Zahvaljujem, ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, kao što sam u svojim dosadašnjim izlaganjima navodila, za mene kao umetnika, a pretpostavljam samo trenutno politički angažovanog građanina, izuzetno je važan svaki dan u ovom visokom domu i svaka sednica na kojoj imamo priliku da diskutujemo o pitanjima koja su vezana za sektor kulture i umetnosti.

Danas se obraćam kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i zahvaljujem se na poverenju Poslaničkoj grupi SPS i prilici da u raspravi, u kojoj se na dnevnom redu nalazi krovni Zakon o kulturi i njegove izmene i dopune, govorim upravo kao ovlašćeni predstavnik. Kolege poslanici će dalje analizirati detaljnije ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu, te ja lično želim bliže da se posvetim izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji sistemski i suštinski treba da uredi različita pitanja od izuzetne važnosti za kulturu Republike Srbije, funkcionisanje kulturnih mehanizama, ali i da praktično pomogne onima koji po tom zakonu u okviru sektora kulture i funkcionišu, a to su institucije, ustanove kulture, ali pre svega pojedinci, radnici u kulturi i umetnici, oni koji kulturu velikim delom i stvaraju.

Moram da naglasim da je jako važno što se vi, uvažena ministarko Gojković, nećete mi zameriti na izrazu, izuzetno mešate u svoj posao, u svakom pozitivnom smislu i kao što možete zaključiti imate podršku poslaničkih grupa. S obzirom da smo svi stekli utisak da predano pokušavate da štitite interese kulture, nadam se da, i želim, da svojim radim i autoritetom iščupate kulturu iz letargije u kojoj se nalazila proteklih godinama, možda i decenijama, ali da iz štedljivih, kakve i treba da budu ruke ministra finansija, izvučete i isposlujete u budućnosti značajni sredstva za sektor kulture, što bi otišlo verovatno najviše ka konkursima, o kojima ću detaljnije u svom izlaganju i govoriti.

Upravo, kao umetnik, smatram da imam prava da o kulturi govorim iz prvog lica, iz svog ličnog ugla, jer sam ovde, u ovaj visoki dom ušla, kao neko ko zna iz prve ruke, kako u realnosti izgleda život umetnika, kreativaca i kulturnih pregalaca. Kolege poslanici iz sveta umetnosti i kulture, znaju o kakvom se radu i trudu tu radi. Mnogo je rada, učenja, usavršavanja, trema i dilema, žuljeva i krvavih prstiju od vežbanja neuspelih pokušaja i ideja, ali sve to zajedno stvara pojedinca umetnika, kulturnog pregaoca, sa kojim živote svih nas postaju ispunjeniji i kvalitetniji i ako toga možda nismo svi uvek svesni. Uz svakog slikara, muzičara, igrača, pisca, pesnika, vajara i njihova dela, naša svakodnevnica dobija smisao u boji.

Baš danas, oprostili smo se od velikog Miloša Šobajića. Gubimo umetnike, ali ostaju njihova dela, za večnost koju zajednički moramo sačuvati, pametnim odlukama koje ovde treba da donosimo, ako smo možda nekada prema njima bili ne pažljivi i nismo možda uvažavali njihov rad, ostavljajući ih recimo na vetrometini.

Opet ću reći „ars longa vita brevis“ – umetnost je duga, život je kratak. Kako bi moj osvrt na krovni Zakon o kulturi, bio smislen i kako bi se i sama odmakla od opštih mesta, na koje se obično svodi relativno svaka diskusija o kulturi.

Analizirajući predložene izmene i dopune zakona, primetila sam da se, kao izuzetno važni ističu nekoliko njih. Prva se odnosi na konkurse za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, i to u smislu da se rok za raspisivanje konkursa sa 30 dana od dana donošenje budžeta, menja na 60 dana, što po obrazloženju predlagača, treba da pomogne Ministarstvo kulture u proceduri pripreme konkursa i neophodne dokumentacije. To svakako jeste dobra promena, imajući u vidu i potencijalni manjak ljudskih resursa u samom Ministarstvu i obim poslom, kojim se podrazumeva kada je raspisivanje tako važnih konkursa u pitanju.

Prošle nedelje smo na dnevnom redu imali rebalans budžeta kojim se kroz treći paket pomoći građanima obezbedila i bespovratna finansijska pomoć samostalnim umetnicima u ukupnom iznosu od nešto preko 230 miliona dinara. Svakako je jasno da se po ekonomiji ne možemo meriti sa jednom bogatom Nemačkom koja za oporavak kulture i kreativnih industrija od kovid krize obezbedila čak 50 milijardi evra, odnosno 1,55% svog BDP, a po glavi stanovnika gde je to bilo negde na nivou od oko 602 evra. Kada se zbirna pomoć koju smo mi kao država opredelili za kulturu u cilju ublažavanja posledica kovida u iznosu od oko 3,8 miliona evra, ne računajući dodatnim 83 miliona dinara koji su juče usvojeni, to se sve razdeli po glavi stanovnika, dolazimo do 0,54 evra, što je u odnosu na bogatu Nemačku oko hiljadu puta manje, a što ne podleže logici u reciprocitetu, imajući u vidu da je naš BDP otprilike sto puta manji od BDP Nemačke, ali ne i hiljadu puta manji. Ovakve statistike zabrinjavaju i pozivaju da svi zajedno kao zakonodavna i izvršna vlast, ali i kao društvo odredimo kurs kulture i kulturne politike.

