodicama, želim dobro zdravlje. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekosutra, 1. maja, navršiće se 26 godina od čuvene zločinačke akcije „Bljesak“ u kojoj su svirepo ubijene i nestale 283 osobe srpske nacionalnosti, od čega 114 civila, a među kojima je bilo 57 žena i 11 dece.

Epilog ove zločinačke akcije je etničko čišćenje ovog dela zapadne Slavonije, jer je za nepuna dva dana proterano više od 20 hiljada Srba sa tog prostora na kojima su vekovima živeli. Ujedno, ova akcija predstavlja i pretposlednju veliku agresiju Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu koja je, da podsetimo javnost, bila pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija. Nažalost, ta činjenica da je bila zaštićena zona nije sprečila da dođe do ubistva i proterivanja ogromnog broja Srba.

Radi podsećanja i kompletne slike, treba reći da je pre „Bljeska“ bilo tri velike agresije Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera, a čija tela su posle bačena u jamu, da bi tek nakon dva meseca bila izvršena ekshumacija i identifikacija.

Posebna bizarnost ovog zločina je da je tom prilikom snimljena i video kaseta koja je u zemljama zapadne Evrope mogla da se iznajmljuje kao horor film. Za ove zločine niko nije odgovarao.

Zatim je usledila tzv. operacija „Maslenica“ ili napad na Ravne Kotare u severnoj Dalmaciji tokom januara 1993. godine. U ovoj agresiji život je izgubilo 348 osoba srpske nacionalnosti što vojnika, što civila, od čega 35 žena i dece, kao i troje dece uzrasta do 12 godina. Još 165 Srba je stradalo u zbegovima kao direktna posledica te agresije.

Ukupno je proterano preko 10 hiljada Srba, a spaljena, opljačkana i potpuno uništena mnoga sela tog područja severne Dalmacije. Posebno je monstruozan bio pokolj na planinskom prevoju Mali Alan, koji se desio 22. januara 1993. godine u neposrednoj blizini osmatračnice Unprofora na planini Velebit kada su pripadnici hrvatske policije mučki i iz zasede ubili i izmasakrirali 22 pripadnika vojske, odnosno srpske vojske Krajine, pritom i jednu bolničarku. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Iste godine, 9. septembra 1993. godine usledio je masakr u Medačkom džepu, u Lici kada je hrvatska vojska izvela iznenadni napad na sprska podvelebitska sela kod Gospića, koja su se takođe nalazila pod međunarodnom zaštitom, odnosno kao zaštićena zona snaga UN. Epilog je 88 ubijenih sprskih vojnika, policajaca i civila. Među civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Srpska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj su potpuno sravnjena sa zemljom, opljačkana i uništena.

Čuvena je izjava francuskog generala Žana Kota, koji je bio komandant snaga UN, koji je u svom izveštaju navodi – nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno. Jedini koji je delimično odgovarao za ovaj zločin, bio je general Mirko Norac, koji je osuđen na, rekao bih, simboličnu kaznu od sedam godina koja mu je potom umanjena na šest godina zatvora, a tokom koje se oženio, dobio dete i sagradio kuću.

Nakon ovoga, 1. maja 1995. godine u pet sati ujutru dogodio se iznenadni napad hrvatskih oružanih snaga na srpske odbrambene položaje sa snagama brojnijim nego što je bilo stanovnika na tom području, a koji je doveo do ogromnog broja ubijenih i proteranih Srba i potpunog egzodusa Srba sa područja Pakraca, Okučana i ostalih delova zapadne Slavonije. Komanda UNPROFOR-a se povukla u svoje baze iz kojih su posmatrali stradanje Srba, iako su bili u obavezi da ih zaštite.

Duge izbegličke kolone prema Republici Srpskoj u kojima se nalazilo hiljadu i hiljadu srpskih civila gađane su i avionskim bombama i tenkovskim projektilima. Oko hiljadu i po pripadnika srpske vojske Krajine je zarobljeno, većina na prevaru, uz pomoć zaštitnih snaga UNPROFOR-a i odvedeno u logore u Bjelovaru, Varaždinu, Slavonskoj Požegi, Novoj Gradiški i Virovitici. Nakon zarobljavanja srpskih vojnika, hrvatski sudovi su ih osudili, zapravo veći broj tih vojnika, za tzv. ratne zločine a više desetina zarobljenika prošlo je višegodišnje torture u zloglasnom logoru Lora u Splitu.

Ovaj zločin direktno su osmislili i isplanirali Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane i Janko Bobetko, načelnik Generalštaba, generali Petar Stipetić, Mladen Markač i ostali generali. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao, jer su generali Ante Gotovina i Mladen Markač 16. novembra 2012. godine drugostepenom presudom Haškog tribunala oslobođeni svih optužbi.

U predmetnom periodu u zapadnoj Slavoniji živelo je više od 120 hiljada Srba, a danas jedva da ih ima 17 hiljada. Hrvatska nikada nije sankcionisana zbog napada na područje pod zaštitom UN, niti je bilo ko kažnjen za bombardovanje srpskih civila u zapadnoj Slavoniji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ratne zločine? Jer, ako Hrvatska pledira da bude demokratska zemlja, mora se suočiti sa svojom prošlošću i procesuirati sve odgovorne za ratne zločine. Zahvaljujem.