U svom prošlo nedeljnom izlaganju o rebalansu sam iznela predlog, a tada je bio prisutan ministar finansija, da se potencijalno predvidi novi paket mera pomoći u svrhu prevencije i oporavka od kovid krize koji bi umesto bespovratnih sredstava u vidu minimalca, umetnicima bio dodeljen kroz potencijalni drugi krug konkursa Ministarstva kulture kako bi se pored konkretne finansijske pomoći potpomoglo i iniciralo stvaralaštvo, jer moramo imati na umu da u velikoj meri kreativci funkcionišu u suživotu sa svojim talentima i kreacijama i proces stvaranja im je neophodan pored osnovne egzistencije i gašenje egzistencijalnog požara. Koju dodeljena pomoć donekle može da obezbedi.

S obzirom da sam se dotakla rebalansa budžeta za 2021. godinu, ne mogu a da se ne osvrnem na uvećanje finansiranja sektora kulture i dostizanje dugo iščekivanog 1,01% za kulturu. U svojoj dosadašnjoj relativno kratkoj poslaničkoj aktivnosti bila sam uporna i možda dosadna kada je tema pojačanja finansiranja kulture u pitanju, ali kao što sam već navela, kao neko ko govori iz prvog lica kada govori o umetničkom delovanju, smatram da je ovih 1,01% samo dobar početak stremljenja ka konačnom opredeljenju da kultura bude na pijedestalu na kom i zaslužuje da bude i vesnik napretka u smislu da se kič i šund prirodnim procesom moraju vratiti na margine društva odakle su i potekli, a da centralna mesta u našoj svakodnevnici zauzmu prave vrednosti, pozitivna selekcija i crpljenje svih intelektualnih kapaciteta kojima kao društvo raspolažemo.

Sigurna sam da ne moram da ističem dodatno da je važno da dostignut procenat u kulturu nikako ne bismo smeli smanjivati i da taj procenat treba da bude samo veći, da ovo povećanje ne bude samo trenutno jer su ga na jedan posto slikovito rečeno izgurali određena povećanja za sektor filmskog stvaralaštva, konačno odu u manastir Hilandar, zajam za infrastrukturu u kulturi i pomoć samostalnim umetnicima, što sve zajedno predstavlja izuzetno važne stvari. Našu ekonomsku stabilnost postignutom odgovornom politikom, moramo obratiti pažnju prema kulturi i na taj način dostići zemlje u regionu po davanjima za kulturu. Podsećanja radi, Severna Makedonija izdvaja 1,23, Hrvatska 1,76, dok je Crna Gora budžetom za 2020. godinu opredelila 1,34% za sektora kulture.

Kada govorimo o davanjima po glavi stanovnika, moramo učiniti sve što možda do sada nismo, kako bismo iznos od 15 evra po glavi stanovnika koji smo izdvajali pre rebalansa podigli i potencijalno dostigli zemlje regiona, imajući u vidu da Severan Makedonija po glavi stanovnika za kulturu izdvaja 27, Crna Gora 36, Hrvatska i Mađarska oko 40 evra.

Podsetila bih da smo nedavno u ovom visokom domu izglasali Sporazum o zajmu za infrastrukturu u kulturi koji predstavlja sjajnu priliku da se određene ustanove kulture renoviraju i obezbede im se uslovi za rad, ali da bi se iste te ustanove ispunile programima i sadržajima lokalne samouprave dobile dovoljno sredstava za finansiranje tih sadržaja, ponovo bih želela da predložim da se u okviru zajmova i međunarodnih sporazuma i prodaju obveznica obezbede dodatna sredstava koja bi kroz, recimo, fond za opstanak i preporod srpske kulture omogućila funkcionisanje svih kulturnih delatnosti.

U trenutku kada se ceo svet bori sa krizom, kada kao država gradimo bolnice, obezbeđujemo vakcine i rešavamo važna politička pitanja, možda predlog za zajam u aproksativnom iznosu od oko 50 miliona evra zvuči ambiciozno, ali ukoliko osvestimo važnost prisustva kulture i to kako bi ta sredstva instant dovela do povećanja davanja u kulturu po glavi stanovnika sa 15 na 22 do 23 evra, taj iznos bi bio pravi iskorak u pravom smeru.

Navedena sredstva bi se mogla opredeliti kako konkursima Ministarstva kulture za projekte i programe ustanova kulture, osposobljavanje srpskih kulturnih centara u svetu i umetničkih programa srpskih umetnika u svetu, stipendije za studiranje talentovanim umetnicima na prestižnim univerzitetima sveta i naročito aktiviranje rada kulturno-umetničkih i sportskih sekcija u oko 1600 škola i dve hiljade izdvojenih odeljenja u cilju kulturnog opismenjavanja dece i mladih sa obezbeđenim sredstvima za nastavna ili van nastavno osoblje.

Neko će reći da sredstava za sektor kulture ima dovoljno, da je upitna samo distribucija i pravična raspodela, što svakako jeste važno, ali s obzirom da sam se dotakla teme konkursa koji su izmenama i dopunama Zakona o kulturi i obuhvaćeni, moram da istaknem da sam kroz analizu rezultata konkursa, period od 2017. godine do 2020. godine, dakle, za period od četiri godine utvrdila da je na konkurse stizao približno isti broj prijava po različitim delatnostima savremenog stvaralaštva i na konkurse u oblasti kulturne delatnosti za decu i mlade i da je uvek dve trećine, a nege i tri četvrtine projekata odbijeno.

Čitajući obrazloženje komisije došla sam do zaključka da projekti koji su odbijeni nisu svi bili manje vredne finansiranja, već je komisija u obrazloženjima naglašavala da su negde sredstva limitirana i da su dodeljena sredstva mogla pokriti samo određen broj projekata, što složićete se otežava posao kako ministarstvu, komisiji, ali i prijavljenima koji svoje projekte prijavljuju, jer ih to usmerava na traženje alternativnih sredstava finansiranja gde pojedini projekti i manifestacije nikada ne ugledaju svoje svetlost dana, ne budu realizovani, iako su možda izuzetno kvalitetni.

Birajući socijalnu pravdu upravo zato sam i iznela ovaj predlog koji bi mogao biti sledeći paket mera pomoći kulturi u fazi kada smo za prevenciju možda i zakasnili, ali za ublažavanje posledica nastalih kovidom, možda još uvek nismo. Dobro je što ustanove kulture imaju nesmetano finansiranje svojih regularnih mesečnih troškova. Dobro je što funkcionišu i održavaju programe i u pandemijskim uslovima, ali to je sve na žalost stanje hibernacije koje će proći, a kada prođe moramo biti spremni da nastavimo žustro napred i pomognemo i podstaknemo dalji razvoj kulture i umetnosti.

Iako na dnevnom redu nije finansiranje kulture, morala sam da istaknem i taj deo koji je neophodan za funkcionisanje sektora, pored naravno izuzetno važnih izmena krovnog Zakona o kulturi, a koji se tiče konkursa koji sam već pomenula, kao i sledećih izmena i dopuna.

Izmena koja predviđa upis ustanova u registar APR umesto Privrednog suda bi trebala da omogući ustanovama kulture da imaju ravnopravni status u svim ostalim telima, koje stiču status pravnog lica i logičan je predlog da se Privredni sud rastereti od ovakve vrste obaveza, a ustanovama pri osnivanju ili promenama, proces ubrza i olakša.

Dalje, izmene koje predviđaju promenu strukture upravnih odbora i nadzornih odbora ustanova u smislu fiksiranja broja članova sa priloženim amandmanom Vlade, da se u odbore uključi i pripadnici nacionalnih manjina, treba da doprinesu ravnoteži funkcionisanja odbora svih ustanova na nivou Republike.

Izmene koje se tiču javnih konkursa za izbor direktora ustanova kulture su po datom obrazloženju predlagača važni zbog transparentnosti koju konkursi moraju da imaju, ali i zbog sankcionisanja, tačnije nedopuštanja potencijalnih zloupotreba kada se radi o funkciji direktora, svedočimo i sami tome, obavljaju vršioci dužnosti iznad svih zakonskih vremenskih odrednica, što u praksi rade ustanove kulture koja mora da prati savremena kulturna dešavanja i konstantno vodi ka inovativnosti, može da dovede do stagniranja i neizvršavanja svoje uloge u društvu.

Zakon o kulturi prepoznaje samostalnog umetnika kao nosioca delatnosti od opšteg interesa u kulturi, s obzirom da samostalni umetnici svojom delatnošću učestvuju u kreiranju kulturnog nasleđa, te je stoga izmena koja tretira uplaćivanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje izuzetno važna jer će stvoriti obavezu lokalnim samoupravama da izmiruju svoje obaveze koje su do sada bile samo na nivou opcije i ostavljala se mogućnost da lokalne samouprave tu vrstu obaveze ne izmiruju ujednačeno, što je stvaralo kako nezadovoljstvo kod umetnika koji imaju status samostalnih, dobijen od strane reprezentativnih udruženja ali i neefikasnost u realizaciji ideje koja bi suštinski trebala da podstakne stvaralaštvo samostalnih umetnika.

Danas govorimo o Zakonu kulture kao o krovnom zakonu koji treba sistemski da reguliše ovaj sektor, ali pored strategije razvoja kulture koja je takođe obuhvaćena predloženim izmenama i sam zakon predstavlja neku vrstu strateškog opredeljenja države prema razvoju kulture i umetnosti i onima koji kulturu u stvarnosti i produciraju.

S tim u vezi, predlog da se strategija razvoja kulture na period od 10 godina usvoji u Vladi potencijalno jeste dobar predlog, ako uzmemo u obzir praksu da je veliki broj strategija u Vladi već usvojen, da je proces usvajanja jednostavniji i efikasniji nego kada se dokument usvaja u Narodnoj skupštini, kao što je zakon do sada i predviđao i ako uzmemo u obzir da izvršna vlast jeste ta koja strateška opredeljenja treba da sprovodi i realizuje, a sve to pod uslovom da je prethodno sprovedena temeljna javna rasprava u što više sredina, sa uključivanjem stručne javnosti ali i svih ostalih zainteresovanih, uz uvažavanje kvalitetnih i smislenih predloga.

Ono što možda nije predviđeno sadašnjim Zakonom o kulturi, a sami ste ministarka rekli da priželjkujete možda potpuno novi zakon koji bi bio moderan i savremen, je potencijalna odredba kojom bi se srpski jezik i stvaralaštvo čuvali na način da se na radio stanicama i televizijama obavezno pušta, na primer, 40% muzike srpskih autora i vokalno-instrumentalnih numera na srpskom jeziku, poštujući, naravno, i prava nacionalnih manjina, nešto što bi bilo slično Tubonovom zakonu u Francuskoj.

Delimično je predviđen kulturno-umetnički amaterizam koji obuhvata ne samo folklorne sastave već i amaterska pozorišta, baletske grupe, amaterske horove i druge oblike kulturno-umetničkog amaterizma koji su zakonom obuhvaćeni samo u smislu omogućavanja prostora za rad u okviru lokalne samouprave.

Sve navedeno može biti obuhvaćeno potencijalno novim izmenama ili potencijalno potpuno novim zakonom o kulturi.

Dalja izmena zakona tretira jako važnu temu Nacionalnog saveta za kulturu. Po još uvek važećem zakonu, Nacionalni savet broji 19 članova koje bira Narodna skupština na predlog Vlade, ustanova kulture, reprezentativnih udruženja i drugih institucija, kao i saveta nacionalnih manjina. Po svim pravilima i logici, to visoko savetodavno telo zbog prirode svoje uloge koju treba da ima, mora biti nezavisno bilo od zakonodavne, ali i izvršne vlasti.

Savet je svojim osnivanjem zamišljen kao telo koje treba da savetuje, misli i predlaže strategije i pravce delovanja kada je sektor kulture u pitanju, sektor koji je od nacionalnog interesa za našu državu.

S obzirom da nisam bila uključena u prethodne procese biranja članova Saveta, ne mogu da sudim o njima kao proceduralno komplikovanim ili neefikasnim, ali ono što predložene izmene i dopune zakona donose je izmena upravo tog procesa, tačnije predlagača članova Saveta, koji predviđa da Savet u svom potencijalnom budućem obliku broji 11 članova, koje ministru predlažu institucije od republičkog značaja i institucije koje je osnovala Republika.

Predloženom izmenom ovako predloženog člana 16. Zakona o kulturi – svoje predloge ne mogu neposredno da dostavljaju reprezentativna udruženja umetnika, što je pre bio slučaj, praktično predstavlja izuzeće nezavisne kulturne scene iz procesa biranja članova Saveta, a posledično i njihovo učestvovanje u radu.

Lično primećujem neujednačenost predloženih izmena i promena koja se ogleda u tome što zakon i dalje tretira reprezentativna udruženja kao neodvojiv deo kulturnog mehanizma, što dokazuje registar reprezentativnih udruženja koje su status reprezentativnog dobili upravo od Ministarstva kulture. U pomenutom registru se nalazi 34 reprezentativna udruženja koja već decenijama funkcionišu i štite interese umetnika. Neka od udruženja traju već ceo vek, kao što su ULUS i UDUS, kao pravni sledbenik udruženja glumaca Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, oba osnovana 1919. godine.

Tretiranje reprezentativnih udruženja kao neodvojivih od kulturnog i državnog aparata se ogleda i u činjenici da se upravo kroz registre samostalnih umetnika koja udruženja vode uplaćuju i regulišu kako pomenuti doprinosi za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje, ali i sada, kao i prošle godine, paket mera pomoći samostalnim umetnicima u svrhu prevencije i oporavka od krize izazvane kovidom.

Na sednicama Odbora za kulturu i informisanje u protekla dva dana, na kojima smo zatražili razjašnjenje pomenutog člana 16. vezano za učešće reprezentativnih udruženja u procesu predlaganja članova Saveta i njegovom daljem radu, predstavnici Ministarstva su izneli usmeno razjašnjenje izmene člana 16, kojim je predočeno da pomenuti predstavnici reprezentativnih udruženja neće biti isključeni, već će ih ustanove, institucije predlagača iz predloženog člana 16. Zakona o kulturi moći uvrstiti u svoju listu predloga članova.

S obzirom da isto nije navedeno u samom priloženom obrazloženju, ali nije precizirano ni u samom članu 16. Zakona o kulturi, potencijalno može ali i ne mora biti ispoštovano, jer obaveza kao takva zakonom nije određena navedenim predlagačima članova Saveta, što u praksi zaista može u potpunosti isključiti predstavnike nezavisne kulturne scene, te stoga predlažem da se potencijalno nađe adekvatan modus kojim bi se članom 16. Zakona u Nacionalni savet uključili i predstavnici reprezentativnih udruženja i samim tim broj članova u skladu sa tim adekvatno i povećao, ukoliko ima potrebe.

Imajući u vidu da ovde govorimo o Nacionalnom savetu za kulturu, visokom nezavisnom savetodavnom telu koje treba da predstavlja desnu misaonu ruku Ministarstva kulture, telu koje treba realno da sagledava tokove događaja kako na domaćoj tako i na svetskoj kulturnoj sceni, telo koje treba da sadrži samo izuzetne, korišćenjem svih intelektualnih i kreativnih kapaciteta kojima raspolažemo, moramo obezbediti da pozitivnom selekcijom dođemo do zdrave kritičke misli koja uvek treba da ima viši cilj, a to je napredak naše države u svakom smislu.

Amandman Vlade kojim se izbor Saveta i nadležnost nad njim ipak vraća Narodnoj skupštini predstavlja, lično smatram, pravilno rasuđivanje o ulozi i svrsi tog visokog savetodavnog tela.

Dozvoliće mi da parafraziram Kloda Debisija koji je rekao da su umetnička dela ta koja kreiraju pravila i da pravila nisu ta koja stvaraju umetnička dela. Stoga i ovo izuzetno važan krovni zakon sektora kulture mora biti u sinhronizaciji sa kulturnim mehanizmom, pojedincima, institucijama koji kulturu i stvaraju i održavaju, mora olakšati i podstaći rad i stvaranje umetnika i biti kreiran za višu misao, viši cilj i opšte dobro, što kultura u svojoj suštini i jeste.

Na samom kraju, želim da verujem da će naknadna pamet i svest, to znači u kulturi u jednom društvu, dovesti do spoznaje da kultura ne sme da bude zadnja rupa na svirali, kako bismo narodski mogli reći, čak i u momentima ekonomskih kriza, prioritete u izgradnji infrastrukture, ili ogromnih zdravstvenih problema u vidu pandemija kao što je ova.

Svi mi koji donoseći odluke, uvek mislimo da ima vremena za kulturu, u nekim boljim nailazećim danima, stavljajući je, možda slikovito rečeno, na rezervnu klupu, moramo pažljivo da razmislimo o dugoročnim posledicama sa kojima će se društvo suočiti, jer se može dogoditi da te posledice, kako posredno, tako i neposredno, utiču ne samo na kulturni nivo, i obrazovanje nacije, već i na ekonomiju i na konsekventno životni standard, položaj i ugled našeg društva, i države u svetskoj zajednici država i naroda.

Naravno, već sam vam pomenula, da mi kao poslaničke grupe, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, pružamo apsolutno svaku podršku, čvrstu kao bedem i tvrđavu, za svaki vid konstruktivnih predloga koji mogu pomoći u unapređivanju sektora kulture i umetnosti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice. Reč ima ministar kulture, Maja Gojković.

Hvala vam puno na vašoj diskusiji i na tome što ćete podržati ove izmene i dopune, kao jedan korak, da unapredimo ovaj zakon, koji je prepun manjkavosti. Zaista se ranije nisam bavila ovim zakonom, ali jedna odredba zakona nije povezana sa drugom odredbom zakona i tako se mogu tumačiti ove izmene i dopune, kao i moguće postojeće popravljanje stanja, ali mi moramo doneti novi zakon o kulturi, u bližoj ili daljoj budućnosti, potpuno je svejedno, ukoliko budemo imali kapaciteta za rad.
Ono što je brzo, očigledno je da nije dobro, tako da ne moramo da određujemo nekakve rokove, važno je da smo se svi ovde složili da nam treba novi zakon o kulturi i da je važno, iako je pre godinu ili dve, Vlada usvojila strategiju razvoja o kulturi, po nekom mom viđenju, morali bi da se na potpuno jedan drugačiji način posvetimo i tom strateškom dokumentu i da ga donesemo potpuno nov i na drugačiji način, prilagođeno ovom vremenu.
Kada čitate strategiju razvoja kulture, strategiju kulture naše države za neki period od 10 godina, vidite čak i različite rukopise. Vidim da je nekoliko timova radilo na tome, a kamo li da, ali uzdržaću se ovog puta kritike dokumenta, ali koliko razgovaram sa ljudima i činiocima, i poslanicima, kulture u našoj državi, još nikoga nisam srela da je rekao da je potpuno zadovoljan strategijom razvoja kulture.
Nacionalni Savet za kulturu, kažem zbog ovoga, ali je matisao u zakonu, očigledno nije mogao da radi na pravi način, niti da bude izbran. Moraš prvo biti izabran da bi ispunjavao svoju svrhu.
Imali smo na Javnoj raspravi, ali to mogu da shvatim kao jedno neznanje, želju da se kaže nešto ružno o predlozima za izmene i dopune zakona, a ne da se stvarno nešto doprinese, pa je bila čak primedba - vi time što neće Skupština, to smo ispravili, ali što neće Skupština birati Nacionalni savet, nama onemogućavate da vas kritikujemo.
To može samo da izgovori neko ko uopšte nije čitao odredbe zakona, koji su zadaci Nacionalnog saveta za kulturu. Nije samo suština da ti držiš neki govor i da kažeš sve najružnije i da je to tvoj doprinos za razvoj kulture naše države, ali Nacionalni savet treba nešto drugo da radi i to je definisano članom 17.
Ako ne budu predložili ovi predlagači, a to su uglavnom ustanove kulture Republike Srbije i Nacionalni saveti i Srpska akademija nauke i umetnosti, Matica srpska, nekog šireg od nekog njihovog prirodnog okruženja, onda će to mnogo reći, dati nam sliku u kom vremenu žive naše ustanove kulture.
Ali, svakako ispravljaćemo. Moramo i sve ono što ne položi ispit vremena, moramo da budemo svesni i priznamo neku našu grešku i uradimo nešto novo. Uostalom, parlament ne mora da izglasa tu listu koju ćemo imati, odnosno pojedinačno svakog kandidata predloženog od ovih predviđenih predlagača.
Nacionalni savet treba da analizira, daje mišljenje o stanju u kulturi, daje sugestiju ka kreiranju kulturne politike, predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti, daje mišljenje o predlogu strategije razvoja kulture, predlaže kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, stručnjaka u kulturi, utvrđuje status istaknutog umetnika ili stručnjaka u kulturi, daje mišljenje u postupku dodele nagrada za podsticanje kulturnog stvaralaštva, daje sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti kulture i međuresorne saradnje, nauke, obrazovanja, urbanizma, međunarodne saradnje, obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
To nije nezavisno telo. To telo bira Narodna skupština Republike Srbije i ono daje predloge, sugestije, mišljenja, stavove Ministarstvu kulture i informisanja, pa time i Vladi Republike Srbije.
Biti nezavisan, to znači nešto potpuno drugo, ali možemo da polemišemo o svemu. Nacionalni saveti za kulturu svuda u svetu su zamišljeni potpuno drugačije.
Zamislite, šta bi se desilo našoj državi da primenimo francuski model. Tamo predsednik Francuske sam da predlog, napiše ko su po njegovom viđenju članovi Nacionalnog saveta za kulturu i to dobro funkcioniše i nikoga ne napadaju, jer on je izabrano lice od strane građana Francuske i smatraju da ima tu političku snagu i moć da sam predloži po svom nahođenju i viđenju ko će biti član.
Mi imamo i imaćemo proces izbora. Verujem u ustanove kulture da će na pravi način prići ovom pitanju, da će nam dati nekoliko ozbiljnih kandidata, poštujući sve one uslove koje će morati da poštuju prilikom raspisivanja, odnosno upućivanja mog poziva da pristupe ovom izboru i da ćemo imati relevantno telo koje već dugo nemamo, da obavljaju svoje nadležnosti iz zakona o kulturi.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani i uvaženi građani i građanke, nema veće radosti nego kada u ovom Domu govorimo o kulturi. Nema veće radosti ni za državu kada kulturi dobro ide, nema veće radosti ni za građane kada prepoznaju da je kultura prioritet u razvoju jednog društva i jedne države.

Ispričaću jednu kratku priču s početka Drugog svetskog rata koje i te kako govori o onome što je danas na dnevnom redu. Dakle, kada je negde na početku Drugog svetskog rata avijacija nemačkog Luftvafea počela da zasipa London bombama, onda je tadašnji premijer Vinston Čerčil sazvao Vladu i ministre da vide šta im je činiti i odakle naći novac, odakle uzeti novac za ratni budžet i za finansiranje odbrane Britanije. Jedan ministar je brzopleto rekao: „Evo sve funte koje su namenjene kulturi možemo da uzmemo, pa da prebacimo u ratni budžet.“ Čerčil je pitanjem odgovorio, i to je, zapravo bila njegova najbolja reakcija – Šta ćemo onda braniti ako uzmemo novac iz budžeta za kulturu? To najbolje govori o tome šta znači kultura. tTo je tada znao Čerčil, takođe, mi danas svi znamo šta znači kultura, šta predstavlja za jedan narod, naciju i državu. Kada kulturu učinimo nevažnom ili što bi naš narod rekao – devetom i poslednjom rupom na svirali, onda nema šta da branimo ili uzalud branimo sve ostalo.

Kulturne tekovine od početka civilizacije do danas čine nas onim što jesmo. Kultura u najširem smislu znači i književnost, umetnost, arhitekturu, običaje, pismo, jezik i sve ono što zapravo jeste naš identitet.

Ja verujem i nema sumnje da je verovatno to bilo Čerčilu na umu kada je na taj način zaštito kulturu štiteći zapravo identitet i dug jednog naroda.

Kultura je mnogo širi pojam od onoga kako je mi često posmatramo, pa i od onoga o čemu mi danas govorimo. Meni je jako drago što je ova tema zgodna da o kulturi malo šire porazgovaramo, radovala sam se ministarki i kada su na dnevnom redu bili drugi zakoni iz oblasti kulture, radujem se takođe što je ova Vlada, čini mi se, nakon decenija prvi put izdvojila više novca za kulturu, što je izuzetno važno i potvrđuje ono što sam do sada rekla.

Kultura je mnogo širi pojam i nisu to samo ni izložbe, ni bioskopi, pozorišta i ono sve što sam već navela, kultura je mnogo više od toga. To je i način na koji živimo, to je način na koji se ophodimo jedni prema drugima, kultura je način i na koji razmišljamo, kultura je, ako hoćete i to šta želimo sebi, a šta želimo drugima, kultura je ono „da komšiji krava bude živa i zdrava“, ako hoćete tako, što je tamo negde pre dvadesetak godina zamenilo ono što je do tada bilo ustaljeno u našem narodu „neka crkne i moja krava, ali nek crkne i komšiji“. To je sve kultura.

Ono o čemu mi danas govorimo jesu uslovi da se stvori atmosfera u kojoj ćemo izgrađivati sve ono što sam navela, da kultura u nekom najširem mogućem poimanju i jeste. Kultura je, ako hoćete, i patriotizam najviše vrste, kultura je i domovina. Da se podsetimo i Ršumovih stihova: „Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“, to su večni stihovi koji takođe na svoj način govore upravo o onome šta treba da negujemo i koliko je kultura važna u životu svakog pojedinca.

Dakle, kada govorimo o izmenama Zakona o kulturi, najvažnije izmene odnose se na formiranje i izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu. Predviđeno je smanjenje broja članova sa 19 na 11. Vidimo da među predlagačima nema nekih udruženja kojih je ranije bilo. Verujem da ćemo o svemu tome govoriti detaljnije kada budemo razgovarali o amandmanima.

U obrazloženju Zakona navodi se da je ugled Nacionalnog saveta za kulturu vrlo upitan i ja verujem da će ubuduće više pažnje biti posvećeno tom telu, jer je zapravo pitanje i koliko smo mi bili aktivni i koliko smo se mi sami bavili i davali pažnje tom izuzetno važnom telu koje mora i ima zadatak da vodi računa o razvoju kulture i da sprovodi i deluje savetodavno na ono što Ministarstvo odlučuje kao prioritete kada govorimo o kulturnom razvoju.

Nije lako, ministarka, ispravljati sve ono što u nekom proteklom periodu nije bilo urađeno, kada govorimo o svemu onome što jeste bio zadatak Ministarstva za kulturu. Dobro je što iz zakona u zakon usvajate sve više predloga iz javne rasprave. Takođe mislim, kada to kažem, da je izuzetno dobro i važno što ste usvojili predlog iz javne rasprave i uvažili argumente da ipak Skupština umesto Vlade treba da bira Nacionalni savet za kulturu.

Druga bitna izmena tiče se Strategije razvoja kulture. Moje lično mišljenje jeste da je i Strategiju o kulturi trebalo prepustiti Skupštini na usvajanje. Ne mislim da je loše rešenje što je to sada preneto na Vladu, prosto želim da podelim svoja razmišljanja o tome. Ja mislim da nije baš slučajno da je neko nekada odlučio nekim aktom pravnim da se baš Strategija za nacionalnu odbranu i bezbednost i baš, zamislite, samo Strategija za razvoj kulture usvajaju u parlamentu, a svi ostali strateški dokumenti, kao što je ministarka i navela obrazlažući predložene izmene, na Vladi. Ja mislim da je to baš zato što su ta dva pitanja izuzetno važna za opstanak jedne zemlje, dakle, i kultura i nacionalna bezbednost i odbrana. Dakle, to je moj lični stav.

Uvažavam argumente koje je ministarka navela, odnosno koji stoje i u obrazloženju, može biti da i verujem u to da će primena strategije biti mnogo efikasnija kada bude doneta na Vladi, jer smo svedoci, a to ministarka, kao predsednica parlamenta u prošlom sazivu, najbolje zna koliko su nekada skupštinske procedure spore i komplikovane, tako da mislim i s te strane uvažavam argument da Vlada usvaja strategiju, jer verujem da će se u praksi pokazati da će njena primena biti mnogo, mnogo efikasnija i da će, naravno, strategija biti usvajana i na vreme i mnogo brže nego što je to do sada bio slučaj, i ne samo u oblasti kulture nego i u mnogim drugim oblastima, svedoci smo da često kasnimo sa donošenjem strateških dokumenata i akcionih planova itd.

Ono što je takođe važno i što jeste velika novina – uvođenje registra ustanova kulture. Budući da su do sada pravni status, odnosno status pravnog lica sticali upisom u sudski registar, izuzetno je važno i apsolutno, ako mogu da zapazim, i u skladu sa zakonom o kom smo govorili, Zakonom o muzejima, o kojem smo govorili na jednoj od prethodnih sednica, koji predviđa i privatnu inicijativu u osnivanju muzeja, tako da mislim da je generalno dosta dobro i bitna novina uvođenje registra kulturnih ustanova.

I za kraj, ali ne manje važno jeste i izmena roka u kome se raspisuju konkursi za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture. Do sada je to bilo 30 dana, fleksibilan rok od 60 daje više nego dovoljno prostora svima da osmisle, da budu još kreativniji nego do sada i konkurišu za neki od projekata Ministarstva kulture, koje Ministarstvo kulture finansira ili sufinansira.

Dakle, još jedna izmena je bitna, odnosi se na poreze i doprinose samostalnih umetnika. To je još jedan dodatni podsticaj slobodnim umetnicima koji žive svuda širom Srbije da se probude i postanu još kreativniji. Na taj način mislim da je to podsticajna, ako hoćete, mera, gledajući i okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, mislim na pandemiju korona virusa.

U Zakonu u članu 3. navodi se da 30%, kada govorimo o kandidatima za nacionalne savete, i o tome se čak vodilo računa, ja bih lično volela da je 40% predstavnika manje zastupljenog pola, 30% je takođe nešto što će nas jednog dana dovesti i do 40%, pa i do 50% i do dana kada neće biti važna kvota, nego istinski kvalitet i veštine kandidata, pa ukoliko je žena uspešnija i ima bolje kvalifikacije, ona će tu poziciju i dobiti.

Kada govorimo o podnošenju izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu, videćemo u danima kada budemo razgovarali u pojedinostima ovog zakona, da li će se tu nešto menjati i da li će eventualno biti nekih amandmana kada govorimo o podnošenju izveštaja Skupštini Nacionalnog saveta, budući da će Skupština ipak birati to telo, mislim da bi onda bilo i logično da podnosi Nacionalni savet za kulturu i izveštaj Odboru za kulturu i informisanje, odnosno Narodnoj skupštini.

Znam i to sam rekla na jednoj od prošlih rasprava o kulturi, nisam sigurna da ste tada bili tu, gospođo Gojković, ali ja znam da je mesto ministra kulture u društvu kakvo je naše izuzetno zahtevna i teška pozicija. Zahteva i strpljenje i fleksibilnost i strast i veru da je moguće unaprediti kroz kulturu, kulturu staviti u prioritete, u čemu ste do sada donekle i uspeli. Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, pruža vam punu podršku u postizanju cilja da kulturu zaista učinite prioritetom svih prioriteta, kada govorimo o razvoju Srbije i razvoju demokratije u našoj zemlji.

Ono što je takođe izuzetno bitno i za svaku pohvalu jeste saradnja sa Ministarstvom obrazovanja, jer da bismo došli do svega ovoga o čemu sam govorila u svom izlaganju važno je i da od početka obrazovnog procesa, dakle, i od vrtića, osnovne škole, srednjih škola, fakulteta itd, da se sa kulturnim sadržajima i sa kulturom u najširem smislu upoznaju i deca kroz sistem obrazovanja. Tu vrstu saradnje i sinergije dva ministarstva ključna, nema napretka bez kulture i nema napretka bez dobrog sistema obrazovanja.

Socijaldemokratska partija Srbije tu vrstu sinergije podržava, kao uostalom što će i u danu za glasanje podržati zakon o kome danas govorimo. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade.

Ja se slažem sa vama što se tiče zastupljenosti manje zastupljenog pola, da je potrebno 40%. To smo radili u Skupštini u prošlom sazivu. Zato sada ima više od 40% žena ovde u parlamentu, ali smo sačekali i sačekaćemo da prvo usvojite Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je, koliko ja znam, predvideo 40%, pa ćemo usaglasiti, jer biće još predloga zakona iz oblasti kulture i stavićemo odmah tu izmenu. Znači, sledeće moje pojavljivanje, tu neće trebati ni javne rasprave za jednu tako malu izmenu i vrlo brzo ćemo ispraviti to, ali na ovaj upravni odbor od pet ili za nacionalni savet od 11, već se može izračunati 30 i 40%, što je isti broj u odnosu na ukupan broj članova upravnog odbora ili nacionalnog saveta.
Strategija koju je usvojila Vlada Republike Srbije za razvoj kulture do 2028. godine, nikada nije potvrđena ovde u parlamentu. Ovim činom je završeno što se tiče Strategije predložene u prošlom sastavu Vlade Republike Srbije. Mora da se piše nova. Mislim da je ova Strategija suviše opšta, jer vi sad kažete - moramo da implementiramo, ali pročitajte, molim vas, još jednom Strategiju koliko je to jedan opšti akt i koliko je teško onda odrediti u kojim pravcima ko šta treba da implementira. To je jedan problem sa tako velikim i opštim aktima.
U svojstvu ministra na početku mog mandata dala sam neke strateške pravce od 20 tačaka šta ministar ovaj imenom i prezimenom smatra da treba uraditi, u kom pravcu poboljšati stanje u kulturi i čini mi se tačku po tačku da ispunjavam u ovom kratkom roku, ali kad neko da ovakav opšti tekst, onda vam je teško da vladate materijom.
Možda bi ministar koji je insistirao na ovakvoj strategiji to na neki drugačiji način i uspeo da uradi. Ja sam osoba koja više voli neke konkretne odrednice i nadam se da ćemo uspeti takvu strategiju i da napišemo zajedničkim naporima, pa i sa Nacionalnim savetom za kulturu.
Mislim da je nešto promaklo vama ili meni. Član 17. govori o tome da Nacionalni savet pred Narodnom skupštinom ili upućuje Narodnoj skupštini izveštaj o svom jednogodišnjem radu i to se nije menjalo, jer je i ostala odredba da članove Nacionalnog saveta bira Skupština, tako da su sve vraćene odredbe koje se odnose na nadležnosti Skupštine u odnosu na Nacionalni savet.
Ne sećam se da smo mi ikada, bila sam predsednik parlamenta šest i po godina, da smo za šest i po godina razmatrali izveštaje Nacionalnog saveta za kulturu, niti da smo ga dobili na Odboru. Vodila sam i Odbor jedno vreme.
Bilo je toliko manjkavosti i onda ne znam zašto neko misli da je ono staro bilo dobro kad čega god se dotaknemo, to staro je imalo neku formu, ali nikakvu sadržinu. Nadam se da ćemo sad dobiti i formu i sadržinu adekvatnu i da ćemo imati određene rezultate rada koji se i očekuju od članova Saveta, bez obzira na to što će to biti eminentna, značajna imena iz naše kulture.
Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Trudiću se maksimalno da budem kratka, kako bi i ostale kolege stigle, budući da smo sednicu vremenski oročili.

Dakle, razumele smo se sve. Upravo je moje zapažanje u pogledu toga kada govorimo o Nacionalnom savetu za kulturu, čiji je ugled vrlo upitan, što stoji i u obrazloženju, moje pitanje i jeste bilo usmereno ka tome, odnosno razmišljanje da li smo možda i sami doprineli nedovoljnom aktivnošću, jer, istina je, mi nismo nikada, niti je Nacionalni savet slao, pa nismo onda mogli da o tome ni raspravljamo. Prosto, zaista bilo je tu svega i svačega. Apsolutno sam saglasna, kada govorimo o strategiji, da je to preopšti jedan dokument.

Meni je žao, znam da će biti dosta problema. Zapravo, to je možda u neku ruku za vas, poznavajući vas i lično, veliki izazov napraviti akcioni plan i sprovesti tu strategiju najbolje što se može.

Toliko i hvala na odgovoru.